Praznično nerapsoloženje

 

Fluktuacije u raspoloženju su svima poznata stvar. Postoji generalni stav da raspoloženje zavisi od toga šta nam se dešava u spoljnom svetu, dok se zanemaruje unutrašnji psihički svet koji je sam po sebi realnost. Neobuhvatnost, maglovitost unutrašnjeg, psihičkog doživljaja i same psihe ne čini unutrašnji doživljaj ništa manje realnim od puke realnosti. Pitajte depresivnu osobu kako se oseća i videće se koliko je unutrašnji doživljaj apsolutna realnost za aktera.

Ali sprega izmerđu unutrašnje i spoljne realnosti je misteriozno prepleten, uvijen ali evidentno  manifestni. Neurotski poremećaj boji negativna emocija koja sa sobom nosi kapacitet za osciliranje. Strah, bes, depresivnost, ljutnja, gnev, anksioznost i sve ostale mogu da osciliraju u zavisnosti  i od spoljašnjih faktora.

Oscilacije raspoloženja  će stoga zavisiti od sadržaja koji se od spolja unosi. Ovde se ograničavam od činjenice da spoljašnji faktor ne mora biti presudan, nejgova jačina zavisi od subjektivnog doživljaja. Ali ako je spoljašnji faktor dominantan – kao što je praznično veselje, dolazi do ubacivanja u unutrašnji personalizovani doživljaj pojedinca. Zatim tu trpi promenu odnosno transformaciju i dolazi do upoređivanja ličnog osećaja sa doživljajem koji bi trebalo da se oseti.

Relacija, personalni doživljaj-očekivani doživljaj-evidentiranje razlike između ova dva-novi negativniji personalizovani doživljaj, predstavlja začarani krug negativnih misli koje sve više i više potvrđuju negativno verovanje o sebi, svetu i drugima.

Doživljaj koji bi trebalo da se oseti, oset koji navodno tražimo, se ne formira  u odnsu na lični doživljaj, već je predstava koju smo formirali u odnosu na druge ljude:  šta drugima znači praznično veselje, kako bi trebalo da se osećam. Sve su to stavovi koji su nekada bili samo potencijal za nešto, a sada ih doživljavamo kao lične, samo svoje ideje, formirane konstrukte koji su u kamenu poput Eskalibura.

Ova prividna datost, prirodna datost, pojedincu ne daje prostora za samopomoć, vezuje mu ruke i govori da nema svrhe boriti se, loše je i kad je drugima lepo čini me je još gore.

To u opšte nije tačno, jer se niko nije rodio sa stavom o slavlju, niko se nije rodio sa idejom da je rođendan bitan, lep dan kako MORA da se osećas dobro. To su pretpostavke, stavovi i veorvanja koja su formirana unutar porodice, unutar društva i kulture.

Postoje drustva i kulture gde su ti datumi nebitni, ili su u senci drugih njima bitnijim dgađajima poput odavanja počasti precima i sl. Svuda gde postoji distanca od indivudualnog ja, kolektivno se slavi.

Interesantno, da se retko ko tokom praznika pita:

Kako se osećam?

Retko ko se pita zašto se oseća tako kako se oseća? 

Zar nije nepravedno nametati nekom da se oseća na jedan ili drugi način, ma šta da je povod?

Tako da osobe kod kojih se javlja neraspoloženje, potištenost ili amplifikacija simptomatologije može da bude posledica razočaranja što im je i na dam veselja loše.  Ali da li je u opšte realno da očekujem da mi bude dobro ako mi je loše, ili da li je u redu da se osećam još gore zato što mi je inače loše?

Hiararhija simptoma je sve prisutna i pokazuje opštu tendenciju neurotskih simptoma da osciliraju, što nam daje za pravo da veurjemo i da se borimo za boljitak. Ako simptom može da oscilira ka negativnom, realno je očekivati da može i da ide u suprtonom, pozitivnom i željenom smeru.

Još jedan bitan zaključak je da neurotski simptomi zavise od spoljašnjih faktora, da među sprega postoji, da se preko spoljašnjeg može uticati na raspoloženje.

—————————————————————————————————————————————————————————————-

Kratki saveti ili tehnike koje bi mogle da pomognu  (smao ću ih pobrojati):

-osvestiti ideju da covek treba da bude u skladu sa osećanima, u redu je biti lose.

-fokusirati paznju na ono što se dešava oko Vas.

-fokusirati se na druge, ako je meni lose to ne znači da ne mogu da napravim egocentricni skok i učestvovati u dobrom raspolozenju.

-tehnike relaksacije i vežbe disanja ako postoji telesna simptomatologija.

-napraviti razliku između stvarnog licnog osećaja i onogo šo očekujem od trenutka. U dve kolone zapisati i uporediti.

– porbati pogleda „sa strane“, odnosno da li bi na tu situaciju gledao drugačije da sam samo pomatrač, ne učesnik.

(Visited 4 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *