126 thoughts on “Opsesivne misli – iz ličnog isksutva

  • July 10, 2018 at 5:33 pm
    Permalink

    Pozdrav poštovani doktore. Pošto me e zadnje vreme dosta muce opsesivne misli i anksioznost, dosta vremena provodim na internetu citajuci razne stranice u vezi sa opsesivnim poremecajem. Tako danas sam naišao na tekst koji pokazuje da nova klasifikacija poremecaja( DSM-5) od strane americkih psihijatara, OKP odvaja od anksioznih poremecaja i svrstavaju ga u zasebnom poremecaju “opsesivni kompulzivni i srodni poremecaji”. U dijagnostici oni dele dele paciente sa uvidom u poremecaj i one bez uvida odnosno sa sumanutim uverenjima da su opsesije istinite. Ono sto meni nije jasno je da kako oni kazu : sumanuto uverenje nije kao kod sumanutog poremecaja. Pa me zanima o kakvoj se sumanutosti radi ako je ova novija klasifikacija poremecaja tacna.

    Reply
    • July 10, 2018 at 7:32 pm
      Permalink

      Postovana
      Vas to ne treba da brine jer se radi o necemu sto su dijagnosticari napravili a to se menja i menjace se. To sto du napisali ne znaci da je bolest nesto drugo vi treba da vidite sta cete sa sopstvenim problemom.

      Reply
      • July 10, 2018 at 7:57 pm
        Permalink

        Poštovani, upravo je to moj problem- strah da cu preci u tu vrstu sumanutosti ( da necu imati uvid u svoje opsesije). Hvala

        Reply
        • July 10, 2018 at 8:00 pm
          Permalink

          Postovana necete resavati opsesije tako sto cete se ubediti da nije sumanutost. Pogledajte o okp na mom yt kanalu bice vam jasnije nadam se

          Reply
  • June 23, 2018 at 2:37 pm
    Permalink

    Pozdrav poštovani. Imam 34god.i patim od anksioznosti sa opsesivnim obilježjima vec više godina. Opsesije su uglavnom agresivnog karaktera koje su ponekad jačeg a ponekad manjeg intenziteta. Zanima me kakva je mogučnost da se opsesije razvijaju u sumanutost, pošto sam negdje na internetu procitao da 12% bolesnika sa opsesivnim poremecajem razvijaju sumanutost. Hvala!

    Reply
      • June 23, 2018 at 3:22 pm
        Permalink

        Npr. imam opsesivnu misao da sam ubica i da ne mogu da ne ubijam nekoga, i povodom te opsesije osjecam jak strah i anksioznost, a istovremeno kao da mi se pojavi nagon da to stvarno uradim i onda se još više uplašim

        Reply
        • June 23, 2018 at 4:00 pm
          Permalink

          Nista od tiga nw moze da se desi ali ta cinjenica nece da izleci opsesivnost. Mislim da je vreme da se javite pa da krenemo sa terapijom iskreno je to moje misljenje

          Reply
  • May 4, 2018 at 11:42 pm
    Permalink

    Zdravo svima, pisem jer zelim da znam da li je ovo moje stanje anksioznost ili depresija ili oba. Do skoro sam vodila lep,normalan zivot ,dok odjednom nisu pocele da mi dolaze jedna po jedna misao to su tako zastrasujuce misli,da me cak navodi i na saumibistvo a nemam nikakav razlog ,imam zdravu normalnu porodicu,decka ali vec 7,8meseci se borim ,stalno razmisljam kako bi mojima bilo kad bih umrla, stalno me nesto tera da razmisljam lose,kao da djavo usao u mene,nzm na koji nacin i kako da se vise izborim sa ovim a da definitivno ne poludim.

    Reply
    • May 6, 2018 at 12:05 pm
      Permalink

      postovanje
      da bi se videlo morali bi malo da poradimo na problemu i da vidimo o cemu se radi.
      tako da moze da bude i opsesivnost po ovom sto iznosite.ali vise bih znao kada bi odradili par seansi.
      ako ste zainteresovani mozete da mi piste i da vam posaljem uslove rada.
      s postovanjem
      Zarko

      Reply
  • August 22, 2017 at 11:06 pm
    Permalink

    Izgleda da sam nesto zeznula na proslom postu jer nije objavljen ili ne objavljujete svaki ili ne znam kako ovo ide, Pa da probam jos jednom. Dakle sve je bilo ok dok nisam cula da se momak od 20ak godina ubio. Od tada ja stalno razmisljam sta moze soobu od 20godina da natjera da se ubije. Pa razmisljam da mozda nije imao razloga za to nego mu je samo iz cista mira doslo i on je to uradio. Pa sta ako se desi da i meni to dodje da uradim. A jaa ne zelim, nemam razloga niti znam razlog zbog kojeg neko to uradi. Ali sta ako su svi ljudi koji su se ubili mislili da oni to ne bi nikad uradili i na kraju od previse razmisljanja dozivjeli to kao prihvatljivu opciju i oduzeli sebi zzivot. I tako stalno razuvjeravam sebe jer mislim ako se prepustim tim mislila i ignorise ih da cu pokleknut i uradit to. Jer mi nije jasno sto mislim toliko o tome ako znam da to ne bih uradila. Eto tako, da se izjadam nekome pa makar i anonimno. E da, takodje vjerujem u Boga i to je jos jedan razlog zbog kojeg samoubistvo ne smatram opcijom i ne znam sto mislim o svemu ovome, Samo mi treba da mi strucno lice potvrdi da je ovo okp i bice mi lakse.

    Reply
    • August 23, 2017 at 11:45 am
      Permalink

      postovana,
      izgleda da vas problem ide iz dozivljaja da covek moze da izgubi kontrolu nad sobom i da onda urad inesto lose. to je nemoguce. ljudi se ne ubijaju zat osto su izgubili kotroliu vec zat osto imaju potpunu kontrolu i nekad dodju do zakljucka da je bolje ubiti se. t oznac ida je za samoubistvo potrebna potpuna kontrola. a ne izgubiti je.
      a durgi deo pitanja kako sebi da pomognete, pa jedino pre kopsihoterapije ja mogu da vam pomognem, da se javite ,zakazemo termin i onda krenemo u rad

      ako to zvuci prihvatljivo javite se i krenucemo polako

      Reply
      • August 23, 2017 at 12:33 pm
        Permalink

        U pravu ste potpuno. Bukvalno se toga bojim-da u trenutku sumanutosti ne uradim to. Znaci ipak mislite da ovo jeste okp, tj prisilne misli i da bih ih mogla prevazici psihoterapijom?

        Reply
          • August 23, 2017 at 11:04 pm
            Permalink

            Hvala Vam mnogo. Sad cu pokusati da suzbijem ove misli dok mi ne prodje ispitni rok, a kad se zavrsi javljam se da mi date par savjeta. Ako se do tada sama ne prosvijetlim

  • August 22, 2017 at 9:15 pm
    Permalink

    Postovani citala sam vase odgovore i nadam se da cu i ja dobiti jedan:) Meni je suludo da pitam ovo sto cu pitati ali prosto mi je lakse ovako anonimno. Naime, trenutno spremam ispit i prije nekih mjesec dana cula sam da se ubio jedan mladji momak iz mog grada. Od tada krece moja agonija. Da budem jasnija:misli tipa jao sta moze osobu od 20godina da natjera da se ubije? Sta ako mu je samo iz cista mira doslo da to uradi? Sta ako meni dodje da to uradim neki dan? Ali ja ne zelim to da uradim. Nemam razloga. Pomislim na najgoru stvar koja moze da se desi i kazem ti se ne bi ni tada ubila. Ali zasto onda mislim sve to. Mozda su svi koji su se ubili poceli sa ovim da oni nikad ne bi to uradili, pa ipak uradili od prevelikog razmisljanja. I tako non stop. Zasto mislim o tome ako necu da uradim a onda se plasim ako stanem da razuvjeravam sebe mozda pokleknem i ucinim to. Kao da stalno moram da se ubjedjujem da necu to uraditi iako sam svjesna da nemam razloga niti bih to uradila! Olaksah dusu, nadam se da mi mozete jos malo pomoci jer vidim da ste jako prijatni i birate rijeci da ne zastrasite nas koji pitamo jer je vecina postova haoticna kao sto se i osjecamo. Dakle ako necu to da uradim zasto mislim o tome toliko i kako da prestanemmmmmmmm. Pritom da napomenem da vjerujem u Boga i sa te strane mi ovo nije prihvatljivo, kad mi se malo vrti u glavi sledim se od pomisli da padnem u nesvijest itd i odjednom mislim da bih se ubila? Ne shvatam.

    Reply
    • August 23, 2017 at 11:45 am
      Permalink

      postovana,
      izgleda da vas problem ide iz dozivljaja da covek moze da izgubi kontrolu nad sobom i da onda urad inesto lose. to je nemoguce. ljudi se ne ubijaju zat osto su izgubili kotroliu vec zat osto imaju potpunu kontrolu i nekad dodju do zakljucka da je bolje ubiti se. t oznac ida je za samoubistvo potrebna potpuna kontrola. a ne izgubiti je.
      a durgi deo pitanja kako sebi da pomognete, pa jedino pre kopsihoterapije ja mogu da vam pomognem, da se javite ,zakazemo termin i onda krenemo u rad

      ako to zvuci prihvatljivo javite se i krenucemo polako

      Reply
  • August 20, 2017 at 10:47 pm
    Permalink

    pozdrav svima,ja sam kao mali imao dijagnosifikovanu anksioznost sa nekih 12 godina iracionalni strah koji sam prevazisao kroz neki period na kraju uz malo strucniju pomoc,najgore mi je bilo od svega to sto sam jedne noci tada kao mali imao iznenadni nagli skok straha ali usled nerazjasnjenih okolnosti neznam kako sam to projektovao u svojoj glavi,najgore os svega sto tog momenta to ostavi na osobu veliki utisak i to se nastavilo tako sto se produbilo danima unapred strahujuci sve zbog te noci da se takvo nesto ne ponovi,medjutim na taj nacin se i razvila anksioznost i strah od nicega i na taj nacin se taj strah produbljivao,sada imam 28 godina i evo vec oko nedelju dana odjednom sam upao u misaonu „dubiozu“da to tako nazovem misleci o kosmosu i njegovim bezgranicnostima sto me je bacalo u ambis u mislima i ponovo onaj porast straha u kratkom momentu koji je ostavio utisak na mene produbljujuci se ponovo danima u napred cim mi se pojavi ta slika kosmosa u glavi malo mi skoci strah tj ansioznost se vrati kao da u inat podsvest kreira takvo nesto van moje kontrole samo da mi formira anksioznost, bukvalno samo nakratko pomislim na to i strah me obuzme misleći se kako takve misli se uopšte moraju po glavi zanima me samo da li možete na osnovu ovoga sto sam napisao nekako analizirate o čemu može da se radi? Veliko hvala

    Reply
    • August 20, 2017 at 11:01 pm
      Permalink

      ovaj moj pokusaj je gotovo pa besimlen ali porbacu 😀
      stvanro nema smisla ovo raditi jer nema dovoljno podataka ali razmislite sta vas to plasi kada razmisljate o kosmosu? koj nejgova karakteristika? zatim probajte da vidite na sta vas to podseca, na koju osobu, odnos kontekt situaicju?
      mozda pomogne

      ali u glavnom bi moja asocijacija bila bespomocnost i u tom smeru dase traga za korenom vase anskioznosti
      ako zelite mozemo se cuti i pristupiti na ozbiljan nacin, a ne ko ovo pretpostavljenj

      s postovanjem
      Zarko

      Reply
      • August 21, 2017 at 12:34 am
        Permalink

        Plaši me to što kada pomislim na kosmos imam neki strah da će mi ta misao ostati u glavi i da neupadnem previše duboko misleći o tome pa me hvata strah da možda ne poludim ili slično i da mi to neće nikada izaci iz glave,zvuči zaista banalno znam :)a zamislite ironiju pre sam obožavao da gledam naučne dokumentarce o tome a sada se toga plašim, ako se ovo prolongira mogu da stupim u kontakt sa vama:)

        Reply
  • June 19, 2017 at 2:52 am
    Permalink

    Postovani imam osecaj ,da ne mogu da zivim da mi je dugo da zivim 50 god inace imam 22 i da cu oboleti od psihoze ?

    Reply
    • June 19, 2017 at 9:51 am
      Permalink

      mislim da je najbolej dase javite psihijatru i da vidite sta je u pitanju ejr takvo fatalisticko razmisljanje moze biti opasno.

      Reply
      • June 20, 2017 at 1:59 am
        Permalink

        Pa da li je to znak da bolujem od psihoze ?

        Reply
        • June 20, 2017 at 3:45 pm
          Permalink

          sta da li je znak za psihozu? utisak da ne mozete da zivite i da je 50 god dugo je znak da treba da se ode do psihijatra na testiranje da se vidi sta je u pitanju. koji je poremecaj u pitanju. ako sam dobro razumeo vase pitanje.

          Reply
  • February 24, 2017 at 7:05 pm
    Permalink

    Postovani recite mi gde i kako da se javim,mozemo poceti sa radom naravno s postovanjem Violeta.

    Reply
  • February 24, 2017 at 3:39 pm
    Permalink

    Postovani Zovem se Violeta Kocic i imam 40 godina imam pitanje za vas stalno imam agresivne misli j glavi tipa da cu nekome da naudim,da cu svojim najblizima da naudim,stalno mislim da cu da izgubim kontrolu nad sobim da cu svoju decu da ubije , bojim se da budem sama sa njima kuci da cu na spavanju nesto da im uradim i onda uhvati toliki strah i uznemirim se tako da neznam sta da mislim o sebi da li sam ja ubica ili sam losa majka kako da sebi pomognem unapred hvala.

    Reply
    • February 24, 2017 at 6:09 pm
      Permalink

      postovana
      ako sam u pravu radi se o opsesivnim mislima i to pripada malo tezim problemima u sklopu neuroza, niej mi namera da vas plasim vi imate to i nema biranja, vec teze u smislu da nema mnogo terapeuta koji su voljni i umeju da rade sa opsesivnim mislima. s obizrom da je to moja uza specijalnost milsim da ste na pravom mestu.
      sto se tice saveta, procitajte tekst na mom blogu o tome ali bez terapije iskreno sumnjam da se moze napraviti pomak. ne kazem da bih “terao vodu na svoju vodenicu” vec zato sto je tak oiskustveno i to praksa pokazuje.
      ak oste zianteresovani mozete mi se javiti da krenemo s aradom ili ako moji uslovi vam ne odgovaraju mogu vam preporuciti nekog drugog. s postovanjem
      Zarko

      Reply
  • January 4, 2017 at 10:28 am
    Permalink

    Postovanje,Zarko.Marko imam 22 godine.Imao bih za vas jedno pitanje,a ono je u vezi sa snovima.Sanjao sam u snu kako mi moja majka govori da moj otac nije moj pravi otac.Preplasio sam se i kao da sam upao u zacaran krug,jer sam citao da nam snovi govore isitnu.Sta da radim?Da li je moguce da je to nekakva istina a kako ce biti?Napominjem da imam problem sa opsesivnim mislima koje me cesto cine anksioznim.Hvala

    Reply
    • January 4, 2017 at 12:08 pm
      Permalink

      postovani
      snovi se ne tumace tako ko sto ste vi to uradili, tako da u vasem slucjau nije istina i nema veze sa realnoscu. san govori neku drugu stvar ali sad nije moguce analizirati san jer se snovi analiziraju u okviru serija i u terpiajskom procesu a ne izvadjen iz konteksta.

      tak oda bez brige snovi ne nose takve poruke

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *