Emocije i prepoznavanje bazičnih emocija

Emocije predstavljaju određenu vrstu uzbuđenosti. Mogu ih izazvati situacije, dešavanja, misli, ili kombinacija ovih tri stvari. Emocije mogu imati različite funkcije i služe različitim stvarima. Strah, kada smo sami, aktivira naše snage kako bi se izborili sa strašnom situacijom. Kada smo sa drugim ljudima, strah služi kao signal drugima da nam je pomoć potrebna, i da grupa mora nešto uraditi.

Same emocije imaju 3 komponente: fiziološku (kako naše telo reaguje), subjektivnu (kako se osećamo u toku date emocije), i ponašajnu komponentu (kako se ponašamo).

Postoje različite podele emocija. Neki emocije dele na osnovne (ili proste) i složene a neki na prijatne i neprijatne. Osnovne emocije su urođene reakcije kod čoveka.

6 osnovnih emocija su: sreća, tuga, bes, strah, gađenje i iznenađenje. Od ovih 6 osnovnih se grade složenije ili kompleksne emocije (npr. ljubomora može biti mešavina straha i besa, a neki put i drugih osnovnih emocija).

Subjektivna komponenta 

Iako ima dosta dobrih dokaza koje idu u prilog univerzalnosti modela od 6 osnovnih emocija, istovremeno postoje i razlike u tome kako i na koji način se tih 6 emocija doživljava. U različitim kulturama imamo različita objašnjenja za iste emocije. Uzimimo na primer, bes u našoj kulturi. Pored reči bes, imamo i ljutnju, gnev, nervozu. Iako ove reči nisu baš naučne, one ipak govore o nekim razlikama kada je u pitanju ista emocija. Gnev je intenzivniji od besa, dok je nervoza najblaža.

Emocije, pored svog intenziteta, imaju i primese drugih emocija. Rođenje deteta izaziva ogromnu sreću, ali istovremeno može izazvati i strah od odgovornosti ili velikog broja nepoznanica.

Fiziološka komponenta

Različite emocije se osećaju na različitim mestima u telu. Anksioznost najčešće osećamo ka grčenje stomaka, strah kao jako lupanje srca, a tugu u grudima.

Ponašajna komponenta

Sa ovim aspektom emocija smo najviše upoznati. Svakodnevno, preko ponašanja i ekspresija lica razaznajemo gomilu emocija drugih ljudi, i tačno znamo kako se ko oseća sudeći po ponašanju. Tužne osobe su snuždene, ne kreću se puno, imaju pognuti položaj tela, dok je situacija kod srećnih osoba obrnuta.

Iskazivanje emocija zavisi i od kulture. U Azijskim kulturama se izražavanje negativnih emocija se retko uočava.

Opis emocija

 Sreća: Mnogi ljudi mešaju sreću sa euforijom, ekstazom i zadovoljstvom. Sve ove emocije i osećanja su jedinstvene pojave, ali se sreću karakteriše osmeh, optimistični ton, zadovoljstvo.

Tuga: Kao i sve druge emocije, i tuga je neverovatno korisna i zdrava. Prevelika tuga, sa i bez razloga, i sa trajanjem koje je produženo može praviti problem. Neki ljudi plaču, neki se povlače u sebe, odbijaju komunikaciju i sl.

Strah: Naš narod kaže da su u strahu velike oči. Ovo je zapravo tačno. Lučenje adrenalina, ubrzan rad srca, utiče na proširivanje zenica koje svojim širenjem povećavaju površinu koje oko može da vidi. Strah karakteriše tremor, misli koje su ubrzane, znojenje, lupanje srca, osećaj da nešto mora da se u radi i sl.

 Gađenje: Gađenje može biti izazvano fizičkim stvarima, krv, slika leševa, trulo meso i slično. Međutim postoji i moralno gađenje na određena ponašanja ljudi.

 Ljutnja: Ljutnju je vrlo lako prepoznati po licu. Počev od mrštenja, agresivnog ponašanja, glasnog vikanja.

 Iznenađenje: Iznenađenje se javlja u situacijama kada se desi nešto neočekivano. I kod iznenađenja, kao i kod straha, oči se, kao i nos, šire kako bi što pre prikupile informacije o situaciji. Imamo pozitivna i negativna iznenađenja.