Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 51,129 times, 4 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Molim vas pomozite mi…sa nekim momkom sam se cula i vidjala oko godinu i u poslednje vreme oko mesec i nesto smo se culi non stop i odjednom je zahladneo? 🙁
postovanje
ako ste zainteresovani da vidimo zbog cega je doslo do zahladjivanja javite se pa cemo zakazati termin
Pozdrav. Mozda cu sa ovim pitanjem ispasti smesna u odnosu na neke sa ozbiljnijim problemima,ali pokusala bih i da dobijem savet,odgovor od profesionalca. Naime,pre mesec dana sam raskinula sa deckom,od tada sam u potpunoj agoniji. Danima se osecam prazno,nista me ne raduje,cesto placem i priznajem da mi fali. Kako da se izborim sa tim osecajem? Hvala unapred
postovana ni jedan problme nije smesan, ono sto je licno to je najvece. pa je tako vasa patnja vama najveci problem.
ako zelite asistenciju mozete pisati i traziti od naseg office managera Eme da Vam zakaze prvu besplatnu seansu a zatim i pune seanse ako vam odgovara kod nasih psihoterapeuta. moja preporuka je da sejavite i trazite da vam se zakaze kod Bojane ljubisavljevic.
evo sajta i pisite odogovorice vam i zakazati u najbrzem mogucem roku
http://www.kabinetagora.rs ili mozete pozvati ili pisati na viber Tel: 018/41 000 27
Mob: 060/642 4672 (niagora)
Poštovani, imam nekih problema u porodici. Išla sam sa majkom kod psihijatra, sama i kod pedagoga koja je kasnije i pričala sa mojim roditeljima, kod psihologa i sa ocem kod još jednog psihologa. Ništa ne pomaže i odlučila sam otići u Centar za Socijalni rad, ali svaki put kada krenem u glavi smišljam razloge samo da ne bih otišla i to se stalno ponavlja. Nisam emocionalno vezana za njih, ali imam neki strah i tremu te i kada dođem do SZSR plašim se da uđem. Kako da skupim hrabrost?
Hvala.
postovana a sta treba da se desi u SZSR?od cega vas je strah?
Poštovani
Želim da porazgovaram o tome da odem u hraniteljsku porodicu i malo se plašim takve promene, ali istovremeno mislim da je to najbolje za mene i da će mi ona pomoći. Problem je što ni sama ne znam razlog tog straha i kada se odlučim otići tamo u poslednjem trenutku odustanem. Želim da odem i ne znam šta me blokira. Ne znam kako da taj strah nestane ili prosto da bude malo manji.
Hvala.
zbog ceka zelite da odete i kako ste sigurni da zelite u hraniteljsku? mozda je u pitanju nedoumica, da niste sigurni da li ste spremni ili ne na takav potez?
Poštovani, Ne želim više da budem u kontaktu sa njima (familijom), ne volim ih i od ranog detinjstva imam problema sa njima (na primer pretnje i vređanje ili ponekad “nasilje”, ali u smislu jednog udarca ili opet pretnje da će me udariti, osuđivanje itd.) Mogla bih do sutra da nabrajam, samo me je strah (napokon sam shvatila) u kakvu ću hraniteljsku porodicu upasti, u smislu da li oni materijalno mogu da me izdržavaju (ne tražim puno već znam gde su hranitelji čak i siromašni). Mislim da bi bilo najbolje da odem samo mi treba malo više hrabrosti, a ja ne znam kako da skupim hrabrost pripremim se na sve i prosto, odem. Uvek u poslednjem trenutku odustanem i ne znam kako to da promenim, odnosno da idem do kraja.
Hvala.
evo ovak opre nego sto odlucite bilo staja vas molim da se javite mojoj office managerki i da trazite besplatnu seansu da vam xzakaze kod moje koleginice Bojane Ljubisavljevic i iznesite problem izlozite situaciju i potrazite njeno misljenje. Ja vas molim da to uraidte, besplatno je prva probna seansa i da vidite sta ce vam reci.
http://www.kabinetagora.rs ili mozetepreko telefona zakaati od 9 do 17h koji je na ovom linku
https://kabinetagora.rs/zakazivanje/
moj problem leži u nezadovoljstvu i smatranju da nisam dovoljna osoba, fizički i psihički svom partneru te nikako da vjerujem u sebe i u to da sam i njemu dovoljna. Stalno živim pod čudnim pritiskom da će se desiti nešto loše i da mi se nešto skriva i stalno pokušavam provjeravati telefon, iako je to krajnje loše, čega sam i svjesna te uvijek tražim nešto i tragam za nečim lošim. Sama sebi opravdavam to na način da ne želim biti povrijeđena i želim biti sigurna u vjernost partnera, da sam dovoljna i da nema potrebe za drugačijim i drugim ženama. Često se ne osjećam ugodno u sebi te budem u društvu šutljiva i odsutna, iako nisam valjda takva.. želim biti osoba vesela, koja kad uđe u prostoriju je puna elana i vedrine. Ne znam kako postati sretna s onim čim jesam, prije 3 mjeseca sam diplomirala ekonomiju, a ne osjećam nikakvo divljenje prema sebi da sam to ja uspjela i dogurala. Ne znam zašto se ne mogu osjećati dobro u sebi te biti pričljiva i vjerovati partneru da sam ja ta. Naravno da i on više nema snage ni energije za stalna opravdavanja i pričanja da jesam jedina, a ja se svakim danom bojim sve više za sebe i svoje sutra.
postovana
dozivljaj nesigurnosti i sopstvene inkompetencije moze da bude jako kompleksna tema i potrebno je uci u tanane price i sustine kako bi moglo da se utice na nesigurnost. to moze d ase postigne kroz psihoterapiju ili sopstveni rad. ako nite uspeli duze vreme sami verovatno da je potrebna tudja pomoc i asistencija. ako ste za to zainteresovani poiste i nacicemo termin neki
Postovani, molim da pitanje bude skriveno. Ne zelim da se cita , kao sto pojedina pitanja citam. Moje pitanje, ne mogu da izadjem iz kruga lose komunikacije sa svojom cerkom. Ima starijeg decka – coveka 23 god. Porodica je prihvatila tu vezu. Uostalom zabrana cemu. Sa njim je bilo jako lepo razgovarati,. Medjutim dolazi period, kada moja cerka mene , majku svoju od 10 razgovora dnevno, jer je student, eto cujemo se jednom u dva dana. Stalno neki nesporazumi. Iskreno ocekivanja moja su da cu biti prihvacena kao sto sam se ja trudila da prihvatim. Znala sam da pozovem na rucak, kafu. Oni nikada i kada odem u Beograd… Medjutim kada se neslazem u necemu , ona mi preti zvacu tatu da ti kaze da to uradis . Odjednom svi protiv mene, cak i moja majka , naravno prvo cerka: Da sam ja prava majka ne bih je stalno maltretirala iako kazem ono sto mislim….Kako dalje da li prekinuti komunikaciju i sve to pustiti da covek vidi sta ce biti ili komunicirati. Patnja je velika , niko ne razume, pa i moja majka. Cerka manipulise svima, odmah place i za mene ona je tako zla, a ima 22 god,
postovana pisali ste na mestu gde je javno stim sto sam izmenio vase podatke.
problem vas i cerke je podloga za mnoge stresove, posto mi ne mozemo da uticemo na vasu cerku ves cacmo na vas onda ste vi ti koji treba da prave pormenu i da nauce da se nose sa izazovima. taj proces ucenja asertivnosti i slanalzenja i resavanja problema se uci i ako ste za to zainteresovani mozete mi se javiti rado cu vam pomoci.
s potovanjem
Pozdrav!
Imam 41 godinu i mislim da imam napad panike vec par dana.Sve je pocelo slucajnim citanjem clanaka na internetu
, gdje pise kako ce nestati svijeta i kada.Toliko me to uzrujalo , da mi je zlo vec 3 dana , ne mogu jesti , zeludac boli itd…to mi se desilo isto prije godinu dana i proslo za otp.3 mjeseca , tema je bila ista.Nisam psihicki bolesnik , niti ne uzimam nikakve tablete.zasto se to desava?Imam uredan zivot i nikakvih problema.Strah me zvukova aviona, jacih zvukova , bojim se kada sam sama , na posao me vozi suprug jel se bojim da ce se nesto desiti strasno.Radim samo popodne 3.5 sata i onda ujutro izludim od takvih misli dok sam sama.Suprug zna za to i kaze da trebam raditi mozda vise da nemam vremena da ne mislim stvarno na takve gluposti.Imam osjecaj da cu poludjeti…..Sta da radim?ne vidim izlaz….
Moj najiskreniji savet je da se javite i da krenemo sa paihoterapijom jer je po opisu vasa panika razvila poprilicno.
Saveti u ovom slucaju nece biti delotvorni vi imate veci problem ali do toga treba doci
Postovani, imam 38 godina, i pucam po svim savovima. Naime, imwm dijagnozu f 61, pijem chlonazepam i lamictal, moj susret sa terapijom je poceo zbog bolesti snahe, jer je godinama bila bolesna, itd, na kraju se zavrsilo transplantacijom bubrega. U medjuvremenu su joj umrla oba roditelja, sad i zet, prije 2 dana, ja sam u haosu. Ja sam radila, drzavna uprava, ali sam od stresova napustala posao. Takodje mi je brwt poginuo od strica prije 2 godine, sto je bio dodatni sok. Ja sam poprilicno dobro ucila na poslu, polozila drzavni, jedno vrijeme zivjela sama, sada sam na obaveznom psihijatrijskom lijecenju jer sam u naletu ludila, jednostavno puknula na komsinicu koja je rodila sa covjekom od 70 godina, a koja me provocirala prije toga, pa me prijavila. I sad ja idem kod tog dr na po 10 min, i to jedva nadjem termin u 3 mjeseca, jer mi je to obaveza. Ja sam isla prvo privatno kod jednog doktora, profesionalca, ali on je imao udes prije 4 mjeseca. I to mi je bio okidac, on mi je bio jedini spas, sad nemam kud. Molim vas, makar rijeci utjehe, neku prvu pomoc, jer ja npr sad ne mogu nidje da odem jer sam u ludilu, nemam kod koga. Hvala
Postovana
Vama je potrebna struktura i malo mira u zivotu. Kako da poatignete van terapije ne mogu da znam ali setajte miryjte gledajte tv bez mnogo konflikata samo lagani razgovori.ako ste za online terapiju pisite pa cemo poraditi
Postovani, hvala na odgovoru. Elem, posle mjesec dana vratila sam se s mora u Podgoricu i eto me zatekla vijest da komsinica koju sam pominjala se navodno razisla sa tim covjekom, na ne bas lijep nacin. Nije to problem sada, to je iza, ja cu morati kod psihijatra jos jednom, kako mi je rekao, zbog tog prekrsaja. Sada razmisljam o necem drugom.Posto imam kucu na moru, i tamo mi je bilo prijatno, koliko moze biti nakon stresova, razmisljam da se trajno preselim. I naravno da budem dalje od porodice, pod hitno,samo pogorsava problem.Novac mi nije veliki problem sada, more mi “odnosi”dosta mojih problema. Problem je sadrzaj, naime ovdje ima koliko toliko sadrzaja, i mogucnosti zaposlenja, to je tamo skuceno. Plasim se da bi to moglo ipak da bude lose po mene. A i pomalo bi to bio poraz da nijesam uspjela ovdje. Ali ja moram da cuvam zdravlje, a na moru nemam taj osjecaj hipohondrije.Evo sam 2 dana ovdje i nije mi dobro. Jednostavno klima je uzasna, cim sam dosla, mucnina, itd.Sta mi savjetujete. Hvala.
marija ja ne mogu da znam sta je bilo vase prethodno pitanje i ne mogu da znam sta je najbolje za vas. vi morate sami da odlucite. da li je vasa hpohondrija izazvana ili pogorsana sredinskim faktorima??
ne znam, ako dodjete na terapiju verovatno bih mogao nesto jasnije da znam
Postovani,da li je bolje ostati u braku zbog dece,(pritom je odnos izmedju supruznika ok,ali bez ljubavi sa moje strane) ili poslusati srce i otici voljenom coveku?Kao roditelj,smatram da trebam ostati u braku,a kao infividua vapim za covekom koji me voli i koga volim.Sta uraditi,a ne pogresiti?
Vas problem nije pitanje ispravnosti. Jer ni jedan ni drugi potez nisu potpuno ispravni. Vec je pitanje to sto vam se dopada da li ce da prevagne voljeni covek ili deca. Jer u vasoj situaciji nema postupka koji za sobom nece povuci ozbiljne i trajne posledice. Ako zelite pomoc oko odlucivanja mozete se javiti pa da probamo da razmotamo stvar kako bi jasnije odlucivali
Postovani, imam bruksizam i ne znam kako da izadjem na kraj sa tim. Imala sam stitnike za zube ali sam izgrizla, desava mi se 3 godine.vec ?
Postovanje
Verovatno bi moglo da se tretira kao i tik da se udje u bihevioralni program i da se proba resiti na taj nacin.ako vas zanima detaljnije pisite pa cemo dogovoriti plan.
Poštovani imam opsesivne misli da sam homoseksualac. Kako da znam da li su to opsesivne misli ili nešto što ne želim sebi da priznam? Imam 26 godina i imam devojku,nismo dugo u vezi ( deset meseci ) , ali se borim već 6 godina sa tim mislima. Nekad u manjim nekad u većim intezitetima. Pre šest godina sam se setio da sam se kao dečak igrao sa drugarom i da smo merili polne organe i da sam ga čak oralno zadovoljio. Kada sam se pre 6 godina setio toga odatle sve krenulo. Gledao sam razne erotske sadržaje i nikada se nisam uzbudio na gay seks i na muškarce. Išao sam i kratko na terapiju kod profsorke psihologije iz srednje. Svaki put kad se osećam slabo mene te misli preplave. Znam da me ne uzbudju ali sve mislim da nisam iskren prema sebi i da me strah da ću kasnije u životu to sebi priznati.A žene stvarno volim i uvek sam se na njih uzbudjivao ali kad imam ovako intezivne misli počinjem da sumnjam u sebe. Hvala vam puno.
Postovani ne mogu nista da tvrdim dok ne krenemo sa terapijom i odradimo inicijalni dijagnosticki intervju ali po opisanom lici na opsesivnost. Ako jeste najuspesniji nacin lecenja je kroz psihoterapiju pa ako ste za to pisite mi na mail i poslacu vam uslove i cene
Pozz, mene samo zanima da li se ovdje radi o anksioznosti, panicnom poremecaju i sl. Kao da mi se iz cista mira desi neka “slabost u glavi” ne znam ni kako bih to opisala, kao neko propadanje, i u istom djelicu sekunde kroz cijelo tijelo se pojavi strah, napetost nervoza..nekad mi pocnu da drhte noge. Nekad osjetim kao da cu pasti u nesvjest, pocnem ubrzano disati…onda i glava me pocne boljeti.
Jednostavno ne znam jel taj “prekid” u glavi realan i izaziva strah il je to panicni..
Hvala Vam
Postovana
Postoje dve opcije jedno je da se odradi psihodijagnosticki intervju ili paiho testiranje i jedno i drugo ce definitivno moci da odredi sta je tacno u pitanju.ovako samo moze da se nagadja stim sto vuce ka anksioznosti opisani simptomi