Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,742 times, 25 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovani,
Sin me se odrekao od kako je napustio dom, ne želi bilo kakvu komunikaciju sa suprugom i sa mnom. Takođe, naziva nas nasilnicima i bolesnicima i kaže da nas mrzi. Ne pričamo već skoro mesec dana na njegovu inicijativu i kaže da nas ne želi u svom životu. Imamo još dvoje starije dece koja nisu prekinula kontakt sa nama. Zašto je on prekinuo kontakt i više nikada neće ništa sa nama- citiram ?
preispitajte postupke i sta vam je sin reko.
Postovani,
Kao decak sam trpeo psihicko i verbalno nasilje uz pretnje da ce me roditelj istuci. Kao adolescent sam pobegao od kuce (sa 12-13 godina) i od tada pa so danas (a imam 19 godina) povremeno imam nocne more kako bezim od kuce i nalazim se u drugom gradu u kome ne mogu da se snadjem. Sinoc sam opipavao krevet da se uverim da je san, a jednom sa se tako brzo probudio i bio “presecen”, zahvalio Bogu da je san. Da li mogu nekako da prekinem te nocne more?
moguce je ali ogroman rad mora da se ulozi u psihoterapiju
Okej, razumela sam, a samo da pitam da li bi bilo okej da tako ostavim kao sto jeste, da je tako na tom broju 14, iako mi se ne svidja nikako, da ne ponavljam, jer bi se samo umarala, a opet imam strah sto je na broju 14,a i da krenem da ponovim kao da nisam ponovila, kao da neće dalje od 14?
Odgovorio na drugo mesto gde ste isto pisali
U vezi sam sa deckom skoro 9 meseci ali je on pre 2 nedelje samo odjednom raskinuo, a razlog je osecaj da treba da raskine, koji mu se javljao i u proslim vezama ali treba uzeti u obzir da te veze nisu bile ozbiljne kao nasa. Nakon toga oboje smo patili a on se pitao da li je odluka prava i dohovorili smo se da se nadjemo da pricamo. Dosao je kod mene i rekao da i dalje misli da je to prava odluka, ali njegova dela su pokazivala suprotno. On je prvi zapocinjao sve, legao mi je u krilo i zapocinjao svaki dodir, poljubac, sve. Planirao je da se vrati kuci ali je meni bilo jako lose pa je ostao. Iako je rekao da je gotovo i da nam je to poslednji put da se vidimo, meni nije bilo jasno sta se desilo i pitala sam ga da se ponovo vidimo. On je rekao da prvo razmislim da li ce mi posle toga bbiti bolje ili gore ali sam rekla da hocu. Međutim, shvatila sam da ne zelim sebe da mucim i dajem laznu nadu pa sam rekla da ipak ne zelim to. On je rekao da se slaze i da ce to biti najbolje za oboje ali mi se vec sledece jutro javio i pitao me sta mi nije jasno u vezi onog sto se desilo i zasto mislim da je to bbilo pogresno. Ja sam rekla zato sto mi je dao laznu nadu i zatim me je nazvao i pricali smo o svemu nekih sat vremena. Tokom razgovora je par puta spomenuo da i dalje ne zna da li je to prava odluka i takodje je spomenuo da ja nisam nista uradila da ga sprecim u raskidu. On je rekao ,,Pa da nisi mogla, ali sam mislio da ces mi doci na kucu ili tako nesto”. Ja sam tada presekla i pitala da li hoce da opet probamo i nakon razgovora rekao je da hoce i da je srecan sto mu ,,nisam dala” da raskine. Od tada je proslo nedelju dana a on kaze da i dalje ima taj osecaj. I problem je u tome sto on ima osecaj kao da mu je sve u zivotu prolazno ali da ne zeli da bude tako i zeli da mu se to promeni i ima zelju da uspemo da resimo to i budemo kao pre ali ga taj osecaj koci. Kaze da misli da ce mu tako biti kroz ceo zivot i pre nekoliko nedelja dok jos nije raskinuo rekao mi je da se plasi da ce mu se taj osecaj javiti sa mnom jer mu je sa mnom lepo i voli me i ne zeli da mu to sa mnom bude prolazno. Vec 2 nedelje se mucim i razmisljam sta je moguce uraditi s moje strane, jer mi je cudno kako se to samo tako javilo a veza nam je bila prelepa. Puno bi mi znacila Vasa pomoc.
budite ono sto jeste, ako vas zeli takvu i ako je sposoban da napraiv kvalitetan odnos uspece veza. ako nije sposoban propasce… vi nistane treba da raidte osim da razmislite koliko je vrmeena dovoljno da on donese odluku. nakon toga vi treba da povucete konacan korak
Pozdrav! Imam nekih problema – pritisak tj. kočnice kad se radi o seksu (saradnik dole poslednjih godina odbija kooperaciju) a pomalo i ovako inače u životu, dosta neurotičnosti se nakupilo… Koji pravac psihoterapije biste mi preporučili? Hvala.
Javitecse na kabinetagora@gmail.com trazite anu mitrovic ona je strucnjak cbt terapeut
Poštovani,
Imam problem i ne znam kako da ga resim ispravno. Zivim u vanbracnoj zajednici sa deckom i sinom iz mog prvog braka. Od početka je sve bilo ok,kad se doselio kod nas neko vreme nije imao posao,kad se napokon zaposlio radio je puna dva meseca i napustio posao.
Od tad ja izdrzavam sve,placam stan i sve troškove zivota, on se ne trudi da nadje posao.Vecito su mu svi krivi sto ima dugove,nema auto itd. Sad je najnovije sto ima ljubomorne ispade sto sam ja menjala posao koji je dobro plaćen i sad je poceo da me napada da imam nesto sigurno sa vlasnikom firme itd.
Pokušavam da resim lepim rečima sve ali sa vremena na vreme ima neke ljubomorne sizofrenicne ispade i ne znam dokle mogu da trpim to vec.
Kako na lep nacin da prevaziđemo ovo ili je najbolje da se rastajemo?
Svi moji prijatelji su mu smetali i nemam vise kontakt ni sa kim i moja porodica mi je delimično okrenula leđa zbog njega
dobro bi bilo da potrazite strucnu pomoc koja bi cam pomogla da vam pomogne da sagledate sto realnije i objektivnije pa onda da donosite odluku
Imam 17 godina, uskoro punim 18 i imam velikih problema koji se ticu mene i mojih roditelja koji vrse psihicko nasilje nadamnom, vredjajuci me svakodnevno, ne uzimajuci u obzir moje odluke i moju rec, zele da me kontrolisu i da budem njihova “savrsena” cerka. pre pola godine smo se odselili(nisam ni znala da cemo se seliti nego su mi samo to saopstili nedelju dana pre), nikad nisam ni zelela da odem iz Srbije, sada sam tamo jos tuznija, nemam prijatelja, niti sa kim da pricam o svojim problemima, a naravno samo spominjanje da zelim da se vratim kuci ne dolazi u obzir. pokusala sam vise puta da razgovaram sa njima ali se cesto zavrsava kaznjavanjem, oduzimanjem telefona, cak jedanput i fizickim nasiljem. Ovo je najkrace sto sam mogla da ispricam kako bih mogla da postavim pitanje. nisam napomenula da ovo traje vec jako dugo i da sam shvatila da se nista nece resiti ako ne preduzmem nesto sama, pa sam odlucila da zapisem sve argumente i kazem im da ne zelim vise da zivim sa njima, ali ne znam kako da im to saopstim i kako da oni to prihvate, a plasim se da cu se i pokajati zbog svoje odluke.
Ne znam da li ima logike, ali pocnite da sticete, zaradjujte i onda cete moci da se odselite ili vratite za srbiju.dokle god nemate finansijsku necete imati ni jedru drugu slobodu
svesna sam svega toga. razgovarala sam sa njima o tome da zelim da radim i rekli su indirektno da ja nisam sposobna za rad, ne vidim izlaz iz ove situacije
Postovani, molila bih Vas za pomoc u partnerskim odnosima. Zajedno sam sa deckom 12 godina, vereni smo i zivimo zajedno. Usled poslovnih obaveza i obaveza svakodnevnog zivota, upali smo u rutinu i poceli smo da se udaljavamo jedan od drugog. Iako je u planu bilo vencanje kao i deca, sve se preokrenulo i moj partner odjednom ne zeli decu i vezivanje, te smo raskinuli. Ja sam u vezi dosta ljubomorna, a on je nezreo i ima problema sa preuzimanjem odgovornosti u zivotu, te se uklapa u sindrom “Petra Pana”. Nas odnos u odredjenim situacijama moze da se opise i kao pritisak- povlacenje, gde sam ja ta koja zahteva da se svaki problem sagleda i trazi resenje, a on bi sve da gura “pod tepih”. Da li mozete da me posavetujete kako da se postavim prema njemu i pomognem mu u sazrevanju? Pozdrav!
Najbolje da trazite biljanu iz kabineta agora kabinetagora@gmail.com ona je ekspert za to
Postovana, molim Vas ako mozete da mi pomognete mnogo bi ti znacilo. Imam 22 god i brzopleta sam, u poslu, u voznji. Ne znam kako to da resim, a vec sam dovoljno problema izazvala time.
Kako da pomognem? Izvolite
da li znate kako mogu da se resim brzopletosti? 🙂
ne bih znao, jer je lako postaviti pitanje veoma tesko da ti pametan odgovor. ali pretpostavljam da uz savetodavni rad i razgovor bi mogli da poboljsate situaciju.ako vas to zanima mogu vam peporuciti eksperte iz mog tima za online rad,ako zelite sami onda morate sami sa sobom da radite…
Postovani, moja majka kada je u prisustvu moga brata mnogo se srami od njega, to tako traje dugi niz godina. Retko ga kad gleda u oci i sklanja se od njega. On bio mnogo vezan za nju. Zasto ona tako radi u njegovom prisustvu?
Stvarno ne znam, cak ne mogu ni da pretpostavim razlog
Poštovanje, dečak 21 mesec na svako moje NE reaguje tako što prvo stk mu bude prj ruci baca na pod iz besa,danas sam mu rekla Ne jer nihe dao da mu obucem pidzamu,on nijei imao neštk pru ruci da baci i zario mi je nokat na usnu. Jako sam zabrinuta,kako da ovo promenim?
Lici na tempertantum i razmazenost ali ja nisam strucnjak javite se na kabinetagora@gmail.com i trazite decije terapeute i oni ce vam pomoci sigurno.vrhunski strucnjaci
Poštovanje, dečak 21 mesec na svako moje NE reaguje tako što prvo stk mu bude prj ruci baca na pod iz besa,danas sam mu rekla Ne jer nihe dao da mu obucem pidzamu,on nijei imao neštk pru ruci da baci i zario mi je nokat na usnu. Jako sam zabrinuta,kako da ovo promenim?
Pozdrav, imam problem sa kompulzivnim prejedanjem,sto podrazumeva konstantne misli o hrani. A pored toga sam stalno napeta , nervozna ,kao da sam stalno u nekom iscekivanju, imam potrebu da kontrolisem svaki momenat. Sve mora da mi bude isplanirano i organizovano, osecam da ce mi glava eksplodirati. Da li bi mi mogli reci sta je to, sta mi se desava i sta da radim? Hvalaa
Kompulzivno prejedanje se leci psihoterapijom moja koleginica milica hinic je odlicna u tome ako zelite kontaktirajte je preko mog kabineta kabinetagora@gmail.com i zakazite online
Poštovani, kako objasniti nekom da ima mentalnih problema?
Muž moje ćerke je delovao kao dobra osoba. Susretljiv, pažljiv, hoće svima da pomogne, lepo priča, obilazi rodbinu, kulturan, šaljivdžija… Nudi i očekuje od drugih mnogo. Kada mu ljudi ne uzvrate onako kako očekuje, razočaran je, uvređen i niko mu ne valja. Svi su protiv njega. Obično posle faze poleta i iskazivanja ljubavi, dođe period depresije, kritikovanja i maratonskih razgovora. Te faze se ciklično ponavljaju. U početku se to primećivalo kroz njegovu priču. Ume satima da drži suprugu ispred sebe i da joj priča, da je kritikuje, da joj traži mane. Inače iako mi je ćerka, nisam subjektivna, znam da je divna osoba. Veoma je emotivna, vredna i puna empatije. Izuzetno voli supruga ali ne zna na koji način da razgovara sa njim. Njegova retorika je neverovatna i ume da je ubedi da ona ništa ne radi dobro. Često ume, da bi gradila mir da prihvati krivicu za sve što se dešava. Kada ćuti, pita je zašto ćuti, kada hoće da nešto objasni on je ubedi da to nije mislila. U fazama sreće je voli u fazama depresije je mrzi, kaže da je ona kriva za sve što mu se dešava… kaže da je druga žena pored njega on bi imao više volje za životom i radom,kriva je što je živa…Kada je u lošoj fazi on pominje razvod i da joj neće dati decu, ako ih ona uzme on će je jednom lišiti života makar i posle 5 godina. Kada je raspoložen ona je njegova ljubav i bez nje ne može. Rekla mi je da je par puta pokazao nasilno ponašanje, šamar, guranje, bacanje stvari po kući…. Nakon toga niko bolji. Mi smo pokušavali da je urazumimo i pre rađanja dece da nije osoba za nju. Zbog nje smo ga prihvatili i ponašamo se onako kako je najbolje. Pomažemo im u svakom pogledu, ničim ga nismo uvredili.Pred nama se predstavlja u najboljem svetlu, ali sam ipak par puta prisustvovala kada je odvodi u sobu na maratonske monologe, posle kojih ona tiho plače.
Potpuno se promenila, postala je nesigurna u sebe i često kaže ja sam kriva za ovo ili ono.
Razgovarali smo par puta sa njima ukazujući im da ne vidimo gde je problem. Žive u svojoj kući, vole se, međusobna tolerancija i poštovanje je najvažnije.
Ne živimo blizu i znamo (da ako bi bili otvoreni i jasno rekli šta mislimo) da bi nakon našeg odlaska ona imala svađu i probleme… Samo bi pogoršali situaciju.
Ćerka je napokon postala svesna situacije u kojoj se nalazi, da psihički propada. Ali joj i preti…
ŠTA URADITI, KAKO JOJ POMOĆI?
Kako reći osobi da treba da ide psihoterapeutu (kada on ne ceni takav način), Najrađe bismo doveli ćerku sa decom kod nas ali se plašim da joj nešto ne uradi.
Meni se čini da on ima bipolarni poremećaj i da bi trebali zajedno tražiti pomoć. Ali on toga nije svestan, za njegovu depresiju je kriv neko drugi i ne želi pomoć.
Bojim se da će mi se ćerka razboleti i da će deca imati posledice ovakvog ponašanja.
Svesna sam samo jednog a to je da se pod hitno treba nešto preduzeti.)
To je jedna od situacija gde ne znam kako da vas posavetujrm jer ako nece da se leci nema na ina.
Opcija je onda da se vasa cerka razvede.ako nece breg muhamedu, oce muhamed bregu.
Dobar dan, trebao bi mi savet. Naime nalazim se u razdoblju novog pocetka, odnosno na zivotnoj prekretnici, ne bas vojom voljom. Sledom okolnosti ostala sam bez icega sto sam ranije imala – posla, mesta prebivanja ali i prijatelja i osoba. Imam 29 godina i znam da je cudno ali sve mi je nestalo. Osecam se jadno i ponizeno, najvise jer nemam posao.Tim vise sto znaci da sada vise vremena provodim sa roditeljima, koji su potpuna suprotnost mene, a u mojim godinama jako je to cudno jer mi je nezamislivo stajati bez posla i jos s nekim. Slusati optuzbe da sam sam za sve kriva i nepravedno mi govoriti da sam ovakva onakva glupa. Ja sam puno puta pokusavala da im recem da mi je zbog njihova misljjenja o meni unisten zivot – jer moje misli sada kada nemam posao idu uvek na to i nervira me kao da cu poluditi. Kada krenem nesto da kazem o sebi, dere se i usutkavaju me. i
Ja se zelim obraniti ali ne mogu jer mi ne dozvolu do reci. I moj problem je da me o da te recenice muce, ne mogu spavati i trazim opet dan kada cu imati kontakt da ih ispravim. Ne dozvoljavaju. Samo recu da idem dalje. Ali kako ako to nije reseno. Osecam promene u glavi, kao da tonem. . Tako se skupilo puno recenica koje ja zelim izgovoriti ali nije mi dozvoljeno . Zato recem nesto lose i dovodee me do toga da me pece savest jer sam to rekl, a nema potrebe. Samo hocu priliku da recem sto mi smeta, da nastavim normalno ziveti.
Moje pitanje je sto mi se moze dogoditi ako imam milijun recenica koje zelim izgovoriti , ispraviti ali nine
nije mi data prilika i stalno mislim na to , jako sam opterecena. Hvala.
Pocnite da pisete te recenice i odgovore.poput dnevnika.mozda pomogne
pisala sam, majka je pronasla i zelela da me izbaci iz stana zbog svega sto je procitala
tada se desilo i to fizicko nasilje od strane mog oca, veoma traumaticno za mene iskreno
da li biste mogli da me savetujete oko toga sta je pametno da uradim
Odgovorio sam vam sta mislim