Opsesivne misli, laž i istina?

lekovi tablete

Šta je misao?

Da bi se shvatila puna moć misli, treba prvo shvatiti šta je misao (više u tekstu mislio, o mislima i protiv misli). Misao je psihički fenomen, psihička pojava koja se odlikuje rasudjivanjem i procenom odredjenih unutrašnjih ili spoljašnjih objekata. Pretpostavka je, u evolutivnom smislu, da je njena funkcija adaptibilna. Misli nam pomažu da bolje uskladimo spoljašnji svet, svet oko nas, sa unutrašnjim potrebama i pulzijama.

Kako je misao psihički fenomen, treba razumeti da je misao manja u odnosu na psihu, pa je samim tim i manje moćna, što odmah implicira da se snagom misli ne može razrušiti integritet ili celovitost psihe (to znači da snagom naših opsesivnih misli ne možemo poludeti, možemo imati opsesivni poremećaj, što je neuroza, a ne ludilo).

Pod psihom se podrazumeva celovitost svih psihičkih procesa, kako svesnih tako i nesvesnih.

Šta je svesno a šta je nesvesno?svesno nesvesno dijagram

Ova tipografija našeg psihičkog bića nam nalaže da napravimo jednu podelu, koja se nameće iz definicije psihe, a to je da se psiha deli na dve sfere koje se medjusobno dopunjavaju, ali su u svojoj suštini i funkciji suprotne, a to su svesni deo i nesvesni deo. Nećemo ulaziti u pogranični deo mešanja svesnog i nesvesnog.

Bitno je da se razume da svesna i nesvesna sfera imaju svoje zakone, pravila i mehanizme, i jedna drugoj su nepoznate. Zbog toga je suludo na primer prevoditi i aplicirati zakon vremena na nesvesne procese, u nesvesnom funcija vremena je iskrivljena i nema bitnu ulogu, dok je vremenski tok i sled sekvenci jako bitna dimenzija u svesti.

Kada razmišljamo o mislima, smatramo ih deom nas, našim istinama i smatramo da su one a priori tačne. Takodje, pri tom analizom se bavimo samo svesnim značenjem, sadržajem misli. Tako opsesivna misao : uzeću nož iz kuhinje i zaklaću se, na svesnom nivou pacijent tumači kao želju ili potrebu da sebi naudi. Paralelno ovoj misli postoji i jasna odbojnost, otpor i neprihvatanje ovakvog gesta, jer bi on značio nanošenje bola koji je stran, nezamisliv i neprihvatljiv za klijenta. Zbog ovog svesnog sukoba, mislim – ubij se, i istovremenog otpora i gadjenja spram misli, pojedinac dolazi do lako nametnutnog rešenja da ludi.

Ako se ne uzme u obzir da misao dolazi is nesvesnog, i da je ona tamo formirana, nastala, treba se pitati:  šta je nesvesni sadržaj moje misli, “uzeću nož i zaklaću se”, teško da možemo napraviti bilo kakav značajan napredak u psihoterapijskom smilu.

Misao dolazi iz neizdiferenciranog sadržaja nesvesnog, koji je sam po sebi nama nepoznanica, ali indirektno preko sadržaja naših misli, izvlačenjem zajedničkog imenioca iz svih misli, možemo doći do “atmosfere”, odnosno naših nesvesnih pretpostavki i ubeđenja koja čuče i zrače iz nesvesnog sadržaja.

Petpostavimo da se razradom sadržaja dodje do toga da je unutrašnji stav iza ospesivne misli doživljaj neizmernog besa, agresivnosti, koja je sputavana kroz ceo život našeg klijenta. Da su životni uslovi bili kastrativni, i da je na svaki izliv besa klijent doživljavao kaznu. Pretpostavimo da je to dovoljno za formiranje jednog svesnog stava da se bes ne sme osećati, i da ako se bes oseća, to je dokaz da se čovek oseća nedostojno, nevoljeno i bezvredno.

Infografija: dinamika između automatskih misli, emocije i verovanja.
opsesivna misao dijagram

U svesti našeg klijenta dominira automatska misao: uzeću nož i zaklaću se, zatim se nižu ruminacije, mentalna prežvakavanja svesnog materijala. To su tokovi misli koji se delimično bave originalnom, automatskom mišlju, ali u glavnom njima dominira dalja razrada. Klijent ide dalje, i obično kognitivnom distorzijom povećava katastrofičan ishod u glavi. Ruminacije na automatsku misao mogu biti: ja sam ubica, ako ubijem sebe moji će biti stigmatizovani, a šta ako dignem ruku na decu u tom ludilu, itd. Osoba sve više i više gubi kontrolu i neminovno dolazi do zaključka da je loša, bez kontrole i luda.

Kako grafik pokazuje, ruminacije učvršćuju nesvesno verovanje, u našem slučaju agresivnost i nemanja kontrole nad sopstvenim ponašanjem. To verovanje, poput unutrašnje atmosfere ili filtera, boji svaku nestrukturiranu misao koja krene da se radja u našoj svesti.

Novi koncept raspolućene misli, dvostrane misli, jeste da primarni nesvesni sadržaj koji se pod uticajem nesvesnog verovanja radja kao finalna svesna automatska misao. Ta misao u svesti  preko svog simboličnog sadržaja nudi razrešenje i uvid u to koji je nesvesni konflikt, koje je to verovanje koje boji automatsku misao.

Misao tako nosi Janusov karakter, i predstavlja i istinu i laž. Istina je u celovitosti misli da je ona tačna ako je lepo prevedena na jezik nesvesnog, ali je potpuno netačna ako je gledamo samo u kontekstu svesti, i da je sam sadržaj misli u svesti besmislen.

Kako lečiti opsesivno kompulzivni poremecaj – strah od ludila i gubljenja kontrole?

(Visited 857 times, 2 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

163 thoughts on “Opsesivne misli, laž i istina?

  • September 17, 2018 at 8:07 pm
    Permalink

    Poštovani, nikako da rešim konflikt u svojoj glavi oko uvida. Hocete mi objasniti molim vas šta zapravo podrazumevamo pod uvidom u okp, jeli to svesnost ili nesvesnost pojedinca u svoj poremecaj, ili razina verovanja pojedinca na svoje opsesije

    Reply
    • September 17, 2018 at 8:08 pm
      Permalink

      uvid je osvestiti, znati sta je problem, drzati u glavi, prepoznati u potrebnom mommentu i aktivno promeniti uvid u korist ucvrscivanja i potvrdjivanja istog

      Reply
      • September 17, 2018 at 8:16 pm
        Permalink

        Hvala na spremnost da date odgovor na svaka pitanja

        Reply
      • September 18, 2018 at 2:54 pm
        Permalink

        npr. Imam agresivne misli ili impulse a pri tome nemam uvid da se radi o opsesiji, koje ce biti moje reagovanje: a) osjecati anksioznost povodom tih misli, i strah da cu realizirati opsesivnu misao, b) postupacu u skladu sa opsesijom. Poštovani znam da sam pretjerao sa pitanjima ali sam zapao u neki zacarni krug i trebam vaš odgovor na ovo pitanje. Veliko hvala

        Reply
        • September 18, 2018 at 2:57 pm
          Permalink

          opsesivna misao mora da ima apsolutnu zabranu- npr agresivna zaboscu noz mami u grudi…
          ako je agresivna misao naredobodavna,zabranjena i uzasna onda je opsesivna
          ako je sprovedem, tipa-ovaj smrad me gleda ispod oka, i ja opalim bombu decku u glavu..to nije opsesivna misao. a istovremeno ste je i sporveli
          pa vi vidite sta je

          Reply
          • September 18, 2018 at 5:14 pm
            Permalink

            Ja se užasno plašim svojih misli, jednostavno hvata me panicni strah

          • September 18, 2018 at 5:16 pm
            Permalink

            Vama je potrebna psihoterapija

  • September 13, 2018 at 9:42 pm
    Permalink

    Loši uvid

    Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima (DSM) -5 kriterija za OCD uključuju odrednice “Dobra ili fer uvid”, “Loš uvid” i “Odsutan uvid” kako bi označio stupanj do kojeg osoba gleda svoje opsesije i ritualima kao razumnim. Iako većina ljudi s OCD-om prepoznaje svoje simptome kao nešto nerazumno, postoji kontinuum uvida, s 4% pacijenata uvjeren da su realni (tj. Loši uvid, Foa i sur., 1995 ). Čini se da je lošiji uvid povezan s vjerskim opsesijama, strahovima od pogrešaka i agresivnim opsesivnim impulsima (Tolin, Abramowitz, Kozak i Foa, 2001 ).

    Reply
    • September 13, 2018 at 9:45 pm
      Permalink

      Ovo sam skinuo prevedeno sa engleskog sa jedne strane stranice

      Reply
    • September 13, 2018 at 9:45 pm
      Permalink

      Nisam video tih 4 posto a i dijafnostika i terapija nisu isto. Mene zanima zbog cega ste se uhvatili te informacije ko pijan plota? Kakve to veze ima? Zanima me kad ste do sad postavili dosta pitanja i sva oko uvida

      Reply
      • September 13, 2018 at 10:08 pm
        Permalink

        Hahaha u pravu ste poštovani, ali sam ja neki teški opsesivac pa se zalepim na jednu temu i to me muci dok ne budem siguran da nije nista opasno. A ovo sa uvidom me dosta mucilo jer piše može biti odsutan/deluzionalni uvid a nije psihoza (opsesije mogu biti deluzionalne a nisu tipicna uverenja), malo cudno zar ne?

        Reply
        • September 13, 2018 at 10:13 pm
          Permalink

          Bez razloga se opterecujete. Vidite opsesiju i vidite zbog cega se javlja.

          Reply
          • September 14, 2018 at 3:47 pm
            Permalink

            Poštovani Žarko, izvinite ako preterujem sa pitanjima oko uvida, ali bi vas zamolio da mi odgovorite još na samo jedno pitanje. Naime nedostatak uvida na opsesiju jel automatski znači da je opsesija ego-sintona i prihvaca se kao realna ili?

          • September 14, 2018 at 3:51 pm
            Permalink

            Sto vise pitanja to bolje.ali su vam pitanja, po meni besmislena u smislu terapije i boljitka. Ako je ego sintono a misao je opsesivna..ja ne znam da li to u opste postoji. Jer opsesija je uvek apsolutno zabranjena odnosno ego distona. Pa bi onda ta varijanta bilo da je u pitanju mozda psihoza? Nista od ovog u praksi nisam video niti cuo