Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

126 thoughts on “Opsesivne misli – iz ličnog isksutva

  • July 10, 2018 at 5:33 pm
    Permalink

    Pozdrav poštovani doktore. Pošto me e zadnje vreme dosta muce opsesivne misli i anksioznost, dosta vremena provodim na internetu citajuci razne stranice u vezi sa opsesivnim poremecajem. Tako danas sam naišao na tekst koji pokazuje da nova klasifikacija poremecaja( DSM-5) od strane americkih psihijatara, OKP odvaja od anksioznih poremecaja i svrstavaju ga u zasebnom poremecaju “opsesivni kompulzivni i srodni poremecaji”. U dijagnostici oni dele dele paciente sa uvidom u poremecaj i one bez uvida odnosno sa sumanutim uverenjima da su opsesije istinite. Ono sto meni nije jasno je da kako oni kazu : sumanuto uverenje nije kao kod sumanutog poremecaja. Pa me zanima o kakvoj se sumanutosti radi ako je ova novija klasifikacija poremecaja tacna.

    Reply
    • July 10, 2018 at 7:32 pm
      Permalink

      Postovana
      Vas to ne treba da brine jer se radi o necemu sto su dijagnosticari napravili a to se menja i menjace se. To sto du napisali ne znaci da je bolest nesto drugo vi treba da vidite sta cete sa sopstvenim problemom.

      Reply
      • July 10, 2018 at 7:57 pm
        Permalink

        Poštovani, upravo je to moj problem- strah da cu preci u tu vrstu sumanutosti ( da necu imati uvid u svoje opsesije). Hvala

        Reply
        • July 10, 2018 at 8:00 pm
          Permalink

          Postovana necete resavati opsesije tako sto cete se ubediti da nije sumanutost. Pogledajte o okp na mom yt kanalu bice vam jasnije nadam se

          Reply
  • June 23, 2018 at 2:37 pm
    Permalink

    Pozdrav poštovani. Imam 34god.i patim od anksioznosti sa opsesivnim obilježjima vec više godina. Opsesije su uglavnom agresivnog karaktera koje su ponekad jačeg a ponekad manjeg intenziteta. Zanima me kakva je mogučnost da se opsesije razvijaju u sumanutost, pošto sam negdje na internetu procitao da 12% bolesnika sa opsesivnim poremecajem razvijaju sumanutost. Hvala!

    Reply
      • June 23, 2018 at 3:22 pm
        Permalink

        Npr. imam opsesivnu misao da sam ubica i da ne mogu da ne ubijam nekoga, i povodom te opsesije osjecam jak strah i anksioznost, a istovremeno kao da mi se pojavi nagon da to stvarno uradim i onda se još više uplašim

        Reply
        • June 23, 2018 at 4:00 pm
          Permalink

          Nista od tiga nw moze da se desi ali ta cinjenica nece da izleci opsesivnost. Mislim da je vreme da se javite pa da krenemo sa terapijom iskreno je to moje misljenje

          Reply
  • May 4, 2018 at 11:42 pm
    Permalink

    Zdravo svima, pisem jer zelim da znam da li je ovo moje stanje anksioznost ili depresija ili oba. Do skoro sam vodila lep,normalan zivot ,dok odjednom nisu pocele da mi dolaze jedna po jedna misao to su tako zastrasujuce misli,da me cak navodi i na saumibistvo a nemam nikakav razlog ,imam zdravu normalnu porodicu,decka ali vec 7,8meseci se borim ,stalno razmisljam kako bi mojima bilo kad bih umrla, stalno me nesto tera da razmisljam lose,kao da djavo usao u mene,nzm na koji nacin i kako da se vise izborim sa ovim a da definitivno ne poludim.

    Reply
    • May 6, 2018 at 12:05 pm
      Permalink

      postovanje
      da bi se videlo morali bi malo da poradimo na problemu i da vidimo o cemu se radi.
      tako da moze da bude i opsesivnost po ovom sto iznosite.ali vise bih znao kada bi odradili par seansi.
      ako ste zainteresovani mozete da mi piste i da vam posaljem uslove rada.
      s postovanjem
      Zarko

      Reply
  • August 22, 2017 at 11:06 pm
    Permalink

    Izgleda da sam nesto zeznula na proslom postu jer nije objavljen ili ne objavljujete svaki ili ne znam kako ovo ide, Pa da probam jos jednom. Dakle sve je bilo ok dok nisam cula da se momak od 20ak godina ubio. Od tada ja stalno razmisljam sta moze soobu od 20godina da natjera da se ubije. Pa razmisljam da mozda nije imao razloga za to nego mu je samo iz cista mira doslo i on je to uradio. Pa sta ako se desi da i meni to dodje da uradim. A jaa ne zelim, nemam razloga niti znam razlog zbog kojeg neko to uradi. Ali sta ako su svi ljudi koji su se ubili mislili da oni to ne bi nikad uradili i na kraju od previse razmisljanja dozivjeli to kao prihvatljivu opciju i oduzeli sebi zzivot. I tako stalno razuvjeravam sebe jer mislim ako se prepustim tim mislila i ignorise ih da cu pokleknut i uradit to. Jer mi nije jasno sto mislim toliko o tome ako znam da to ne bih uradila. Eto tako, da se izjadam nekome pa makar i anonimno. E da, takodje vjerujem u Boga i to je jos jedan razlog zbog kojeg samoubistvo ne smatram opcijom i ne znam sto mislim o svemu ovome, Samo mi treba da mi strucno lice potvrdi da je ovo okp i bice mi lakse.

    Reply
    • August 23, 2017 at 11:45 am
      Permalink

      postovana,
      izgleda da vas problem ide iz dozivljaja da covek moze da izgubi kontrolu nad sobom i da onda urad inesto lose. to je nemoguce. ljudi se ne ubijaju zat osto su izgubili kotroliu vec zat osto imaju potpunu kontrolu i nekad dodju do zakljucka da je bolje ubiti se. t oznac ida je za samoubistvo potrebna potpuna kontrola. a ne izgubiti je.
      a durgi deo pitanja kako sebi da pomognete, pa jedino pre kopsihoterapije ja mogu da vam pomognem, da se javite ,zakazemo termin i onda krenemo u rad

      ako to zvuci prihvatljivo javite se i krenucemo polako

      Reply
      • August 23, 2017 at 12:33 pm
        Permalink

        U pravu ste potpuno. Bukvalno se toga bojim-da u trenutku sumanutosti ne uradim to. Znaci ipak mislite da ovo jeste okp, tj prisilne misli i da bih ih mogla prevazici psihoterapijom?

        Reply
          • August 23, 2017 at 11:04 pm
            Permalink

            Hvala Vam mnogo. Sad cu pokusati da suzbijem ove misli dok mi ne prodje ispitni rok, a kad se zavrsi javljam se da mi date par savjeta. Ako se do tada sama ne prosvijetlim

  • August 22, 2017 at 9:15 pm
    Permalink

    Postovani citala sam vase odgovore i nadam se da cu i ja dobiti jedan:) Meni je suludo da pitam ovo sto cu pitati ali prosto mi je lakse ovako anonimno. Naime, trenutno spremam ispit i prije nekih mjesec dana cula sam da se ubio jedan mladji momak iz mog grada. Od tada krece moja agonija. Da budem jasnija:misli tipa jao sta moze osobu od 20godina da natjera da se ubije? Sta ako mu je samo iz cista mira doslo da to uradi? Sta ako meni dodje da to uradim neki dan? Ali ja ne zelim to da uradim. Nemam razloga. Pomislim na najgoru stvar koja moze da se desi i kazem ti se ne bi ni tada ubila. Ali zasto onda mislim sve to. Mozda su svi koji su se ubili poceli sa ovim da oni nikad ne bi to uradili, pa ipak uradili od prevelikog razmisljanja. I tako non stop. Zasto mislim o tome ako necu da uradim a onda se plasim ako stanem da razuvjeravam sebe mozda pokleknem i ucinim to. Kao da stalno moram da se ubjedjujem da necu to uraditi iako sam svjesna da nemam razloga niti bih to uradila! Olaksah dusu, nadam se da mi mozete jos malo pomoci jer vidim da ste jako prijatni i birate rijeci da ne zastrasite nas koji pitamo jer je vecina postova haoticna kao sto se i osjecamo. Dakle ako necu to da uradim zasto mislim o tome toliko i kako da prestanemmmmmmmm. Pritom da napomenem da vjerujem u Boga i sa te strane mi ovo nije prihvatljivo, kad mi se malo vrti u glavi sledim se od pomisli da padnem u nesvijest itd i odjednom mislim da bih se ubila? Ne shvatam.

    Reply
    • August 23, 2017 at 11:45 am
      Permalink

      postovana,
      izgleda da vas problem ide iz dozivljaja da covek moze da izgubi kontrolu nad sobom i da onda urad inesto lose. to je nemoguce. ljudi se ne ubijaju zat osto su izgubili kotroliu vec zat osto imaju potpunu kontrolu i nekad dodju do zakljucka da je bolje ubiti se. t oznac ida je za samoubistvo potrebna potpuna kontrola. a ne izgubiti je.
      a durgi deo pitanja kako sebi da pomognete, pa jedino pre kopsihoterapije ja mogu da vam pomognem, da se javite ,zakazemo termin i onda krenemo u rad

      ako to zvuci prihvatljivo javite se i krenucemo polako

      Reply
  • August 20, 2017 at 10:47 pm
    Permalink

    pozdrav svima,ja sam kao mali imao dijagnosifikovanu anksioznost sa nekih 12 godina iracionalni strah koji sam prevazisao kroz neki period na kraju uz malo strucniju pomoc,najgore mi je bilo od svega to sto sam jedne noci tada kao mali imao iznenadni nagli skok straha ali usled nerazjasnjenih okolnosti neznam kako sam to projektovao u svojoj glavi,najgore os svega sto tog momenta to ostavi na osobu veliki utisak i to se nastavilo tako sto se produbilo danima unapred strahujuci sve zbog te noci da se takvo nesto ne ponovi,medjutim na taj nacin se i razvila anksioznost i strah od nicega i na taj nacin se taj strah produbljivao,sada imam 28 godina i evo vec oko nedelju dana odjednom sam upao u misaonu „dubiozu“da to tako nazovem misleci o kosmosu i njegovim bezgranicnostima sto me je bacalo u ambis u mislima i ponovo onaj porast straha u kratkom momentu koji je ostavio utisak na mene produbljujuci se ponovo danima u napred cim mi se pojavi ta slika kosmosa u glavi malo mi skoci strah tj ansioznost se vrati kao da u inat podsvest kreira takvo nesto van moje kontrole samo da mi formira anksioznost, bukvalno samo nakratko pomislim na to i strah me obuzme misleći se kako takve misli se uopšte moraju po glavi zanima me samo da li možete na osnovu ovoga sto sam napisao nekako analizirate o čemu može da se radi? Veliko hvala

    Reply
    • August 20, 2017 at 11:01 pm
      Permalink

      ovaj moj pokusaj je gotovo pa besimlen ali porbacu 😀
      stvanro nema smisla ovo raditi jer nema dovoljno podataka ali razmislite sta vas to plasi kada razmisljate o kosmosu? koj nejgova karakteristika? zatim probajte da vidite na sta vas to podseca, na koju osobu, odnos kontekt situaicju?
      mozda pomogne

      ali u glavnom bi moja asocijacija bila bespomocnost i u tom smeru dase traga za korenom vase anskioznosti
      ako zelite mozemo se cuti i pristupiti na ozbiljan nacin, a ne ko ovo pretpostavljenj

      s postovanjem
      Zarko

      Reply
      • August 21, 2017 at 12:34 am
        Permalink

        Plaši me to što kada pomislim na kosmos imam neki strah da će mi ta misao ostati u glavi i da neupadnem previše duboko misleći o tome pa me hvata strah da možda ne poludim ili slično i da mi to neće nikada izaci iz glave,zvuči zaista banalno znam :)a zamislite ironiju pre sam obožavao da gledam naučne dokumentarce o tome a sada se toga plašim, ako se ovo prolongira mogu da stupim u kontakt sa vama:)

        Reply
  • June 19, 2017 at 2:52 am
    Permalink

    Postovani imam osecaj ,da ne mogu da zivim da mi je dugo da zivim 50 god inace imam 22 i da cu oboleti od psihoze ?

    Reply
    • June 19, 2017 at 9:51 am
      Permalink

      mislim da je najbolej dase javite psihijatru i da vidite sta je u pitanju ejr takvo fatalisticko razmisljanje moze biti opasno.

      Reply
      • June 20, 2017 at 1:59 am
        Permalink

        Pa da li je to znak da bolujem od psihoze ?

        Reply
        • June 20, 2017 at 3:45 pm
          Permalink

          sta da li je znak za psihozu? utisak da ne mozete da zivite i da je 50 god dugo je znak da treba da se ode do psihijatra na testiranje da se vidi sta je u pitanju. koji je poremecaj u pitanju. ako sam dobro razumeo vase pitanje.

          Reply
  • February 24, 2017 at 7:05 pm
    Permalink

    Postovani recite mi gde i kako da se javim,mozemo poceti sa radom naravno s postovanjem Violeta.

    Reply
  • February 24, 2017 at 3:39 pm
    Permalink

    Postovani Zovem se Violeta Kocic i imam 40 godina imam pitanje za vas stalno imam agresivne misli j glavi tipa da cu nekome da naudim,da cu svojim najblizima da naudim,stalno mislim da cu da izgubim kontrolu nad sobim da cu svoju decu da ubije , bojim se da budem sama sa njima kuci da cu na spavanju nesto da im uradim i onda uhvati toliki strah i uznemirim se tako da neznam sta da mislim o sebi da li sam ja ubica ili sam losa majka kako da sebi pomognem unapred hvala.

    Reply
    • February 24, 2017 at 6:09 pm
      Permalink

      postovana
      ako sam u pravu radi se o opsesivnim mislima i to pripada malo tezim problemima u sklopu neuroza, niej mi namera da vas plasim vi imate to i nema biranja, vec teze u smislu da nema mnogo terapeuta koji su voljni i umeju da rade sa opsesivnim mislima. s obizrom da je to moja uza specijalnost milsim da ste na pravom mestu.
      sto se tice saveta, procitajte tekst na mom blogu o tome ali bez terapije iskreno sumnjam da se moze napraviti pomak. ne kazem da bih “terao vodu na svoju vodenicu” vec zato sto je tak oiskustveno i to praksa pokazuje.
      ak oste zianteresovani mozete mi se javiti da krenemo s aradom ili ako moji uslovi vam ne odgovaraju mogu vam preporuciti nekog drugog. s postovanjem
      Zarko

      Reply
  • January 4, 2017 at 10:28 am
    Permalink

    Postovanje,Zarko.Marko imam 22 godine.Imao bih za vas jedno pitanje,a ono je u vezi sa snovima.Sanjao sam u snu kako mi moja majka govori da moj otac nije moj pravi otac.Preplasio sam se i kao da sam upao u zacaran krug,jer sam citao da nam snovi govore isitnu.Sta da radim?Da li je moguce da je to nekakva istina a kako ce biti?Napominjem da imam problem sa opsesivnim mislima koje me cesto cine anksioznim.Hvala

    Reply
    • January 4, 2017 at 12:08 pm
      Permalink

      postovani
      snovi se ne tumace tako ko sto ste vi to uradili, tako da u vasem slucjau nije istina i nema veze sa realnoscu. san govori neku drugu stvar ali sad nije moguce analizirati san jer se snovi analiziraju u okviru serija i u terpiajskom procesu a ne izvadjen iz konteksta.

      tak oda bez brige snovi ne nose takve poruke

      Reply
  • November 8, 2016 at 8:11 am
    Permalink

    Ponovo mi se vracaju stare misli i osecanja, stetna pojava valjda sam u medjuvremenu nesto naucio. dali ce se sve vratiti po starom.

    Reply
    • November 8, 2016 at 12:57 pm
      Permalink

      postovani
      nisma siguran sta da odgovorim na vae pitanje s obizorm da ne znam o cemu se radi, moguce da ste pisali ali ja ne mogu da se setim.
      malo jasnije obrazlozite problem

      hvala

      Reply
  • June 9, 2016 at 5:49 am
    Permalink

    Pocela su da mi se vracaju stara secanja zajedno sa tim osecanjima, zasto se to dsava.

    Reply
    • June 10, 2016 at 11:51 am
      Permalink

      Postovani ne mogu da znam zbog cega je to tako dokle god ne radimo na problemu zajedno. Ne poznajem slucaj, moze iz mnogo poznatih i ne ooznatih razloga.
      S postovanjem,
      Zarko

      Reply
  • June 3, 2016 at 9:15 am
    Permalink

    Sta nervoza radi nervnom sistemu dali je opasna izaziva neka ostecenja ili nije.

    Reply
    • June 3, 2016 at 9:48 am
      Permalink

      nervoza ne radi nista nervnom sistemu, ili ako radi nesto verovatno je u pitanju veoma kompleksan mehanizam koji ne bi trebalo da vas zanima s obzirom da se ne bavite tim. ostavite to za ljude kojima je to poso da istrazuju.
      da li je opasan, nje opasan -misilm na uobicajnu nervozu. verovatno da hronicna nevoza nije dobra, nekada se mislilo da se cir na zeludcu dobija od nervoze, cinimi se da su sada savremena medicinska istrazivanja povezala to sa nekim drugim cinjenicama- https://en.wikipedia.org/wiki/Peptic_ulcer#Cause

      Reply
  • May 17, 2016 at 7:53 pm
    Permalink

    Mislim na psiholoski bol patnju koji se javlja radi brige o zdravlju, a bol radi bola mislim to nije prava briga i zabrinutost za sebe nego nesto neprirodno ako vec brinem zasto bih patio da dodatno pogorsavam stvar kao da jedva cekam, nego on se pojavi kao neka bezizlazna situacija i ako sam donekle svestan toga nemogu da kontrolisem jedino ga vreme stisava.

    Reply
    • May 17, 2016 at 8:36 pm
      Permalink

      postovani da li je onda to neki vid patnje po mom shvatanju, a ne fizicki bol?
      u tom slucaju antidepresvi bi trebalo da pomognu, ali ipak bez psihoterapije ce to sve ici tesko ili klimavo.

      Reply
  • May 17, 2016 at 7:06 pm
    Permalink

    Dali antidepresivi mogu pomoci kod bola koji se javlja zbog brige o zdravlju kao, inace nije to nikakva briga o zdravlju koliko vidim vec bol radi bola.

    Reply
    • May 17, 2016 at 7:15 pm
      Permalink

      Postovani,
      na koji nacin se javlja bol? kako se manifestuje? koja je lokacija? da li ste uradili sve ostale pretrage?
      pojasnite kako to bol radi bola?
      ako je psihosomatsko poreklo bola svako sredjivanje neurotskog poremecaja ce dovesti do smanjenja simptoma pa tako i fizickog simptoma. to je teoretski tako a u praksi bi trebalo da se vidi.

      Reply
  • April 30, 2016 at 10:26 am
    Permalink

    Pa ovako,mozda prije 2 mjeseca mi se pojavila misao ali samo misao da ne mogu zamisliti ono sto zelim tj ljude kao da ne mogu mastati i onda ta misao se razvijala nekako i posle nekog vremena sam poceo teze zamisljati osobe i stalno sam pod nekim pritiskom da ako ne zamisljam da ce se nesto lose desiti… prije sam normalno mogao mastati o cemu zelim a sad kao da ne mogu nekako pocnem biti zabrinut da sam izgubio pamcenje a zapravo sam to umislio u glavi nekako,ali ne znam bas kako da se oslobodim toga

    Reply
    • April 30, 2016 at 10:30 am
      Permalink

      postovani,
      ovako sturo iz info koje ste mi dali lici na opsesivno kompulzivni poremecaj . izgleda da ima i elemenata kompulzije ali bi to mrali da vidimo u terapiji.
      ako niste u siutaciji da priustite psihoterapiju idite do psihjatrije i vidite tamo-lekovi razgovor pa da krenete u rad. sto pre krenete to bolje. ne cekajte mnogo.

