Siguran sam da postoje forme debate u kojima i sam učestvujem, da postoje debate koje su korisne, dilajlozi koji imaju svrhu ali se sve češće i češće pojavljuje forma debate koja ima skrivenu, malignu svrhu da pomogne pojedincu da za nakratko oseti moć. Ovde pričam samo o tom soju ljudi koji su borci za pravdu, jednakost, napredak, neponovljivost, jedinstvenost svake osobe, oni koji vide lepou u svakom uvelom listu i smatraju da je priroda, majka priroda, nesebična i prepuna ljubavi. Ta moć je ključna stvar u debati, pogotovu prozaičnim debatama na socijalnim medijima i sl.
Definicija debate na koju sam naišao je sledeća „Debata je proces koji uključuje formalni diskurs, diskusiju i usmeno obraćanje na određenu temu ili zbirku tema, često uključujući moderatora i publiku. U debati se iznose argumenti za zajednička suprotstavljena gledišta.“
Po ovoj definiciji se jasno vidi da je za debatu neophodno suprotstavljeno gledište, a ta suprotstavljenost podrazumeva koliziju. Ako se u toj koliziji ispostavi da jedan od ovnova pobedio, simultano će se kod pobednika generisati opojni, neodoljivi osećaj moći.
I to je cilj učesniaka* debate.
Smatram da je i ovde jako bitno definisati moć. Činimi se u ovom momentu da je moć širi pojam od agresivnosti da je istovrmeeno sadrži ali i prevazilazi, pa se stoga odlučujem za moć a ne za termin agresivnost. I ako često koristim taj termin umesto moći.
Moć je ona stvar koja vanvremeski, kontinuirano prilučava stvari u svoju korist.
Zbog čega vanvremenski? Moć deluje i na prošlost, sadašnjiost a pogotovu na budućnost i zbog toga ne poštuje dimenziju vremna. Može da menja istoriju, tuđa a mišljenja, utiče na donošenej odluka i kako će neko razmišljati, osećati i činiti.
Kontinuiranost je jasna, izvor moći bez ikakve svoje aktivnosti emituje kontinuirano i stalno svoju moć koja defakto utiče na sve apsekte, nešto nalik radijaciji.
Prilučenost je termin koji pozajmljujem od Arisotela i neodoljivo dobro opisuje kauzalitet između moći i posledica iste. U metafizici promalazimo da je prilučenost „..se naziva ono što doduše pripada nečemu, pa je istinito ( reči da mu pripada), ali ne pripada mu ni nužno ni u većini slučajeva, kao na primer ako neko kopa rupu za biljke pa otkrije ćup zlata. Otkrivanje blata je prilučeno za tog ko je kopao biljku. „1 Ova vrsta prilučenosti, posebna vrsta kauzaliteta il iveze, je jako karakteristična za moć. Pa zato se moćniku dešavaju dobre stvari po principu prilučenosti.
Pa da se sada vratimo i na moć kako je Aristotel vidi : „…se naziva načelo kretanja ili promene u drugom ili nečemu kao u drugom,…Dakel, moćju se naziva to što je tom smislu načelo promene ili kretanja u drugom ili kao drugom, ili usled drugog ili kao drugog. Ono na osnovu čega trpi nešto što trpi, na osnovu toga kažemo da nešto može trpeti..“2 Ovaj segmet govori o dijalektičkom prtakanju između moći i trpnje. Za nas je ovde bitno da moć nosi trpnju u sebi i obratno. Ako čovek uspe da za sebe pridobije moć, automatski je obezbedio i da će drugi trpeti na koje se ova moć prilučeno odnosi.
Zar nije dobor biti moćan?
Definisali smo glavni cilj učesniak debate, zato može da se pređe na način ili sretstva kojima se koristi. Reš, razgovor, dialog, logika i informaicje su mu jedino oružje. I to je ono dokle se sme u sprovođenju moći.
Način i praivla u debati je ono što čini čoveka gubitnikom. Pravila su tako definisana da je krajnja posledica da pojedinac može da izgubi debatu, a kako se gubi, to je posebna stvar. Najčešće je dovojlno biti uporan, nelogičan, slep za istinu i beskurpulozno dosadan, prepun floskula i praznine. Jednom rečju glup. To je garant da čvek ode sa pekarom pobednika, jer se sve odvija u sigurnom mestu, najčešće za kompijuterom, u svojoj sobi, u vreme kada je svkao od učesnika debate naspavan i oran da se bori za svoje parče moći…obično posle 12h popodne ( kaže Džordan Piterson). Takođe, smatram da je problem što su oni skloni da sami sebi dodele pehar za svaku reč ili floskulu koju su javno napisali. Po principu kadija te tuži kadija ti sudi.
Sve u svemu, tusu oko nas, nepodnošljivo su naporni poput mušica i nemoguće ih je zaobići.
*ljudi koji debatuju samo zbog osećaja moći, ulaze u formu debate preko socijalnih mreža jer u stvarnim odnosima ne mogu da snose konsekvence. Sigurnost doma, konfor i mogućnost da odluče sa kim i ,kada će da debatuju, da napišu i da obiršu, je njihov glavni alat. U stvarnom svetu se drže po strani ili se kriju u masu istomišljenika, boraca za pravdu.
1 Aristotel Metafizika str. 206
2 Aristotel Metafizika str. 190
<a href=”https://www.freepik.com/free-photo/fly_4108078.htm#query=fly%20and%20magots&position=4&from_view=search&track=ais”>Image by jcomp</a> on Freepik
