3,035 thoughts on “Postavite pitanje

  • September 4, 2020 at 5:40 pm
    Permalink

    Postovani mene zanima kako da se resim osecaja grize savesti povredila sam jednuosobu koja nije zelela da mi oprosti a naravno nenamerno nisam zelela kako da se resim tog osecaja npr ako uradimo nesto sto ne zelimo a ne mozemo vratiti vreme.

    Reply
  • September 2, 2020 at 3:32 pm
    Permalink

    Poštovani
    Imam 19 godina, po prirodi sam sramežljiva osoba, nikada do sada nisam imala dečka niti se poljubila, iako sam imala neke prilike u srednjoj školi ali sam ih ignorirala. Nisam baš društvena osoba te prije odlaska na faks sam imala samo jednu prijateljicu, sa ostalima sam samo komunicirala šta se tiče škole. Većinom sam kućni tip osobe i vrijeme provodim u sobi. Imam problema sa roditeljima, ili je vjerovatno problem u mojoj glavi. Naime cijeli me život mama kontrolira, kad sam imala 16 godina morala sam joj lagati, da idem u diskoteke, ili da izlazim, jednostavno im nisam nikada govorila, jer me nebi pustili. Počela mi se dešavat situacija da joj se jednostavno bojim reći neke, jednostavne stvari npr. da idem u kupnju ili na kavu, zato jer će početi prigovarati kako trošim novce, a ona svaku sitnicu primjeti. Te od nje moram sakrivati svoje stvari koje kupim jednom na godinu. Uvijek govori da mi je sve dala, i da mi sve plaća od stana itd, i da sam ja loše dijete te da će samnom uvijek biti problemi, jednostavno ne shvaća da me njezino ponašanje ubija, kada razgovaram na telefon odmah pomisli da je neki dečko te me krene ispitivat, svaku večer mi pregledava sobu, gleda ormar i ispod kreveta neznam zašto. Otac mi je papak ako ga tako moram nazvati i vjerovatno je da sam na njega naslijedila svoju sramežljivost, jednostavno nema hrabrosti preuzeti nešto u svoje ruke, npr. zvati nekoga na telefon itd. Brat mi je postao jako agresivan te me je počeo nazivati lošim imenima jednom mi je rekao da sam kurva. Prošle godine otkad sam krenula na fakultet stvari su se promijenile, upoznala sam dvije cure kraj kojih sam se osjećala dobro, naučila sam se zezati kraj njih i mogla sam se lagano opustiti, mogla sam s njima svašta pričati o dečkima o seksu i nije mi bilo uopće neugodno. Osjećala sam se jako lijepo kraj njih jer su mi govorile da sam lijepa, da imam dobre atribute. Kada je bila situacija sa koronom instalirala sam aplikaciju za upoznavanje i upoznala sam supp dečka, naši razgovori su bili u glavno perverzne prirode, slali smo si razne slike te mi je rekao da bi htio da imamo spolni odnos, ja mu nisam rekla da sam djevica, jednostavno mi je prijala njegova pažnja i to svakodnevno dopisivanje, osjećala sam se lijepo i kao da me netko ipak želi. No tu je nastao problem sa visinom, on je dosta visok oko 190 a ja sam sitna, te sam si počela stvarati komplekse zbog visine, postala sam opsjednuta visinom iako to njemu ne smeta. Nije mi ništa rekao za to. Nekako me strah naći se s njim, da me ne odbije, i da mu se neću svidjeti, a ja jednostavno tražim pažnju, pa mi odgovara to što on nudi. Imam problem zbog toga što jednostavno želim mušku pažnju, želim da se muškarci lijepe za mene i da mi se udvaraju iako to baš ne čine. Želim da mi nude putovanja i na obasipaju pažnjom. Mislim da je to zato jer sam cijeli život bila u sijeni, nikada nikome važna, nit popularna. Znam da bi trebala početi živjeti izlaziti, družiti se, jedan od najvećih strahova mi je da ću cijelu život ostati sama. Možda je ovo samo trenutna faza, neznam ali imam velike komplekse zbog visine i to me stalno muči.

    Reply
    • September 3, 2020 at 5:35 pm
      Permalink

      Kako mogu da pomognem?imate neko pitanje?

      Reply
  • August 31, 2020 at 10:38 pm
    Permalink

    Poštovani,
    pre sedam dana sam napravila jednu veliku grešku.Imala sam dečka(veza mesec dana,ne toliko ozbiljno),jako je bio fin prema meni,počela sam se vezivati polako,ali s njegove strane nisam isto primećivala.Dok je on bio na moru,ja sam otišla na jedan rođendan,gde sam pila alkohol,te nastavila da pijem kad nisam smela više,prevarila momka sa jednim koga on poznaje,iz istog mesta.Mnogi na rodjendanu po nasem povratku su to shvatili.
    Sada prica kruzi kako sam ja laka devojka,a u sustini ja nisam imala kontrolu nad sobom,trezna to nikad ne bih uradila,nikad u zivotu nisam prevarila momka,’niti sam imala seks na jednu noc.Pokusajte da me razumete,mala je sredina,svi sve znaju i pricaju,ja se zadnjih sedam dana otkako se to desilo,tesko mogu da sastavim,jako sam depresivna,placem,nemam volju ni za cim.Bivseg decka sam nazvala te mu sve priznala,nisam mogla da cutim ni dan,savest me svakako pojede.Osecam toliko kajanje,krivicu.Lose mi je zbog toga sto su sad mnogi ljudi promenili misljenje o meni,sto sam unistila jednu vezu(nisam sigurna da bi imala buducnost) ali mi je svejedno lose jer nisam osoba koja vara.
    Jako je tesko,kod nas je sve tabu tema.Seks,alkohol+ devojka na sve to,ispala sam najgora gresnica,kojoj svi sude i kojoj svi pricaju iza ledja.Taj momak s kojim sam bila bukvalno ne oseca nikakvu grizu savesti,zivi svoj zivot nastavlja,kao da se nista nije ni dogodilo.Njemu niko nista nece reci.Ja sam najgora.Posavetujte me molim vas,kako dalje da se ponasam,sta da mislim,kako da se iscupam.Lekciju sam naucila,alkohol vise ni u snu.On je bio izvor mog problema.

    Reply
    • September 1, 2020 at 1:31 pm
      Permalink

      Postovana
      Sta je bilo bilo je.ako vi dozvolite da vas to definise onda ce vam biti ovako.jednostavno vi ste vise i kompleksniji samo od jednog ispada. Na vama je da to shvatite

      Reply
    • September 3, 2020 at 5:29 pm
      Permalink

      Dobar dan,
      Pokusacu da sto krace formulisem moju situaciju. Imam 22 godine, (verenik 23) i prije godinu dana sam ostala bez oca. Jos uvijek nisam skroz ok sa tom cinjenicom ali sam uspela ipak da nastavim sa studiranjem. Jesam se promenila za dosta stvari, neke na bolje neke na gore, a i moj verenik takodje. On je dozivio gubitak oca pre 3 godine i zna kroz sta prolazim.
      Medjutim, poslednjih meseci (3-4 meseca) stalno se svadjamo. To obicno bude zato sto meni zasmeta neka stvar koju uradi i onda ga napadnem. Poenta je da sam ja svesna da ga napadnem zbog sitnice (nije mi se javio da je otisao do prodavnice npr) ali je takvih sitnica mnogo u poslednje vreme i sada vise ne mogu da podnesem ni jednu “gresku” slicnu.
      Kada je on bio u fazi u kojoj sam ja sada, isto se ponasao. Zamerao mi je gluposti ali sam se j trudila da ih sto manje pravim jer sam shvatala da mu je tako lakse. Sada me posebno nervira sto imam osecaj da ne moze za glupost da me ispostuje, poslije 4 godine veze a na korak smo od braka. On je pod velikim stresom zbog gubitka posla, ali opet ne mislim da trazim previse da me ne bi mogao ispoštovati. Ranije sam mu skretala.paznju i sve bude okej 10ak dana i onda ponovo.Danas smo cak razgovarali o tome da oboje pucamo i pritiskamo jedno drugo mesecima, i da ako se ovako nastavi nemamo buducnost. O tome koliko se volimo je suvišno govoriti jer bi i slep covek video.

      Reply
  • August 27, 2020 at 10:17 pm
    Permalink

    Postovani, patim od postporodjajne depresije vec godinu ipo dana.. Da li je moguce seansu raditi putem chata?

    Reply
    • August 27, 2020 at 10:20 pm
      Permalink

      postovana postoji opcija savetovanja putem maila, ali to je savetovanje nije terapija. terapija mora da se odvija razgovorom

      Reply
    • September 6, 2020 at 6:55 pm
      Permalink

      Postovani, imam 19 godina. Zapazila sam da sam stalno nervozna. Ne mogu sama sebi pomoci. Ne znam vise kako. Nemam toliko prijatelja. Mnogo sam se promijenila. Stalno sam u nekom grcu. Nezadovoljna sam sama sa sobom, imam previse slobodnog vremena koje ne znam vise kako da iskoristim. Stalno se zadnjih dana svadjam s momkom s kojim sam skoro 2 godine. Stalno me nesto boli. Nista mi ne pase. Upala sam u neki zacarani krug iz kog ne znam da se izvucem. Naime sad krecem na fakultet, ne znam kako cu sa ovakvim stanjem zavrsiti 6 godina stomatologije. Imate li neki savjet za mene? Neku knjigu koja bi mi pomogla? Nisam u situaciji da imam novca za placanje psihologa jer sam student.
      Lijep pozdrav

      Reply
  • August 23, 2020 at 11:14 pm
    Permalink

    Poštovani,
    Imam nedoumicu, trenutno se nalazim u Švajcarskoj, ovde sam od skoro odprilike nekih godinu dana. Problem mi je snalaženje ovde i to što konstantno imam razmišljanje kako sebe ne vidim ovde. Takođe imam i problem sa prilagođavanjem u ovoj sredini. U većini trenutaka želim da se vratim u Srbiju, ali se plašim da nešto ne izgubim i ne donesem pogrešnu odluku zbog koje bih se možda kasnije pokajala. Da li bi ste nekako mogli da mi pomognete da donesem pravu odluku?

    Reply
    • August 24, 2020 at 8:00 am
      Permalink

      postovanje Teodora ako ste zainteresovani za savetodavni rad mozete mi pisati na tgltrp@gmail.com pa cem odogovoriti termin i probati da sagledamo vasu situaciju i spram toga da vidimo sta je najbolje ciniti

      Reply
  • August 23, 2020 at 11:09 pm
    Permalink

    Poštovani Žarko,
    Imam nedoumicu, trenutno se nalazim u Švajcarskoj, ovde sam od skoro odprilike nekih godinu dana. Problem mi je snalaženje ovde i to što konstantno imam razmišljanje kako sebe ne vidim ovde. Takođe imam i problem sa prilagođavanjem u ovoj sredini. U većini trenutaka želim da se vratim u Srbiju, ali se plašim da nešto ne izgubim i ne donesem pogrešnu odluku zbog koje bih se možda kasnije pokajala. Da li bi ste nekako mogli da mi pomognete da donesem pravu odluku?

    Reply
    • August 24, 2020 at 7:59 am
      Permalink

      postovanje Teodora ako ste zainteresovani za savetodavni rad mozete mi pisati na tgltrp@gmail.com pa cem odogovoriti termin i probati da sagledamo vasu situaciju i spram toga da vidimo sta je najbolje ciniti

      Reply
  • August 21, 2020 at 7:52 pm
    Permalink

    Imam problem sa samopovredjivanjem uradila sam to dva put z a godinu dana bila sam besna na sebe i sve oko sebe ne znam zasto ali m i je bilo lakse cemu t o vodi

    Reply
    • August 21, 2020 at 9:45 pm
      Permalink

      Autoagresija je jako opasna i zato je bitno da se pod hitno javite psihijateu kako bi dobili adekvatnu terapiju koja bi sprecila tu potrebu da se povredjujete, sebe i druge. Nemanje kontrole na afektom moze biti opasno.kod psihijatra se javite pomocice vam puno

      Reply
  • August 20, 2020 at 7:55 pm
    Permalink

    Postovanje gospodine zarko
    Imam Problem sa panikom i ankcioznosti
    Pre par dana Mi se desilo da sam upala kao u neku depresiju,nisam imala Mira nikako Mislila sam da Cu zavrsiti u kliniki jer sam imala misli da ne mogu vise ovako živeti.
    Nekako sam krenula dalje pocela izlazit i imam pozitivniji osjecaj. Ali Problem je da imam strah da se opet Taj osecaj vrati i da upadnem u tu fazu.
    Mozeteli mi reci sta da radim i dali je to depresija ili samo prejaka ankcioznost??
    Hvala unapred

    Reply
    • August 21, 2020 at 3:58 pm
      Permalink

      Poštovani, imam problem s tjeskobom koja proizlazi iz toga sto me suprug tjera da biram izmedu njega i svojeg roditelja (zakinuta sam za dio u nasljedstvu). Osjecam se ucjenjeno. Suprug ima pravo na svoje misljenje, ali unatoc nepravdi ne mogu roditelju okrenuti leda.
      Ne znam sta da radim, u svakom slucaju gubim, zelim samo postupiti ispravno. Imam dvoje djece, i sama sam roditelj tako da imam razumijevanja i za svog roditelja unatoc nepravdi.

      Reply
      • August 21, 2020 at 4:13 pm
        Permalink

        da li ste zainteresovani za online psihoterapiju? mislim d avam moze pomoci

        Reply
  • August 15, 2020 at 2:35 pm
    Permalink

    Poštovani,
    Imam pitanje i već dugo tragam za odgovorom pa se nadam da ćete mi moći barem okvirno pomoći. Kao mala sam doživjela nasilje u porodici, nije se odnosilo direktno na mene…već na moje roditelje. To je osavilo posljedice, kao i maltretiranje od strane ucenika dok smo bili niži razred. Roditelji su se razveli, sav teret je ostao na meni…domaćinstvo i to. Živim sa bakom, dedom, tatom i sestrom i često je galama kući. Sve to je toliko stresno i često eskalira. Ja sam se povukla u sebe i postala samsamoj sebi nepodnošljiva. Teško mi je u društvu jer ne mogu biti srećna. Čim budem, dođem kući i uvijek iskrsne neki problem. Po prirodi sam umjetnik, volim drugačije stvari a samim tim drugačije i razmišljam. Imam osjećaj da me moje sadašnje društvo ne razumije i pokušavaju da me trgnu iz tog mog “bunila” i otuđenosti. Molim Vas za savjet…bojim se da ću izgubiti kontrolu.

    Reply
  • August 13, 2020 at 7:09 pm
    Permalink

    Poštovani,
    Imam ozbiljan problem sa majkom. Ona ima sedamdeset godina i nema nijednog prijatelja, ne želi da kontaktira sa rođenom familijom, tako da smo joj ja i otac jedina porodica što ima. Mada je ona ceo život bila takva, stalno su joj ljudi smetali, te ovaj je protiv mene, te ovaj me mrzi, i te priče, isto tako i za posao ovaj posao je ponižavajući ja sam na visini i tako te priče, nekako smo gurali. Imala je te napade, gde odjednom vidi nekoga i odmah je on protiv nje, ali je u većini vremena bila koliko toliko normalna. Ali poslednje četiri godine ja proživljavam pakao i iskreno da vam kažem ne znam dokle ću više moći. Moj otac je pre četiri godine otišao u penziju, i od tada se ona ne smiruje. Stalno je neka priča da su nam svi neprijatelji, kako nas ona štiti od neprijatelja, prisluškuju nas, prave zaveru protiv nas. Počne sama sa sobom da priča, da psuje da se svađa, ili počne da viče na televizor. Ni sam neznam kako smo to izdržavali, ali smo nekako gurali. Međutim, ona sada ode napolje i počne da verbalno napada ljude, napada čak i svoju rođenu familiju. Nama je rodbina uvek pomagala kad nam je pomoć trebala, a ona se ponaša kao da su nam oni najveći neprijatelji. Pre kada je imala ove napade i kad vidi da mi to smeta, ona prestane i smiri se, ali sada nema više stajanja, samo provocira i provocira. Kada je konfrontiramo stalno je jedna ista priča ja nisam odavde, vi nemate veze sa mnom, ja vidim ono što niko drugi ne vidi, ja štitim svoju porodicu. Ja je više ne prepoznajem, kao da osoba koja je tu nije više moja majka, nema duše nema ničega, samo ponavlja tih nekih desetak rečenica i to je to. Da vam napomenem ja sam momak u kasnim tridesetim, neoženjen, a trenutna finansijska situacija mi ne dozvoljava da se odselim od kuće. I ja takođe imam svojih psiholoških problema, koje mi ona svojim ponašanjem samo još više pogoršava, sebe bi opisao kao vrlo ćutljivu i zatvorenu osobu, koja kada se brine zbog nečega, ne može da jede, da spava, da radi, nego mozak samo o tome razmišlja, potpuno me problem konzumira. To je i slučaj sa ovim problemom, samo razmišljam kako da joj pomognem,jer ona odbija svaku pomisao na lečenje, ima ogroman strah od bilo kog lekara, priča kako je ona normalna, a svi ostali ludi. Ja sam na granici da doživim nervni slom, jer ne mogu više da izdržim, nekad se borim da dođem do vazduha, kad god sretnem nekoga na ulici, srce mi na trenutak zastane, jer očekujem da će mi reći da je ona nekog opet napala i vređala.
    Molim vas za savet šta da radim, ako ona ovako nastavi, ljudi će pričati da je ovakva, onakva i sad pričaju, a mene to toliko pogađa, sa celom rodbinom se posvađala, niko nam više i ne dolazi, a ona se sama neće smiriti, ja ne mogu da doprem do nje, ne želim da više pravi budalu ni od sebe a ni od mene. Šta da radim, kako da joj pomognem?
    Izvinjavam se na opširnosti, i unapred hvala na odgovoru.

    Reply
    • August 14, 2020 at 7:41 am
      Permalink

      Vasa majka j e interpretativna i najbolje do paihijatra po lekove puno ce joj pomoci

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *