Opsesivne misli, laž i istina?

lekovi tablete

Šta je misao?

Da bi se shvatila puna moć misli, treba prvo shvatiti šta je misao (više u tekstu mislio, o mislima i protiv misli). Misao je psihički fenomen, psihička pojava koja se odlikuje rasudjivanjem i procenom odredjenih unutrašnjih ili spoljašnjih objekata. Pretpostavka je, u evolutivnom smislu, da je njena funkcija adaptibilna. Misli nam pomažu da bolje uskladimo spoljašnji svet, svet oko nas, sa unutrašnjim potrebama i pulzijama.

Kako je misao psihički fenomen, treba razumeti da je misao manja u odnosu na psihu, pa je samim tim i manje moćna, što odmah implicira da se snagom misli ne može razrušiti integritet ili celovitost psihe (to znači da snagom naših opsesivnih misli ne možemo poludeti, možemo imati opsesivni poremećaj, što je neuroza, a ne ludilo).

Pod psihom se podrazumeva celovitost svih psihičkih procesa, kako svesnih tako i nesvesnih.

Šta je svesno a šta je nesvesno?svesno nesvesno dijagram

Ova tipografija našeg psihičkog bića nam nalaže da napravimo jednu podelu, koja se nameće iz definicije psihe, a to je da se psiha deli na dve sfere koje se medjusobno dopunjavaju, ali su u svojoj suštini i funkciji suprotne, a to su svesni deo i nesvesni deo. Nećemo ulaziti u pogranični deo mešanja svesnog i nesvesnog.

Bitno je da se razume da svesna i nesvesna sfera imaju svoje zakone, pravila i mehanizme, i jedna drugoj su nepoznate. Zbog toga je suludo na primer prevoditi i aplicirati zakon vremena na nesvesne procese, u nesvesnom funcija vremena je iskrivljena i nema bitnu ulogu, dok je vremenski tok i sled sekvenci jako bitna dimenzija u svesti.

Kada razmišljamo o mislima, smatramo ih deom nas, našim istinama i smatramo da su one a priori tačne. Takodje, pri tom analizom se bavimo samo svesnim značenjem, sadržajem misli. Tako opsesivna misao : uzeću nož iz kuhinje i zaklaću se, na svesnom nivou pacijent tumači kao želju ili potrebu da sebi naudi. Paralelno ovoj misli postoji i jasna odbojnost, otpor i neprihvatanje ovakvog gesta, jer bi on značio nanošenje bola koji je stran, nezamisliv i neprihvatljiv za klijenta. Zbog ovog svesnog sukoba, mislim – ubij se, i istovremenog otpora i gadjenja spram misli, pojedinac dolazi do lako nametnutnog rešenja da ludi.

Ako se ne uzme u obzir da misao dolazi is nesvesnog, i da je ona tamo formirana, nastala, treba se pitati:  šta je nesvesni sadržaj moje misli, “uzeću nož i zaklaću se”, teško da možemo napraviti bilo kakav značajan napredak u psihoterapijskom smilu.

Misao dolazi iz neizdiferenciranog sadržaja nesvesnog, koji je sam po sebi nama nepoznanica, ali indirektno preko sadržaja naših misli, izvlačenjem zajedničkog imenioca iz svih misli, možemo doći do “atmosfere”, odnosno naših nesvesnih pretpostavki i ubeđenja koja čuče i zrače iz nesvesnog sadržaja.

Petpostavimo da se razradom sadržaja dodje do toga da je unutrašnji stav iza ospesivne misli doživljaj neizmernog besa, agresivnosti, koja je sputavana kroz ceo život našeg klijenta. Da su životni uslovi bili kastrativni, i da je na svaki izliv besa klijent doživljavao kaznu. Pretpostavimo da je to dovoljno za formiranje jednog svesnog stava da se bes ne sme osećati, i da ako se bes oseća, to je dokaz da se čovek oseća nedostojno, nevoljeno i bezvredno.

Infografija: dinamika između automatskih misli, emocije i verovanja.
opsesivna misao dijagram

U svesti našeg klijenta dominira automatska misao: uzeću nož i zaklaću se, zatim se nižu ruminacije, mentalna prežvakavanja svesnog materijala. To su tokovi misli koji se delimično bave originalnom, automatskom mišlju, ali u glavnom njima dominira dalja razrada. Klijent ide dalje, i obično kognitivnom distorzijom povećava katastrofičan ishod u glavi. Ruminacije na automatsku misao mogu biti: ja sam ubica, ako ubijem sebe moji će biti stigmatizovani, a šta ako dignem ruku na decu u tom ludilu, itd. Osoba sve više i više gubi kontrolu i neminovno dolazi do zaključka da je loša, bez kontrole i luda.

Kako grafik pokazuje, ruminacije učvršćuju nesvesno verovanje, u našem slučaju agresivnost i nemanja kontrole nad sopstvenim ponašanjem. To verovanje, poput unutrašnje atmosfere ili filtera, boji svaku nestrukturiranu misao koja krene da se radja u našoj svesti.

Novi koncept raspolućene misli, dvostrane misli, jeste da primarni nesvesni sadržaj koji se pod uticajem nesvesnog verovanja radja kao finalna svesna automatska misao. Ta misao u svesti  preko svog simboličnog sadržaja nudi razrešenje i uvid u to koji je nesvesni konflikt, koje je to verovanje koje boji automatsku misao.

Misao tako nosi Janusov karakter, i predstavlja i istinu i laž. Istina je u celovitosti misli da je ona tačna ako je lepo prevedena na jezik nesvesnog, ali je potpuno netačna ako je gledamo samo u kontekstu svesti, i da je sam sadržaj misli u svesti besmislen.

Kako lečiti opsesivno kompulzivni poremecaj – strah od ludila i gubljenja kontrole?

(Visited 2,757 times, 2 visits today)

199 thoughts on “Opsesivne misli, laž i istina?

  • February 12, 2019 at 12:02 pm
    Permalink

    Poštovani, kadaa smo anksiozni i pod strahom da li možemo verovati opsesiji do tog stepena gde cemo biti potpuno ubeđeni u istinitost istih, ili ipak imamo psihicke snage da razumemo iracionalnost istih

    Reply
    • February 12, 2019 at 12:38 pm
      Permalink

      moze se videti iracinalnost, a strah nijr dokaz da je nesto istinito

      Reply
      • February 12, 2019 at 12:52 pm
        Permalink

        Htela sam reci da zbog straha nam se cini istinito. Znaci ipak postoji psihicke snage da uvidimo da je sve to iracionalno

        Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *