Psihologija ljubavi koje traju čitav život

prstima napravili srce

 

Od čega se sastoji romantična ljubav?

Tri aspekta romantične veze- intenzivna ljubav, seksualna želja i dugotrajno vezivanje- mogu delovati nedostižno, ali ne moraju biti nešto neobično ili nedostižno u brakovima kao što su stariji par yaljubljennas uslovljavali da mislimo.
“Rođeni smo da volimo”, piše antropolog i autorka Helen Fišer. “Osećanje uznesenosti koje nazivamo romantična ljubav duboko je ukorenjeno u našim mozgovima. Ali može li da traje?“
Nauka nam govori da romantična ljubav može da traje- i duže nego što joj često dajemo za pravo. Kao kultura, imamo tendenciju da budemo prilično cinični kada govorimo o mogućnostima romantične ljubavi (suprotno „drugim“ ljubavima- požudi i dugoročnom vezivanju) koja traje tokom vremena i kroz prepreke, a zbog dobrog razloga. Približno 50 posto brakova završi se razvodom, a podaci govore da se u SAD 2012.godine rastalo 2,4 miliona parova. Među onima koji su ostali zajedno, bračno nezadovoljstvo je uobičajno.
U dugotrajnim partnerstvima koja uspeju, romantična ljubav ima tendenciju da pređe u druženje i ljubav sličniju prijateljstvu od one kada je par zaljubljen.
Ali bez obzira na to koliko smo cinični u odnosu na budućnost dugotrajne ljubavi, ona je još uvek ono što većina Amerikanaca želi. Romantična ljubav se sve više vidi kao osnovna komponenta braka, sa 91 posto žena i 86 posto američkih muškaraca koji kažu da ne bi oženili nekoga ko ima sve kvalitete koje žele kod partnera, ali u koga nisu zaljubljeni.
Ova vrsta ljubavi dobra je i za naše brakove i za naše zdravlje. Romantična ljubav- oslobođena zahteva i opsesije ranih stupnjeva zaljubljenosti- može i često postoji u dugoročnim brakovima, istraživanja su pokazala, i u vezi je s bračnim zadovoljstvom, i dobrim stanjem pojedinca, kao i samopouzdanjem.
Iako nam je nauka pružila poneki uvid u prirodu ljubavi i romantičnih veza, ovaj osnovni domen ljudskog postojanja ostao je skoro misterija. Ljubav, posebno ona dugovečna, nosi naziv “najproučavanije i najmanje razumevane oblasti psihologije.”
Možda ima više pitanja nego odgovora u ovom trenutku, ali sa sigurnošću znamo da su i zaljubljivanje i brak dobri za naše fizičko i mentalno zdravlje. A psiholozi koji proučavaju ljubav, brak i veze su izdvojili izvestan broj faktora koji doprinose dugoročnoj romantičnoj ljubavi.
Evo šest tajni parova koji su uspeli da zadrže snažnu romantičnu ljubav živom tokom decenija i čitavih života.

Romansa do kraja života JE moguća.


Uprkos visokom postotku razvoda, neverstava i bračnog nezadovoljstva, nije sve beznadežno- daleko od toga, u stvari. U studiji iz 2012.godine o parovima koji su u braku decenijama, objavljenoj u zborniku “Socijalna psihologija i nauka ličnosti”, otkriveno je da je 40 posto ispitanika izjavilo da su “snažno zaljubljeni”. Ista studija otkrila je da je među parovima koji su bili u braku 30 godina ili duže, 40 posto žena i 35 posto muškaraca izjavilo da su bili snažno zaljubljeni.
Ali neka vas ne ubedi samo ono o čemu su govorili ovi parovi- istraživanje neuronauke takođe je dokazalo da intenzivna romantična ljubav može trajati čitav život.
Studija iz 2011. objavljena u zborniku “Socijalna kognitivna i afektivna neuronauka” posmatrala je regione mozga koji se aktiviraju kod pojedinaca u dogotrajnim romantičnim partnerstvima (koji su u braku u proseku 21 godinu), i uporedili ih sa pojedincima koji su se u skorije vreme zaljubili. Rezultati otkrivaju sličnu aktivnost u mozgu u obe grupe, sa visokom aktivnošću u centrima za motivaciju i nagrade u obe grupe, pre svega u ventralno tegmentalnoj oblasti (VTA). Ono što smo otkrili nagoveštava da parovi ne samo da mogu da vole jedno drugo tokom dugih perioda vremena- oni mogu ostati zaljubljeni.
Održavanje romantične ljubavi tokom dugog niza godina, ima pozitivnu funkciju u mozgu, koji razume i nastavlja da traži potvrde romantične ljubavi kao ponašanja koje ubira kognitivne nagrade, i u skladu je sa istraživačem pozitivne psihologije Adori Durajapa.
“Ključ u razumevanju kako da održimo dugotrajnu romantičnu ljubav je da je razumemo na naučan način”, Durajapa je napisao u Psihologiji danas. “Naši mozgovi vide dugotrajnu strasnu ljubav kao ciljano ponašanje kako bi se ostvarile nagrade. Nagrade mogu da obuhvate smanjenje anksioznosti I stresa, osećanje sigurnosti, stanje smirenosti i jedinstva jednog s drugim.”

Parovi održavaju stanje “ljubavnog slepila”.

Kada se u nekog zaljubimo, imamo tendenciju da obožavamo tlo kojim gaze i da ih vidimo kao najprivlačniju, najpametniju i najispunjeniju osobu u sobi. I iako bismo mogli da naposletku svog partnera skinemo s ovog pijedestala posle godina i meseci koje smo proveli zjedno, održavanje osećanja “ljubavnog slepila” u stvari je ključno za dugoročnu strasnu ljubav.
Izveštaj Univerziteta iz Ženeve koji obuhvata oko 500 studja o kompatibilnosti nije mogao da izdvoji bilo koju kombinaciju dve crte ličnosti u vezi koja bi podrazumevala dugoročnu romantičnu ljubav- osim jedne. Sposobnosti pojedinca da idealizuje i održava pozitivnu iluziju o svom partneru- da ga vidi kao zgodnog, inteligentnog, zabavnog i brižnog, ili uopšte kao “ulov”- činila je da parovi budu srećni jedno s drugim po skoro svim merilima tokom vremena.

Uvek zajedno isprobavaju nove stvari.

Dosada može biti glavna prepreka dugotrajnoj romantičnoj ili partnerskoj ljubavi, a uspešni parovi će uvek naći načine da stvari održe zanimljivim.
Psihološka istraživanja su predočila da su parovi koji imaju najintenzivniju ljubav oni koji ne samo da iskuse snažnu psihičku i emotivnu povezanost jedno s drugim, nego takođe uživaju kada učestvuju u novim ili izazovnim “samo- otkrivajućim” aktivnostima zajedno, izveštava Psihologija danas.
“Nove i uzbudljive aktivnosti su, pa uzbudljive, što ljudi mogu da pomešaju kao privlačnost prema partner, koji ponovo raspaljuje početnu iskru”, piše Emi Gordan u Naučnom pregledu Berklija.
Izbegavaju zavisnost od partnera time što čuvaju svoju nezavisnost.
Zavisnost od partnera je neprijatelj dugotrajne želje (važna komponenta romantične ljubavi), ističe psiholog i autor Parenja u zatočenosti Ester Perel. U popularnom TED razgovoru, Perel pita, “Zašto seksualna želja ima tendenciju da bledi tokom vremena, čak i u vezama punim ljubavi?
Zavisnost od partnera i briga u dugoročnim partnerstvima- koje lako mogu biti rezultat traženja sigurnosti, bezbednosti i stabilnosti u partnerstvu- guše erotsku varnicu, objašnjava Perel. Ali ukoliko parovi mogu da održe nezavisnost i svedoče kako i jedan i drugi učestvuju u pojedinačnim aktivnostima u kojima su vešti, mogu da nastave i vide svog partnera u uvek novom svetlu.
“Kada vidim svog partnera kako samostalno radi stvari koje ga ispunjavaju, gledam osobu i u trenutku menjam perspektivu”, kaže Perel. “Ostajemo (otvoreni) za misterije koje stoje jedna uz drugu…ono što je najinteresantnije nema vezanosti u želji. Nema brige u želji.”
Tako da ukoliko želite da održite strast, dajte svom partneru prostor da radi ono u čemu je dobar- i postarajte se da dobijete mogućnost da ih posmatrate u njihovom elementu, kada “zrače i puni su samopouzdanja”, kaže Perel.

Njihova strast prema životu prenosi se i u vezu.

 mladi-par-sa-crvenim-balonima-od-srca
Psiholozi su otkrili da snažna strast prema životu može da pomogne u održavanju strasti u dugim vezama. Studija Stoni Bruk Univerziteta iz 2012. godine u kojoj se ispituju kvaliteti ličnosti koji predviđaju dugoročnu strasnu ljubav pokazale su da pojedinci koji pokazuju strast prema svemu što nudi život imaju više šanse da postignu uspeh u svojim romantičnim partnerstvima.
“Ljudi koji prilaze svojim dnevnim aktivnostima sa uzbuđenjem i jakim emocijama imaju više šanse da ova snažna osećanja prenesu i na svoj ljubavni život” dr Suzan Kraus Vitborn, napisala je u Psihologiji danas. “Ukoliko želite da vam veza bude ispunjena strašću, stavite emocionalnu energiju u svoje hobije, interesovanja i čak svoje političke aktivnosti.”

Vide svoju vezu kao zajedničko putovanje prema samo-ispunjenju.

Dok su pojedinci u prošlosti gledali na brak kao izvor sigurnosti i bezbednosti, socijalni standard se pomerio na takav način da više muškaraca i žena ulazi u brak tražeći samo- ostvarenje i lično ispunjenje, takav brak može biti ispunjavajući za oba partnera, ali zahteva da svaki partner uloži više vremena i energije u partnerstvo kako bi bilo uspešno.
“Prosečan brak danas slabiji je od prosečnog braka u prošlosti, i u pogledu zadovoljstva i stope razvoda, ali najbolji brakovi danas su mnogo snažniji, i u pogledu zadovoljstva i u pogledu dobrog osećanja, od najboljih brakova u prošlosti”, Eli Dž. Finkel, profesor socijalne patologije na Univerzitetu Nortvestern napisao je u uvodniku Njujork Tajmsa, opisujući ovo prebacivanje iz partnerskih u samo- ekspresivne brakove.
Umesto gledanja na brak koji nam služi da zadovoljimo osnovne potrebe za održanjem i partnerstvom, sada vidimo brak kao podsticaj za samo- ispunjenje. Ova nova direktiva može pomoći dugotrajnoj romantičnoj ljubavi, dokle god je svaki partner voljan i u mogućnosti da više svojih resursa uloži u vezu.
“Kako se očekivanja od braka povećavaju po Maslovoj hijerarhiji, potencijalne psihološke nagrade su veće”, beleži Finkel, “ali postizanje ovih rezultata postaje i sve zahtevnije.”

 

(Visited 518 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *