Da li želite da vidite koliki je Vaš nivo anksioznosti?
testirajte se odmah, besplatno, potpuno anonimno
ili link http://psychologytoday.tests.psychtests.com/take_test.php?idRegTest=1597
O anksioznim poremećajima
Reč “anksiozan” vodi poreklo od latinskog “anxious”, kod nas je preuzeta iz engleskog jezika, a doslovni prevod sa engleskog znači: biti zabrinut, biti uznemiren, uplašen.
Šta su anksiozni poremećaji?
Osobe sa anksioznim poremećajima doživljavaju prekomernu zabrinutost i napetost, koja dovodi do toga da oni ili izbegavaju situacije koje mogu dovesti do pojave simptoma, ili razvijaju prinudne rituale koji smanjuju anksioznost. Svako od nas oseća zabrinutost u pojedinim situacijama, ali osobe sa anksioznim poremećajima imaju preterana i nerealna osećanja koja utiču na njihove živote, odnose sa ljudima, postignuća u školi ili na poslu, društvene aktivnosti i rekreaciju.
Mnoge osobe, iz različitih razloga, ne leče svoju anksioznost. One mogu smatrati da su simptomi blagi, ili čak normalni, ili pak simptomi sami po sebi mogu uticati na to da se traži pomoć. Anksiozni poremećaji se efikasno leče.
Simptomi anksioznih poremećaja:
– intenzivna i dugotrajna osećanja straha i nelagodnosti koja se pojavljuju nevezano za neku stvarnu pretnju ili opasnost;
– osećanja straha i nelagodnosti koja utiču na normalno svakodnevno funkcionisanje.
Koliko su česti anksiozni poremećaji?
Podaci iz jedne zapadne zemlje sa 25 miliona stanovnika govore da kombinovani anksiozni poremećaji zahvataju 12% građana: 9% muškaraca i 16% žena tokom jedne godine. Kao grupa, anksiozni poremećaji su najčešći od svih mentalnih poremaćaja.
Uzroci anksioznih poremećaja
Po svemu sudeći, nastanak anksioznih poremaćaja je rezultat kompleksne interakcije genetskih, bioloških, razvojnih i drugih faktora kao što su npr. socioekonomski faktori i stres na radnom mestu. Predloženo je mnoštvo različitih teorija koje objašnjavaju kako navedeni faktori doprinose razvoju ovog poremaćaja. Prva teorija je iskustvena: ljudi mogu naučiti svoj strah nakon početnog neprijatnog iskustva kao što je ponižavajuća situacija, fizičko ili seksualno zlostavljanje, ili samo prisustvovanje nekom nasilnom činu. Slična iskustva koja slede služe da dodatno pojačaju strah.
Po drugoj teoriji, koja se odnosi na kogniciju ili mišljenje, ljudi veruju ili predviđaju da će ishod određene situacije biti po njih ponižavajući ili štetan. Ovo se može dogoditi, na primer, ako su roditelji preterano zaštitnički nastrojeni i ako neprestano upozoravaju na potencijalne probleme.
Treća teorija se usredsređuje na biološke osnove. Istraživanja sugerišu da amigdala, struktura koja se nalazi duboko unutar mozga, služi kao komunikacijska centrala koja signalizira prisustvo pretnje i okida odgovor u vidu straha ili zabrinutosti. Amigdala, takođe, skladišti emocionalna sećanja i može igrati ulogu u nastanku anksioznih poremaćaja. Deca osoba sa anksioznim poremćajima su pod znatno većim rizikom da razviju isti poremećaj nego opšta populacija, što može ukazati na genetski faktor, roditeljske uticaje ili i jedno i drugo.
Vrste anksioznih poremećaja:
Generalizovani anksiozni poremećaj – preterana zabrinutost zbog raličitih događaja ili aktivnosti, koja se javlja tokom više dana, ali ne duže od 6 meseci, uz pridružene simptome (zamor, oslabljena koncentracija).
Specifična fobija – naznačen i uporan strah od jasno prepoznatljivih objekata ili situacija (npr. letenje, visina, životinje).
