3,540 thoughts on “Postavite pitanje

  • November 30, 2021 at 10:54 pm
    Permalink

    Ne mogu da pronadjem posao vec duze vrijeme, tako da zivim sa roditeljima, zavisim od njih, a oni su nepodnosljivi. Kritikuju non stop sto ne radim, sto me izdrzavaju, na teretu sam im, ignorisu me, ne razgvaraju sa mnom. Atmosfera u kuci je nepodnosljiva. Trpim, cutim, gutam, potiskujem bijes, uvrede, kritike, poludjeh. Sta da radim?

    Reply
    • November 30, 2021 at 10:55 pm
      Permalink

      Vidite zbog cega ne mozete naci posao i probajte to da resite.

      Reply
      • November 30, 2021 at 11:02 pm
        Permalink

        ala ste vi duhoviti… da ne kazem nezainteresovani ocigledno za ljudske probleme…. pa valjda su opstepoznati razlozi zbog kojih se ne moze pronaci posao u ovoj zemlji.

        Reply
        • November 30, 2021 at 11:06 pm
          Permalink

          Ako su vam to razlozi za nezaposljenost nije ni cudo sto se vasi ljute. Nezainteresovan sam za vas problem jer vi ocete da vas problrm bude moj pa da vam resim. Sami se osposobite da budete kompetetivni na trzistu rada.

          Reply
          • December 1, 2021 at 12:03 am
            Permalink

            Svaka cast!
            Ma vi ste cudo od psihologa!
            samo naprijed!

  • November 30, 2021 at 10:45 pm
    Permalink

    Imala bih jedno pitanje za vas i nadam se da ne postavljam na pravom mestu .
    Naime,imam ćerku od nepunih 7 godina koja je u školi stidljivija i povucenija,a kod kuće je potpuno druga priča,izuzetno je gruba prema mladjem bratu,ljubomorna,nervozna itd .Pričam sa njom konstantno,nema problema u školi,osećam kao da joj nedostaje moja pažnja iako stvarno smatram da nije tako.
    Da napomenem da postoje blage naznake preuranjenog puberteta i da trenutno vršimo analize,da li mislite da to može biti uzrok ili mi grešimo negde?

    Reply
    • November 30, 2021 at 10:47 pm
      Permalink

      Kad dobijete rezultate pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite termin kod kolega koji rade sa decom i oni ce vam pomoci da vidite sta je razlog.ja secne bavim ovom problematikom

      Reply
  • November 29, 2021 at 7:55 pm
    Permalink

    Dobro veče. Imam 16 godina. Od malena sam povremeno imala depersonalizaciju/derealizaciju. Sada je to učestalije, ali me ne ometa u životu. Nisam bliska sa ljudima(niti osećam potrebu), tj. nemam društvo i nisam bliska sa roditeljima. Htela sam da kažem majci da me vodi psihijatru zato što se u poslednjih 3-4 meseca osećam prazno. Tipa, gubim se i osećam da je sve san, ali se osećam i prazno. Inače, nisam neßto bliska sa majkom, pa i nisam sigurna da li smem da joj kažem. Da li da posetim psihijatra ili mislite da će ovo proći?

    Reply
    • November 29, 2021 at 7:59 pm
      Permalink

      Da odite do psigijatra bolje da pricate o tome

      Reply
  • November 28, 2021 at 2:46 pm
    Permalink

    Poštovani,
    Jako sam usamljena. Nemam ni partnera, ni prijatelje, a trenutna porodična situacija mi je jako loša. Medjutim, kada god poželim da izadjem da potražim neke prijatelje ili da otvorim neku društvenu mrežu, posle par sati izgubim svaku volju za društvom i tako u krug. Usamljena sam, poželim društvo, ili čak nadjem prijatelja, a onda ga blokiram i prestanem se javljati. Zanima me koji su mogući uzroci takvog ponašanja, jer mislim da je vreme da nadjem partnera i da se pobrinem za ovaj problem, jer me koči i jer zaista nemam nikoga. Unapred hvala na odgovoru

    Reply
    • November 28, 2021 at 4:39 pm
      Permalink

      Sve bozije moze da bude uzrok, kroz terapiju bi verovatno mogli da identifikujete sta je tacno.ako ste zainteresovani pisite na kabinetagora@gmail.com dace vam termin.postoji opcija i prve besplatne

      Reply
    • December 1, 2021 at 6:29 pm
      Permalink

      imam bukvalno isti problem, ako ti je lakse…

      Reply
  • November 22, 2021 at 11:24 am
    Permalink

    Poštovanje, ja imam problem sa okp, počelo je sa pranjem ruku i uz pomoć terapije se smanjilo, to je počelo od pre dve godine, od prošle godine mi se dešavalo da neku reč ponavljam odredjen broj puta, i od meseca maja do oktobra sam uspela bez terapije da nekako zaustavim, nosam ponavljala prihvatila sam tako, i prošlo me je, u oktobru sam odjednom počela tako da ponavljam reč,, predala sam je” i htela sam da to ppnavljam odredjen broj puta da bi rešila i da bi nestalo, ali sam sve više i više ponavljala i nisam uspela da ponovim, i to je trajalo oktobar i sad novembar, i tako sam dabima ponavljala, da sam sad počela da ponavljam po danima, da ne sme da bude 14 dana, ili 40 dana to nikako, a ni 4dana,to su po meni loši brojevi, i sad ne znam sta da radiž, htela sam svaki dan da ponavljam da bi prešlo 40 dana, jer mi se čini da sam ja toliko ponavljala, i da to nije dobro, da ce tako da mi ostane, a ovako više nemam snage da ponavljam, a plašim se i da tako ostane. Sta da radim?

    Reply
      • November 22, 2021 at 2:37 pm
        Permalink

        Ja cu da se potrudim da se suzdržavan, i ne nastavljam da ponavljam tu reč, ali imam veliku anksioznost zato sto sam ja tu reč ponavljala dosta dana, i da mi je stalo na 40dana, i da ja sad to moram da rešim da ne bude tih 40 dana jer taj broj po meni nije dobar, a ako nastavim da ponavljam znam da to nikad necu moći da rešim, jer ce stalno da bude tako na nekom po meni lošem broju, ili i kad bi ponavljala ja moram svaki dan sad da ppnavljam možda decembar i januar da bi prešla 40 dana, a po sebi vidim da samo upadam u još dublje i dublje, i imam strah, kao da ce to tako da mi ostane, i da se nikad ne reši?

        Reply
  • November 22, 2021 at 4:56 am
    Permalink

    Imam problem i treba mi savet. Suprug mi je preminuo pre 2 godine. Imam dvoje maloletne dece od 13 i 12 godina sin je 13 godina a ćerka 12 godina. Pre nekog vremena sam upoznala čoveka koji je razveden i ima ćerkicu iz prvog braka. Dete ima 9 godina. Mala me je super prihvatila. Kako je dobar čovek i dobra osoba. Hoće porodicu samnom da živimo zajedno ja on moja deca i njegova ćerka. Problem je u tome što moja deca njega neće da upoznaju. Oni smatraju da moj život treba da se svodi samo na posao i na njih. Kažu da sam stara da bih imala nekog. U tome imaju i podršku moje majke. Ja hoću da oni njega upoznaju i on njih. Ali mi treba savet kako da im priđem i šta da radim? Da li ja uopšte imam pravo i na svoj život? Da opet volim i da budem voljena i srećna. Zašto se moja deca tako ponašaju? Ja razumem da su oni ostali bez oca nije lako ni njima ni meni ali kako da im objasnim da život nije stao. Da ih ja nikada i ni zbog koga neću napustiti. Šta da radim? Kako da im to objasnim? Kako da i oni njega prihvate jer mi to mnogo znači? Ja bez njih ne mogu da živim a volim i njega. Inače imam 40 godina. Molim vas pomozite mi. Unapred hvala na odgovoru.

    Reply
    • November 22, 2021 at 11:25 am
      Permalink

      postovana
      problem je jasan ali resenje je jako komplikovano, stvarno je nemoguce da vam ja kazem to i to radite. ako zelite da pormenite nesto javite se na kabinetagora@gmail.com i trazite psihologa Biljanu ona je bracni terapeut ekspert za ovakve vrste problema

      Reply
  • November 21, 2021 at 12:07 pm
    Permalink

    Poštovanje, imam problem sa opsesivnim strahom i izlaskom medju puno ljudi, strah me da cu se onesvijestiti, da ce se desiti nesto lose i strah bude toliko jak da se osjecam nestvarno i stalno osluskujem svoje tijelo i mislim o tome. Moze neki savjet kako da popravim svoje stanje?

    Reply
    • November 22, 2021 at 2:29 pm
      Permalink

      Imam problem i treba mi savet. Suprug mi je preminuo pre 2 godine. Imam dvoje maloletne dece od 13 i 12 godina sin je 13 godina a ćerka 12 godina. Pre nekog vremena sam upoznala čoveka koji je razveden i ima ćerkicu iz prvog braka. Dete ima 9 godina. Mala me je super prihvatila. Kako je dobar čovek i dobra osoba. Hoće porodicu samnom da živimo zajedno ja on moja deca i njegova ćerka. Problem je u tome što moja deca njega neće da upoznaju. Oni smatraju da moj život treba da se svodi samo na posao i na njih. Kažu da sam stara da bih imala nekog. U tome imaju i podršku moje majke. Ja hoću da oni njega upoznaju i on njih. Ali mi treba savet kako da im priđem i šta da radim? Da li ja uopšte imam pravo i na svoj život? Da opet volim i da budem voljena i srećna. Zašto se moja deca tako ponašaju? Ja razumem da su oni ostali bez oca nije lako ni njima ni meni ali kako da im objasnim da život nije stao. Da ih ja nikada i ni zbog koga neću napustiti. Šta da radim? Kako da im to objasnim? Kako da i oni njega prihvate jer mi to mnogo znači? Ja bez njih ne mogu da živim a volim i njega. Inače imam 40 godina. Molim vas pomozite mi. Unapred hvala na odgovoru.

      Reply
      • November 22, 2021 at 2:40 pm
        Permalink

        postovana
        problem je jasan ali resenje je jako komplikovano, stvarno je nemoguce da vam ja kazem to i to radite. ako zelite da pormenite nesto javite se na kabinetagora@gmail.com i trazite psihologa Biljanu ona je bracni terapeut ekspert za ovakve vrste problema

        Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *