Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,745 times, 28 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovanje vec duze vremena imam problema s mislima i napadima panike, svi nalaze glave okej sve bilo, bojim se halucinacija i sad mi se desilo da me uhvatilo stezanje u glavi i gusenje i osjecaj ko da cu umisliti da sam neka druga osoba i sve mi je bilo nestvarno, zvala sam mamu i smirila se nekako. Jesam li poludjela? Svakako sam zakazala termin kod psihijatra pa m zanim vase misljenje. Hvala
Moralo bi da se poprica pa da vam kazem.nezahvalno je na oanovu 2 recenice. Al verovatno da niste ludi
Postovani,
Imam 25 godina, potpuno neorganizovanu svakodnevnicu gde mnogi moji i najobicniji planovi propadaju, zato sto mi se ne zna kada spavam, jedem, disciplinu nemam, sredim svoj zivot pred spavanje i pomislim da cu od sutra sve drugacije i opet bude isto, kao da ne mogu da izadjem iz tog kruga. Zelim sve da ispravim, kako bih se osecao bolje od trenutka kad se probudim, pa dalje, kako bih zavrsavao svoje obaveze i postigao ciljeve, jer me ovakav nacin zivota ubija “u pojam”, primecujem dosta izrazeniju sklonost ka anksioznim neraspolozenjima, ponekad se i uspanicim kada razmislim o izgubljenom vremenu koje je trebalo da bude usmereno ka necemu korisnom (skola, posao i slicno). Da li imate savet za mene ili smatrate da je korigovanje sna, ishrane, fizicka aktivnost dovoljan korak da se i psihicko stanje popravi i konacno dobije motivacija/volja?
nisma siguran, probajte da korigujete san, ishranu i fizicku aktivnost. ako bude bolje super, ako en bude bolje onda se javite i usmericu vas na strucnjake kolege koji ce vam pomoci u spoznaji psihickih barijera koje imate i kako da ih prevazidjete
Ne mogu da pronadjem posao vec duze vrijeme, tako da zivim sa roditeljima, zavisim od njih, a oni su nepodnosljivi. Kritikuju non stop sto ne radim, sto me izdrzavaju, na teretu sam im, ignorisu me, ne razgvaraju sa mnom. Atmosfera u kuci je nepodnosljiva. Trpim, cutim, gutam, potiskujem bijes, uvrede, kritike, poludjeh. Sta da radim?
Vidite zbog cega ne mozete naci posao i probajte to da resite.
ala ste vi duhoviti… da ne kazem nezainteresovani ocigledno za ljudske probleme…. pa valjda su opstepoznati razlozi zbog kojih se ne moze pronaci posao u ovoj zemlji.
Ako su vam to razlozi za nezaposljenost nije ni cudo sto se vasi ljute. Nezainteresovan sam za vas problem jer vi ocete da vas problrm bude moj pa da vam resim. Sami se osposobite da budete kompetetivni na trzistu rada.
Svaka cast!
Ma vi ste cudo od psihologa!
samo naprijed!
Imala bih jedno pitanje za vas i nadam se da ne postavljam na pravom mestu .
Naime,imam ćerku od nepunih 7 godina koja je u školi stidljivija i povucenija,a kod kuće je potpuno druga priča,izuzetno je gruba prema mladjem bratu,ljubomorna,nervozna itd .Pričam sa njom konstantno,nema problema u školi,osećam kao da joj nedostaje moja pažnja iako stvarno smatram da nije tako.
Da napomenem da postoje blage naznake preuranjenog puberteta i da trenutno vršimo analize,da li mislite da to može biti uzrok ili mi grešimo negde?
Kad dobijete rezultate pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite termin kod kolega koji rade sa decom i oni ce vam pomoci da vidite sta je razlog.ja secne bavim ovom problematikom
Dobro veče. Imam 16 godina. Od malena sam povremeno imala depersonalizaciju/derealizaciju. Sada je to učestalije, ali me ne ometa u životu. Nisam bliska sa ljudima(niti osećam potrebu), tj. nemam društvo i nisam bliska sa roditeljima. Htela sam da kažem majci da me vodi psihijatru zato što se u poslednjih 3-4 meseca osećam prazno. Tipa, gubim se i osećam da je sve san, ali se osećam i prazno. Inače, nisam neßto bliska sa majkom, pa i nisam sigurna da li smem da joj kažem. Da li da posetim psihijatra ili mislite da će ovo proći?
Da odite do psigijatra bolje da pricate o tome
Poštovani,
Jako sam usamljena. Nemam ni partnera, ni prijatelje, a trenutna porodična situacija mi je jako loša. Medjutim, kada god poželim da izadjem da potražim neke prijatelje ili da otvorim neku društvenu mrežu, posle par sati izgubim svaku volju za društvom i tako u krug. Usamljena sam, poželim društvo, ili čak nadjem prijatelja, a onda ga blokiram i prestanem se javljati. Zanima me koji su mogući uzroci takvog ponašanja, jer mislim da je vreme da nadjem partnera i da se pobrinem za ovaj problem, jer me koči i jer zaista nemam nikoga. Unapred hvala na odgovoru
Sve bozije moze da bude uzrok, kroz terapiju bi verovatno mogli da identifikujete sta je tacno.ako ste zainteresovani pisite na kabinetagora@gmail.com dace vam termin.postoji opcija i prve besplatne
imam bukvalno isti problem, ako ti je lakse…
Poštovanje, ja imam problem sa okp, počelo je sa pranjem ruku i uz pomoć terapije se smanjilo, to je počelo od pre dve godine, od prošle godine mi se dešavalo da neku reč ponavljam odredjen broj puta, i od meseca maja do oktobra sam uspela bez terapije da nekako zaustavim, nosam ponavljala prihvatila sam tako, i prošlo me je, u oktobru sam odjednom počela tako da ponavljam reč,, predala sam je” i htela sam da to ppnavljam odredjen broj puta da bi rešila i da bi nestalo, ali sam sve više i više ponavljala i nisam uspela da ponovim, i to je trajalo oktobar i sad novembar, i tako sam dabima ponavljala, da sam sad počela da ponavljam po danima, da ne sme da bude 14 dana, ili 40 dana to nikako, a ni 4dana,to su po meni loši brojevi, i sad ne znam sta da radiž, htela sam svaki dan da ponavljam da bi prešlo 40 dana, jer mi se čini da sam ja toliko ponavljala, i da to nije dobro, da ce tako da mi ostane, a ovako više nemam snage da ponavljam, a plašim se i da tako ostane. Sta da radim?
kompulzije treba da se sprecavaju,ako samo suzdrzavaje ne resava problem evo videa https://www.youtube.com/watch?v=6xpo6_lsmVw&t=52s
ako ni to ne pomaze onda se javite za psihoterapiju
Ja cu da se potrudim da se suzdržavan, i ne nastavljam da ponavljam tu reč, ali imam veliku anksioznost zato sto sam ja tu reč ponavljala dosta dana, i da mi je stalo na 40dana, i da ja sad to moram da rešim da ne bude tih 40 dana jer taj broj po meni nije dobar, a ako nastavim da ponavljam znam da to nikad necu moći da rešim, jer ce stalno da bude tako na nekom po meni lošem broju, ili i kad bi ponavljala ja moram svaki dan sad da ppnavljam možda decembar i januar da bi prešla 40 dana, a po sebi vidim da samo upadam u još dublje i dublje, i imam strah, kao da ce to tako da mi ostane, i da se nikad ne reši?
ako ne mozete sami obratite se kbt terapeutima iz mog kabineta na mail kabientagora@gmail.com i zakazite termin
Postovanje, ima 34 godine majka sam 4 dece. Od malena sam imala problem gubljenja svesti kad bi tokom noci naglo ustala ili udarila u lakat. Al to bi se desavalo jednom u dve godine. Al od 2017 godine kada sam ostala truda 3 detetom imala sam nevesticu i od tada krece moj strah. Tu pocinju glavobolje , napadi panika. Evo sad posel 4 ipo godine mislim da sam u vecem.strahu neko ikad. Uradila sve moguce nalaze magmetnu i sve u redu dr neurolog daje bromazepam 1.5mg. Sada kada nje pijem mirnija sam tokom.dana kada sam u kuci jer sam pre njega imala konstantan strah sta ako se onesvetim al napolju sam i dalje imam nemir. .Nesmem da odem u prodavnicu dete da dovedem iz skole.jos ako moram da cekam negde nikako da se to zavrsi da pobegnem kuci bude mi haos. Kako izaci iz ove agrofobije. Kažu treba da se suocim al nikako mi ne uspevam. Nisam do sada imala konsultaciju sa psihoterapeutom ili psihijatrom. Osecam se zarobljeno samo zelim staru sebe.
Da najbolje bi bilo da krenete sa paihoterapijom jer savetima vas problem nr moze da se resi. Ako ste zainteresovani mogu vas usmeriti naonkine kolege koji su vrhunski ili kod mene ako ima mesta u tom momentu
Imam problem i treba mi savet. Suprug mi je preminuo pre 2 godine. Imam dvoje maloletne dece od 13 i 12 godina sin je 13 godina a ćerka 12 godina. Pre nekog vremena sam upoznala čoveka koji je razveden i ima ćerkicu iz prvog braka. Dete ima 9 godina. Mala me je super prihvatila. Kako je dobar čovek i dobra osoba. Hoće porodicu samnom da živimo zajedno ja on moja deca i njegova ćerka. Problem je u tome što moja deca njega neće da upoznaju. Oni smatraju da moj život treba da se svodi samo na posao i na njih. Kažu da sam stara da bih imala nekog. U tome imaju i podršku moje majke. Ja hoću da oni njega upoznaju i on njih. Ali mi treba savet kako da im priđem i šta da radim? Da li ja uopšte imam pravo i na svoj život? Da opet volim i da budem voljena i srećna. Zašto se moja deca tako ponašaju? Ja razumem da su oni ostali bez oca nije lako ni njima ni meni ali kako da im objasnim da život nije stao. Da ih ja nikada i ni zbog koga neću napustiti. Šta da radim? Kako da im to objasnim? Kako da i oni njega prihvate jer mi to mnogo znači? Ja bez njih ne mogu da živim a volim i njega. Inače imam 40 godina. Molim vas pomozite mi. Unapred hvala na odgovoru.
postovana
problem je jasan ali resenje je jako komplikovano, stvarno je nemoguce da vam ja kazem to i to radite. ako zelite da pormenite nesto javite se na kabinetagora@gmail.com i trazite psihologa Biljanu ona je bracni terapeut ekspert za ovakve vrste problema
Poštovanje, imam problem sa opsesivnim strahom i izlaskom medju puno ljudi, strah me da cu se onesvijestiti, da ce se desiti nesto lose i strah bude toliko jak da se osjecam nestvarno i stalno osluskujem svoje tijelo i mislim o tome. Moze neki savjet kako da popravim svoje stanje?
to nije opsesivan, to je panica nstrah i vuce ka agorafobiji https://www.youtube.com/watch?v=UcSBS-rpu4g&t=3s i ostale gledajte
Imam problem i treba mi savet. Suprug mi je preminuo pre 2 godine. Imam dvoje maloletne dece od 13 i 12 godina sin je 13 godina a ćerka 12 godina. Pre nekog vremena sam upoznala čoveka koji je razveden i ima ćerkicu iz prvog braka. Dete ima 9 godina. Mala me je super prihvatila. Kako je dobar čovek i dobra osoba. Hoće porodicu samnom da živimo zajedno ja on moja deca i njegova ćerka. Problem je u tome što moja deca njega neće da upoznaju. Oni smatraju da moj život treba da se svodi samo na posao i na njih. Kažu da sam stara da bih imala nekog. U tome imaju i podršku moje majke. Ja hoću da oni njega upoznaju i on njih. Ali mi treba savet kako da im priđem i šta da radim? Da li ja uopšte imam pravo i na svoj život? Da opet volim i da budem voljena i srećna. Zašto se moja deca tako ponašaju? Ja razumem da su oni ostali bez oca nije lako ni njima ni meni ali kako da im objasnim da život nije stao. Da ih ja nikada i ni zbog koga neću napustiti. Šta da radim? Kako da im to objasnim? Kako da i oni njega prihvate jer mi to mnogo znači? Ja bez njih ne mogu da živim a volim i njega. Inače imam 40 godina. Molim vas pomozite mi. Unapred hvala na odgovoru.
postovana
problem je jasan ali resenje je jako komplikovano, stvarno je nemoguce da vam ja kazem to i to radite. ako zelite da pormenite nesto javite se na kabinetagora@gmail.com i trazite psihologa Biljanu ona je bracni terapeut ekspert za ovakve vrste problema
Postovani. Pre izvesnog vremena sam bila na psihoterapiji jer sam bila nezadovoljna svojim zivotom. Psihoterapeut je zakljucio da sam blago depresivna i da su u pitanju moja velika ocekivanja od sebe. U medjuvremenu se desilo to da me je partner ostavio jer nije mogao da “trpi” moju nervozu i nezadovoljstvo. Pomirili smo se i sada opet imamo razlicita razmisljanja,gde on tvrdi kako sam ja kriva za svaku nasu svadju i kako imam neki problem sa cime se ja ne slazem vec mislim da su za odnos dve osobe doprinele obe strane na bilo koji nacin. On ume da kaze neke stvari koje ne misli i ne razume da to mene moze da povredi. I da sam te reci koje on ne misli ali kaze ja izazvala. Da skratim konstantno se vrtimo u krug. Ne znam sta da radim.
postavljase pitanje sta zelite da postignete ili da pormenite? u zavisnosti od toga bi trebalo i da definisete postupke i plan rada. ako niste zadovoljni terapeutom menjajte ga , ako mislite da mozete sami onda cete morati da kopate dubljei dra trazite koren a onda i nacin kako postici promenu.
nista konkretno ne mogu da vma kazem jer ne posznajem vas porblem