Posttraumatski stresni poremećaj – uporno ponavljanje sećanja na proživljenu traumu (flešbekovi), uporne zastrašujuće misli, košmarni snovi, bes ili razdražljivost kao odgovor na zastrašujuće iskustvo tokom koga je postojala pretnja fizičkim povređivanjem ili je do njega i došlo (npr. silovanje, zlostavljanje dece, rat, elementarna nepogoda).
Socijalna fobija, poznata i kao socijalni anksiozni poremećaj – izlaganje socijalnim situacijama ili situacijama javnog nastupa gotovo neizostavno izaziva trenutni anksiozni odgovor koji može uključivati lupanje srca, drhtanje, znojenje, gastrointestinalnu nelagodnost, proliv, napetost mišića, crvenjenje ili zbunjenost i koje kod ozbiljnih slučajeva može ispuniti kriterijume za panični napad.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Opsesije (prisilne misli): uporne misli, ideje, porivi ili slike koje se nameću protiv volje. Neprikladne su i uzrokuju primetnu napetost ili nelagodnost. Osobe sa prisilnim mislima obično pokušavaju da takve misli ili prvo ignorišu ili potisnu, ili da im se suprotstave drugim mislima ili akcijama (kompulzije).
Kompulzije (prisilne radnje): ponavljajuća ponašanja (pranje ruku, sređivanje ili proveravanje) ili mentalne radnje (molitve, brojanje ili ponavljanje reči) koje se javljaju kao odgovor na prisilne misli ili se javljaju na ritualan način.
Panični poremećaj – prisustvo ponavljajućih, neočekivanih napada panike koji su praćeni (u trajanju od najmanje mesec dana) stalno prisutnom zabrinutošću oko mogućnosti dobijanja dodatnih napada, brigom zbog uticaja napada ili njegovih posledica, ili značajnom promenom ponašanja u vezi sa napadima.
Panični poremećaji su ponekad udruženi sa agorafobijom – zabrinutost zbog, ili izbegavanje, mesta i situacija sa kojih bi beg mogao da bude otežan ili ponižavajući, ili na kojima pomoć ne bi bila dostupna u slučaju paničnog napada ili simptoma sličnih panici.
Ključna odlika paničnog napada je jasno ograničen period intenzivnog straha ili nelagodnosti koji je praćen sa najmanje 4 od 13 fizičkih simptoma kao što su:
- palpitacije, ubrzan srčani rad ili lupanje srca
- znojenje
- drhtanje ili tremor
- osećaj otežanog disanja ili gušenja
- bol ili nelagodnost u grudima
- mučnina ili nelagodnost u stomaku
- vrtoglavica, nestabilnost, zbunjenost, nesvestica
- doživljaj da su objekti nestvarni (derealizacija)
- doživljaj da je sopstveno Ja udaljeno ili da “nije stvarno tu” (depersonalizacija)
- strah od gubitka kontrole; strah da će se “poludeti”
- strah od smrti
- parestezije (osećaj obamrlosti ili peckanja)
- topli ili hladni talasi po telu
Uticaj i posledice anksioznih poremećaja
Simptomi anksioznih poremećaja često se razvijaju tokom ranog odraslog perioda. Uprkos tome što većina ljudi ima blage smetnje ili ih nema uopšte, anksiozni poremećaji mogu ozbiljno ograničiti obrazovanje, posao, zabavu i društvene aktivnosti jedne osobe jer on/ona izbegava situacije koje mogu dovesti do pojave simptoma.
Osobe koje su ozbiljno ugrožene anksioznim poremećajima češće imaju i neki drugi tip poremećaja: depresiju, distimiju, zloupotrebljavaju alkohol ili psihoaktivne supstance ili imaju poremećaj ličnosti.
Stigma povezana sa anksioznim poremećajima
Upravo zato što su anksiozni poremećaji bliski onome što većina ljudi doživljava kao normalnu zabrinutost, oni koji od njih boluju mogu strahovati da će drugi ljudi okarakterisati njihovu prekomernu brigu i strah kao puku slabost. Kao posledica, oni mogu da ignorišu ozbiljnost sopstvenog stanja i nastojati da ga reše sami. Često izbegavaju da potraže pomoć i pate u tišini.
BESPLATAN TEST : za 15 minuta provererite Vaš stepen anksioznosti
Lečenje anksioznih poremećaja
Rano prepoznavanje i adekvatan tretman su imperativi u cilju povećavanja kvaliteta života osoba sa anksioznim poremećajima. Adekvatno prepoznavanje i tretman takođe pomažu da se spreče česti sekundarni poremećaji kao što su depresija i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Odlaganje traženja i dobijanja dijagnoze i terapije može se pripisati mnoštvu faktora kao što su: stigma (sramota, ljaga), nedostatak ljudskih resursa, znanja ili finansijski razlozi. Uz sve to, može se dogoditi da lekari ne prepoznaju uvek obrazac u simptomima jedne osobe koji bi ih doveo do prave dijagnoze. Često se simptomi ne shvataju ozbiljno i osoba sa anksioznim poremećajem se etiketira kao “emocionalno nestabilna”.
Edukacija lekara opšte prakse bi mogla da pomogne da se reši ovaj problem.
Skorašnji pregled anksioznih poremaćaja ukazuje da bi efikasno lečenje uključivalo terapiju lekovima (antidepresivima, anksioliticima) i kognitivno-bihejvioralnu terapiju koja pomaže ljudima da svoje misli o svemu onome što ih prekomerno brine preobraze u racionalnije ideje. Grupe podrške za pojedince i porodice, takođe mogu pomoći da se stvori oruđe za smanjivanje simptoma i izlaženje na kraj sa njima.
Anksiozni poremećaji mogu biti adekvatno lečeni u okviru primarne zdravstvene zaštite uz mogućnost upućivanja stručnjacima koji se bave kognitivno – bihejvioralnom terapijom.
Ako imate pitanja u vezi neuroze, slobodno pišite u sekciji pitanja i odgovori, ili ako Vam prija anonimnost preko kontakta.
preuzeto sa sajta http://www.cpe.org.rs/
Nadam se da će mi neko odgovoriti, imam 42 godine a od svoje 10. imam napade panike, kasnije se pojavila i agorafobija, depresija…uzimam lijekove redovno ali prije godinu dana sam imala veliki stres, doktorica koja mi je bila psihoterapeut od moje 17. godine i koja mi je bila kao druga majka je dobila karcinom pluća a nekako u isto vrijeme i prijateljica karcinom debelog crijeva, obje su umrle u razmaku od par mjeseci i kroz svu tu njihovu bolest i umiranje moji simptomi panike su se jako pogoršali i da stvar bude gora još se pojavila i hipohondrija koju nikako ne mogu savladati, čim osjetim slabost, vrtoglavicu ili nešto tako ja se plašim da imam neku tešku bolest…ne znam da li je to moj način žalovanja jer ja sve što se desi ružno ne mogu izraziti kao normalni ljudi kroz plač nego se pojača strah. Molim vas ako ikako možete da mi pomognete barem šta da radim sa ovom hipohondrijom, sama sam sebi stvorila uvjerenje da ne mogu više ni hodati dugo jer sam bolesna (zato što osjetim vrtoglavicu i slabost pa to tumačim kao simptom bolesti). Nalazi krvi su u redu, nedavno sam išla na UZV, isto sve ok, inače imam gastritis, nizak tlak i probleme sa vratnom kičmom.
Hvala
Postovana,
vasi neurotski strahovi traju jako jako dugo i to bi moralo da se dovede pod kotrolu jednom za svagda. Pitanje je vleiko koliki rad zahteva ejr mnogo dugo traje. Ako s “presipalo” iz panike,depresije pa sad hipohondrija, moje misljenje je da je prva stvar staviti strahove pod kontorlu a zatim videti zbog cega taj neurotski obrzac celog zivota.
Sto se tice strahova trenutnih, rad na mislim (to su tehike koje se uce tokom terpaije), zatim vezbe disanja za somatske simptome. ove ih mozete skinuti https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psiholosko.savetovaliste
sve preciznije od ovoga bi moralo razgovorom da se vidi. Jer problem suvise dugo traje da bi mogo savetima da se resi.
s postovanjem,
Zarko
Da, zbilja već predugo traje, tu gdje živim nemam neku adekvatnu pomoć, osoba kod koje sam išla na psihoterapiju je preminula i to je jedna od stvari koja mi je pogoršala stanje jer sam bila jako vezana za nju pošto me liječila od moje 17. godine. I kroz njenu bolest a i bolest prijateljice sam prolazila kroz sve njihove simptome i probleme, nakon što su umrle kod mene se pojavila hipohondrija
Da li je gubitak tih osoba doveo do gubitka oslonca, u najsirem smislu reci?
u tom kontekstu hipohondrija bi se uklopila kao nemogucnost kontrole i dozivljaja neminovnog propadanja.
to su sve stvari koje treba proveriti, razraditi i porazgovarati. Razmislite o tome.
