Pričali smo sa tipom koji je napravio aplikaciju za napade panike

vice

U Srbiji sve je više mladih koji boluju od anksioznosti i napada panike, što je uglavnom posledica stresa i brzih i velikih promena, zbog kojih je čovek doveden u situaciju da se naglo prilagođava na nove uslove.

Kod mene je sve to počelo sa blagim vrtoglavicama i nervozom, kada bih sedeo sa nekim u kafiću. Kafiće nikada nisam doživljavao kao prijatna mesta – ma koliko njihov enterijer i klijantela bili prijatni – pa su mi se valjda zbog toga upravo tamo i dešavale ovakve neprijatnosti. Recimo, dosad mi se nikada nije desilo tako nešto u kafani; tamo jedino dobijam napade povraćanja, kada preteram sa manastirkom.

Ipak sve ovo nije bilo tako ozbiljno.

pricali-smo-sa-tipom-koji-je-napravio-aplikaciju-za-napade-panike-body-image-1457518906

Svoj prvi pravi napad panike doživeo sam dva dana pre svog venčanja, kada sam pošao kod tadašnje šefice da tražim slobodne dane. Stigavši negde nasred hodnika, osetio sam pre svega probadanje u grudima, a zatim mi je čitavo telo utrnulo. Nisam mogao da se pokrenem. Ostao sam bez daha, a snažna vrtoglavica bacakala mi je zamućeni vid tamo-amo.

Kafiće nikada nisam doživljavao kao prijatna mesta – ma koliko njihov enterijer i klijantela bili prijatni – pa su mi se valjda zbog toga upravo tamo i dešavale ovakve neprijatnosti.

– Jebote, da li mi neka viša sila, utaljena sa kapitalistima, ne dozvoljava da uzmem slobodne dane? Da li ću da otegnem papke neoženjen? Hoću li kao pseto umreti u firmi? Sve to mi je prolazilo kroz glavu u tim trenucima. Šalim se, nije. Ono što mi je prošlo kroz glavu, bila je misao da sam doživeo prokleti srčani udar, pa sam dozvao prvog kolegu koji se tu bio našao i rekao mu da pozove hitnu pomoć.

On je to i učinio, a zatim me je odvukao do kancelarije na prizemlju zgrade, gde su mi dali šećer i vodu. Ruke su mi toliko drhtale da nisam mogao čašu da prinesem usnama. Realno, usro sam se. Ekipa hitne pomoći je veoma brzo stigla, ali je meni delovalo kao da putuju iz druga galaksije.

U ambulantnim kolima mi je urađen EKG, izmeren pritisak, koji je bio nešto viši nego što bi trebalo, a kada sam im rekao za dva dana treba da stanem pred matičara, oni prsnuše u smeh, ispaljujući fore tipa: “Ma ti si se utrontao od ženidbe”, “Što se ženiš kad se plašiš” i slično. Dali su mi bensedin da krknem, uz savet da odmaram.

Naposletku sam uzeo te slobodne dane i sve je bilo super do bračnog putovanja. A onda – opet! U Pragu čim bih ispustio ženu iz vidokruga, počelo bi da mi se manta u glavi i svaki put bi me preplavljivao talas bezrazložnog, ali veoma intenzivnog straha. Kasnije sam saznao da ljudi koji imaju ovakav problem, obično posežu za takozvanim “sigurnim osobama”, što je u mom slučaju bila moja supruga.

Stanje u koje sam bio zapao teško je opisati. Osećao sam umor – mogao sam da zaspim kadgod – vrtoglavice i trnce koji mi prolaze kroz telo. Mislio sam da se nikada neću vratiti u pređašnje stanje. Nemajući pojma šta mi se dešava i misleći da sam životno ugrožen, uradio sam sve moguće analize kod raznih specijalista i na kraju se ispostavilo da je moj problem psihološke prirode.

Napad panike vreba u svakom punom autobusu, u svakom kafiću, u svakom redu u supermarketu, na svakom koncertu i uopšte na mestima gde ima mnogo ljudi.

Jedan od zajebanijih napada panike, desio mi se na premijeri filma Interstelar. Toliko sam se uznemirio da sam molio ženu da izađemo iz bioskopa pre početka filma. Naposletku sam se umirio, mada, jebešmumater, kakav je film, trebalo je zaista da izađem.