      Reply
  • April 30, 2016 at 9:34 am
    Permalink

    Postovani imam jedan problem vec skoro 2 mjeseca,taj problem je da ne mogu zamisljati ljude u svojoj glavi tj ono sta zelim npr devojku i to mi jako smeta,ja sam to umislio valjda ali ja ne znam kako da izadjem na kraj sa tim… ako moze neki savet

    Reply
    • April 30, 2016 at 10:12 am
      Permalink

      postovani Mihajlo,
      da li mzoete malo blize opisati u cemu je problem?
      kako je bilo pre kako ej sad? sta je razliicto?
      koji su to ljudi?
      ovo sto ste izneli nije bas uobicajno tako da bi mi trebalo vise info da bih razumeo vas problem.
      s postovanjem,
      Zarko

      Reply
  • April 26, 2016 at 12:08 am
    Permalink

    Dobro vece Zarko.Nakon tonu pregledanih sajtova odlucih da vam se javim porukom.Zovem se Goran 26 godina.Zivim u Gradiskoj u BiH.Imam problem neko vrijeme sa opsesivnim mislima.Mogao bih vam pricati mnogo vremena sta mi se sve izdesavalo u tom periodu.Ali nekako se borim.Nisam isao kod psihologa.Navescu vam skorsanji primjer.Kod nas blizu je Banja Luka.U Srijedu sam sjedio sam sa kolegom na kafi u Banja Luci i diskutovao o saobracajnoj nesreci koja se desila 15tog Aprila na putu Banja Luka-Jajce(put se nalazi uz rijeku Vrbas) gdje je covjek sletio autom u Vrbas i taj dan su ga nasli kad smo mi komentarisali.Pricali smo kako je taj put zaista opasan zbog blizine rijeke i jer je kanjon.Rekao sam ne daj boze vise nikome i da bog da niko vise ne sletio u rijeku.Jucer,3 dana nakon nase diskusije u Nedjelju sletila su 3 auta u odredjenom vremenskom razdoblju za jedan dan.Poginulo troje ljudi.Dva auta su sletila na istom mjestu.Evo od kad sam cuo za ove nezgode razmisljam konstantno o tome cijeli dan danas.Vracam se konstantno u onaj razgovor sa kolegom da li smo nesto naslutili ili da li sam ja za nesto kriv ili izazvao tom mojom recenicom,jer takva tragedija nikada se nije desila da tri auta u jednom danu slete u Rijeku.Do sada se dogadjalo jednom godisnje.

    Reply
    • April 26, 2016 at 9:31 am
      Permalink

      Postovani,
      mislim da bi trebalo da krenete na psihoterapiju jer ce vam puno znaciti da obori anksioznost oko opsesivnih misli. Ne postoji kratak put do resenja, put je mukotrpan, tezak i morate biti istrajni u psihoterpiajskom radu.
      Iskren da budem, ebz terapijskog rada bilo kakav savet bi bio na nivou informacije koja vam nece pomoci. tako da nije problem samo logike i realnosti vec ima tu elemenata” magijskog” predvidjajuceg verovanja koje treba da se vidi zasto je kod vas aktivirano.
      ako se odlucite za terapiju, slobodno pisite preko kontakt forme pitanja koja imate u vezi procedure.
      s postovanjem,
      Zarko

      Reply
      • April 26, 2016 at 11:50 pm
        Permalink

        Nazalost zbog novcane situacije nisam u mogucnosti priustiti psihoterapiju u nekoj ustanovi.Od cega se sastoji psihoterapija i na koji nacin se razbijaju opsesivne misli.Da li su ovo opsesivne misli sto ja imam?Jer me vec polako ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti,jer i dalje iznova razmisljam kako bas poslije toga da se dese tri nezgode zaredom.Cetiri lica smrtno stradala.Osjecam se krivo zbog onog mog,,da bog da,,Bez obzira sto nisam nista lose rekao opet se lose osjecam zbog toga.Da li se ovo moze ispraviti i sta znaci to da bog da(gledajuci sa psiholoske strane) jer mi je to jedina sad opsesija.

        Reply
        • April 27, 2016 at 12:03 am
          Permalink

          postovani Gogi,
          izgleda jesu opsesivne misli u pitanju. Problem lezi u tome da bez psihoterapije tesko da mozete bilo sta uraditi jer postoje teorijski okviri koji ce vam objasniti mehanizam nastanka ali to vam nista nece pomoci u lecenju. lecenje je dug proces i u kom smeru ce ici definise terapijski odnos.
          “da bog da” misao je sujeverna misao koja ima magijsku konotaciju, da mislilac ima moc da kontrolise stvari i govori o velikoj potrebi da se stvari drze pod kontrolom. To je neka najcesca interpretacija, ali to mora da se proveri i da se razradi i za to je neophodno da udjete u aktivan rad.
          moj savet vam je da odete u drzavnu bolnicu, nadjite psihijatra kog” bije” dobar glas ikrenite u lecenje sa njim-besplatno je i mnogo bolje nego da iscitavate internet. mislim da necete naci odgovor na netu koji trazite.
          nacicete jezive informaicje i strahovi ce vam se povecati.

          s postovanjem i zeljom da se okanete citanja interneta, pocenu i odlaska sa mog bloga 😀
          iskreno
          Zarko

          Reply
  • April 6, 2016 at 10:44 am
    Permalink

    Postovani Zarko.Imam veliki problem.Javljaju mi se nekakve strasne i negativne misli.Prema roditeljima,uzim clanovima porodice,prijateljima koje vidim na ulici,ljudima sa kojim radim na poslu i sto je najstrasnije i komsijama.Prilikom komuniciranja sa nekim ili kad nekog vidim,javljaju mi se misli da bog da umro ili nesto slicno.Sta ovo znaci?Razbolio mi se komsija(kuca preko puta mene)od raka meni se javljaju te misli sta da uradim povodom toga.Da li da ignorisem i da li ove kletve stvarno mogu izazvati to sto meni pada na pamet.Imam neki period opsesivne misli i anksioznost ali kao da prestane jedan period pa se ponovo vraca.Hvala na svakom odgovoru.Osjecam strah da sam kriv za to sto se desi

    Reply
    • April 6, 2016 at 12:15 pm
      Permalink

      Postovani Milentije,
      izgleda da se radi o opsesivnim mislima. Generalno spada u teze poremecaje za lecenje i rad sa opsesivnim mislima nije lak, ali ste se obratili na dobor mesto jer su opsesivne misli zajedno sa neurotskim strahovima moja specijalnost i uze polje rada. Sustinski simptom ce oscilirati kao sto ste i rekli ako se ne budete lecili. Ako terapiju ne mozete priustiti, lekovi su takodje opcija koja moze da da odlicne rezultate.
      Sazet problem misli se svodi na njihovo znaceje, sadrzaj, i sakriven bazicni stil koji treba da se promeni. nesto o tome u tekstu http://www.psiholosko-savetovaliste.com/opsesivne-mislis-laz-i-istina/

      Reply
      • April 20, 2016 at 4:50 pm
        Permalink

        Postovani Zarko evo mene opet nakon 15tak dana.Stvari se ponekad poprave pa onda opet nanovo.Nekad po cijeli dan mi ne padaju takve misli i onda mi se odjednom jave prema nekim ljudima.Npr i prema ljudima koje vidim na Tv-u ili racunaru.Kad je prije 3 mjeseca glumac D.Nikolic bio bolestan meni se javila ta misao.Onda mi se javljaju misli koje ja zelim tipa ne daj boze itd.Ali glumac je umro.Meni ovo zvuci dok pisem potpuno bezazleno,ali opet razmisljam o tome.Sta to znaci,da li ova misao ,,da bog da,, koja mi se ponavlja moze stvarno da izazove nesto takvo.Bojim se jer mi se javlja i prema komsijama.Ako se nekome nesto desi povodom toga,bojim se da cu biti kriv.

        Reply
        • April 20, 2016 at 5:04 pm
          Permalink

          Koncept i problem opsesivnih misli nije jednostavan tako da je jedini nacin da vam pomognem je kroz terapiju i terapijski proces.Ako se uporno vraca govori o velicini problema i nisam siguran da bih problematiku mogo da vam priblizim a da ja ne poznajem problem, vas i licnu istoriju.

          s psotovanjem
          Zarko

          Reply
  • April 4, 2016 at 11:03 am
    Permalink

    cesto padne na pamet*

    Reply
  • April 3, 2016 at 3:53 pm
    Permalink

    Ja ne mogu vise ovo da podnesem. Anksioznost mi je pocela pre 4 meseca, kada sam trebala da idem na razgovor za posao u Nemacku. Poceo je prvi napad panika, i mislila sam da je infarkt. Pa onda krecu misli. Da necu docekati, put , da cu oslepeti, ostati invalid i ostalo. Kad je put dosao i kada sam sela u autobus, misli tipa da ce da se desi saobracajka, udes, da ostajem invalid i ostalo. Kada sam stigla , inace tamo mi je i decko,zivela sam sa njim mesec i po dana, misli sta ako skovim kroz prozor, sta ako uzmem noz i zabijem sebi u stomak, sta ako ubijem decka na spavanju. I nnapadi panike konstantno.Znojanje dlanova, lupanje srca, nagon za povracanjem, uzas. I posto sam treba da dovrsim jezik da bih pocela da se radim, vratila sam se u Srbiju. Kada sam dosla poceo je haos. Izasaajuce misli da cu da ubijem majku, da cu da ubijem psa, sekusalne bolesne misli sa tatom, bogohulne misli (inace veliki sam vernik, mnogo emltivno vezana za porodicu, a pse obozavam ceo svoj zivot), nisam isla kod lekara niti pijem terapiju, ali citam portale i svuda pise da treba da te misli pustim a ne da se suocavam sa njima. I nekako ja to prevazidjem, ali onda nastaje jos veci problem. Krenem kod drugarice, ja pomislim covece da li sam ja umislila da idem kod nje, da li ja uopste postojim i ostale nebuloze. Posto sam zavrsila jezik, i treba za dve nedelje definitivno da se preselim, mnogo me ubija psihicki razdvajanje od mojih roditelja, poceo je haos. opet strasne misli da cu da ubijem mamu, osecaj kao da me vise nista ne cini srecnom, kao da su mi blokirane pozitivne misli, npr pre kada bih videla kuce na ulici samo i pokislo ja bih plakala a sada kao da teram sebe da reagujem na tako tuznu scenu. I sto je najgore od svega , kao da za svak usitnicu krivim mamu A NE KRIVIM!!! Na primer, nestane kupke u kuci ja pomislim mama je kriva aj da je ubijem,ili krenem ulicom gledam drvece padne mi na pamet zasto je ovo drvo bas tu mama je kriva ubicu je. OVO JE POSTALO NEIZDRZIVO JER SE ZA SVAKU SITNICU BUKVALNO DESAVA!!! Bojim se da ne postajem ubica ili sizofrenicarka, pomozite molim Vas.

    Reply
    • April 3, 2016 at 4:25 pm
      Permalink

      Postovana Milice,
      to sto opisujete izgleda da je pocelo kao panika ali da sada dominiraju opsesivne misli.
      da li postoji neki vid kompulzivnih radnji koje smiruju opsesivnu misao i napetost koja proizilazi ?
      smatram da, ako ste u situaciji finansijskoj, bi trebalo da krenete sto pre sa terapijom. Siguran sam da bi Vam nas rad puno znacio. Vase opsesivne misli treba da se stave pod neki vid kontrole jer postajete skroz nefuncionalni.
      ako ste zainteresovani da saznate vise o daljim koracima obratite mi se putem maila. tgltrp@gmail.com
      s posotvanejm,
      Zarko

      Reply
      • April 4, 2016 at 1:01 am
        Permalink

        Pa ja se uvek pomolim , i to mi pomaze, kad naidju takve misli.Trenjtno nisam u finansiskoj mogucnosti da sebi obezbedim takav vid lecenja jer putujem za dve nedelje i vec imam previse troskova ogromnih. Mene samo zanima da li je moguce da ja uradim tako odvratne stvari jer mi je u glavi za svaku sitnicu da je mama kriva.I onda ja navodim sebi razloge zasto nije kriva i tako u krug. I zanima me da li je moguce da se meni desava proces ludila? Jer ovo je uzasno postalo. Mene ovo ne ometa u sbakodnevnom funkcionisanju, ucim, vozim biciklo, druzim se sa prijateljima i gledam da sto vise bezim od mame i da nisam kod kuce jer se bojim da je ne povredim.

        Reply
        • April 4, 2016 at 8:57 am
          Permalink

          Postovana,
          moljenje i izricanje bilo kojih recenica koje obaraju tenziju spadaju u misaone kompulzije koje odrzavaju strah. To nije proces ludila ali ako se ne leci moze da traje jako dugo ili ceo zivot. zato je bitno da se odreaguje na vreme da ne bi doslo do vecih komplikaicja. Kao sto ulazemo u fizicko zdravlje tako se mora ulagati i u psihicko zdravlje, tako da ne bi trebalo da se igrate. ako nemate para to nije razlog da s ne obratite psihijatru ili psihologu u bolnici, takodje postoji cela serija pocetnika -psihoterapeuta na stazu koji besplatno nude usluge.
          nadam se da cete ozbiljno shvatiti i krenuti u borbu protiv ospesivnih misli.
          s postovanjem,
          Zarko

          Reply
          • April 4, 2016 at 11:01 am
            Permalink

            Hvala Vam od srca za savete, otici cu u bolnicu. Zanima me samo da li je moguce da ovo nije pocetak sizofrenije ili neke psihoze, jer mi i to vesto padne na pamet. Na primer pomislim neku odvratnu misao,onda sebi navodim razloge zasto necu to da uradjm i onda mi prodje kroz glavu:ma hoces,nemoj se folirati i umisljati da imas anksioznost , uzasno! Ili misao: da cu se jednog dana samo probuditi i bice mi svejedno da li cu to uraditi ili ne. Pa ,e zanima da li je moguce da se to desi ili sam jednostavno pod jako velikim pritiskom da li cu polozitijezik i sa li ce sve biti u redu u Nemackoj, da li cu se snaci i ostalo. Izvinite ako dosadjujem.

        • June 18, 2016 at 5:23 am
          Permalink

          Zdravo, Draga Milice. Ja bih najvise volela da me ti kontaktiras preko meila, pa posle i na fejsu. Citala sam o onome sto si napisala i kao da ja pisem. Razumem te u potpunosti. Isto tako se i ja plasim da ne poludim. Nekad se pitam zasto sam bas ja izabrana da se mucim sa svim tim mislima. Tesko je to. Oni koji nisu doziveli napada panike, i opsesivne misli, ne mogu da razumeju. Meni je zato jako tesko da pricam o tome sa nekim, a znam da bi mi pomoglo. Ako si zainteresovana, javi mi se, pa mozda mozemo da razmenimo iskustva, price i pomognemo jedna drugoj., Hvala unapred.

          Reply
          • November 11, 2016 at 1:55 am
            Permalink

            Samo mi reci kako da te kontaktiram?

          • November 11, 2016 at 3:49 pm
            Permalink

            postovana
            tgltrp@gmail.com mail za zakazivanje seansi ili preko skype zarko.petrovic.cbt

            s psotvanjem
            Zarko

  • March 22, 2016 at 8:55 am
    Permalink

    Dobar dan, zanima me dali lekovi koji sluze za smirenje kao diazepam , bromazepam itd mogu da izazovu ostecenja nervnih celija posto pise da imaju neke negativne efekte kao losa motorika, slabije pamcenje, losija koncentracija itd.Zbog cega je to dali je to samo prolazna stvar ili ima tu neceg ozbiljnijeg.
    Hvala.

    Reply
    • March 22, 2016 at 9:43 am
      Permalink

      Postovani,
      ja sam psiholog i moje znanje lekova je skromno i paralelno nisam kompetentan da to komentarisem, sada vam pricam kao neko koji zbog prirode posla zna parstvari o lekovima. Cinejnica je da psihijatrijski lekovi ne treba da se zloupotrebljavaju ali takodje da nisu svi podjednako teski, opasni. Ne verujem da ovi lekovi koej ste naveli dovode do ostecenja neurona ako se koriste u saradnji sa psihijatrom. takodje na receptu uvek pisu razna upozorenja jer se tak ofarmaceutske kuce stite od tuzbi a nisu instrukcije z aprevenciju. Tak oda smatram da su lekovi veoma bitni sacinioc dobre terapije

      Reply
  • March 14, 2016 at 3:14 pm
    Permalink

    Postovani, pored generalne anksioznosti koja je deo mog zivota konstantno vec 3 godine, po nekad imam problema i sa nemogucnoscu kontrole svojih misli. Najcesce je to vezano za mog decka i bojim se cesto da ga ne izgubim, a s druge strane s obzirom na to da sam hipohondar, prilikom i najmanjeg simptoma neke bolesti ostajem i po 3 dana misleci na najgori ishod. Kako mogu popraviti ovo? i da li je to psiholoski problem, ili vise sam moj karakter?
    Hvala

    Reply
    • March 14, 2016 at 3:23 pm
      Permalink

      Postovanje Katarina,
      da bih mogo vise da kazem o vasem problemu, razlogu i kako ga resavati morali bi da odvojimo vreme za rad. Iz ovog gratkog pisma bih reko da se radi o nametljivim mislima. Ako vas puno sputavaju u funkcionisuanju moja iskrena preporuka je da se javite i da pocnem oda resavamo problem.
      Pitanje je za pocetak, da li je koren anksioznost koju spominjete, ili je opsesivnost iza toga. o tome sada nista ne mgou da kazem jer ne znam.
      ovo sto opisujete ne bih vezivao za karakter.
      razmislite, ja sam tu pa slobodno pitajte ako ima nedoumica ili imate mail pa se javite.
      s postovanjem
      Zarko

      Reply
  • February 10, 2016 at 11:35 pm
    Permalink

    Koji savjet biste mi vi dali?Inace nemam suicidalne misli,nemam problema sa spavanjem,mozda zbog toga sto sam vremenom navikao na opsesivne misli jednostavno nekad nemam zbog njih volju za radom.Javi mi se misao sta ja sad ovdje radim ako ce neko umrjeti zbog mene jer sam ga prokleo itd.Iako nekako znam da su ovo zaista glupe misli i da ne trebam obracati paznju na ovo.A onda krecu misli sta ako je ovo sve istina,sta ako sam odgovoran ako se desi smrt toj osobi,pa dobijem blagi napad anksioznosti.

    Reply
    • February 11, 2016 at 12:16 am
      Permalink

      u svetlu teksta koji sma napisao, vasa misao ima znacenje sadrzaja, u svetlu svesti- vi cete naneti bol ili smrt drugoj osobi. i to nije tacno, niej moguce. ali porpustate da vidite kakva bi ta misoa mogla da bude u nesvesnom kontekstu, kakvu poruku nosi?
      kada budete analizirali tu stvar i uspeli da spoznate istinitu poruku, mislim da ce dozivljaj nametljivosti misli da se smanji

      Reply
  • February 8, 2016 at 6:01 pm
    Permalink

    Hvala na odgovoru gospodine Zarko.Samo me plasi jedna cinjenica,a to je da li sam poludio dok mi se to javlja i dok razmisljam o ovome.Razmisljam o tome da li su opasne ove moje misli i da li one stvarno mogu naskoditi ljudima iako zvuce kao kletve.Procitao sam da je jedna zena pomislila o tome nekoj zeni i da je ona dobila karcinom.Da li da ignorisem ove misli,da li one imaju neki znacaj.

    Reply
    • February 8, 2016 at 6:29 pm
      Permalink

      moj stav je da bez ozbiljnog pristupa vasem problemu necete moci da napravite razliku izmedju simptoma i strahova. A to je jako bitna stvar, i kad uspete tu da baratate stvarima mislim da cese simptomi prepoloviti.

      Reply
  • February 8, 2016 at 3:04 pm
    Permalink

    Postovani Zarko zelio bih sa vama da popricam u vezi mog problema.Zovem se Vladimir imam 24 godine.Trenutno se nalazim na odmoru(u rodnom mjestu) i imam problem.Bar mislim da imam.Javljaju mi se nekakve misli zbog kojih se mnogo brinem.Jednostavno ne znam zbog cega,pricam sa covjekom na ulici i javi mi se misao tipa da bog da umro.Ne dugo nakon toga u razgovoru sa drugim osobama javi mi se ista misao.Sto me najvise brine javljaju mi se takve misli i prema clanovima porodice.Zatim razmisljam o tome sta ako neko umre od tih osoba kojima sam to pozelio i ja budem kriv.Bojim se da sad kad budem izasao sa prijateljima u grad da cu i njima tako nesto pozeljeti,a jednostavno ne zelim.Samo se javi.Zanima me vase misljenje o ovome,da li se moram brinuti zbog ovoga(jer sam anksiozan i napet po ovom pitanju) i svaki savjet bi mi dobrodosao.Pozdrav

    Reply
    • February 8, 2016 at 4:33 pm
      Permalink

      Postovani Vlado,
      mislim da bi trebalo da se javite da vidimo zajedno o cemu se radi, da li su u pitanju anskiozne misli ili su u pitanju ospesivne misli. Ta diskriminacija je veoma vazna za dalji rad. Cinjenica je da ako se ne lecite ovaj problem moze da perzistira godinama (sa usponima i padovima) pa cak i za ceo zivot. Dobra stvar je sto je uz dobar terapijski rad stvar popravljiva i cak moze se racunati i na potpuni oporavak.
      s postovanjem,
      Zarko

      Reply
  • January 31, 2016 at 4:27 pm
    Permalink

    Dobar dan, zanima me dali bolest kojoj neznam strucan naziv koja izaziva preteranu brigu i patnju zbog bilo cega narocito o zdravlju ima neke veze sa neurotransmiterima ili nekom drugom hemijom mozga.Dali bi antidepresivi pomogli.
    Hvala

    Reply
    • January 31, 2016 at 5:14 pm
      Permalink

      Antidepresivi su lekovi koji mogu da se daju uz neurotske poremecaje i mogu da pomognu. Da li su jedino resenje kod preterane brige, ne bih rekao. Smatram da dobra farmako terapija uz dobru psihoterapiju i razradu brige, i metakognitivnih verovanja bi dalo najbolji uspeh.

      Reply
  • January 20, 2016 at 12:40 pm
    Permalink

    Imao sam problema sa paničnim napadima i prisilnim mislima od letos ali sam uz pomoć psihologa to rešio,mislim sve su ređi i ređi, osećam više optimizma i smatram da sam prebrodio to,ali mi se dršava da nekada, kada razmišljam o svim tim telesnim simptomima koje sam imao i opsesivnim mislima po ceo dan, pred spavanje i uveče mi se dršava da se ti simptomi opet pojave. Plitak dah,osećaj stezanja u ptsima,preskakanje srca,knedla u grlu i onda sam u fazonu ovo nije anksioznost,već neka bolest Pa me zanima da li to razmišljanje u toku dana o onome što sam prošao,može da prouzrokuje te stvari?

    Reply
  • January 15, 2016 at 6:12 pm
    Permalink

    Imam 24 godine i obracam vam se za savjet.Imam velike probleme sa nekim osjecajem duga i krivnje,griznje savjesti.Navodim vam svoj primjer.Radim u marketu i jednom prilikom covjek je upitao mene u trgovini gdje radim da li imamo stotinu komada kasika,na sta sam ja odgovorio da nazalost nema samo to sto je izlozeno.(prije toga sam provjerio)Njemu je trebalo za firmu.Zatim je uzeo stapni mikser i kad je odlazio upitao je da li imamo miliun kasika.Na sta sam ja opet odgovorio samo to sto je izlozeno na polici.Poslije toga,javi mi se nekakav osjecaj griznje savjesti da sam mogao prodati tih miliun kasika,i da sam ostetio svoju firmu za te pare jer da sam prodao te kasike firma bi profitirala taj iznos.(neka svaka kosta po marku)Sad vec osjecam svaki dan da sam duzan svojoj firmi miliun maraka,a skoro mi se pojavio osjecaj da raste nekakva kamata na taj dug i da bih trebao sto prije vratiti taj dug.Ta griznja me ne prestaje vec neki period.To se desilo u Avgustu 2015.Mislim da veci period patim od negativnih misli koje me znaju opsjedati i cine da budem anksiozan.U Novembru i Decembru kao da sam bio zaboravio na to jer se desi neki drugi problem.(sa mojim mislima),i sad se opet vratilo.Osjecam da sam ostetio svoju firmu jer nisam prodao te kasike.Da sam sad duzan svojoj firmi.Iako sam siguran da je covjek to upitao u sali(jer i ja takodje mislim kome treba toliki broj kasika) ali me muci.Ne znam o ceme se radi u mom slucaju svaki savjet bi dobrodosao.Vec neki period dok radim osjecam anksioznost zbog ovoga.To me koci i ometa u poslu.Unarpjed zahvalan

    Reply
    • January 15, 2016 at 9:22 pm
      Permalink

      Postovani,
      hvala sto pisete i sto ste izneli ovja primer. Necu moci da budem precizan jer informacije koje ste mi dali nisu dovoljne ali mislim da bi trebalo da odete i da uzmete uput za psihijatra da porazgovarate. Prva napomena, nemojte iblo kog psihijatra, potrudite se, raspitajte se, i da vas lepo pogleda. Naravno sve to mozete obaviti i prilikom psihoterapije, voleo bih da razumete da je moj naglasak nadjite nekog ko je iskusan i dobar u svom poslu.
      Razlog je sledeci, padaju mi dve stvari na pamet. Prva je da su to sumanute ideje a drugo da su anksiozne, mozda opsesivne misli. Ako je u pitanju sumanutost verovatno da cete odlicno reagovati na farmako terapiju i da ce vam uz nekoliko terapijskih asistencija biti znatno bolje, ako je u pitanju misao koja dolazi iz krize savesti, bili bi neki durgi lekovi i malo vise psihoterpaiej odnosno vise posla za psihoterapeuta nego za psihijatra.
      Da li je bilo jos nekih takvih ideja i misli kao sto je slucaj sa milion kasika? da li je ovo prvi put?
      evo par smernica.
      ako imate uvid da je to bila sala, ako shvatate da je to samo budalasta misao, ako se te misli vasom voljom motaju po glavi po principu ja “vozim” pricu i mislim satima o toeme, onda to ide u smeru opsesivnosti i generalno neruotskom poremecaju sto je mongo bolje i mnogo pozitivnija prognoza za vas.
      zbog toga pazite jer nece svi psihijatri prepoznati to, naravno ja dajem obe opcije dok kada bi porpicali i poradili nekoliko seansi jasnije bih znao i mogo bih sa vise sigurnosti da vam kazem sta ja mislim. u svakom slucjau misljenja sma da ide u neurotskom smeru opsesivnosti i anksioznosti.

      s pstovanjem,
      Zarko

      Reply
      • January 19, 2016 at 9:37 pm
        Permalink

        Mislim da bih se trebao obratiti psihijatru.Jer ovo nije jedini problem sto se tice tih misli.U svakom slucaju hvala.U mom gradu nema mnogo psihijatara koje bih birao ali cu skupiti hrabrosti i otici.

        Reply
        • January 19, 2016 at 9:44 pm
          Permalink

          naravno imate moju podpunu podrsku u toj odluci, odito sto pre to bolje i vidite sa njim

          Reply
  • January 13, 2016 at 1:03 pm
    Permalink

    Kave promene izaziva nesanica u mozgu posto sam primetio da nekad drugacije razmisljam.Nadam se da to nisu neke tajne posledice.

    Reply
    • January 13, 2016 at 2:24 pm
      Permalink

      Postovani,
      do kakvih poromenena tacno dolazi ne znam, postoje instituti koji se bave samo poremecajem sna. Ali opste je poznato da dolazi do zamora, gubljenja koncetracije i svih ostali nama znanih simptoma. Trajne posledice usled nesanice ne znam koje bi mogle da budu. U psihickom smilu sigurno do zamora, usporavanje funkcija i kognicije usled iscrpljenosti i neispavanosti.

      Reply
  • January 8, 2016 at 5:42 pm
    Permalink

    imam problema sa opsesivno kompulzivnim poreemecajem,narocito nocu .Uvek se nekako razbudim ali spava mise zaspao bih ponovo da nema njega koji tera na opterecujuce misli zbog kojih se rasanim.I brineme dali takva stanja mogu da naprave neku stetu .Uzgred dalije zdravo piti antidepresive.Nepijem ih samo pitam.

    Reply
    • January 8, 2016 at 10:13 pm
      Permalink

      Postovani nikakva fizioloska steta ne moze da se desi. Jedina steta je st ose patite, sto ne spavate, inace tele kada mu je san neophodno ono se samo uspava. to je fizioloska stvar i posle odredjene granice nema vise kontrole nad snom i spavanjem. zbog toga nemojte brinuti.
      sto se tice antidepresiva, sta znaci zdravo?
      da li su ok da inace se ne bi upotrebljavali, da li su korisni? veoma su korisni jer je to sve sto se ima od lekova za sada. Svaka generacija je sve bolja i bolja. Ali je cinjenica da ih ne treba piti van okvira koje postavi psihijatar. Da li su uvek doktori u pravu, apsolutno ne.
      tako da je najbolje naci psihijatra od poverenja i sa reputaciom i slusati nejgova uputsva sto se tice lekova.
      to ej moje misljenje

      Reply
  • January 6, 2016 at 5:50 pm
    Permalink

    Hvala vam na odgovoru.Taj san se dogodio sigurno prije 2 godine bas tad kad sam imao problema sa tim razmisljanjima.Bio sam uvjeren da taj san je posljedica tog mog razmisljanja,dok sad razmisljam da mi mozda taj san porucuje istinu.Dok sa druge strane nekako mi je to nerealno.Jednostavno kad odem u zavicaj vecina ,,starih komsija”jer su moji izbjegli 1995 godine,neko mi kaze da licim na oca i onda mi bude lakse.Ali mi se opet vrati zasto mi je to doslo onda u san,zasto nisam sanjao majku da kaze da jeste on moj otac?Tad mi je otac pricao da je majka pala na stomak dok je bila trudna a meni se javi pomisao kako sam ja mogao prezivjeti u stomaku ako je pala?Pa mi padaju crne misli mozda je moja majka rodila mrtvo dijete pa su joj dali drugo?Sve mi se mota po glavi.Jos vise mi baca sumnju to sto ne mogu skontati na koga licim uopste.Nekad sam siguran da ne licim ni na koga,onda gledajuci slike kao da nalikujem ocu ili jos vise majci.Zatim gledam slike pokojnog dede koji je kopirani moj otac.Totalno su isti,pa kako onda ja ne licim mnogo na njih.Plasim se da su moji snovi istina.Onda mi opet padaju crne misli zasto zivim ja tu ako nisam njihov sin.Inace sam jedinac.Otac je nakon proteklog rata navodno ostao sterilan unisten mu je taj organ detonacijom granate.Zatim je imao odnose sa mojom majkom,jer mu je receno da ce ostati bez djece ako ne pozuri u vezi toga.Kako je onda mene zaceo ako je sterilan?Sve mi se to vrti u glavi i postaje problem.Kako da utvrdim da su mi roditelji?A jednostavno mozda imam problem sa glavom pa sve ovo umisljam.

    Reply
    • January 6, 2016 at 6:17 pm
      Permalink

      Ali mi se opet vrati zasto mi je to doslo onda u san,zasto nisam sanjao majku da kaze da jeste on moj otac?
      ko sto sma objasnio sn ne nosi poruke kojima razresava vase dileme na javi.

      Tad mi je otac pricao da je majka pala na stomak dok je bila trudna a meni se javi pomisao kako sam ja mogao prezivjeti u stomaku ako je pala? majka nije izgubila bebu vec ej pala, priroda je tak onapravila da je beba zasticena u stomaku i izgleda da je proroda odradila dobar posao cim ste se rodili.

      Pa mi padaju crne misli mozda je moja majka rodila mrtvo dijete pa su joj dali drugo? da je rodila mrtvo dete znalo bi se.

      Kako je onda mene zaceo ako je sterilan? zasto bi covek ostao sterilan posle detonacije? osim ako nisu testisi povredjeni, sto je mala sansa? takodje, evo price, moja supruga je lezala u bolnici sa zenom koja je rodila dete svom muzu, a nejmu je receno da je sterilan. radili su test ocinstva i on je bioloski otac. znaci da doktori mogu da pogrese, uspeo je da zacne dete.

      Reply
  • January 5, 2016 at 8:50 pm
    Permalink

    Dobar dan i srecni vam novogodisnji praznici.Obracam vam se po preporuci mog prijatelja.Zelio bih da vam se obratim u vezi mog problema a ne znam kako da pocnem.MIslim da je problem sa negativnim ili opsesivnim mislima o kojima sam citao.Zovem se Uros zivim u BiH(RS) imam 20 godina rodjen sam 1995 godine u ratnom vihoru.Prije 4-5 godina sam cuo pricu mog oca sa njegovim prijateljem koja je sljedeca:Moj otac je 1994 godine imao veliku srecu prilikom eksplozije granate na ratistu da je ostao nepovrjedjen pala je na par metara od njih.Detonacija ga je bacila dva metra u vazduh.Ali od detonacije su mu pluca nastradala jer nije mogao pravilno disati neko vrijeme.Doktor mu je rekao tada da bi mogao ostati sterilan da mu je stradao neki organ za to i da nece vise imati djece ako ne pozuri u vezi toga.Tada je imao odnose sa mojom majkom i ja sam se rodio.To je nesto ukratko.Ali mene je to mucilo neki naredni period.Jednom sam sanjao kako mi majka govori u snu da on nije moj otac,sto mi je jos vise razburkalo sumnju.Od tada se bavim opsesivnim mislima kako je mogao zaceti sa mojom majkom ako mu je stradao taj organ.Zatim trazim razloge tipa da li licim na njega pa umislim da uopste ne licim na njega,iako mi svi govore da imam njegove crte ali licim najvise na majku to nekako i sam primjetim.Cak se desilo da je moja majka dok je bila trudna pala na stomak,takodje zbog granatiranja jer je bila u centru grada,opet mi se javljaju misli kako sam mogao prezivjeti onda u stomaku?Kako sam se zdrav i ziv rodio?Da li sam to ja,da li su me zamjenili u porodilistu?Zaista teske misli.Nekad mi olaksa kad sretnem nekog kucnog prijatelja koji mi kaze u prici da imam oceve “crte”Da li su ove misli normalne i sta se moze uraditi povodom ovoga.Da li je istina ono sto sam sanjao?

    Reply
    • January 5, 2016 at 10:19 pm
      Permalink

      Postovani,
      hvala sto pisete.
      Prvo sto se tice vasih misli, ako vas opterecuju i prave vam problem u svakodnevnom funkcionisanju, to bi bio dobar indikator za terapijski rad ako ste zainteresovani.
      e sad na vase pitanje.
      Misli su se javile u snu i to ej u redu. Da l iste znali da san koristi ljude iz nase okoline da nam na simbolican nacin prenese neke stvari koje su porblem, ili desavanje naseg licnog unutrasnjeg zivota a ne spoljasnjih problema? Vas otac u snu nije najverovantije vas otac, vec deo vase psihe koji se moze lepo pretstavti osobinama koje krase vaseg oca. Pa tako smrt u snu ne znaci to, vec cesto ima funkciju da naglasi nagli prelaz jer sta cete bolje od prelaza zivo-nezivo. Tak oda sto se toga tice san vas ne upozorabva – mirno spavajte.
      sto se tice ostlaih opsesivnih misli, vidite da nisu usko specificne za oca, vec se sire i na majku. Ako otac i majka nisu glanvi akteri, glavnatema vaih misli, ko je onda glavni, sta je glavna tema vasih misli?
      meni se cini daste to vi, i da misli na jedan svoj osobit nacin pokazuju vasu nesigurnost i potrebu za identitetom, pornalazenjem u najsirem smislu te recei.
      za sada toliko mog uda vam kazem, da bih znao vise morali bi da popricamo.
      sustina je vase misli su neosnovane (majka ne moze da bude druga, ona vas je rodila) i ospesivne misli su samo maska za sustinski rpoblem. Taj problem je u vama i trenutno smao projektovan na roditelje kako bi se skinula sopstvena odgovornost.

      s postovanjem,
      Zarko

      Reply
  • December 24, 2015 at 7:44 pm
    Permalink

    Pozdrav.Zanima me da li mi nasim mislima mozemo uticati na nekog drugog ili na spoljasnji zivot ili dogadjaje.Npr ako smo o necemu razmisljali i to se dogodi,da li se to dogodilo zbog toga.Hvala

    Reply
    • December 24, 2015 at 9:53 pm
      Permalink

      Postovanje,
      hvala na jako dobrom pitanju.
      pre nego sto vam odgovorim probajte da se pitate i sami da date odgovor. Da li mozemo nasim mislima da uticemo na druge i stvari oko nas?

      Istina je jednostavna, mi ne mozemo da uticemo na dogadjaje i ljude nasim mislima. Misli nemaju tu moc, niti one postoje zbog kontrole. misli su jednostavno psihicki porces u nama. Misli ne mogu da uticu ni na javljanje bolesti, ni na slice stvari. Kada se desi da se dogadjaji i misli poklope govorimo o sinhronicitetu koji moze biti posledica slucajnosti ili neke druge asocijacije. Npr neverbalnom komunikacijom mozemo nagnati ljude da izaberu ili da ne izaberu odredjenu odecu. A pritom ne mora da budu svesni toga.
      Tako da bez brige, nase misli nemaju tu moc.
      Zamislite samo sta bi se sve desavalo kada bi mogle da se obistine. PA zar osoba koja 40 godina igra loto i svaki put jarko zeli da dobije, zar ne bi na kraju dobila tu famoznu sedmicu? ili ako neka osoba ima krvnika, drugog kog mrzi, prezire i zeli mu sve najgore, zar se na kraju ne bi nesto desilo toj omrazenoj osobi? Iskustvo kaze da misli jednostavno nemaju moc kontrole.
      Nadam se da Vam je moj odgovor pomogo.

      Reply
      • December 25, 2015 at 11:30 am
        Permalink

        Hvala vam zaista.Slazem se sa svim ovim ali mislim da je moj problem mnogo veci.Meni se to desilo prije 1,5 godinu.Tacnije Avgust 2014 godine.Razmisljao sam o tome kako u mojoj ulici nije niko poginuo i nedugo nakon toga pogine momak na motoru tri kuce iza mene.To me je tad potreslo pa su pocela pitanja,ako nisam kriv zasto bas sad poginu,da nisam razmisljao mozda ne bi ni poginuo itd.Inace sam ga poznavao samo kad prodje na motoru vidjao ga rijetko.U 11 mjesecu 2014 godine mi se javila misao da sam mozda njemu pozelio nesto najgore dok je prolazio na motoru pored moje kuce.Jer sam mislio da je on momak iz susjednog naselja sa kojim sam se jednom svadjao koji je takodjer vozio motor i isao kod moje prijateljice na kraj moje ulice.Tek kad je poginuo saznao sam da to nije on nego moj komsija.Ako sam nesto lose pozelio tom motociklisti,da li je moguce da se to desilo zbog toga.A mozda su to samo moje opsesivne misli jer tek 3 mjeseca kasnije sam razmisljao da sam mu mozda nesto lose pozelio.Proslo je godinu i po dana od toga a meni osjecaj krivice ne jenjava.Doduse posljednjih tri mjeseca kao da sam zaboravio na to.Posao,obaveze.Ovo me sputava u zivotu misleci da cu biti kriv do kraja za ovo,ometa me u poslu ali se trudim i trudio sam se koliko ovo traje da se ponasam normalno i da radim normalno.Bojim se da je ovaj osjecaj krivice neizljeciv

        Reply
        • December 25, 2015 at 11:56 am
          Permalink

          Postovani/a ( iz posta ne mogu naslutiti da li ste gospodni ili gospodja 🙂 )
          na vasu srecu vase stanje je promenljivo i moze vam biti bolje definitivno, ali sa druge strane, na zalost, verovatno da vam je terapija najbolje resenje. kazem na zalost jer kosta i jos veci problem iziskuje tezak i naporan rad na sebi.
          Evo vam jedan zadatak koji mogu da Vam ponudim samouvereno jer sam ga do sad ponudio bar 50 puta klijentima.
          Zadatak:
          Zamislite sta god zelite da se meni desi, karcinom, smrt, saobracjana nesreca, da obolim ili sta god grozno, zatim zamislite vrmenski rok za koji sve to treba da se desi. Zapisite post (anonimno je ne mora da birnete ) ispod mog zadatka sta da mi se desi i za koje vreme. Onda cemo sacekati, ako se desi treba dalje da vidite sta cete sa vasim mocima, ako se ne desi trebalo bi da preispitate vas stav koji ste u pretkodnom postu napisali.
          Ako ste spremni pisite, ja sam spreman 😀

          s postovanjem,
          Zarko

          Reply
          • December 28, 2015 at 6:00 pm
            Permalink

            Slozio bih se sa vama.I kad bih vam tako nesto pozelio sigurno se to ne bi desilo.Ja sam sa jedne strane uvjeren u to.Dok s druge strane smrtno je stradao komsija kome sam ja mozda rekao dok je prolazio(misleci da je momak sa kojim sam imao problema ranije)da sam rekao ili pomislio njemu ,,Da bog da poginuo”ili tako nesto slicno.Zbog toga mislim da se to desilo zato sto sam mu to rekao.Citao sam na internetu o urokljivom oku mozda sam ga urekao na neki nacin dok je prolazio mojom ulicom i skrivio taj nesrecni udes.Osjecam griznju savjesti zbog toga.Kao da sam uzeo pusku i ubio ga.Imam osjecaj da bi mi bilo lakse da sam to uradio.Mucim se sa ovim vec godinu i pol dana,kad sam se prije 6 mjeseci zaposlio kao da sam jedan period zaboravio na ovo,jednostavno se desi drugi problem i zaboravis,a kad prodje taj sekundarni problem javi se ovaj primarni da sam kriv za ovo sto se desilo komsiji.

          • December 28, 2015 at 7:01 pm
            Permalink

            Postovani,
            razumem stam i pircate i to je stvar koja moze da se resava, razradjuje, ali bi za to morali ozbiljniji pirstup- pristup terapije. Rad na ovome zahteva vreme, posveenest i mentalni napor. Ako je posao ono sto je pomoglo probajte naci slicne mentalne obaveze kako bi manje razlisljali.
            Sto se tice “urokljivog oka” to je takodje za razradu i analizu. Na zalost nemoguce je to psotici porukama jer je dinamika dopisivanja manjkava.
            S postovanjem
            Zarko

          • January 19, 2016 at 9:32 pm
            Permalink

            Mislim da imam velike probleme sa tim pomislima.Desilo mi se takodjer u Decembru 2014 da se razboljela bivsa komsinica.U ulici gdje sam prije zivjeo.Kad sam cuo to javila mi se misao takodjer tipa,,da bog da umrla,,sto me je uznemirilo.Desilo se da je par dana preminula nakog toga.Da li je moguce da se to desilo zbog tih mojih misli.Da li je to Da bog da teska kletva ili je samo neko vjerovanje.Nekako sam siguran da te moje misli nemaju nikakvu vrijednost i jacinu dok s druge strane nije svejedno kad nekome to pozelis i dogodi se.

          • January 19, 2016 at 9:43 pm
            Permalink

            razumem vas i nije lako, ALI sigurno nisu misli razlog zasto je komsika preminula. Trebalo bi razviti jedan sistem preplavljivanja da bi malo razbili te prislie,

        • January 19, 2016 at 9:33 pm
          Permalink

          Slomljeno srce kako si se ti ponasao kad se to desilo.Kako si to prihvatio?

          Reply
          • January 28, 2016 at 9:35 pm
            Permalink

            Niks jako tesko to podnosim.Jednostavno probam da se borim.Meni se takodjer sa komsinicom to desilo.Zbog mojih glupih misli.Zbog toga sto me cine depresivnim i anksioznim.

  • December 19, 2015 at 11:40 am
    Permalink

    Postovani/a pozdrav.Zovem se Milan.Imam problem sa mislima da sta god pomislim da to “moram” uraditi.Mislim da imam teski oblik opsesivno kompulzivnog poremecaja.I ranije sam imao problema sa tim tipa moram tri puta odjecu otresti prije oblacenja itd.Ali ovo sto mi se desilo je neprevazidjeno do sada.Prije 20tak dana sam imao probleme sa zdravljem.Sumnjao sam na Jetru.Sjedio sam u kuci sa ocem i pomislio kako bih trebao ili morao ubiti oca zato sto mi se ovo desava sa Jetrom.Tu misao sam tad zaboravio.Tek pred kraj dana sam razmisljao da sam nesto pomislio za oca i sjetio se toga.Odjednom me je pocelo stezanje u grudima,trnci po tijelu,znajuci da imam problem sa mislima.Od tada sam stalno razmisljao da to moram uraditi da ce se nesto desiti lose ako to ne uradim.Zatim par dana nakon toga sam razmisljao o tome kako to moram uraditi da se ne desavaju neke lose stvari u svijetu i sve sto se bude desavalo u svijetu(i dobro i lose)se desava zato sto nisam ubio oca.Odjednom me pocnu opsjedati misli sta ako je to tacno.Sta ako ja to moram uraditi da se ne bi nesto desavalo ili desilo u svijetu.Iako duboko u sebi znam da to uopste nije tacno da to nema nikakve veze ali mi i dalje mora podsvjest govori da se to mora uraditi za dobrobit svijeta.Iako sam tad udario”kontru”na ovu moju pomisao i pomislio da ne moram ubiti oca da se ne desavaju lose stvari na svijetu(jedan od mehanizama moje borbe sa mislima)moja podsvjest mi kaze prvo si rekao da moras i ti to moras uraditi jer si prvo rekao,ovo drugo se ne vazi.Da li se ovo moze izlijeciti,da li ja to moram stvarno uraditi.Hvala vam prije svega na vasem trudu jer zelite da pomognete.

    Reply
    • December 19, 2015 at 1:12 pm
      Permalink

      Postovani Milane,
      slozio bih se sa vama da je u pitanju opsesivno kompulzivni poremecaj u pitanju. Koje tezine to se ne bih usudio da komentarisem, jer to sto su vase misli “ubistvo ne cinega ni teskim ni lakim. Cinjenica je da svi opsesivci imaju zabranjene misli. U glavnom ubistvo ,pedofilne, lascivne i zabranjene. Dobra vest ej za vas da se misao niakd ne sprovedeu delo i da ni jedan opsesivac nije usmrtio oca zbog svojih misli.
      Moj predlog Vam je psihoterapija i farmakoterapija koja moze biti jako delotvorna i obavezno bihevioralno kognitivna terapija koja se pokazala kao najuspesnija.
      Savet kako precito ne mogu Vam reci ovde jer je pitanje procesa lecenja koji bi morali da sprovedemo, ali mogu vam ukratko objasniti. Naime ospesivna misao i kompulzivna radnja su par koji mor ada se razbije suzdrzavanjem od kompulzije. Kko to izvesti se radi na seansama i trazimo resenje. Takodje opsesivne misli se mogu tretirati i drugacije, nesitinite, ko sto i jesu neistine. One su samo los “prevod” sa jezika nesvesnog na jezik svesti. I umesto da je prevedeno ja imam problem sa kontrolom, javlja se los prevod ja mora da kontrolisem sebe kako ne bih ubio nekog…
      ovo je ukratko kako stoje stvari. Nadam se da je od pomoci moj odgovor. ako ima jos pitanja izvolite

      Reply
      • December 19, 2015 at 4:15 pm
        Permalink

        Prije svega gospodine Zarko hvala vam zaista na odgovoru.Ja sam u dubini duse nekako svjestan da ovo nema nikakve logicnosti i da se ovo ne mora uraditi.Ali kao da mi moja savjest govori da nesto sto se dogodi ili sto se dogodilo da se desilo zbog toga.Da se ovo mora uraditi i da ovo nije nikakva bolest.S druge strane se utjesim da je bolest i da se moze izlijeciti.Zatim se borim sa mislima sta ako je ovo sve tacno.Da sve sto se desi ima veze sa ovim.Sta ako sam ja poludio?Nekako citajuci na internetu nigdje nisam sreo ovakav problem i bojim se da je ovo nesto jedinstveno i da se ne uvrstava u bolesti.I probam da pomislim nesto drugo u vezi ovoga a moj razum mi govori nemas sta da pomisljas moras uraditi ono sto si prvo pomislio.To me jedino muci

        Reply
        • December 19, 2015 at 5:01 pm
          Permalink

          Ja namam manzis vec godinama unazad da li ona moze biti uzrok depresije,zbog hormona
          ?

          Reply
          • December 19, 2015 at 8:35 pm
            Permalink

            zbog cega imate amenurezu?
            da li ste isli kod doktora?
            antidepresivi hoce da pomere i poremete ciklus ali potpuno izostajanje godinama bi trebalo da se vidi zasto je. inace depresija zbog izostanka menstruacije kao jedini razlog depresije, ne bih mogo da komentarisem ejr do sada nisam cuo za tako nesto. Ali je cinjenica da disbalans hormona moze dovesti do depresije, koji to vec je siroka tema.

      • December 19, 2015 at 11:07 pm
        Permalink

        Nekako kao da sam siguran da ne trebam to uraditi i da nema nikakve veze sa bilo cim u svijetu sto se dogadja.Zatim me obuzimaju misli a sta ako ima.Gledao sam vijesti na internetu o saobracajnoj nesreci poginule cetiri osobe meni se jave misli da se to desilo zato sto nisam ubio oca.Opet u dubini duse znam da to nema nikakve veze ali me opterecuje.Da li se ovo moze izlijeciti?Citajuci na internetu nisam nasao nigdje ovakav slucaj osjecam se usamnjenim.Zivim sa roditeljima.Sta ako ja to moram da uradim da se nesto ne desi.Ako to ne uradim desavace se i dalje lose stvari u svijetu.Nekako sam blokiran.Bojim se da cu to uraditi,da to moram uraditi a ne zelim.Da to moram uraditi da spasim svijet.

        Reply
        • December 19, 2015 at 11:31 pm
          Permalink

          Niste jedini slucaj, jedan deo mojih klijenata je sa slicnim problemom i sadrzaji su uvek slicni kao vasi. Tako da niste nista razliciti od svih ostlaih opsesivaca, ali s druge strne ako vas to toliko pritiska smatram da bi trebalo da krenete na spihoterapiju.
          Sta piejte od lekova?

          Reply
          • December 20, 2015 at 12:01 am
            Permalink

            Trenutno ne pijem nista.Nisam nikako do sada bio kod psihologa i psihijatra.Iako sam i ranije imao probleme sa opsesivnim mislima.Mislim da i vec duze vrijeme imam.Ranije sam imao kompulzije da moram otresti odjecu tri puta.Inace imam 21 godinu.Zivim sa roditeljima.Po zanimanju sam trgovac na tehnici u velikom marketu.Ovo je pocelo da me ometa u mom radu.Ali i dalje trudim se da radim svoj posao korektno.Iako imam kriznih situacija kad ne znam kako da se izborim sa ovim mislima.Isto tako tokom dana nadjem nekakav razlog da to ne moram uraditi i da ce sve biti dobro ako to ne uradim.Taj kratak period osjecam olaksanje(ali mi je i dalje u podsvjesti da se to mora uraditi)prodje jedan manji period i vrati mi se ovo.Trudim se da se ponasam normalno.Nikakve promjene mi se ne desavaju ni u komuniciranju.Jedino sto imam ovaj problem.Volio bih da vratim vrijeme za 15 dana pa da provedem praznike sa svojom porodicom,da ne gledam oca kao osobu koju sam rekao i koju “moram”ubiti jer se sve ovo desava na svijetu zato sto to nisam uradio.Inace zivim u Banjoj Luci.Hvala vam zaista sto ste mi izasli u susret u ovoj kratkoj diskusiji.

          • December 20, 2015 at 8:17 pm
            Permalink

            Postovani, prvo sto treba da odete do psihijatra da uzmete medikamente koji ce vam pomoci u obaranju tih misli. Zatim ce psihijatar da vam pomogne da objasni i rodoteljima o cemu se radi. I konacno ako ste u situaciji psihoterapija. Terapija oojom se ja bvim online i preko ovog sajta, bihevioralno kognitivna, ima dobar ucinak u radu sa okp.

      • December 21, 2015 at 12:00 am
        Permalink

        Zbog nedostatka novca pokusacu da se javim klinickom psihijatru.I dalje se bojim osude da ce me proglasiti ludim.Nekako sam svjestan da su ovo samo misli i da je ovo sve jedna iluzija a onda mi krenu misli sta ako nije.Sta ako se sve ovo desava na svijetu jer nisam uradio to i to.Mozda mi ni psihijatar ne moze pomoci.Ali radim posao gdje sam sa kupcima u stalnom kontaktu i nastojim da budem stalno nasmejan,sto me plasi.Da li je to znak da sam ja ovo prihvatio,da je to sve istina?Zatim mi krenu misli da sam lud i da ce me zatvoriti ako budem se javio psihijatru.Da sam mozda poludio?Da li se moze izlijeciti i psihoterapijama ovo moje stanje jer ne znam ni kako se ovo moze nazvati.Nekako imam osjecaj da se sve desava na svijetu zato sto nisam to uradio.Da li je to znak ludila?Hvala vam zaista na ovom kratkom razgovoru.

        Reply
        • December 21, 2015 at 12:10 pm
          Permalink

          Psotovani,
          probajte da zapamtite ovo ko azbuku: od straha se ne moze 1) umreti, 2) izgubiti kotrola 3_ POLUDETI 4) pasti u nesvest. to su 4 stvari koje se cine da ce se desiti ali se nikad ne dese. Vas problem je sa opsesivnim mislima koje izazivaju strah anksioznost nelagodu. Te misli su kod svih opsesivaca tako grozne i strasne. To je ubocijasno i to vas ne cini ludim. Gubljenje kotrole je takodje nemoguce jer vidite da vam ej tesko ali sve funcionise kako treba.
          Postoje lekovi koji ce vam pomoci i trazite dobrog psihijatra, ne pristajte na prvog kog va mdodele. raspitajte se nisu svi isti

          Reply
          • December 21, 2015 at 8:00 pm
            Permalink

            U pravu ste.Potrazicu nekog psihologa jer ovako ne ide vise.Danas sam bio smiren vecinu dana i procitam na internetu da su poginule cetiri mlade osobe u saobracajnoj nesreci i meni se javi misao sta ako se to desilo zato sto nisam uradio tu radnju.(jer nisam ubio oca)Opet me uhvati anksioznost i neka blaga krivica a svjestan sam da to nema nikakve veze,a onda se javi misao a sta ako ima?Volio bih da procitam negdje o ovom problemu na internetu da se malo bolje upoznam jer bojim se da sta god da se desi u svijetu desice se zato sto nisam “ispunio”svoju kompulziju.

          • December 21, 2015 at 8:29 pm
            Permalink

            postovani do psihijatra, ne citajte internet jer tu svako pise sta zeli bez cenzure. ili dobru knjigu pronadjite

          • December 21, 2015 at 8:40 pm
            Permalink

            Upravo tako cu i da uradim.Zanima me da li u opsesivne misli spadaju i rijeci koje izgovorimo.Npr ako sam tad kad sam pomislio da moram ubiti oca da se ne desavaju lose stvari u svijetu,rekao na glas da moram ubiti neku drugu osobu(u ovom primjeru prvu koja mi je pala na pamet)da bih neutralisao tu svoju misao,i to na glas,ne u sebi?Da li to ima nekakve veze sa ovim sto se dogadja ako sam rekao na glas?

          • December 21, 2015 at 9:17 pm
            Permalink

            ta izgovorena misao koja neutralise je kompulzija. ona rasterecuje i razresava opsesiju. Vidite da to sto vamse desava nije tako retko ima i svoje ime i teorije i cela psihologija se bavi tim problemom, ZASTO? pa zato sto vas problem nije tak oredak i vi niste cudni ni ludi zbog toga vec imate opsesivno kompulzivni poremecaj koji se leci i moze se leciti.

          • December 22, 2015 at 11:31 am
            Permalink

            Hvala vam.Mnogo mi je prijao ovaj razgovor sa vama i nekako sam se opustio.Osjecam jos i dalje tu blagu anksioznost ali nije strasno kao ovih dana.Na poslu sam ovih dana funkcionisao normalno.Inace ne pijem ne pusim ne koristim nikakve opojne supstance,trudim se da vodim normalan zivot,ali ove misli i rijeci su za mene toliko uznemiravajuce.Da mi se vrti mnogo pitanja,sta ako se to desilo zato sto nisam to uradio?Mozda i onih cetvoro mladica ne bi poginuli u saobracajnoj nesreci prije tri dana da sam uradio ovu svoju kompulziju i nagon mozda se to ne bi desilo?Tad osjetim blagu anksioznost.Iako se ne dam i dalje funkcionisem normalno.A onda postavim pitanja zasto mi se vrte po glavi misli o onoj saobracajki ako nisam kriv.A sa druge strane kao da taj moj razumni dio govori”sta ti je covjece kakve veze ti imas sa njima”ali nekako prevlada ovaj “nerazumni”.Prijatno i svako dobro.

          • December 22, 2015 at 12:15 pm
            Permalink

            ako bude frke slobodnio pisite, tu sam.

          • December 22, 2015 at 4:21 pm
            Permalink

            Samo jednog se bojim a to je da je ovo ozbiljno oboljenje dok osjecam odgovornost za sve sto se desi u svijetu zato sto nisam uradio to sto sam rekao.Ja znam da je ovo bolesno razmisljanje da sam kriv za sve sto se desi ili u drzavi ili u svijetu jer nisam uradio tu svoju kompulziju,a jedno mi se postavlja pitanje zbog cega ja to tako razmisljam,da li je to istina,ili laz?kao da me to nagoni da uradim tu svoju kompulziju da se ne desavaju te lose stvari u svijetu.

          • December 22, 2015 at 5:30 pm
            Permalink

            lecenej se grubo svodi na sprecavanje kompulzije i razbijanje tog magicnog kruga. Problem je sto je lako reci tesko izvesti i zato postoji psihoterapija koja svojim tehnikama i analizama pomaze klijentu da razbije krug i da dodje do izlecenje, nestanka napetosti i straha

  • October 17, 2015 at 4:53 pm
    Permalink

    ako sam dobro razumeo postoji hipersenzitivnos? ako je to u pitanju usled anksioznosti je moguce da se javi laka nadrazljivost i osecaj izostrenosti. takodje bi trebalo da se vidi da li je to u pitanju ili mozda neke druge stvari, tako da je moj savet da posetite psihoterapeuta kako bi se uradila dublja eksploraicja.

    Reply
  • October 17, 2015 at 8:05 am
    Permalink

    Dobar dan, bio sam bolestan nekoliko dana (u pitanju je prehlada) i nakon toga primeti sam da stvari i osecanja koja sam vec bio zaboravio zbog prenatrpanosti se vracaju,recimo cujem pesmu kao kad sam je prvi put cuo gde je ostatak ima i drugih primera,zanima me zasto je to tako.Hvala

    Reply
  • October 1, 2015 at 8:03 pm
    Permalink

    Ja se javljam u vezi neugodnih misli koje me čine paničnim i veoma očajnim Naime imam taj problem već godinamam nekad je više izražen nekad manje.Uglavnom te su misli nasilnog karaktera od kojih se nikao ne mogu potpuno osloboditi Koče me u mnogim normalnim životnim ambicijama i prilikamam .Strahujem od budučnosti da će uvijek ostati ovako

    Reply
    • October 1, 2015 at 8:14 pm
      Permalink

      Postovani, upoznat sam i sa vasom prethodnom porukom koja je mnogo jasnija. Izgleda da je vasa briga da li ce ostati ovako, sa opsesivnim mislima, ili ce se promeniti. Da li sam dobro razumeo?
      odgovoricu na ovo pitanje. Cinejnica je da ako se ne lecite da su male sanse da ce same od sebe otici ali sam siguran da ce i intenzitet oscilirati od podnosljivog do veoma teskog stanja. Zbog toga vam preporucujem psihoterapiju. Takodje BKT terapija kojom se ja bavim ima dobre rezultate u lecenju opsesivnih misli.
      E sad odakle to dolazi, najverovatnije je pitanje kontrole u najsirem obliku te reci, jer ospesije su uvek zabranjene misli i mentalne radnje.
      Postoji par tehnika koje mogu pomoci ali bez prethodnograzgovora tesko da se moze bilo sta instant uraditi.

      nadma se da vam znaci, ako iamte jos pitanja slobodno kazite.

      Reply
      • October 1, 2015 at 8:21 pm
        Permalink

        Ja imam osjećaj u svojoj okolini da sam jedini sa ovim problemom .Ljudi u mojoj okolini su sretni porodični i stvaram utisak da su svi sretniji od mene .Zanima me koliko je ovo stanje izlječivo i koliki broj ljudi postoji sa ovim ili sličnim problemom

        Reply
        • October 1, 2015 at 8:26 pm
          Permalink

          statisitcki oko 1-3 posto ljudi je u svkaom trenutku neuroticno. na 100 ljudi troje bi trebalo(okvirno). od toga na opsesivno kompulzivni poremecaj odpada oko 1/5 od prilike. mozda je na 3.-5. mestu po ucestalosti. nije u opste retka stvar.
          izlecivo je sirok pojam. lecenje najvise zavisi od vas, od toga sta zelite da postignete i koliko revnosno pristupate. takodje zavisi od inteligencije, obrazovanja, i drugih parametara. Izlecivo jeste, da li je lako leciti – iskreno spada u drugu tezu polovinu. koliko je tesko je apsolutno individualno. morao bih da porazgovaram sa vama da bih mogao da dam neku precizniju prognozu iskreno.

          Reply
          • October 1, 2015 at 8:46 pm
            Permalink

            Ja želim da se riješim ovog stanja po svaku cijenu jer težinui patnju toga samo zna onaj koji to proživljava

          • October 1, 2015 at 9:27 pm
            Permalink

            Potrudicu se maksimalno da Vam pomognem tak oda ste na dobrom mestu.

  • September 11, 2015 at 3:49 pm
    Permalink

    da li inace imate glavobolje?
    da li je ova glavobolja specificna u nekom smislu?
    da li mozda ima neko drugo objasnjenje a da nije posledica ruminacije?

    sustinski misli, opsesivne misli takodje, ne mogu da daju glavobolju. Ona moze da bude posledica napetosti, anksioznosti usled ruminacije ali ma sta da je uzrok bez brige, jer glavobolja nije opasna. moralo bi dobor da se proanalizira i da se razradi situacija ali ovako ovlas moje misljenje je da ne trba da pridajete znacaj jer je bezopasno u svkoam slucaju.

    Reply
  • September 11, 2015 at 3:41 pm
    Permalink

    Dobar dan,imao sam jedan napad ruminacije valjda,Bila je kratka ali jaka i zabolela me glava i nije odmah prestala da me boli.Pa sam hteo da pitam koji je uzrok sto me zabolela glava i dali je to opasno ili nesto bezazleno.

    Reply