Da, upravo to, osjećam se da sam izgubila veliki oslonac i potporu nakon smrti moje doktorice, mislim da se još nisam s tim pomirila, jako mi nedostaje i osjećam se izgubljeno i usamljeno u svemu ovome. Ranije je uvijek bila tu, da li kroz terapije, mail ili telefonski poziv a sada toga više nema…
Postovani, imam uzasne misli koje me proganjaju, nesto sto zelim a sad ne mogu to imati.. uhvati me drhtanje, lupanje srca.. pocne mi trniti dio glave.. na citramu sam vec tri godine.. ovo je pakao kojeg ne bih pozeljal nikome,, ne mogu ja opisati kakav je to osjecaj dok se ne dozivi (ne daj Boze nikome) udata sam, imam sina, i jos samo dva ispita me dijele od toga da postanem doktorica a ja nikako ne mogu uciti, ali nikako…a samo dva naspram toliko toga sto sam prosla,to me baca u jos vecu depresiju, ne znam sta da radim sa zivotom, nikako nisam zadovoljna i plasim se svega..Kad citam sta sam napisala ne izgleda mi tako strasno, ali malo je rijeci pomocu kojih bih mogla opisati ovo stanje..
Pozz veliki..
Postovana Aida,
interesovao bi me sadrzaj misli kako bih mogo da vam kazem u kom smeru razmisljam sto se tice vaseg problema, to bi najolje bilo da iznesete tokom seanse. Takodje ovaj “strah do svega” je stvar o kojoj bih zeleo da porazgovaramo kako bih mogo vise da vam kazem u kom smeru bi trebalo da se uzimaju koraci, pisem vam i privatan e mail pa procitjate i to.
Ok Žarko hvala vam, popričat cu sa psihologom o tome, inače ja sam prezadovoljna sobom koliko sam do sada uspjela jer nemam vise nikakve fizičke smetnje, volila bih da sam Non stop zaokupljena nekim poslom jer tada nemam te misli jedino kada sam kući i bez obaveza! Popričat cu jos sa psihologom, hvala vam na savjetu, pozdrav !
nema problema.
pogledajte vezbe disanja jako pomazu evo linka za sajt i tamo mozete skinuti aplikaciju za mobilni.
http://tgltrp.wix.com/breathing-exercises
ako nesto nije jasno recite pomocicu Vam
s postovanjem,
Zarko
Taj strah od trudnoce je najveci…a ostalo sam svela na minimum ostajem sama…krace relacije prrlazim sama putujem malo ..svaki dan idem sto dalje od kuce sama sve dalje i dalje i ok biciklok mogu i na kraj sveta 🙂 eh samo me nervira kad mi dodje tavtuga nekad je prekine sama nekad ne pa se zaplacem suocom se o sa njom bice valjda sve ok
to bi trebalo da se razradi, odnosno da se vidi zasto postoji strah, sta ga odrzava i da se odkloni. Nakon toga bi vervoatno i ostali delovi slagalice legli.
Tuga nije zbog gubitka vise zbog anksioznosti …planiral trudnoci pa me preplavi tuga kako cu sta cu…fa li treludnoca moze pomoci …zivim sama da suprugom i svaki dan jr isti …
Voleo bih kad bi mogli podrbonije o tome porpicati, ali ovako iz daleka smatram da je turdnoca i dete ensto sto bi sigruno pomoglo da ocvrsnete i sto bi vam ispunilo vreme koje je i nace sada isplanirano za to. Morate da preduzmete stvari, da pocnete da menjate sebe i svoje stavove kako bi se izvukli iz anksioznosti. jer anksioznos su smao nasi strahovi, nase nesigurnosti. ako ih ne proradimo, ne resimo onda ona moze da traje konstantno.
Pozdrav, interesuje me kako se izboriti protiv negativnih misli! Moja dijagnoza je anksioznost i prvi napad panike sam imala 16.09.2014 i jos jedan ubrzo zatim,posle ih nisam imala vise ali sam imala ostale simptome anksioznosti( vrtoglavicu, trnjenje, ubrzano lupanje srca, pritiskanje po tjemenu, gušenje i td), sada nemam nista vise od toga osim po nekada na vece vrtoglavicu! Ne pijem nikakve lijekove osim bromazepam po potrebi! Idem kod psihologa i radimo kbt! Sada se nismo vidjele jedno 2 mjeseca jer je ona bila na odmoru pa posle ja i imam termin sada 05.09 pa cu je pitati za te misli kako da im se otmem ali do tada sam htjela čuti vaše savjete! Na odmoru kad sam bila nije bilo niti kakvih misli ni simptoma ma druga žena ili bolje reci ona stara od prije godinu i cim se vratim kući mene spopadnu te misli da imam neki problem kao neki višak koji mi smeta i dokle ce to trajati i ostala pitanja, valjda sto mi se to dešavalo u mom gradu i mojoj kući pa me odmah podsjeti cim se od nekud vratim kući ! Inače dobro funkcionisem, idem svugdje ne zatvaram se u kući , normalno radim poslove koje sam radila samo da se otrgnem jos od tih misli! Neznam koliko su opasne!
Rad sa mislimima je jako bitna stavka u anksioznom poremecaju. Trazite od terapeutada vas nauci kognitivnu restrukturaciju. To je jedno od prvih stvari koje ja ucim moje klijente. Ogroman uspeh daje u suocavanju sa anksioznoscu.
Takodje bi trebalo dase vidi zbog cega se sve to desava u vasem gradu,kuci. Nisam upucen,ali moze da se des ida ste ranije prekinuli rad nego sto je trebalo, cim se te stvari vracaju.
Takodje probajte sa vezbama disanja kada dodju lose misli .
ovde mozete pogledat io vrzbama http://tgltrp.wix.com/breathing-exercises
a preko telefona sa google stora mzoete ovde skinuti aplikaciju, sam oej za android telefone https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psiholosko.savetovaliste
Postovani Zarko…kako da reagujem kad me uhvati nalet tuge….ja se isplcem…i nekom pozalim…dosta sam aktivna i nekad me uhvati…
Kazite mi Tijana, zbog cega dodje do naleta tuge?
koji je izvor tuge? tpo pravi mnogo razlike, da li je u pitanj urealan izvor zbog gubitnka ili je to tuga nad sopstvenom situacijom?
da li ova aktivnost je samo distrakcija pomeranje postojeceg problema, pa kad se suocite dodje do bespomocnosti-tuge?
Okruzenje i iskustvo, to su stvari koje su nepromenljive, ali one formiraju nase misli, bazine pretpostavke i verovanja. Sa ovim dimenzijama mozemo da radimo. Npr. ako sam doziveo maltretiranje u detinjstvu moje misli ce biti: Sta ako me partner bude sikanirao?
to je nasa misao na osnovu iskustva.
Suociti tu automatsku misao sa cinejnicama i promeniti verovanje dovodi do olaksanja i nestanka anksioznosti. Nova misao: to sto sma bio maltretiran kao dete ne znaci da ce i moj partner da me sianira, dovodi do pada anksioznosit. to je samo jedna od tehnika, ukratko, koja se zove kognitivna restrukturacija.
Mislim da je okruzenje i iskustva kako da se tu postavim hvala
Postovani Zarko,kako naci uzrok anksioznosti
Posotvana,
uzrok anksioznosti lezi u kombinaciji tri stvari:
1) genetska datosk, kao sto je tip licnosti, nivo neuroticizma i sl.
2) iskustva, okruzenje i sredina u kojoj zivimo.
3) i konacno nase neponovljivo i samo nama licno iskustvo. iskustvo same jedike kako nesto dozivi. Pa tako blizanci sa istom genetikom imaju razlicita iskustva povodom iste stvari, npr u skoli.
u ove 3 stvari treba traziti uzrok neuroze. To se najcesce radi kroz terapijski rad. I tu terapeut odradjuje svoj deo posla a to je da pomogne da seta stvar razresi.
nadam se da sam uspeo da odgovorim na vase pitanje, ako imate jos nesto slobodno pitajte.
hvala