Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,766 times, 21 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Zdravo. Nisam sigurna sta da radim sa sobom, patim od depresije vec dugo vremena(mozda od srednje skole, a sada imam 25 godina), ali se sve to nekako desava u epizodama. Budem dobro neko vreme, zatim lose i tako sve zaredom. Cini mi se da sam sada jako lose i nisam sigurna da mogu sama da se izborim sa ovim. Izgubila sam ikakvu zelju za zivotom, samo neke retke sitnice mogu da me pokrenu. Stalno sam umorna i imam negativne misli i emocije. Do sada nisam trazila pomoc, ovo je prvi put da se obracam nekom strucnjaku. Zivim u gradu gde nema mnogo specijalista koji bi mogli da mi pomognu razgovorom a da mi odmah ne daju saku lekova. Jako sam umorna od ove situacije, ali imam veliku zelju da ovo promenim i resim jednom zauvek. Sta mi savetujete, da li postoji nacin da se sama izborim sa ovim?
Psihijatar i lekovi ili online psihoterapija.sami svakako morate da se borite nadjite moj yt kanal i gledajte savete i video materijale pa probajte sami sebi da pomognete
već bar dva meseca imam neke misli kojima sam opsednut, bilo mi je veoma teško fizicki u početku, sada je bolje mogu da jedem imam apetita ali me to zatišje plaši. planiram skorije na neku psihoterapiju
jos sam sad u izolaciji još pet dana, kao večnost su
imam problem sa nekom opsesijom zbog koje nisam mogao da spavam i imao sam smanjeni apetiti mesec dana i tada je baš bila agonija, sada je stanje fizicki smireno- mogu da spavam i mogu da jedem više misli su mi malo smirenije ali to me plaši puno, da mi se nije nešto desilo…
konkretno u pitanju su opsesivne misli o nečemu sa sto ne volim i nije moj fah…i najmanje stvari me trigeruju
još sam sada igrom slucaja u izolaviji jos pet dana, to za mene deluje kao večnost, hocu da se vratim na staro, spreman sam da idem na terapiju
ako zelite online ili uzivo pisite na kabinetagora@gmail.com mozete i dok ste u izolaciji
Poštovani, imam problem sa kontrolom emocija i ponasašanja. Javlja mi se iznenadni nalet negativnih emocija koje ne mogu da kontrolišem. Neka sitnica bude okidač, a npr. dan pre na tako nešto ne bih tako reagovala, nema pravila. Specijalno sam osetljiva pred najblizim ljudima. Mislim da i pozitivne emocije jače doživljavam. Moram da naglasim da oduvek imam problem sa majkom koja je preterano vezana, ima cvrste stavove i ako nisam po njenom kalupu (a nisam) nisam dobra. To je ukratko, znam da dosta ide iz porodice, ali ne znam kako to da menjam, samo sam svesna problema. Imam 24 godine i često imam ispade i nezrelo ponašanje.
Postoji razlog ali za sada nepoznat zadto je to tako. Probajte da izucite i praktikuejte asertivno ponasanje.ima na internetu o tome.takodje ako zelite da radite na sevi mgou vas usmeriti nan onlinepsihoterapeute iz mog kabineta
Moj otac je jako konzervativan dok mama je Malo blaža po tom pitanju. Živim u sredini gdje je imati druga (za njih muško i žensko ne mogu biti prijatelji) a tek momka (koji ti dolazi kuci a ne udajes se za njeg’) najveći grijeh. Ja se već određeni period ‘iskradam’ iz kuće da bi se vidjela sa drugovima jer drugačije ne može. Jako se bojim reakcije mojih roditelja kad saznaju, znam da ću izgubiti njihovo povjerenje ali ja želim društveni život i sve što ide uz to ali nažalost to je samo ovako izvodljivo. Grize me savjest želim da im kažem ali se jako bojim reakcija. Jer par ljudi nas je već vidjelo kako se družimo i svaki minut strepim da li će im neko nešto reći . Imam 17 godina i ne vidim izlaz iz ove situcije.
Postovana pisite ovde i moje kolege koji su eksperti za ove probleme ce vam odgovoriti. Ovo nije moje polje znanja http://www.kabinetagora.rs/forum slibodno se registrujte i izkopirajte ovo
imam problem tako da pokusavam da zeznem svoj mozak sa stvarima koje on ne moze da očekuje da cu da uradim. Ne znam kako da objasnim, jako je čudan osećaj koji je od skoro počeo
pojasnite probajte da docarate sta se desava
Dr.specijalista bi detetu dao lek Vortioksetin koji je za osobe iznad 18 god.Dete nema jos ni 10 sta da radim …treba mi savet!
Vidite sa paihijatrom.ako se ne snadjete mogu vas uputiti na psihijatra
Zdravo, dugo mi je trebalo da uopšte progovorim o ovoj temi. Anksioznost osjećam već nekih 5/6 godina. Dugo sam odbijala bilo kakav vid pomoći, nijesam htjela da me drugi vide “ludom”, plašila se da me psiholozi neće razumjeti, da će misliti ko zna šta, da će me ljudi okolo osudjivati.. o svakoj situaciji u životu previše razmišljam unaprijed. I najkraći razgovor ja u svojoj glavi razradim unaprijed, stalno strepim od gluposti, muči me kako ću reći ovo, kako ću uraditi ono… Strah od javnog govora da ni ne pominjem, a nekad sam bila toliko slobodna i opuštena, sve ovo previše crpi energiju iz mene. Takodje, imam jako dobro pamćenje, ali toliko puta ponovim određene aktivnosti tipa provjeravam da li sam zaključala stan, da li sam prepisala nešto tačno iako znam da jesam.. Takodje pranje ruku, operem ruke i imam neki osjećaj nenormalno neprijatan da automatski moram opet da ih operem i tako više puta.. još kao mala obožavam neku pravilnost i organizovanost, u ormaru sve mora da bude savršeno složeno sve u kocku, čim jedna stvar nije po tom iznerviram se… Takodje imam jako čudne misli dok hodam tipa predjem preko stepenica i shvatim da sam ih prošla i više ne mogu to da uradim i vratim se još jednom tuda… Da ne nabrajam više… Interesuje me šta ja sama mogu da uradim povodom toga.
Hvala Vam puno, već mi je lakše.
Dobar dan. Sestra treba da se porodi za 15 dana i mama mi je upala u depresiju da nista ne moze da radi, nigde nece da ide ni da prica sa ljudima. Ona je inace panicar ali sada je bas lose. Doktor joj je dao eliceu pije 2 puta po 1 od 10ml. I neki lek tovlon uvece. Ona je do sada bila bas aktivan i svaki dan je isla u grad. Sada samo sedi i huce. Cak i ne sprema rucak. Sta da radim i kako da se ponasam?
neka prati psihijatar uz lekove bi trebal oda bude bolje za 3 do 5 nedelja. ako oce psihoterapiju moze i to daproba. neka se pokrene neka radi minimalne stvari. bitno je da ne lezi i sedi u mesto
Zdravo. Od skoro se osecam jako lose i to kad se ubedim da mi nije nista vratim se sasvim u normalu, a sad kad stalno mislim o tom neprijatnom stanju derealizacije kao da sam u nekom bunaru, ne pricam nista samo mislim i mislim i razuveravam se da je samnom sve u redu a onda postane sve gore. Ujutru se budim sa bolom u stomaku jer znam sta me ceka bukvalno kao da me neko u rat tera. Gubim apetit bas, kao i to da gubim volju za ranijim aktivnostima koje sam radila jer vise ne znam kako sebi da pomognem da izadjem iz ovog bunara, sna. Ako ne razmisljam o tome onda razmisljam o nekoj mentalnoj bolesti i to da mi ni psihijatrija nece pomoci tj nista me ne razuverava. Jos malo i bomba moze da padne ja verovatno ne bih odreagovala toliko mi je paznja sa stvarnosti odlutala. Da li se ovo leci jer sam svesna svega a kao da nisam, moram d anapomenem da sam pila eliceu ali tek je proslo tri nedelje zajedno sa ksalolom za panicne napade koje sam takodje imala. Sada me je strah i od lekova. Nikako ne mogu da se oduprem tom ruznom strahu i mislima da ludim, imam sizofreniju i da sam u snu
da moze da se lici psihoterpaijom, ako ste zainteresovani pisite na kabinetagora@gmail.com odlicni terapeuti rade i online sa ljudima iz celog sveta
Dobar dan. Meni je mama preminula 22.02. Jos je sveze i jis sam u haosu, ali osecam da mi je potrebna pomoc. Majka je odvezena u bolnicu zbog izliva krvi na mozak. Na srecu, sve funkcije su bile ocuvane, osim sto je govor bio otezan. Pri poboljsanju stanja, ta moja nepokrerna Majka dobije”coronu” u sred bolnice (niko ne zna od koga i kako) i prebacuju je na covid odeljenje bez ijednog predznaka. Tamo ide na bolje, ima saturaciju izmedju 95 i 97, ali joj eto pomazu sa kiseonikom. Ja sam laik, ali zar kiseonik ne razara pluca ako ga dajete nekome ko ga ne treba? Kontrolni pcr test negativan. Predlog lekara da bi izasla iz bolnice je dom koji imausluge terapeuta i fizikalne medicine. Nasla sam dom, povezala ih i onda…pozovem da pitam kada moze da izadje iz bolnice i onda pocinje…ne, ona je mnogo lose, pmuca katastrofa, kiseonik jos vise u upotrebi i…smrt! A ja je nisam ni videla ni cula sve vreme zbog te “corone” . Otisla je sama, a ja ne znam da li me trazila, da li je imala neku zelju…mislim da imam dosta znakova depresije. Placem, spavam, troma sam, jedem, ali kolace u ogromnim kolicinama, koje inace uopste ne jedem. Imam strah da se vratim na posao. Kako da prevazidjem odlazak jedine najvoljenije osobe koju sam imala…molim Vas da mi pomognete, jer osecam da se gusim
u pitanju je ogromna tuga koju osecate, postoje dve mogucnosti. prva koju vam savetujem da odete do psihijatra i da trazite lekove kako bi se malo sredili i druga je da dozvolite vreme da malo pomogne. nece biti brzo, niti lako ali vremenom ce te se polako navikavati na patnju koju osecate. psihoterapija takodje moze da pomogne, ako vas to zanima mogu vam preporuciti kolege koji rade online
Zdravo, dugo mi je trebalo da uopšte progovorim o ovoj temi. Anksioznost osjećam već nekih 5/6 godina. Dugo sam odbijala bilo kakav vid pomoći, nijesam htjela da me drugi vide “ludom”, plašila se da me psiholozi neće razumjeti, da će misliti ko zna šta, da će me ljudi okolo osudjivati.. o svakoj situaciji u životu previše razmišljam unaprijed. I najkraći razgovor ja u svojoj glavi razradim unaprijed, stalno strepim od gluposti, muči me kako ću reći ovo, kako ću uraditi ono… Strah od javnog govora da ni ne pominjem, a nekad sam bila toliko slobodna i opuštena, sve ovo previše crpi energiju iz mene. Takodje, imam jako dobro pamćenje, ali toliko puta ponovim određene aktivnosti tipa provjeravam da li sam zaključala stan, da li sam prepisala nešto tačno iako znam da jesam.. Takodje pranje ruku, operem ruke i imam neki osjećaj nenormalno neprijatan da automatski moram opet da ih operem i tako više puta.. još kao mala obožavam neku pravilnost i organizovanost, u ormaru sve mora da bude savršeno složeno sve u kocku, čim jedna stvar nije po tom iznerviram se… Takodje imam jako čudne misli dok hodam tipa predjem preko stepenica i shvatim da sam ih prošla i više ne mogu to da uradim i vratim se još jednom tuda… Da ne nabrajam više… Interesuje me šta ja sama mogu da uradim povodom toga.
Hvala Vam puno, već mi je lakše.
pozdrav pisite na ovaj majl kabinetagora@gmail.com ili na viber +381606424672 i trazite da zakazete termin online ili uzivo.
znaci vec unazad 5 godina imam probleme sa okp-om i panicnim napadima, na neki nacin okp nemam vise u nazad godinu dana , al panicni napadi i stezanje u grlu su postali problem sad , uzimao sam seroxat,eftil i onzapin kao terapiju sto mi je psihijatar prepisao i na svoju ruku sam prestao da ih uzimam u zadnjih godinu dana samo onzapin uzimam i recimo u avgustu 2020 sam imao bas probleme i sve do pre mesec dana mi nije bilo sta, u nazad 2-3 nedelje posebno zadnjih 5 dana su postali bas uzasni i sad se pitam dal da opet uzmem te tablete a imam ih kuci ili sta da radim nzm ni ja vise. i problem je sto imam fizicke probleme kao stezanje u grlu i srcani udar da imam a inace znam i sam da je to sve iluzija i da ne treba da se opterecujem al opet ne vredi, i tako na momente me smara recimo juce nista, danas problem opet, takodje jako retko izlazim napolje i pokusavam da pronadjem neko resenje da se izvucem iz ovoga.
najbolje resenje za koje ja znam jepsihoerapija kao ste zainteresovani za online rad pisite usmericu vas
zanima me koliko se placa i dal se placa prvi put posto sam negde video da se prvi put ne placa i kako da stupimo u komunikaciju, ja sam bio kod nekog psihijatra pre pola godine ali ta zena nije bila posebno zeljna da se posveti tako da nebih bas isao kod nje opet, a online psihijatra nisam nikada imao
pisitee na kabinetagora@gmail.com trazite besplatnu mislim da kod terapeuta Save ima besplatnih jos uvek placa se i cene cete dobiti kao i uslove rada od menadzerke kabineta
Zdravo,pre 2god sam opet obnovila vezu sa bivsim deckom,ali smo u tajnoj vezi zato sto su moji oduvek bili protiv bilo kakvog kontakta sa tim deckom.Mi se oke slazemo,ponekad imamo sitne svadjice.On je vec 3meseca u inostranstvu i cujemo se putem vibera.On ima 23god,a ja 20god i aktivno trazim posao.
Problem,ako se tako moze nazvati,je to sto on u poslednje vreme za sve prica “polako,to cemo-ces kad pocnemo da zivimo”.
Npr. rekla sam mu pre neki dan da bih zelela da zapocnem neki posao od kuce(zavrsila sam za kuvara)nesto tipa pravljenje slanisa i slatkisa po porudzbini,a on mi je na to odgovorio “mozes to i kasnije kad pocnemo zajedno da zivimo”
Isto tako pre neki dan sam mu rekla “deda zeli da mi kupi auto,jer mi je potreban prevoz zbog zaposlenja” na sta je on meni odgovorio “bebi kupicemo auto posle leta kad pocnemo da zivimo zajedno”
Kazem mu “treba da izvadim sve cetiri osmice rekao mi zubar da su kriticne i da treba da nosim fiksnu protezu” on na to odgovori “sto moras sad,mozes to i za par meseci kad pocnemo zajedno da zivimo”
I tako skoro na sve on meni kaze “kupicemo,uradicemo,ici cemo,videcemo kad pocnemo zajedno da zivimo”
Meni to pocinje mnogo da smeta,jer osecam se kao da mi brani da bilo sta uradim za sebe pre nego sto sa njim pocnem da zivim.
Inace on izdrzava oca,majku,mladjeg brata i mladju sestru.
Pa bih vas zamolila da mi predlozite kako da postupim povodom ovakve situacije.
Unapred hvala.
ignorisite ogranicenja koja osecate vec postupite kako VI mislite da treba bez trazenja njegove dozvole.
Interesuje me kakav to odnos moze imati suprug s majkom kad ne daje da se Rec Kaze za nju imamo bebu od 9 meseca i osecam se odbaceno nekad se i zapitam sta radim uopšte…
Naslucujem na sta aludirate.najbolje bi bilo da to kroz razgovor vidite da lu je odnos patoloski ili ne i sta da radite kako bi vam bilo bolje