I dalje mi se s vremena na vreme dešava da zapadnem u takvo stanje, ali sam vremenom naučio da se nosim sa tim: skrenem misli sa svog psihofizičkog stanja gledajući u ekran telefona ili jednostavno pravim neke planove. To donekle pomaže.

Žarkova aplikacija Breathing exercises

Psihoterapeut iz Niša, Žarko Petrović, pre nekog vremena se dosetio i osmislioaplikaciju za borbu protiv napada panike i anksioznosti. Do sada je ova aplikacija zaandroid skinuta preko 7000 puta, a mi smo iskoristili priliku da popričamo sa Žarkom o njoj, kao i samoj borbi protiv ove nelagodnosti, koja može ozbiljno da naruši kvalitet života.

pricali-smo-sa-tipom-koji-je-napravio-aplikaciju-za-napade-panike-body-image-1457518885

VICE: Otkud ideja za ovakvu aplikaciju?

Žarko Petrović: Pošto se ja bavim psihoterapijom i završio sam bihejvioralno-kognitivnu terapiju čiji je sastavni deo telesna koncepcija vezana za anksioznost, palo mi je na pamet da takozvani “standarni paket mera za suzbijanje anksioznosti”, može lepo da se razvije u aplikaciju. Na taj način bi ljudi mogli sami, kod kuće ili gdegod da se nalaze, da se na vrlo jednostavan način, uz vežbu, izbore sa ovim problemom.

Ova aplikacija može da posluži ne samo kod onih koji imaju anksiozni poremećaj, već i kod problema vezanih za studiranje i kod nekih drugih situacija.

Kako bi trebalo da se korist i kada?

Aplikacija sadrži dve vežbe i u psihoterapijskom smislu, trebalo bi da se vežbaju dve nedelje po dva puta dnevno. Dakle, pre svega bi trebalo da se vežba, a kasnije se primenjuju po potrebi. Stvar je vrlo subjektivna. Ne reaguju svi jednako, tako da će različitim ljudima, različite vežbe disanja biti bolje. Zato aplikacija i pruža izbor, kako bi svako mogao da proceni šta mu najviše odgovara.

Kada se vežbe nauče, onda nema potrebe za korišćenjem aplikacije.

Baš sam to hteo da te pitam: šta bi trebalo da se radi u slučuju da napad panike nastupi na mestu gde je zabranjeno korišćenje telefona, kao što je to slučaj sa bioskopom ili pozorištem?

Pa, upravo to: naučene vežbe se mogu aplicirati, to jest, primenjivati na bilo kom mestu. Recimo, vežba ravnomernog disanja, može da se radi u bilo kojoj situaciji i na bilo kom mestu, apsolutno neprimetno.

Aplikacija nudi i subjektivno ocenjivanje uznemirenosti, šta je to zapravo?

To sam ja dodao. Smatrao sam da je to veoma bitna stvar. Čovek će na taj način moći da prati rezultate sopstvenog rada. Pa ako imaš spisak kako si radio i kako napreduješ, činjenica je da onda mnogo brže dolaziš do rezultata.

Dakle, pratiš pre rada subjektivni doživljaj i posle rada. Na osnovu toga, rezultati se beleže u delu gde je chart, odnosno grafikon, te imaš uvid u to kako napreduješ iz dana u dan. Što više radiš, trebalo bi da anksioznost bude sve manja i manja.

Imaš li uvid u to koliko ljudi koristi tvoju aplikaciju?

Između pet i deset hiljada ljudi koristi ovu aplikaciju. Poslednji put kada su koderi gledali, bila je skinuta oko sedam hiljada puta, a aktivno je otprilike tri i po, do četiri hiljada korisnika.

Planiraš još nešto?

S obzirom na to da je aplikacija besplatna, ja nemam nikakvu materijalnu korist od toga, a razvoj aplikacije košta. Videću kako se bude stvar razvijala. Imam ideju za neku aplikaciju za arahnofobiju, odnosno, strah od paukova, ali problem je u tome što veliki broj ljudi koji ima taj problem, ne želi da ga reši.

U planu je i aplikacija za IOS, pošto za sada postoji samo za android. I uskoro izlazi platforma na mom sajtu, preko koje će ove vežbe disanja moći da se koriste i sa desktopa.

Žarko me je uverio da je anksioznost moguće u potpunosti pobediti, stoga smartfonove u ruke i napadnite napad panike ovom besplatnom aplikacijom.

By Stefan Marković

mart 12, 2016
izvor: http://www.vice.com/rs/read/pricali-smo-sa-tipom-koji-je-napravio-aplikaciju-za-napade-panike
(Visited 14 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

5 thoughts on “Pričali smo sa tipom koji je napravio aplikaciju za napade panike

  • April 26, 2016 at 5:46 pm
    Permalink

    Ne znam da li postavljam pitanje na pravom mestu. Imam problem kojim sam toliko postala opterecena da ne znam kako da ga resim. Imala sam napade panike pre nove godine jos. Sad je to preslo u konstantnu anksioznost i celodnevno neraspolozenje, neku zabrinutost, nikako da se nasmejem od srca i opustim, jer sam stalno okusirana na svoje disanje, uznemirenost i na to kako se osecam. Zbog toga sam postala nezainteresovana za sve i ne mogu da se skoncentrisem na bilo sta drugo. Postala sam preoptrecena svojim stanjem. Sve vise mi smeta, jer sam pocela da se zatvaram u sebe, jer mi je tesko da se opustim sama sa sobom a kamoli pred nekim. Nemam o cemu da pricam, jer mi se svaki dan svodi na to kako sam anksiozna i kako nista ne moze da me nasmeje. Na trenutke shvatim da je to smesno, ali opet me to povuce. Ovo je sve posledica akumuliranog stresa i raskida duge veze, mnogo sam smrsala, imam 40 kg i stvarno brinem za sebe. I vise ne mogu da rastumacim da li je ovo anksioznost samo ili i depresija. Stvarno bih vam bila zahvalna kada biste mi objasnili kako da se izborim sa ovim, kako da prestanem da analiziram svoje stanje i vratim snagu i ponovo zivim normalan zivot

    Reply
    • April 26, 2016 at 6:11 pm
      Permalink

      Smenjuje mi se tuga i nervozna konstantno, razmisljanje i pamcenje mi ne ide bas kako treba, narocito pamcenje. Kao da svi brzo pricaju. U rukama osecam neku ukocenost, stalno uzdisem… Imala sam period kad sam od nervoze bila uzasno hiperaktivna, sad mi se ne radi nista takoreci… Sve se pitam kad ce proci ovo stanje i kako sama mogu da ga popravim, ako je moguce, jer se sve vise pitam da li mogu sama.

      Reply
      • April 26, 2016 at 9:40 pm
        Permalink

        Postovana Anonimna,
        moje misljenje je da treba st opre da udjete u terapijski odnos,ako nista drugo zbog prave i dobre dijagnostike. da se vidi o cemu se tu radi i da mozda krenete i sa medikamentima. Sve sto ste opisali je veoma problematicno ali iskreno mene tu najvise zanima vasa kilaza od 40kg, da nije u pitanju neka anoreksija?
        tako da se javite sto pre ili meni ili bilo kom drugom psihijatru,psihoterapeutu, dijagnosticaru jer vas problem moze biti veoma ozbiljan.

        nadam se da ce vas moj odgovor pokrenuti na kaciju i da preduzmete nesto za sebe.
        ako ima jos pitanja,samo napred.
        s postovanjem Zarko

        Reply
  • March 19, 2016 at 10:59 am
    Permalink

    U poslednje 2 nedelje imam problem sa izlaskom na tablu i uopsteno izlascima sa mesta za vreme casa,znajuci da me drugi gledaju.U glavi predvidjam svakakve lose scene,koje kada je izlazak blizu dovode do nervoze straha i ubrzanog lupanja srca.Ovo mi se pre nije desavalo(izlazio sam stalno i bio aktivan),ali kao sto sam naveo pocelo je pre dve nedelje.

    Reply
    • March 19, 2016 at 11:44 am
      Permalink

      da li postoji neki dogadjaj koji je isprovocirao ovaj strah?
      da li je to trema pred odgovranje?
      zbog cega garanije nije bilo a sad se javlja?
      sve su to pitanja na koja bi moralo seda se odgovori u terapiji da bi se napraivla razlika da li je u pitanju normalna trema ili socijalni strah

      Reply