2,102 thoughts on “Postavite pitanje

  • November 28, 2018 at 3:19 pm
    Permalink

    Zdravo!Imam problem koji me muči već više od godinu dana. U vezi sam sa dečkom,volim ga i lepo mi je sa njim. Međutim,kada je reč o seksualnim odnosima,nikada ja nisam inicijator.Često razmisljam o tome i zamišljam to ali jednostavno kada treba da dođe do toga meni kao da se stvori blokada u glavi. Ne mogu ni da ga dodirnem,niti bilo šta drugo.I meni i njemu to predstavlja problem,a ja ne želim da mu to priznam….

    Reply
    • November 28, 2018 at 3:25 pm
      Permalink

      postovanje
      potrebno je razraditi te misli i osecaje koji se javljaju u momemntu kada bi trebal oda pokazete inicijativi. sta je to sto mislite, kako se osecate? ako inicirate sta onda ..i to ce dati smer za dalj razradu sta je problem i sta vas drzi ukocenom

      Reply
      • November 28, 2018 at 3:31 pm
        Permalink

        Uglavnom imam neki čudan osećaj. Plašim se da će me odbiti…Ili će se nasmejati.A znam da neće. Jednostavno me obuzmu takve misli i stvore mi potpunu blokadu u glavi.Isto tako,u većini slučajeva mi je neprijatno da otvoreno pričam na temu seksa. U vezi smo već 3 godine,to se pojavilo pre godinu dana…

        Reply
        • November 28, 2018 at 3:42 pm
          Permalink

          razmislite sta je strasno i u cemu se sastoji katastrofa odbijanja?
          da li se plasite da mu vise niste privlacni ili dosadili?

          Reply
          • November 28, 2018 at 3:50 pm
            Permalink

            Znam da sam mu privlačna i da mu nisam dosadila. Samo eto…Blokada mi se stvara non stop i svaki put odlažem u svojoj glavi to…

          • November 28, 2018 at 3:59 pm
            Permalink

            Ne postoji samo eto…uvek postoji veza.na vama je da je pronadjete ako zelite da problem resite

  • November 28, 2018 at 1:12 pm
    Permalink

    Poštovani, nalazim se u stresnoj situaciji i pokušavam da se izborim nekako sa tim. Već duže vremena budim se sa osećajem treperenja ili drhtanja tela ili srca. Merila sam puls i sve je u granicama normale. Takođe se to pojavljuje i u toku dana ponekad. Uz to osećam nemir i teskobu. Uzrok tome je strah zbog sramote i osude ljudi koji ću verovatno doziveti zbog nekog postupka. Strah nije bezrazlozan, ja želim tako postupiti, a ta osuda će se verovatno desiti i ja neznam kako da se nosim sa tim.

    Reply
    • November 28, 2018 at 2:14 pm
      Permalink

      postovana
      ako ste odlucili onda vam ostaje da se uspravite i da docekate tu osudu dostojanstveno.

      Reply
  • November 27, 2018 at 11:42 pm
    Permalink

    Poštovani Žarko,
    poslednjih 5-6 godina sam jako sumnjičav prema skoro svim ljudima (osim prema najbližima) i stalno mislim da uvek neko ima nešto protiv mene, da kuje neku zaveru, da mi radi o glavi itd. Ponekad, čak i ako se osoba ponaša bezazleno, dobronamerno, ja kao da tražim te neke loše signale i tumačim reči te osobe u skladu sa time da je ta osoba to nešto rekla, uradila da bi meni naudila. S obzirom na to da sam u kasnim dvadesetim, plašim se da se ovo ne razvije u paranoidnu šizofreniju ili deluzioni poremećaj za koje je poznato da se razvijaju u tridesetim godinama. Da li je moguće da se ova preterana sumnjičavost razvije u neki od ovih poremećaja?

    Reply
    • November 27, 2018 at 11:48 pm
      Permalink

      Postovani kako bi bili sigurni sta je u pitanju najbolje je da odete do psihijatra.ako neczelite a mozete sebi priustiti privatno mozete mi se javiti i da zakazemo kako bi videli sta je u pitanju. Na osnovu recenog ne mogu nista da tvrdim.
      Sve zavisi od kvaliteta sumnjicavosti.

      Reply
  • November 23, 2018 at 11:32 am
    Permalink

    Postovani,
    Imam problem koji me tisti vec skoro godinu dana. Naime o cemu se radi, imala sam konflikt sa nadredjenima na poslu gde sam ja pokrenula pricu, ali nisam bila samo ja kriva. Od tada postajem anksiozna. Ne ide mi se na posao, sve sto radim, mislim da je pogresno, strah me je da se ubacim u pricu sa kolegama da ne bih rekla nesto pogresno, gresim u poslu, imam osecaj da su svi protiv mene. Imam strah od sefa, mislim da su svi uspesniji od mene, cesto se desi da placem jecajuci, izgubila sam motivaciju i ne mogu da nadjem fokus. Ne znam kako da izbegnem depresivne krize, sve se vise povlacim u sebe.
    Molim Vas, pomozite mi.

    Reply
    • November 23, 2018 at 3:58 pm
      Permalink

      postovana
      jako povrsno ste opisali problem tako da ne vidim jasno sta bi moglo da se kaze iskreno. trebalo bi dobar razgovaarti ap da vidimo sta je problem.ako vas zanima razgovor pa konretnije da razradimo problem javite se

      Reply
  • November 20, 2018 at 1:08 pm
    Permalink

    Postovani, ponizno vas molim da mi razjasnite neke esencijalne stvari. Prica je malko duza, pa vas molim za razumevanje. Moj muz je oboleo pre 8 goina od depresije i “cistih” opses. misli. U startu je bila misao da je on mene kao prevario i da se on oseca krivim zbog toga. Pretpostavljam da je to kliknulo zato sto mu se jedna zena javno nabacivala. Nisam nikad, ali nikad posumnjala u njegovu vernost niti sam mu ista spominjala po tom pitanju. Posle nekog vremena mu se pojavila misao da on mene mora da ostavi mada me neizmerno voli, pa se borio sa tim mislima, sa scenarijima tuge kako cemo mi da patimo kad budemo odvojeni itd…Upao je u tesku depresiju zbog toga(jer je dugo cutao o tim mislima i vodio sam “borbe” u glavi), lezao tri meseca na psihijatriju, isao na moj nagovor na psihoterapiju i iscupao se iz toga. Ziveo je sasvim normalno uz lekove skoro 7 godina, radovao se zivotu, pravili smo planove…Uz sugestiju njegove majke, na jednoj kontroli je rekao svom psihijatru da je on spreman da zivi bez lekova pa je postepeno skinuo sve lekove. Medjutim, posle 5 nedelja kako je skroz bio bez lekova njemu se naprasno opet pogorsalo stanje. Opet iste misli, samo sto je u nekim momentima bio vrlo blizu panicnih napada. Vraceni su mu lekovi, medjutim znam i sama da to ne moze tako brzo da deluje. U jednom naletu borbe sa mislima je njemu sinula misao kako uzima noz i ubija me. Onda je zatrazio da se mi odvojimo, da on ide kod svoje majke jer ce da eksplodira, da se sav ukoci kad je u mom prisustvu, pa ce da razmisli par dana dali je to njegova stvarna zelja ili samo ops. misao. Sutradan ujutru me zvao da mi saopsti kako je to njegova definitivna odluka, i od onda prekida svaki kontakt samnom. Moram da napomenem da mu je majka jako ogranicena zena, da je u prvoj epizodi mene krivila sto sam ga zarobila na psihijatriju, da on to moze sam da se izbori…Sada je pod njenim nadzorom, tj. prepusten sam sebi. Bojim se da ce da ga nagovori da ostavi lekove. Volim ga, nikad nismo imali ozbiljne trzavice sto se braka tice, razumem ga i zelim da mu pomognem, od sveg srca, ali vise nisam u mogucnosti da mu se priblizim da probam da ga urazumim da nastavi sa lecenjem. Toliko sam prisebna da shvatam da to sto se odvojio od mene, da mu je donelo privremeno olaksanje ali i toliko razumna da znam da ja nisam uzrok i da ce bolest ici svojim tokom. Napominjem da je okidac ove epizodeverovatno bio taj sto sam se ja razbolela i dobila otkaz, a da je njemu bilo sve teze da radi i izdrzava nas, jer je depresija bas uzela maha…Molim vas savetujte me dali da dignem ruke od njega i da ga prepustim jer sam mu ja bila najveci oslonac u zivotu ili da se borim i dalje. Ako mi savetujete da se borim , sugerisite mi molim vas, kako, jer ne bih da ga uznemiravam i vrsim nikakav pritisak na njega…Unapred, od srca zahvalna Beba

    Reply
    • November 23, 2018 at 4:20 pm
      Permalink

      postovana
      prvo, meni se cini da je ovo sve psihoticno tako da su ovo veoma ozbiljne krize. ako ej tako kao sto mi se cini, najbolje je da odete do njegovog psihijatra i da porazgovarate sa njim sta vma je ciniti jer je on mnogo bolje upucen u sve.

      Reply
      • December 5, 2018 at 10:08 pm
        Permalink

        Hvala vam na odgovoru. Zvala sam njegovog psihijatra i on mi je sugerisao da ga ostavim na miru da se sam razabere jer je on pod dijagnozom depresije opsesivnih misli i da je to sto je uradio njegova svesna odluka i da ja tu vise ne mogu nista da ucinim i pomognem. Ipak ja ne mogu da se pomirim sa tim da je on u svom haosu prepusten sam sebi. Pitala sam ga jednom preko poruke dali pije lekove, odgovorio mi je da je super kad nije u kontaktu samnom i da ga jako uznemirava bilo kakav kontakt samnom. Od onda ne znam vise nista o njemu. Molim vas objasnite mi sta ste mislili pod “psihoticno” kad ima dijagnozu neuroze i depresije? Unapred zahvalna Beba

        Reply
        • December 7, 2018 at 6:10 pm
          Permalink

          ako ima psihozu onda je psihotican ako ima neurozu onda ima neurotske probleme. ja ne znam koju dijagnozu on ima samo pretpostavljam na osnovu vaseg opisa. moguce da treba da poslusate savet psihijatra i bivseg

          Reply
  • November 17, 2018 at 2:51 pm
    Permalink

    Dobar dan,

    Pitanje je vezano za funkcionisanje mozga.

    Imam osecaj, gotovo da sam siguran da sam u mladjim godinama (za mesec dana cu napuniti 20) bio inteligentniji i imao vece mozdane sposobnosti , lakse sam ucio, vise stvari odjednom sam mogao da zapamtim, npr. kad igram sah mogao sam 5-6 poteza unapred da isplaniram a sada mi to predstavlja problem, zaboravljam reci i ne mogu da zapamtim neke stvari koje sam ranije sa lakocom mogao (brojeve telefona sam pamtio iz prve, puteve, sve sto je vezano za cifre) mnogo sam lakse ranije racunao i citav niz stvari…

    Negde sam procitao da odredjenim vezbama moze da se izbistri um (posto bukvalno osecam neku napetost u glavi koju ranije nisam osecao) i da moze da se trenira mozak. Nekim zadacima i non stop postavljanjem novih izazova mozgu itd.

    Posto sam odredjeno vreme ziveo monotono (u ovom smislu to jest za mozak monotono), celu srednju skolu otprilike. Znaci dugo nisam podlegao novim izazovima, mnogo dana mi je proslu u ne radenju nicega, pusio sam i dosta marihuane ako to ima veze sa ovim, i imam neki osecaj da sam bukvalno zakrzljao i sada hocu to da promenim i vratim u predjasnje stanje i da ako je moguce napredujem bas sa tim nekim vezbama i promenom nacina zivota.

    Pa me zanima vase misljenje da li je to sto sam citao tacno i dali uopste moze da se “trenira” mozak?

    Unapred zahvalan.

    Reply
    • November 17, 2018 at 3:10 pm
      Permalink

      Postovani
      Mozak ima svoje donje i gornje granice. Nikakve vezbe be mogu to pomeriti. Sposobnosti mogu da se usavrsavaju, kad prestanete sa vezbom one se izgube. Kao i misici…ako pamtite karte mora ceo zivot da trenirate pamcenje karata.a to nista nece pomoci da pamtite likove kica i brojrve…tako da je bolje da covek cita, izlazs se ..zivi a ne da trenira sposobnosti

      Reply
  • November 16, 2018 at 10:18 am
    Permalink

    Poštovani,

    Već nekoliko godina imam OKP, to je najcesce bilo provjeravanje pecnice, pegle, pa da li sam nekoga udario autom ili ne. To je bilo podnosljivo i nisam to dozivljavao toliko strasnim. Ali zadnjih godinu dana stanje mi se pogoršalo, počeo sam da pijem AD i po potrebi nesto za smirenje. Idem i na psihoterapije, ali me zanima i Vaše misljenje. Tih zadnjih godinu dana prolaze mi svakakve opsesivne misli, a to je u glavnom da ce se nekome nesto desiti ako neku radnju ne napravim. Shvaćam da se to iracionalno, ali me to proganja. Kad prestane jedna, izmislim neku drugu i tako u krug.
    Ili ako pomislim na neku “magijsku rijec” onda ce se nekoj određenoj osobi nesto tad i tad desiti. Zapravo sve se svodi kao da imam neke moći, a znam da nemam. I da napomenem nemam bas previse kompluzija, kao vecina ljudi sa OKP-om. Inace na poslu i u drustvu dobro funkcionira, i sigurno da nitko nebi vjerovao ko me zna da to prozivljavam. Kako da pobjedim OKP? Kako da si dokazem da se nece nista desiti i da nemam moci i da su to ljudske izmisljotine :)Lp

    Reply
    • November 16, 2018 at 11:31 am
      Permalink

      postovani
      na zalost ste na pogresnom putu ovo nije stvar shvatanja, razuma i ubedjivanja. puno toga je obrajdeno u moijm video klipovima pornadjite o okp i pogledajte ih https://www.youtube.com/user/tgltrp
      a sustinski pomak pa i izlecenje lezi u otkrivanju tog neurotskog konflikta koji daje opsesivne misli. tako da ja mogu kroz nas rad da pomgonem da vidimo staje to i da se napravi uvid i osvescenje. a ubedjivanje u razum i sl niakdan ije upalilo nece ni vama.ako ste zainteresovani za rad pisite mi na mail i poslacu vam uslove

      Reply
  • November 16, 2018 at 12:25 am
    Permalink

    Ako bi ste zeleli i mogli da mi samo date kratak odgovor na pitanje i jako pomognete.
    Imam 35 godina i u 2 navrata do sada sam pio antidepresiv Seroxat koji mi je davao odlicne rezultate i oba puta sam prekidao jer mi je bilo
    znatno bolje. Poslednji put sam ga uzimao pre skoro 4 godine. Zadnjih par dana se osecam jako lose i zbog velikih obaveza na poslu i jako loseg stanja
    (napada panike, depresije itd…) zelim da ponovo ukljucim seroxat u terapiju. Ukratko pitanje je sledece, prvo da li je na neki nacin stetno to sto tako
    vec treci put ga pijem u 10-ak godina (sa pauzama po par godina) i kako bi trebalo da zapocnem terapiju (da li da pijem uporedo neki sedativ posto se trenutno
    jako jako lose osecam i imam utisak da cu da odlepim)? Takodje bitno podpitanje je da li moze da se pije u kombinaciji sa lekom za visok pritisak koji pijem (Lotar)?
    Hvala puno unapred!!!

    Reply
    • November 16, 2018 at 8:59 am
      Permalink

      Postovani
      Moj savet vam je da se javite i da krenemo sa psihoterapijom jer uzrok neuroze se vec 10 godina ne pomera a lekovi su samo da se pokrijete i da umanjite simptome.

      Reply
  • November 10, 2018 at 10:48 pm
    Permalink

    Pre nekoliko godina sam imao strah od izlazaka na nepoznata mesta, kafice, kod poznatih ljudi na slave, rodjendane, zurke….uz doktora psihoterapeuta i propisane lekove Seroxat 20 mg ijutru i 3x po cetvrtinu rivotrila, kasnije postepeno smanjivanje sam to prepbrodio i uzivao u zivotu, nakon gotovo 2 godine lepog zivota bez lekova i problema dobijam drugaciji napad, sada mi celo telo podrhtava, misici se grce u pocetku je bila i blaga osamucenost i vrtoglavica, gde god da s enadjem to nije kao kod prvog slucaja gde SAM IMAO SIGURNU KUCU sada nije bilo ajde polako se navikavaj, nego traje i boli, pocinje i stomacna tegoba i bolovi u zeludcu, odlazim ponovo kod istog doktora i dobija Eftil od 500 mg ujutru i ucece po 1 tableta uz rivotril 3x po cetvrtina od 2 mg, i to me je dovelo do nekog vida manjeg bola i uzmemirenosti, ali tako traje vec 10 meseci, par dana bez problema pa drhtavica 3 dana i sve tako do zadnjih 20 dana gde bezmalo non stop imam uznemirenost, ovaj put se i spolja primecuje da sam usporen i da bezim od stresnih situacija koliko mogu sto ce rezultirati najveverovatnje dobijanjem otkaza…sta da radim, kod drzavnog lekara ne smem da idem jer u mom gradu Sapcu, ako vas tamo vide, ceo grad prica da ste ludi i vise nigde posla za vas nece biti….

    Reply
    • November 11, 2018 at 10:31 am
      Permalink

      postovani
      pretpostavljam da se problem javio ponovo zato sto je sustinski neurotski problem ostao i nije resen vec pokriven privremeno.ako zelite mozem ozkazati online seanse pa daradimo na tome da resimo problem. inace online terapija cini oko 70 80% mog rada i potpuno isti efekat ima kao i uzivo
      imate moj kontakt pa pisite ako ste zainteresovani

      Reply
  • November 6, 2018 at 9:36 am
    Permalink

    Vec duze vreme pijem eliceu od 5 mg.maprotilin rivotril od 2 mg.i onzapin.Mislim da sam u drugom stanju.Sta da radim?

    Reply
    • November 6, 2018 at 10:39 am
      Permalink

      odmah kod psihijatra koji vam prepsiuje lekove i da vidite sa njim da li se izbacuju lekovi ili ne

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *