2,216 thoughts on “Postavite pitanje

  • May 10, 2019 at 10:24 pm
    Permalink

    Poštovani, imam problem, a da ne znam ni koji je. Pre određenog perioda sam razgovarala sa bratom i rekla mu da sam biseksualna. Sada se mnogo kajem i ne znam šta da radim. Plašim se da moja porodica zna išta o meni, odnosno ja ne želim ništa da im kažem. Pritom sam maloletna i uskoro (sa 18 god. Planiram da odem).Ranije sam imala neki strah da ako majci nešto ne kažem da…da moram uvek istinu da govorim i odjednom sam shvatila koliko su oni svi mene psihički povređivali. Mrzim ih, imam samo 13 godina, oca nikada nisam volela, a kao mala sam htela da umre, jer me je tukao kada bih ja učila sa njim. Brata mrzim, sve ih mrzim i ne znam šta da radim, jer sam glupa i rekla bratu ono, ali pritom on nije tračario.Imam i sumnju da su mi biološki roditelji neko drugi, iako sam bila u CZS da proverim, mislim da sam psihički bolesnik. Ali molim vas recite mi šta da radim jer se kajem i nisam trebala nikome ništa reći i da, ja sam starmalao,dnosno ne volim puno da se družim sa svojom generacijom,već sa odraslim ljudima. Hvala puno.

    Reply
    • May 11, 2019 at 8:14 am
      Permalink

      Poatovana
      Ne znam kako da pomognem kad problem nije jasan. Vidim da ste uzasno ljuti i to podpaljuje krivicu.morate se strpeti jos malo da bi porasli i osamostalili se. To sto ste ljuti nece ubrzati rast..a bez dovoljno godina nema ni mnogo mudrosti.tako da radite na sebi i polako sticite odrasle osobine i vestine a odlazak odlozite za neko bolje vreme

      Reply
  • May 9, 2019 at 8:18 pm
    Permalink

    Ksda disem plitko i ubrzano, krecem da drhtim i imam blagi bol na celu i vrtoglavicu,da li je to napad panike ili ?

    Reply
    • May 10, 2019 at 7:58 am
      Permalink

      ako zelite da znate da li je panika pitajte se da li je to najaci strah u zivotu koji ste imali? da li imate tri telesne senzacije kao npr plitko disanje, znojenje, vrotglavicu, tremor…da li prate katastroficne misli kao na primer: umrecu, pascu u nesvest, izgubicu kontrolu ili poludecu? ako ima svega ovog jeste
      a sta da se radi evo recepta: 2 puta dnevnio po 5 minuta vezbajte ove vezbe a onda primenjujte jednu od njih svaki put kada zagusti
      http://www.psiholosko-savetovaliste.com/app-vezbe-disanja/

      Reply
  • May 9, 2019 at 3:28 pm
    Permalink

    Pozdrav .. ja ne znam odakle bih počela 🙂 .. imala sam jako teške periode u životu i mislim da se sad sve to skupilo ali ajde da ukratko objasnim … mlada sam majka , imam ćerkicu od 9 godina ja ću napuniti 30 za mesec dana .. ostala sam sama još u trudnoći.. inače sam emotivac veliki i veliki pozitivac sam bila i svaki problem prebrodim u sebi ( sto je greska) ..pre 3 godine su mi našli Hasimoto (autoimuna bolest štitne žlezde) i to sam jako teško psihički podnela . Sama pomisao da je neizlecivo i da se piju lekovi do kraja života me je dotukla. Pala sam u neku depresiju iz koje sam izašla sama vremenom .. onda se pojavio pre dve godine bol konstantan u levoj lopatici , za koji sam prvo mislila da je promaja . Kako bol nije prestajao išla sam dalje na preglede i svaki nalaz je bio uredan .. to me nije utesilo jer se budim i lezem svaki dan već dve godine sa bolom i uz to mi se javlja ne strah već eto u toku dana padne ni na pamet “šta ako danas umrem ili sutra” onda se malo rastuzim i sve to traje 10tak min u toku celog dana i posle se oraspolozim ( i nije bas svaki dan) jer se svaki put zabrinem i pomislim na dete … nisam neko ko se plaši smrti , svesna sam da je to prirodno i tako i dozivljavam , samo ajde da tako kazem kažem da me uplaši da se to ne desi dok mi je dete malo jer je mnogo i vezana za mene .. ubedjena sam da kada bih uspela da nadjem uzrok tog bola u ledjima i uspela da se rešim njega da mi kao i pre tog bola nikad takve misli ne bi ni prošle kroz glavu a kamoli remetile dan ..mozda bi mi pomogla i neka psihoterapija jer sam se preselila u drugi grad , u kom nemam nikoga svog , čak ni neke prijatelje sa kojima bih pričala o tim stvarima jer sve su to neka površna prijateljstva . Hvala unapred na odgovoru

    Reply
    • May 9, 2019 at 3:55 pm
      Permalink

      postovana mislim da bi vam online terapija pomogla i po izlozenom mogu da konstatujem da postoje indikacije jasne da vam je potrebna.ako ste zainteresovani za rad pisite mi na kontakt mail i poslacu vam uslove i cene.

      Reply
  • May 6, 2019 at 5:34 pm
    Permalink

    Postovanje
    Imam napade ljubomore propracene hladnim znojem, nekontrolisanom drhtavicom, dijarejom(ponekad), jakom migrenom, malaksaloscu.
    Napadi su se ranije desavali oko 2 puta godisnje, medjutim kako vreme prolazi, sve su ucestaliji da su stigli na 2-3puta dnevno…
    Ja sam svesna problema ali ne znam kako da ga resim. Problem je manjak paznje supruga prema meni a povecano vreme koje provodi na netu na telefonu. Naime u pitanju su razni klipovi sa obnazenim zenama, sakrivanje sta gleda ako prodjem pored.. i njegovo konstantno ubedjivanje kako sam ja luda, paranoicna..
    Hvala unapred na odgovoru

    Reply
    • May 6, 2019 at 5:49 pm
      Permalink

      Postovana
      To je stvar na koju moze da se utice kroz psihoterapiju pa ako ste zainteresovani da radite na vasem problemu javite se i poslacu vam uslove i cene

      Reply
  • May 6, 2019 at 3:53 pm
    Permalink

    Pozdrav. Vec 2 god. se borim sa nekim “cudnim” osjecajem lelujanja u glavi, kao neka vrtoglavica. Me smem da ostanem sam kod kuce, cesto sam na bolovanju i skoro potpuno sam zapostavio drustveni zivot. Razlog: izadjem na kafu, vrtoglavica, mislim padam u nesvest, slabost u nogama, ustanem i bezim kuci. Na poslu iste situacije. Najvise vremwna sam zatvoren u kuci. Slabo izlazim od kad mi se to desava. Nemam interesovanja za svakodnevne aktivnosti kojima Sam se bavio: ribolov, fudbal, posao it’d.
    Isao sam i kod neurologa i neuropsihijatra koji su mi propisivali lekove tipa Xanax, elicea, it’d, ali bezuspesno. Obavljao sam razne pretrage i se je uglavnom ok. Od uzv srca, doplera krvnih sudova, KKS, itd, tako da ne vidim izlaz iz ove situacije.

    Reply
    • May 6, 2019 at 4:03 pm
      Permalink

      Pozdrav
      Najverovatniji problem agorafobija.lecenje samopomoc kroz citanje i gledanje videa.i najefikasniji psihoterapija.ako vas zanima kod mene radim i online, pisite i poslacu vam uslove

      Reply
  • May 1, 2019 at 12:04 pm
    Permalink

    Ne znam odakle sa pocnem. Imam potrebu da me ljudi razumiju, da me niko ne osudjuje i u nahmanju ruku zale. Nekako se uvijek za to sto sam postala losa osoba pravdam sa tim da niko na mom mjestu ne bi izdrzao sta sam ja prosla. Znam da je to laz i iluzija ali samu sebe zalim i pravdam. Ne mogu sebi priznati da sam losa osoba. Ne mogu. Jer znam da sam samo prije nekoliko mjeseci bila veoma dobar covjek. Ali sad. Ne izlazim iz kuce, izgledam kao zombi. Placem cesto. Ali problem je to sro imam psihicke probleme ali znam da bi se svako na mom mjestu sa tim izborio a ja vise becu da se borim, cak sta namjermo imam lose misli. I iskreno strah me kad bi osoba sa kojom sam bliska saznala da imam bogohulne misli za njega, za njegovu porodicu. I to namjermo. Kad bi moji prijatelji saznali da i za njih imam te misli. Ne bi niko ostao. Bila bih jos usamljenija. Ja bih samo htjela da me neko prihvati, vrati u zivot i pojaze da mogu bitu bolji covjek. Ali ko bi prihvatio nekog ko ima lose misli za njega. Najveci strah mi je sa bi jednom samo rekla na glas ili u svojim mislima da stvarno tim ljudima zelim zlo i da njima iako to sad ne zelim, ali bojim se da bi im to mogla pozeliti. Ko bi me onda prihvatio? Strah me. Jer ljudi oko mene misle da sam dobra osoba jer se pred njima smijem i dobra sam prema njima a u stvari.. Ne zelim se boritu sa losim mislima, zelim da odu. Ali ne mogu se boriti. Recite mi ima li nade da mene iko ikad zavoli kad bi saznao ovo o meni?

    Reply
    • May 1, 2019 at 1:38 pm
      Permalink

      Postovana
      Meni sve ovo lici na neurozu.ako sam u pravu ovo stanje je problem i moze da se leci.tako da odgovor na vase pitanje bi bio da je najbolje da krenete na psihoterapiju i tako bi resili problem.a ljudi nece misliti lose kad ukapiraju da imate problem.te misli nisu vi

      Reply
  • April 30, 2019 at 12:38 pm
    Permalink

    Postovani,
    Poslednjih godinu do dve, desava mi se budjenje u ogromnom strahu u toku noci,osetim se ugrozeno, vristim iz.sve snage i sutiram decka pored sebe jer ga ne prepoznajem. Jako me iscrpljuju ti napadi, uznemirujuci su za nas oboje. Nemam problema u vezi, niti stresa u svakodnevnom zivotu,samo povisenu osetljivost i ogromne emocije, u nekim periodima anksioznost. Ovo se desava na par meseci, a usput imam ,,standardne”, kratke, vizuelne halucinacije tokom budjenja, rekla bih ceo zivot. Da li postoji neko objasnjenje, ili mislite da bih trebala ici na terapiju?
    Hvala

    Reply
    • April 30, 2019 at 5:02 pm
      Permalink

      postovana ja mislim da su to nocni terori, koliko sam upucen terapijski razgovori mog uda pomognu ali nikad ne moze na nocni teror direktno da se deluje. u prevodu terapija mozda da rezultata a mozda i ne. ali je bezopasno stim sto ce momak vas da ima povremeno sce nocne na zalost.

      Reply
  • April 23, 2019 at 4:56 pm
    Permalink

    Postovani,
    Pre nekoliko godina imala sam zdrasvstvenih problema vezanih za pankreas,bila sam u bolnici nekoliko puta.U tom periodu su mi krenuli problemi u vidu anksioznosti,straha od smrti ili da ce mi se desiti nesto lose.Vremenom su se problemi povecavali.Iz straha da ce mi se desiti nesto lose radim odredjene radnje stalno,jer onda mislim da cu biti dobro.Zatim kada idem u toalet uvek imam osecaj da nisam dovoljno dobro oprala ruke.Pa ponavljam iste radnje.Takodje,nakon kraha duge veze imam problem da se opustim i ostvarim normalnu vezu.Sta mi se desava?Ima li meni pomoci?
    Srdacan pozdrav.

    Reply
    • April 23, 2019 at 5:02 pm
      Permalink

      postovana
      usled svih ovih stvari izgleda da se razvija ili vec razvila neuroza. tako da najbolje,ako ste u mogucnosti, da se javite za rad uzivo ili online pa da vidimo sta i kako dalje. u sustini ako niste u situaciji da priustite privatno terapije mozete otici kod lekara opste prakse po uput i odna kod psihijatra da vam da lekove i terapiju.

      Reply
  • April 23, 2019 at 9:36 am
    Permalink

    Poštovani
    Moje pitanje je vezano za lekove,uzimam 1x dnevno Taitu od 60 mg i 2x dnevno Epicu od 75 mg,i osećam dezorijentaciju i imam rupe u pamćenju,dešava mi se da se ne sećam nekih događaja u toku dana.Inace imam GAP i depresiju.Da li su ove pojave zbog leka?
    Hvala unapred

    Reply
    • April 23, 2019 at 10:49 am
      Permalink

      postovana to je pitanje za psihijatra koji vam je prepisao jer ja kao psiholog ne znam odgovore na vaa pitanja

      Reply
  • April 23, 2019 at 9:33 am
    Permalink

    Pozdrav. Moj zivot se naglo promjenio nakon raskida veze od dvije god. Nekako taj period uspjevala sam se boriti sa anksioznoscu i uspjevala sam. Ali vise ne. Sada mi dan pocinje tako sto prvo ujutru ne mogu da se naspavam normalno. Jer imam strah od dodirivanja stvari. Predmeta. Bojim se dodirnuti nesto pa cak i pomjeriti ruku bez da prvo kazem “mogu ja ovo”. Strah od dodirivanja predmeta dolazi od toga sto pomislim da je to polni organ taj neki predmet ili pomislim na neku osobu i onda se bojim dodirnuti nesto jer ispada kao da dodirujem taj neki predmet i zelim zlo toj osobi koju zamislim u glavi. Sve bi bilo lakse da ja mogu reci ” bolesna sam, imam problem, ili anksiozna sam” tako bi znala da to sti mi se desava nije pod mojom kontrolom. Ali ove misli i ovo sve radim namjerno. I da kao sto rekoh dan mi pocne tako sto se nd naspavam. Nikad ne mogu odmah ustati iz kreveta jer me strah da cu imati lose misli. Ako zelim nesto uraditi prvo stojim u mjestu bas dugo, i stojim i ne znam ni ja sama zasto, kao da cekam da misli odu a istovremeno kao i da ih namjerno imam. I inace mnogo sam usamljena. Zivim u inostranstvu. Nemam srece kad su u pitanju prijateljstva. I ja budem kuci zatvorena svaki dan, sama, provodin dane tako sto vecinu dana provodim stojeci. Ne mogu ni 2 min da ne stojim. Ne mogu nista uraditi. Dolaze mi agresivni momenti prema drugim ljudima. Bijes neki. Kao da hocu da nekom ucinim zlo. Namjerno. I u mislima cinim im zlo. Danas mi je recimo mnogo tesko. Samo sam se predala pocela plakati i odustala. A sa druge strane ja znam da bih mozda i htjela biti srecna, imam jednog momka sa kojim bi moglo biti nesto ozbiljno. Ali recite mi. Ko zeli ludu djevojku koja mu zeli zlo i koja ima tako lose misli za njega. Vulgarne, bogohulne, grozne. Ja nekako zelim da mi neko kaze da vidi u meni nesto dobro i da ce me voliti bez obzira na sve i da me nece ostaviti. Ali ja trazim nemoguce. Trazim da se predam a da me neko voli. Ne znam sta dalje. Ljudi mi govore da ne radim nista da mi bude bolje. Ali niko ne razumije da mi nije lako u ovoj zemlji. Da vec nekoliko godina sam usamljena i neprihvacena. Vise ne osjecam bol jer ovo je moj zivot. Ne znam da li sam ikada bila iskreno srecna. Mozda samo kao dijete mada i tad sam gledala nasilje u porodici i moja porodica nijw na okupu. Razveli su mi se roditelji. I nekako kao da volim praviti zrtvu od sebe. Ali bila sam mozda samo srecna dok nisam bila svjesna kad sam bila dijetw sta prozivljavam. Ne znam da li ima pomoci za mene. Ne znam da li da kaze. Tom momku da ide od mene jer ga samo mogu povrijediti? Ne znam sta dalje. Kako da zivim dalje?

    Reply
    • April 23, 2019 at 10:49 am
      Permalink

      postovana da li ste razmisljalji o psihoterapiji dostupna je i online?

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *