Opsesivne misli, laž i istina?

lekovi tablete

Šta je misao?

Da bi se shvatila puna moć misli, treba prvo shvatiti šta je misao (više u tekstu mislio, o mislima i protiv misli). Misao je psihički fenomen, psihička pojava koja se odlikuje rasudjivanjem i procenom odredjenih unutrašnjih ili spoljašnjih objekata. Pretpostavka je, u evolutivnom smislu, da je njena funkcija adaptibilna. Misli nam pomažu da bolje uskladimo spoljašnji svet, svet oko nas, sa unutrašnjim potrebama i pulzijama.

Kako je misao psihički fenomen, treba razumeti da je misao manja u odnosu na psihu, pa je samim tim i manje moćna, što odmah implicira da se snagom misli ne može razrušiti integritet ili celovitost psihe (to znači da snagom naših opsesivnih misli ne možemo poludeti, možemo imati opsesivni poremećaj, što je neuroza, a ne ludilo).

Pod psihom se podrazumeva celovitost svih psihičkih procesa, kako svesnih tako i nesvesnih.

Šta je svesno a šta je nesvesno?svesno nesvesno dijagram

Ova tipografija našeg psihičkog bića nam nalaže da napravimo jednu podelu, koja se nameće iz definicije psihe, a to je da se psiha deli na dve sfere koje se medjusobno dopunjavaju, ali su u svojoj suštini i funkciji suprotne, a to su svesni deo i nesvesni deo. Nećemo ulaziti u pogranični deo mešanja svesnog i nesvesnog.

Bitno je da se razume da svesna i nesvesna sfera imaju svoje zakone, pravila i mehanizme, i jedna drugoj su nepoznate. Zbog toga je suludo na primer prevoditi i aplicirati zakon vremena na nesvesne procese, u nesvesnom funcija vremena je iskrivljena i nema bitnu ulogu, dok je vremenski tok i sled sekvenci jako bitna dimenzija u svesti.

Kada razmišljamo o mislima, smatramo ih deom nas, našim istinama i smatramo da su one a priori tačne. Takodje, pri tom analizom se bavimo samo svesnim značenjem, sadržajem misli. Tako opsesivna misao : uzeću nož iz kuhinje i zaklaću se, na svesnom nivou pacijent tumači kao želju ili potrebu da sebi naudi. Paralelno ovoj misli postoji i jasna odbojnost, otpor i neprihvatanje ovakvog gesta, jer bi on značio nanošenje bola koji je stran, nezamisliv i neprihvatljiv za klijenta. Zbog ovog svesnog sukoba, mislim – ubij se, i istovremenog otpora i gadjenja spram misli, pojedinac dolazi do lako nametnutnog rešenja da ludi.

Ako se ne uzme u obzir da misao dolazi is nesvesnog, i da je ona tamo formirana, nastala, treba se pitati:  šta je nesvesni sadržaj moje misli, “uzeću nož i zaklaću se”, teško da možemo napraviti bilo kakav značajan napredak u psihoterapijskom smilu.

Misao dolazi iz neizdiferenciranog sadržaja nesvesnog, koji je sam po sebi nama nepoznanica, ali indirektno preko sadržaja naših misli, izvlačenjem zajedničkog imenioca iz svih misli, možemo doći do “atmosfere”, odnosno naših nesvesnih pretpostavki i ubeđenja koja čuče i zrače iz nesvesnog sadržaja.

Petpostavimo da se razradom sadržaja dodje do toga da je unutrašnji stav iza ospesivne misli doživljaj neizmernog besa, agresivnosti, koja je sputavana kroz ceo život našeg klijenta. Da su životni uslovi bili kastrativni, i da je na svaki izliv besa klijent doživljavao kaznu. Pretpostavimo da je to dovoljno za formiranje jednog svesnog stava da se bes ne sme osećati, i da ako se bes oseća, to je dokaz da se čovek oseća nedostojno, nevoljeno i bezvredno.

Infografija: dinamika između automatskih misli, emocije i verovanja.
opsesivna misao dijagram

U svesti našeg klijenta dominira automatska misao: uzeću nož i zaklaću se, zatim se nižu ruminacije, mentalna prežvakavanja svesnog materijala. To su tokovi misli koji se delimično bave originalnom, automatskom mišlju, ali u glavnom njima dominira dalja razrada. Klijent ide dalje, i obično kognitivnom distorzijom povećava katastrofičan ishod u glavi. Ruminacije na automatsku misao mogu biti: ja sam ubica, ako ubijem sebe moji će biti stigmatizovani, a šta ako dignem ruku na decu u tom ludilu, itd. Osoba sve više i više gubi kontrolu i neminovno dolazi do zaključka da je loša, bez kontrole i luda.

Kako grafik pokazuje, ruminacije učvršćuju nesvesno verovanje, u našem slučaju agresivnost i nemanja kontrole nad sopstvenim ponašanjem. To verovanje, poput unutrašnje atmosfere ili filtera, boji svaku nestrukturiranu misao koja krene da se radja u našoj svesti.

Novi koncept raspolućene misli, dvostrane misli, jeste da primarni nesvesni sadržaj koji se pod uticajem nesvesnog verovanja radja kao finalna svesna automatska misao. Ta misao u svesti  preko svog simboličnog sadržaja nudi razrešenje i uvid u to koji je nesvesni konflikt, koje je to verovanje koje boji automatsku misao.

Misao tako nosi Janusov karakter, i predstavlja i istinu i laž. Istina je u celovitosti misli da je ona tačna ako je lepo prevedena na jezik nesvesnog, ali je potpuno netačna ako je gledamo samo u kontekstu svesti, i da je sam sadržaj misli u svesti besmislen.

Kako lečiti opsesivno kompulzivni poremecaj – strah od ludila i gubljenja kontrole?

(Visited 1,848 times, 3 visits today)

200 thoughts on “Opsesivne misli, laž i istina?

  • September 13, 2018 at 8:31 pm
    Permalink

    Negde sam procitao da je lošiji uvid povezan sa strahom od pogreške, agresivnim impulsima i vjerskim opsesijama, što je po meni netačno, pa me zanimalo vaše mišlenjep

    Reply
    • September 13, 2018 at 8:33 pm
      Permalink

      kroz moje skromno iskustvo se nije tako pokazalo. a i ljudi vole da pisu gluposti…bas upravo mi je pisala jedna devojka: da li je tacno da veliki deo okp moze da predje u shizofreniju?? tako da svasta se pise mao se radi jos manje se trude psihoterapeuti da nesto saznaju. mnogo teorije malo prakse

      Reply
  • September 11, 2018 at 10:11 am
    Permalink

    Pozdrav poštovani! Vec dugo patim od anksioznosti i opsesivni misli. Naime citajuci na jednoj stranom clanku kriterije za spomenuti poremecaj naišo sam na tekst (DSM5)u kome piše da uvid kod pacienta sa okp varira od dobrog do odsutnog ili deluzinalnog. Pa me zanima jel to znaci da mi koji patimo od okp-a i anksioznosti možemo dostici deluzionalna stanja ili je taj deluzionalni uvid samo metaforicki. Molim za odgovor, hvala

    Reply
    • September 11, 2018 at 12:03 pm
      Permalink

      stvarno ne znam sta je poenta te reci u tom kontkestu. valjda zele da kazu da postoje stanja u kojima pojedinac nije ni svestan svog okpa…jer deluzije su rezervisane za opis psihoticnih stanja u glavnom.

      Reply
      • September 11, 2018 at 2:17 pm
        Permalink

        Hvala na odgovoru poštovani, ja isto mislim kao vi ali s druge strane kažu da se pacienti sa deluzionalnim uvidom ne smeju tretirati ili se diagnosificirati kao psihoticni. Valjda ste i vi procitali nešto sa DSM 5 pa vam je jasno o cemu govorim

        Reply
        • September 11, 2018 at 2:51 pm
          Permalink

          Ne znam sta su hteli i sta je poenta ali ja nisam sreo deluzijons misli u okp sta god to znacilo. Drugo to je knjiga sa kriterijumima koji ne smeju da se shvate bukvalno. Zivot je malo komplikovaniji od smernica dsm4

          Reply
          • September 13, 2018 at 7:57 pm
            Permalink

            Poštovani da li mi možete reči, sa kojom vrstom okp-a najcešce povezan slab ili loš uvid.

          • September 13, 2018 at 8:01 pm
            Permalink

            Uvid ili moc povezivanja po meni ne korelira sa vrstom okpa.jer okp ne zavisi od uvida vec od strukture, mehanizama odbrane i iskustva

  • August 22, 2018 at 7:43 pm
    Permalink

    E sad ste pokazali pravo lice ,,morali bi da porazgovaramo” Moje pitanje je bilo jako jasno. Šta dominira kod mene ja sam lepo reko. Poštovani tako se ne pomaže ljudima!

    Reply
    • August 22, 2018 at 7:46 pm
      Permalink

      postovani tako kako zelite se ne radi dijagnostika, po uput kod psihijatra pa kod psihologa na testove i onda cekate 20ak dana i dobicete dijagnozu uz placenu participaciju

      Reply
  • August 22, 2018 at 6:26 pm
    Permalink

    Pozdrav poštovani Žarko. Dijagnoza mi je anksioznost sa opsesivnim elementima koja ponekad zna biti izraženija a ponekad slabija. Kada sam u fazi izraženije anksioznosti najviše me mući to što imam problema sa snivanjem i ranijem buđenjem nego inace, i to ranije buđenje je popraceno sa pojacanom anksioznošcu skoro do panicnog napada. Zanima me je li to ranije buđenje sa jačom anksiznošću znak (simptom) moje dijagnoze Anksioznost sa opsesivnim elementima) ili je to znak nekog težeg depresivnog stanja, hval.

    Reply
    • August 22, 2018 at 6:36 pm
      Permalink

      ranije budjenje moze biti signal depresije ali ne znaci ako ga ima da treba razmisljati u tom smeru, hocu da kazem da dijagnozu morate prepustiti strucnim licima i nije samo u pitanju puko nabrajanje simptoma. Treba videti da li je anksioznost dominantni simptom ili opsesivnost. cak je ponekad potrebno i sacekati pa da se vidi sta ce da se iskristalise.

      Reply
      • August 22, 2018 at 6:45 pm
        Permalink

        Da li se ovaj simptom javlja kada je anksioznost dominantna?

        Reply
        • August 22, 2018 at 6:53 pm
          Permalink

          moze da bude al ikroz moju praksu nisma primetio da rano budjenje cest odominira kao simptom. mada nije iskljuceno

          Reply
          • August 22, 2018 at 7:04 pm
            Permalink

            Nije da dominira ali na više stranica sam pročitao da je ranije buđenje znak depresije. Kod mene dominiraju opsesije različitog karaktera pračene strahom od tih misli, ali više se bojim depresije pa me zato zanimalo da li ranije buđenje popraceno anksioznošcu može biti simptom mog poremecaja (anksioznost OKP)

          • August 22, 2018 at 7:07 pm
            Permalink

            morali bi da porazgovaramo i onda bih moga oda vam odgovorim tacnije na vase pitanje jer ovako nemam dovoljno informacija da mogu da vam kazem da li je deo depresije ili okpa

  • August 10, 2018 at 1:26 pm
    Permalink

    Pozdrav poštovani! Unapred hvala na ovim divnim tekstovima s kojima pomazete ljudima da lakse prepoznaju svoje mentalne probleme. Ja isto imam sestru( 27 god) koja ima neki oblik okp-a, i zanima me da li ovaj poremecaj koji spada pod neurotskim poremecajima moze da se razvije ili prelazi u neku vrstu paranoje ili slicnih stanja. Hvala i srdacan pozdrav.

    Reply
    • August 10, 2018 at 1:36 pm
      Permalink

      Postovana hvala na lepim recima.
      Okp ne prelazi u paranoju nema tih situacija. Neuroza ne prelazi u psihozu to su 2 razlicite vrste bolesti

      Reply
      • August 18, 2018 at 10:44 am
        Permalink

        Poštovani imam jednu složeniu pitanjje. Naime na nekim tekstovima u kojima autori više se bave psihoanalitičkom (psihodinamskom) uzroku okp-a, piše da oni koji imaju agresivne opsesije ili impulse na naškodi nekome, zapravo imaju tu želju u nesvesnom nivou, pa se ta želja javlja kao simptom na svesnom nivou, koju smatramo neprivatljivom. Ima li tu kakve istine ili su te teorije iz Freudovog koncepta nevažne. Hvala

        Reply
        • August 18, 2018 at 10:50 am
          Permalink

          Meni je analiticki koncept najprivlacniji pa stim i frojdov mi je poznat, i nije tacno to sto ste procitali. Svest je suprotno od nesvesnog…ono sto je u svesti agresivan simptom u nesvesnom je auprotno. Sta je suprotno agresivnosti? To sto je suprotno to je imperativ iz nesvesnog. Moram biti nesto pa je agresivnost neprihvatljiva. Cesto ide u smeru savrsen dobar zlatan fin

          Reply
          • August 18, 2018 at 11:02 am
            Permalink

            Ako je tako onda da li to znači da ako ja svesno volim svog dečka, u nesvesnom mrzim ga, ili sve što nam je lepo u svesnom , u nesvesno nam je odvratno ili sam ja malo pobrkala stvari

          • August 18, 2018 at 11:39 am
            Permalink

            ako imate opsesivne misli volim muza – moguce. ako ga volite stvarno onda to niej patologija i nema potrebe da obrcete u suprotno.

  • July 31, 2018 at 10:30 pm
    Permalink

    Dobro vec i ja bih trebala savijet ,dali da ide ljecniku ili kuda za moje lose misli kao naprimjer dd a bi nedaj Boze nekome mogla nauditi ili slicnoo uhvati me panika ,znoj ,nemoc kada me te misli uhvate .. a nezelim se tako osjećati .. hvala unaprijed

    Reply
    • July 31, 2018 at 10:54 pm
      Permalink

      Postovana to je problem kojim se ja bavim tako da ste na pravom mestu. Treba videti da li je anks ili opsesivnost, dijagnostika i otkrivanje sta je problem.a zatim ostali koraci.ako ste zainteresovani za rad i saradnju pisite mi i poslacu vam uslove rada

      Reply
  • July 31, 2018 at 1:17 pm
    Permalink

    Da li radite online psihoterapiju? Imam stalne neke cudne vrtoglavice,osecaj propadanja kao da mi se nesto pomjeri ,mozak Trebala sam da pijem terapiju ali sam je prestala,jer nus pojave su bile uzasne 7 dana,a i smatram da tableta sama nista rijestiti nece..Mozda bi mi pomogla psihoterapija..

    Reply
    • July 31, 2018 at 1:23 pm
      Permalink

      da postovana radim, mozete mi pisati na mail ili skajp i poslacu vam uslove rada

      Reply
  • July 5, 2018 at 1:35 pm
    Permalink

    Poštovani Žarko. Moja sestra koja ima 19 god. Dijagnosticirana je da ima opsesivni kompulzivni poremecaj ali se boji upotrebiti terapiju koju ju je joj preporucio psihijatar. U namjeri da joj pomognem dosta sam se informisala sa raznih foruma i internetskih stranica u. vezi tog poremecaja, ali sam na jednoj stranoj stranici procitala da savremena medicina smatra da je OKP vrsta psihoze. Ovo joj nisam rekla ali sam i ja dosta uplašena. Molim da mi odgovorite koliko je ta infomacija tacna, s obzirom da ona odbija terapiju, pa se bojim da joj se stanje pogoršava

    Reply
    • July 5, 2018 at 2:06 pm
      Permalink

      postovana
      ovako stoje stvari
      ospesivno kompulzivni poremecaj se vodi pod neurotske poremecaje. tu ce i ostat ikao dijagnoza jos dugo vremena. ALI u praksi se pokazalo da nisu svi poremecaji isti i kada terapeuti u svojoj praksi naidju na jako teske i rezistente okp slucajeve svojim kvalitetom asociraju na psihoticne poremecaje po svojoj rezistentnost ina terapiju. Uzevsi to u obzir neki i retki okp slucajevi za terapeute su kao da su psihoticni. to ne znaci da ce se preliti u psihozu vec se sam okp tako ponasa- kao psihoza rezistentan, uporan i ne reaguje na terapiju i lekove.
      e to su verovatn ozeleli da kazu tim tekstovima.
      na zalost kroz moju rpaksu sa mnailazio na takve slucajeve gde bi odradlii 2 3 seanse i onda bih morao da priznam da sam apsolutno bespomocan i da je moje misljenje da ja necu moci da im pomogne, jer sve sto se proba nema nikakvog efekta.
      da li je i kog je tipa okp kod vase sestre moga obih da kazem nakon sto bi odradili nekoliko seansi.

      s postovanjem
      zarko

      Reply
      • July 5, 2018 at 2:41 pm
        Permalink

        Za sada nismo u mogucnosti da zakazemo termin jer zivimo van RS, ali cu vam objasniti da ona manjevise ima opsesije bez neke kompulzije (da ce nauditi sebi ili nekome u porodici) i prozivljava anksioznost povodom tih misli. Bitno mi je znati da se to nece preliti u neku vrstu psihoze (prave psihoze). Da li postoji mogucnost za tako nesto iako sam dosta citala da se tako nesto jako retko desava. Veliki Pozdrav

        Reply
        • July 5, 2018 at 3:31 pm
          Permalink

          postovana
          moj portal i sluzi za online terapiju van srbije.
          sve sto se retko desava postoji mogucnost, ali mala.

          Reply
  • June 29, 2018 at 5:42 pm
    Permalink

    Poštovani, imam problem sa opsesivnim mislima koji me muce nekoliko godina i koje nekad znaju biti vrlo zastršujuce, ali nekako uspem izaci na kraj ubedivši se da su to samo opsesivne misli, ali pre par dana mi se pojavila misao da to možda nisu opsesije vec psihoticne misli na koje cu verovati, i ta me misao dosta plaši. Hvala

    Reply
    • June 29, 2018 at 5:48 pm
      Permalink

      postovani
      evo na mom jutjub kanalu mozete videti dosta materijala o opseivnim mislima
      https://www.youtube.com/watch?v=wIZVrQ93nSc
      tu cete cuti osnovna stajlista i kako se postaviti spram toga, ako ste zainteresovani za lecenej mozete mise javiti i da zakazemo termin nikakav problem

      s potovanjem
      Zarko

      Reply
  • June 13, 2018 at 4:43 pm
    Permalink

    Poštovani, da li se opsesivni strahovi baziraju isklucivo na nešto što osoba zamišlja da bi moglo da se desi ,,šta ako” ili može biti i situacijski, npr. ako osoba u datom trenutku zamišlja da je pedofil, homoseksualac, ubica itd. Hvala

    Reply
    • June 13, 2018 at 8:18 pm
      Permalink

      Poatovana
      Mislim da ne razumete stvarni smisao opsesivne misli. Vase pitanje u opate ne hvata sustinu opsesije. Iza ops. Misli lezi u nesvesnom suprotno nesvesno zariste u najvecem broju alucajeva

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *