Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 51,125 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Poštovani, želio bih da vam objasnim jedan veliki problem sa kojim se trenutno borim. Mislim da je veoma težak i komplikovan za objasniti, ali sam siguran da ćete ga vi razumjeti i da ćete mi objasniti o čemu se radi i koji je problem u pitanju. Naime, već godinu dana imam taj problem i gdje se na žalost vremenom stanje sve više pogoršava. A problem se sastoji u tome da npr. ja nešto naučim i naučim dobro, medjutim u glavi se formira neko uvjerenje da ja to uopšte nisam naučio ili se postavlja pitanje kako sam ja to mogao naučiti.. Znam da je malo čudno ali potrudiću se da vam to bliže pojasnim. To se pojavilo prije otprilike godinu dana i pojavljivalo se učestalo medjutim uopšte nije remetilo moje planove i funkcionisanje kao i obavljanje svih školskih obaveza… Medjutim, vremenom je postajalo sve teže i teže. Ja dok nešto učim, mene konstantno ometaju neka uvjerenja ili misli koje ja uopšte ne mogu da kontrolišem i koji mi sve više remete moj rad. Medjutim, sada je došlo do toga da mi veoma ometa obavljanje mojih obaveza, gdje se meni u toku dana formiraju ta razna uvjerenja, da ja to ne znam ili da je to sve pogrešno zaključeno po pitanju gradiva npr., a ustvari ja postižem odlične rezultate na polaganju ispita. Ali sada mi onemogućavaju da ispunim svoje obaveze po pitanju učenja, gdje sada počinjem i da osjećam bolove u glavi, gdje osjećam kao neki pritisak na glavu, na mozak, uznemirenost i sl. Gdje sam nekad onemogućen da ostvarim neki zaključak, gdje mi je nekad i onemogućeno da o nečemu i razmišljam I gdje nakon te borbe, ja nisam u stanju da kasnije učim, jer su me takve stvari u potpunosti iscrpile, i gdje nisam u mogućnosti da učim, gdje sam veoma neraspoložen, nervozan i gdje bukvalno dolazi do promjene moje ličnosti. Ali to se ne odražava samo na moje učenje, već i na ostale stvari u životu, gdje na primjer gledam određenu emisiju, i gdje sam upoznat sa tematikom, i gdje izvodim tačne zaključke (što se kasnije i dokaže da su tačni), međutim i dalje mi se bez moje kontrole nameću ta tako da kažem uvjerenja ili ne znam ni ja šta, da ja to ne znam, da to nije tako ili kako mi uopšte dolazimo do tih zaključaka i sl. Mislio sam da je to pitanje mog samopouzdanja, međutim ni to nije u pitanju jer ja sam sebi kažem da ja to znam(kao što i znam), međutim te stvari ponovo kreću da se formiraju, jer ja nisam u stanju da ih kontrolišem. Tako da nije u pitanju samo to ometanje, već osjećam i veoma čudne bolove u glavi, kao da osjetim neki pritisak na mozak, nije neki klasični bol u glavi… Nadam se da sam vam na neki način objasnio problem koliko sam mogao… Molio bih vas ako ste u mogućnosti, da mi kažete o čemu se radi i šta bih trebao poduzeti po tom pitanju… Hvala unaprijed!
ne mogu da znam na osnovu opisanog, ali lici na neki pocetak problema. ako zelite d avidite vise o tome i evetualno d ase resite mogu vas usemeriti na online rad. zavisno od vase zivotne price moze da bude ili da ste veciti studfnet, ili problm odratanja ili perfekcionizam.ovako na pamet te tri stvari mi se motaju
Hvala vam na odgovoru, ali nisam vjeciti student, ja sam prva godina fakulteta i upisao sam odmah posle srednje skole, sto se tice djetinjstva, imao sam neometano djetinjstvo sto se toga tice…
Oda je do toga.ako ste u situaciji finansijskoj usmericu vas na online terapeute.ako niste, trazite na netu psihoterapeute u supervizi rade ili besplatno ili za minimalnu cenu
Dobro veče, nadam se da sam došao na pravo mesto. Imam 17 godina, a jedan moj problem je počeo da se mrsi početkom novembra prošle godine. Moram nekom da otvorim dušu jer me taj problem proganja i dan i noć. Tada sam upoznao devojku koja mi se veoma svidela, gotovo istog dana smo našli neke zajedničke razgovore oko interesovanja, itd, i razmenili kontakte. I tu počinje haos, izgubio sam mozak, racionalno razmišljanje i uzročno/posledične veze. Bio sam prezaljubljen, apsolutno me bilo baš briga za sve oko sebe, a onda su usledili problemi i sa alkoholom, išao sam u dom kod mog druga koji je živeo u drugom gradu i školovao se u mom gradu. I u tom domu su bile često žurke na kojima sam padao u delirium, i tada pijan budem i najemotiviniji i onda sam u tom stanju njoj pisao razne poruke koje su bile i previše direktne, priznao sam joj sve, ali ona me odbila rekavši da nema ni za koga osećanja, ali to sam joj priznao naj-nespretnije moguće, tu sam se već i crveneo kad dolazim u školu, ali nastavila je posle toga samnom da priča, ali ja sam nastavio i da pijem, i posle nekog vremena krenuo je raspust za praznike i onda sam opet počeo da joj šaljem poruke (čak sam joj i slao stihove od ex yu pesama) i došao sam u školu opet, ona tamo, na odmoru, gleda me a mene sramota pojela, u crnu zemlju da propadnem, da stvar bude gora, pričali su mi svi da je manipulativna i često laže ljude oko sebe, a ja sam je molio da ne priča nikome. Ne znam šta da očekujem, više ni nepričamo, niti se javljamo jedan drugom, kao da se nikad nismo ni družili, a kad bi pomislio da joj priđem kao da mi se noge zalede, ne bi ni mogao ništa da izgovorim kao duha da vidim, toliko se bojim da to nije normalno. A idalje me prati sa sobom taj užasan osećaj da sam ispao idiot pred njom i da pola škole zna šta sam radio(razna paranoična stanja imam i sl.). Ustajem i ležem sa istom mišlju i kad god se setim tih poruka kao da mi neko zarđali nož zabije u kičmenu moždinu , poželeo bi u sekundi da se raznesem nečim i da ne postojim. Ne pijem više, ali noći provodim budan, iscrpljen i nervozan. A kad bi me oblaci poveli u svet zaljubljenih budaletina, ne bi mi bile više bitne te poruke a kad bi sišao sa tih oblaka u realan svet sa objektivnim stavovima o svemu tome vrištao bi u sebi. Ne znam šta da radim. Da pobedim svoje strahove i da joj se izvinim i tako da rešim višemesečnu konfuziju između nas? Ali znam da ne mogu jer je neuhvatljiva i nigde bez društva ne ide, vrlo retko je sama. I glavni razlog što patim je da je ona osoba do koje mi je jako stalo, stoga je sve vrrrlo bolno za mene i vreme to ne može da izleči. Svaki dan isto.
postovani
jako mi je zao sto prolazite kroz tezak period, potrudite se da ne pijete vise i polako se vracajte u normalu. rad, red i ritam je ono sto vam je potrebno. da li ce se ona vratiti i srediti stvar je vec nesto sto ne mogu da komentarisem.
Vama hvala na razumevanju, znam da je opširnija priča o problemima namenjena terminima na skajpu, 30-60 min ali bilo mi je potrebno da me neko sasluša jer ne bi da se ispovedam nestručnim licima poput porodice, prijatelja, površno me shvataju. To najgore je u suštini rešeno, normalno funkcionišem, kao što čovek u današnje vreme može da živi normalno sa AIDSom, ali to je teška bolest, isto je i kod mene, samo me sve to prati i umešano je u moj svakodnevni život, nadam se da će ta stvar biti dovršena. Ovako nevezano za to možda ste zaključili da sam veoma osetljiva osoba i ne pravim lako neke postupke, borim se sa depresijom godinama, ništa me ne čini srećnim, u razgovoru sa prijateljima stalno se pravim da je sve ok, ali kući me čeka druga osoba, ona koja mi neda ništa da uradim od sebe, isključivo se trudim oko obaveza na koje sam nateran od strane škole, a i sama škola u koju idem ima ogromnih problema sa tim, sve više ljudi znam koji su pokušali na naude sebi…Možda jednom i zakažem jer puno imam još da pričam…
Ako budete odlucili imate povoljne seanse u kabinetu agora http://www.kabinetagora.rs pisite im i zakazite
Dobar dan , imam pitanje. Naime, imam ubrzan rad srca, cesto ostajem bez daha, non stop sam u strahu od necega sto ne postoji . Uvek mislim na lose i zivim u strahu i stresu. Zanima me da li je mozda anksioznost u pitanju i kako se izboriti s tim
Da moze da bude neuroza. Izboriti se kroz psihoterapijski rad. Ako zelite mogu vas usmeriti na vrhunske strucnjake
Imam više problema, strah od neuspeha nepoznatog odgovornosti. Nemam posao nemam devojku, nemam prijatelje jedini izlaz vidim kroz smrt pijem 5 antidepresiva dnevno ništa mi ne pomaze ne znam sta vise da uradim i kome da se obratim. Nemam podršku bojim se da ću ovaj put završiti posao učiniti zadnji čin u mom životu pošto nemam snage da se borim
Postovani razumem da ste ocajni ali to ne znaci da ne moze da bude bolje. Da li ste zatrazili pomoc od nekoga? Da li ste razgovarali sa jos nekim psihijatrom mozda vam pogodi dobru terapiju i budete dobro. Da li ste pozvali lokalnu dnevnu bolnicu da se ukljucite u aktivnosti dnevne bolnice?
Poštovanje, imam 19 godina i svakim danom osećam da sam pod sve većim stresom. Živim u seoskoj porodici, a školujem se u Beogradu, na fakultetu. U mojoj porodici postoje finansijski problemi, kako mi je otac u invalidskoj penziji, majka nezaposlen, živimo od poljoprivrede. Poslednjih par meseci je u kući stalno tenzija vezana upravo za finansije. Roditelji mi brane da radim, smatraju da je moje samo da studiram, a tenzija koju osećam kada dođem kući prenosi se i na moje učenje i osećam kako polako propuštam. Često se desi da krenem da plačem bez razloga ili imam anksiozne epizode. Svesna sam da će kroz par meseci doći bolji period (obrađujemo malinu i ostalo voće), ali ne mogu da se oduprem pritisku usled tenzije. Usred svega, poslednjih mesec dana često imam bolove u stomaku, za koje sumnjam da su prouzrokovani nerviranjem i stresom. Ne želim da moje dodatno finansijski obavežem ukoliko sledeće godine ne bih upala na budžet, a zbog svega mi opada želja za učenjem, a i kada želja postoji, jednostavno ne mogu, ništa mi ne ulazi u glavu. Bila bih Vam zahvalna ukoliko bih dobila savet kako da preguram naredna dva meseca, imajući u vidu tenziju, stres, ali i buduće ispitne rokove koji su se približili.
Na pamet mi pada par opcija. Ili stisnete zube i gurate jos 2 meseca. Druga opcija privremeni povremeni poslovi na studenskim poslovima. Treca opcija da nadjete dodatni posao,,, ne mora da znaju ili mogu da znaju roditelji. Sve zavisi koliko i za sta ste sposobni da gurate
Pogoršalo mi se stanje razmišljam o samoubistvu 2016 sam pokušao da se ubijem ali sam spašen od jedne osobe proklinjem dan kada sam se rodio
Da li ste zatrazili pomoc ? Imate podrsku https://nesalomivi.rs/ niste sami, potrazite pomoc imate 24 h podrsku
Poštovani, možete li da me posavetujete? Moj stariji sin ima 32 godine i uvek je bio “poslušno” dete, naime o svemu smo se dogovarali i razgovarali, on je poštovao nas roditelje, mi smo njega voleli beskrajno – a možda je trebalo da bude obrnuto? On je školovan, uspešan, oženjen, ima ćerku, ali… Problemi u komunikaciji i potpuno nerazumevanje između njega i mene, mog muža i našeg 2 god. mlađeg sina ne znam tačno kada su počeli, ali sada mi izgledaju nerešivo. Dugo nije hteo da napusti roditeljski dom iako je radio i mnogo zarađivao. Uspeli smo da ga poguramo tek kad je mlađi diplomirao i zaposlio se pa povukao i njega u prazan stan mojih pokojnih roditelja. Kada se stariji oženio i žena mu zatrudnela, ponudili smo se da ja i muž odemo u podstanare, da se on ne muči sa bebom i kučetom… Stan mojih roditelja nije hteo jer je nerenoviran. Ali, opet je nezadovoljan i uvek nam nešto prebacuje. Na nedavnom skupu “prve porodice” on je pokazao neverovatnu zavist, cicijašenje, prezir, čak i gađenje prema svima nama. Mi, kaže, ne volimo njegovu ženu. Nismo zaista njeni fanovi, ali je poštujemo i pozivamo i dete obožavamo svi.
Ne znam kada je postao okrutan kad sam uvek videla samo njegovu plemenitu stranu. On ne oseća nas kao svoje drage o kojima bi nekad mogao i da brine. Gleda nas kao strance i smatra da ga vređamo. Čime? To se ne da nabrojati. Pre svega, da vas ne davim, prebacuje što dugo nismo hteli da upoznamo porodicu njegove tadašnje devojke. Ona je kod nas spavala, jela, učila.
Možete li da mi objasnite zašto se toliko izmenio? Da li je to drska razmaženost ili neko osećanje manje vrednosti tj.kompleksi? Već mesec dana nas ucenjuju unukicom koju nismo videli 5 nedelja. To je nisko, nemoralno. Nije stvar u tome da li smo mi to zaslužili, a nismo, nego kakvim se sredstvima koristi i, u krajnjoj liniji, sa kojim ciljem?
Molim vas, pomozite mi savetom. Hvala mnogo.
majka
postovana, ne znam d ali sam u pravu uzmite sa zadrskom napisano.
sin vam je nezahvalna razmazena osoba, granice ocigledno od vas nije naucio. a znate poslovicu koga nema bez njega s moze…e to je ono sto morate d aprimenite. ako ste porpustili tokm vaspitanja sad mora na grub nacin. jednostavno, roditeljska odluka je ovakva, ako ti se ne svidja placi udaraj se kaznajavaj…mi smo dosledi. necesd avidjamo unuku ok, tesko nam je ali ti si budala i to je ok .
eto ukratk kakav stav prema toj emotivnoj crnoj rupi treba sa imate.
da li ce se on promeniti zavisi koliko je zaglibio ….na kraju krajeva on se zenio da je on voli ne vi…vi nite duzni vise od toga d abudete korektni.
Hvala mnogo i sada mi je malo lakše, iako se osećam kao da sam izgubila dete.
Javite im se siguransam da ce vam pomoci
Postovani, imam problem sa snajkom i ne znam vise sta da radim. Posle veze od 6 meseci, udala se za mog brata. Problemi nastaju kad ona dobije dete i ne zeli da ispunjava majcinske obaveze vec zapostavlja dete, psihicki i fizicki ga maltretira, ubija svima nama psihu, ne zeli ni obaveze oko kuce. Posmatra sina kao da je moje dete a ja sam mu tetka, odbacuje ga. Odbila ga je od dojenja u trecem mesecu da bi ga mi nocu hranili a ona spavala. Svakim danom je sve gora, vrsi nepravde, provocira, manipulise, laze, pravi mi svadju sa bratom lazima, nasrce na moju majku, tatu ne postuje. Porodila se sa drugim detetom, htela je i njega da odbije od dojenja u trecem mesecu ali beba nije htela da prihvati cuclu pa ga i dan danas (dete skoro 2 god) doji. Za njega se vezala, nijednom mu ton nije povisila, grli ga i ljubi ispred starijeg sina, stariji sin je prilazio do nje, da zagrli i njega a ona ga odgurne, ne zeli ni da ga poljubi pa je ono prestalo da joj prilazi, cak je i po imenu zove od kako je progovorio. Da nismo mi, dete ne bi ni bilo hranjeno, mozda bi samo doruckovalo. Bitno je da ona sebe zadovolji, da sebe nahrani, popije 3-4 kafa dnevno a starijeg sina uvek stavlja na poslednje mesto, moramo da je upozoravamo i podsecamo da i on treba da jede. Kad je ona gladna, deca ne smeju da pridju do nju, pravi haos i udara vratima ako mora da ustane zbog dece i usluzi ih nesto a kamoli da ih pozove da jedu zajedno sa njom. Zbog mladjeg sina maltretira starijeg, nije dozvoljavala starijem sinu da pridje mladjem pa smo mi uticali na to da braca budu zajedno a ne odvojeno. Ucenjuje mog brata da ce da ga napusti i ostavi mu decu iako je on cuvao a i dalje je cuva kao malo vode na dlanu. Mi smo joj sve pruzili a ona nama pruza samo nepravdu, nezahvalnost, ubija nas psihicki, pogotovo sopstveno dete. Dete sad nece bez mene uopste, kad mu nije dobro, kad se uplasi, kad je gladno, zedno, sve od mene trazi posto ga ona odbacuje. Uvece gleda kako ona uspavljuje mladjeg sina a njega izbacuje iz sobe, bas se plasim za njega i njegovo zdravlje. Obavestili smo centar i poslali su je kod psihijatra, treba da pije lekove ali ne sme da doji dete, popila je 5 tableta i nastavila da doji mladje dete i na nas prigovor rekla je: ja ne mogu drugacije da uspavam dete, detetu ujutru nije bilo dobro, kolutalo je ocima pa je ona prestala da pije lekove (karbapin i jos jedan lek za psihicki poremecaj). Rekla je kako smo joj moja majka i ja unistile zivot jer nismo nastavile da cuvamo starijeg kao na pocetku i nismo cuvale mladjeg kao starijeg. Ja sam 27 godina, imam 6ti stepen obrazovanja, zbog nje nisam mogla posao da nadjem jer nisam smela njeno rodjeno dete da joj ostavim, ne mogu decka da nadjem jer ne izlazim i ona mi kaze unistila sam joj zivot. Trpim provociranje svaki dan, nepravde, ona se smeje nesrecama, napravi svadju između brata i nas, gleda sa strane i smeje se. Kad cuje lose vesti na dnevniku, njoj je smesno, gleda da svoje ponasanje opravda time sto kaze da se i komsinica tako ponasala (komsinica bila na psihijatriji). Ne znam vise sta da radim, zivot mi je unistila, ajde moj, unistava zivot rodjenog sina. Stariji bratanac je 4 godine a mladji skoro 2. Brat ne sme nista da joj kaze jer ga ucenjuje a on nece da deca ostanu bez majke. Drugo, toliko pravi nered po celoj kuci da ne mogu da postignem ni da pocistim a kamoli da ostane cisto duze od sat vremena. Ponasa se kao da smo joj mi sluge, hoce da nas naredi a kad je mi naredimo, dobijamo odgovor kako nju niko ne moze da naredi nista. Ona nikad nije kriva ni za sta, uvek je neko drugi kriv pa i zbog toga sto je pogresno videla kad treba da se prijavi na zavod (banalan primer). Recite mi sta da radim, molim Vas, unistice me skroz.
Ogroman problem koji ne moze tek tako da se odpetlja.savetujem da zakazete termin kod sanje ili biljane na kabinetagora@gmail.com jer se one bave tom vrstom problematicnih odnosa
Kako prevazići anksioznost i da li prestaje skroz nekad?
imate na mom youtub kanalu 100+ videoklipa o tome pogledajte ih sve. da prestaje kdo onih koji se potpuno iylece naravno
Kod mene konkretno dosta je bilo izrazeno nekih 3-4 mes. sve dok sam drzao u sebi i borio se sa tim, a čim sam na tu temu razgovarao sa meni dragim ljudima, kao da je odjednom nestalo. E sad hoce tako da mi se desava da mislim o tome, da li ce opet da krene,da li ce se ponavljati.
Ako je jezgro neuroze tu ponavljace se, ako se konflikt razresio nece we ponavljati
Neko objasnjenje detaljnjije ako moze?
generalon ne bi shvatili jer vama je potrebno objasnjenje samo vase neuroze da bi mogli da pomognete sebi, a ja ne ynam vas licni razlog tako da je nemoguce oto sto trazite. to mozete dobiti samo kroz individualni rad. ako to zelite usmericu vas na vrhunske onlien psihoterapeute a vise o neuroyama mozete sami istrayivat iovde https://www.youtube.com/channel/UCHCbkV-f3dDeN9fJJe8Qrgw
Hvala puno, zapratio sam vas youtube kanal i odmah vidim da ima dosta zanimljivih objava koje cu rado odslusati. Hvala jos jednom,izlazite svakom u susret svaka cast.
hvala trudim se, ak oyelite i vi meni da iyadjete u susret moyete ostaviti ocenu na google https://g.page/r/Cd4tCIkTx3CVEB0/review naravno ako vam nije tesko
Nikakav problem taman posla, postavljeno.
Hvala vam puno
Postovani, imam problem sa snajkom i ne znam vise sta da radim. Posle veze od 6 meseci, udala se za mog brata. Problemi nastaju kad ona dobije dete i ne zeli da ispunjava majcinske obaveze vec zapostavlja dete, psihicki i fizicki ga maltretira, ubija svima nama psihu, ne zeli ni obaveze oko kuce. Posmatra sina kao da je moje dete a ja sam mu tetka, odbacuje ga. Odbila ga je od dojenja u trecem mesecu da bi ga mi nocu hranili a ona spavala. Svakim danom je sve gora, vrsi nepravde, provocira, manipulise, laze, pravi mi svadju sa bratom lazima, nasrce na moju majku, tatu ne postuje. Porodila se sa drugim detetom, htela je i njega da odbije od dojenja u trecem mesecu ali beba nije htela da prihvati cuclu pa ga i dan danas (dete skoro 2 god) doji. Za njega se vezala, nijednom mu ton nije povisila, grli ga i ljubi ispred starijeg sina, stariji sin je prilazio do nje, da zagrli i njega a ona ga odgurne, ne zeli ni da ga poljubi pa je ono prestalo da joj prilazi, cak je i po imenu zove od kako je progovorio. Da nismo mi, dete ne bi ni bilo hranjeno, mozda bi samo doruckovalo. Bitno je da ona sebe zadovolji, da sebe nahrani, popije 3-4 kafa dnevno a starijeg sina uvek stavlja na poslednje mesto, moramo da je upozoravamo i podsecamo da i on treba da jede. Kad je ona gladna, deca ne smeju da pridju do nju, pravi haos i udara vratima ako mora da ustane zbog dece i usluzi ih nesto a kamoli da ih pozove da jedu zajedno sa njom. Zbog mladjeg sina maltretira starijeg, nije dozvoljavala starijem sinu da pridje mladjem pa smo mi uticali na to da braca budu zajedno a ne odvojeno. Ucenjuje mog brata da ce da ga napusti i ostavi mu decu iako je on cuvao a i dalje je cuva kao malo vode na dlanu. Mi smo joj sve pruzili a ona nama pruza samo nepravdu, nezahvalnost, ubija nas psihicki, pogotovo sopstveno dete. Dete sad nece bez mene uopste, kad mu nije dobro, kad se uplasi, kad je gladno, zedno, sve od mene trazi posto ga ona odbacuje. Uvece gleda kako ona uspavljuje mladjeg sina a njega izbacuje iz sobe, bas se plasim za njega i njegovo zdravlje. Obavestili smo centar i poslali su je kod psihijatra, treba da pije lekove ali ne sme da doji dete, popila je 5 tableta i nastavila da doji mladje dete i na nas prigovor rekla je: ja ne mogu drugacije da uspavam dete, detetu ujutru nije bilo dobro, kolutalo je ocima pa je ona prestala da pije lekove (karbapin i jos jedan lek za psihicki poremecaj). Rekla je kako smo joj moja majka i ja unistile zivot jer nismo nastavile da cuvamo starijeg kao na pocetku i nismo cuvale mladjeg kao starijeg. Ja sam 27 godina, imam 6ti stepen obrazovanja, zbog nje nisam mogla posao da nadjem jer nisam smela njeno rodjeno dete da joj ostavim, ne mogu decka da nadjem jer ne izlazim i ona mi kaze unistila sam joj zivot. Trpim provociranje svaki dan, nepravde, ona se smeje nesrecama, napravi svadju između brata i nas, gleda sa strane i smeje se. Kad cuje lose vesti na dnevniku, njoj je smesno, gleda da svoje ponasanje opravda time sto kaze da se i komsinica tako ponasala (komsinica bila na psihijatriji). Ne znam vise sta da radim, zivot mi je unistila, ajde moj, unistava zivot rodjenog sina. Stariji bratanac je 4 godine a mladji skoro 2. Brat ne sme nista da joj kaze jer ga ucenjuje a on nece da deca ostanu bez majke. Drugo, toliko pravi nered po celoj kuci da ne mogu da postignem ni da pocistim a kamoli da ostane cisto duze od sat vremena. Ponasa se kao da smo joj mi sluge, hoce da nas naredi a kad je mi naredimo, dobijamo odgovor kako nju niko ne moze da naredi nista. Ona nikad nije kriva ni za sta, uvek je neko drugi kriv pa i zbog toga sto je pogresno videla kad treba da se prijavi na zavod (banalan primer). Recite mi sta da radim, molim Vas, unistice me skroz.
Ogroman problem koji ne moze tek tako da se odpetlja.savetujem da zakazete termin kod sanje ili biljane na kabinetagora@gmail.com jer se one bave tom vrstom problematicnih odnosa
Jos jedno pitanje, kako najlakse prevazici napad panike kad naidje?
pogledajte sve video klipove na tu temu na mom zt kanalu. ima puno price o tome
Ok, hvala
Postovani, u jako teskoj sam situaciji… Niko me ne razume, pokusavam da ne iskazem sta osecam ali imam crne misli i zelim da me nema. Imala sam jakoo jakoo tesko detinjstvo, imamo dve cerkice, hvala bogu i poso i kucu, sve za normalan zivot, ali ja sam previse nesretna nemam snage, gusim se, samo zelim da nestanem…
Postovana, jaki mi je zao sto patite ali vase stanje ne mora da traje.uz pomoc lekova mozete da se osecate dobro. Samo odite do psihijatra,recite kako se osecate i lekovi ce vas izvuci.ima pomoci i to brzo samo da odete po odgovarajuce lekove
Dobar dan.Pre nekoliko godina sam doselila u jedan grad i upoznala jednog mladica koji je zeleo da se zabavljamo.U pocetku je poceo da me vredja,ali ssm mislila da nece vise i to bez ikakvog povoda.Medjutim,vremenom je mu je to preslo u naviku i sve cesce vredjao i pricao neke price kako je neki covek rekao da sam krala,drugi kako me je video da prosim,a ne zna imena tih ljudi koji su to rekli,a posle je govorio kako su ne zamenili sa nekim.U drustvu me je pravio i budalom.Kada sam mu rekla da hocu da se razidjemo,on je poceo da place.Salje mi poruke.Tvrdio je da me voli,a nije se tako ponasao,zbog cega je takav ne razumem?!
ne znam ni ja, a zbog cega vi to trpite?
Dobar Dan. Decak Ima 6 god i postao je bas neposlusan I tvrdoglav,u vrticu nece da slusa ( narocito je problem za vreme spavanja jer ne zeli da spava a ni da lezi),onda meni vaspitacice prenose sve to I kad odem po njega ili pozivom meni to stvara nervozu I onda kad dodjemo kuci non stop mu pricam o tome da mora da slusa ,da postoje pravila it’d( on to sve Razume ,obecavaj da CE slusati it’d..inace u vrtic je krenuo sa 2 I po godine),cesto I puknem pa vicem na njega a znsm da to nije dobro. Kuci se desava da mu nesto nije po volji pa vristi I pokusavao na taj nacin da dobije sta zeli.
Stvarno ne znam sta da radim ,jer zelim kao I svaki roditelj da mu je dete dobro I poslusno ,a isto tako cini mi se da SA ovom nervozom koju dodatno dobijam od vaspitacica nista ne postizem kako treba. Molim za savet
Postovana da bi postigli cilj potrebna je da se desi kompleksna promena i vi da naucite mnoge stvari.ako zelite da upustite u proces promene pisite na kabinetagora@gmail.com i zakazace vam seansu sa iskusnim terapeutima koji bi vam pomogli da razumete i pomognete vasem detetu. Bez te duge i kompleksne promene i ucenja svaki savet je potpuno jalov i neupotrebljiv
Poštovani/a,
Imam 21 godinu i student sam Medicinskog fakulteta.Prebacuju me iz studentske poliklinike u Institut za mentalno zdravlje u cilju lečenja graničnog poremećaja ličnosti. Mogu li Vas pitati za preporuku kod kog doktora bi bilo najpoželjnije da se lečim dalje?
Unapred hvala.
Koji je grad u pitanju?
Zivim u Novom Pazaru, ali se lečim u Beogradu.
A ja zivim i radim u nisu.tako da ne znam nikog u bg
U redu, hvala Vam na izdvojenom vremenu.
U redu, hvala Vam na izdvojenom vremenu..
Poštovani, kako pomoći tinejdžeru koji ima prečeste promene raspoloženja i koji je kada je neraspoložen toliko tužan i bezvoljan da to liči na depresiju? Kako pomoći u tim momentima i kako izvući dete iz tog raspoloženja?
Postovana to je proces koji kroz psihoterapiju mozete savladati. Ako zelite da krenete pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite sanju,biljanu ili milicu one su eksperti za tu vrstu problema
Postovanje, imam 21 godinu ne pijem i ne pusim cigarete, treniram. Bilo je to pre mesec ipo dana odjedmom sam osetio vrtoglavicu pracenom znojenjem nisam se onesvestio, kako je vreme odmicalo primetio sam da non stop mislim o tome sta se desilo i sta je uzrok tome postalo je opsesivno razmisljanje o tom dogadjaju gde sam video da nesto nije uredu, sumnjao sam na sve moguce bolesti pocevsi od bolesti pluca i srca gde nije realno uopste, resio sam da odem kod svog doktora na pregled pregledao me je i dao vitamine i reko da nije nista strasno da je to zbog vremena ako nisam jeo i tako to, ja se tu smirim malo medjutim opet su me opsedale misli gde sam bio non stop napet i neverovatno nervozan i previse sam brinuo a fizicki sam se osecao dobro skroz kada radim nesto malo zaboravim ali se vtate opet takodje imam ponekad i osecaj knedle u grlu gde se ponekad uplasim ali svi kazu da je to od stresa i da je benigno stanje. Takodje sam imao i non stop misli o smrti gde me je dodatno uznemiravalo bukvalno te misli kao da su zalepljeno za moj mozak
I ne mogu da ih odlepim, molim za neki savet, sta bi moglo to da bude
verovatno ej u pitajnu anksiozno panicni poremecaj, za detalje bi moralo da se udje dublje u problematiku kroz online psihoterapiju.ako vas zanima pisite mi na mail
Htela sam da kazem da kdžad mi neko Kaze da me voli to zvuči pomalo sarkastično,i nesete se da mi to kazu dok im ja prvo nekazem da ih volim ili me ne zagrle dok ih ja prva ne zagrli kao da im nije stalo do mene.
Da li ste odgovorili na pitanja?