Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 60,282 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovani.Dobar dan.Imam problem koji me muci.Naime,izlazila sam sa deckom skoro 2 god.Veza je imala uspona i padova,sto je i normalno.Na pocetku je sve bilo ok,voljeli smo se ludo.Da bi posle naseg prvog odnosa,on postao ljubomoran.Na kolege sa posla,na prolaznike.Nikad to nije priznao.Problem je u tome sto me psovao,nazivao pogrdnim imenima,kad god smo se svadjali.Kako on kaze Toliko ga iznerviram da mi mora to reci.Rekao je jednom prilikom ako se ne popravim,ostavi me mada ja i ti nikad necemo raskinuti.Nemoguce je.Trpila sam sve i svasta,nisam ni ja bila nekad ok ali nije to bilo opravdanje.Jedan dan sam pukla i raskinula.Nisam vise mogla.Tesko mi je bilo,i sad mi je.Nismo se culi,rekao joj da sam mrtva za njega.Da bi proslo 6mjeseci ,vidio me gdje cekam kolegu da idemo na kafi i rekao mi je da vidi koliko sam ga voljela i kako se ne kaje za neke rijeci.Rekla sam mu da nema nista od toga i tu se zavrsila prica.Da bi mi sad opet posle 7 mj pisao,da sam u vezi sa dr kolegom da priznam ,da mu olaksam jer ako mu priznam on ce da obrise sve uspomene i da ga je sram sa kim sam ja.Ja sam naravno rekla da to nije tako,on je rekao da ne zna sto se vraca u nasu vezu jer je to zavrseno i kao da priznam da sam sa njim jer on meni priznaje da je imao masu cura i da ga boli briga za sve.Kako da shvatim ovo?Rekla sam mu ti mene volis jos ili si zaljubljen,na sta je on rekao ne nista od toga.Naravno da ne bi priznao.Kriv je,non stop ponavlja ne kajem se ne kajem se…Hvala vam
postovana
imam utisak da je ovo provokacija sa njegove strane, ne treba da priznate nesto sto nije tacno.tako da drzite se istine i to je to
Poštovani,
Imam 30 i neku godinu, radim, udata sam i imam dete. Sve je to manje – vise ok. nego, uvek sam bila zaljubljive prirode. Ali nakon što sam se zaljubila u svog muža, potom posle nekoliko godina udala i rodila dete mislila sam da se vise nikada necu zaljubiti. Porodica na prvom mestu! medjutim, desilo mi se da se zaljubim u 10 god mladjeg decka kulturnog, toplog, studenta (koji zavrsava faks, ne zna ni kako ce mu nadalje teci zivot, gde ce ziveti i sta raditi-razumljivo s obzirom na godine i nezavrseno obrazovanje) koga sam sretala svakog dana na po par minuta. Silom prilika (nece raditi tamo gde je radio) se vise necemo sretati. A ja i dalje mislim na njega. A i ta “zaljubljenost” kao da mi se desila u trenutku kada sam saznala da se vise necemo vidjati i pozdravljati i procaskati po koju rec. Sve je stvar odluke, ali kako da ga ja izbacim iz glave? Da li je to zaljubljenost ili nesto drugo? A kao i da ne zelim da ga eliminisem skroz iz zivota, kao da zelim kontakt sa njim. Neki ljudi prodju kroz nas zivot – neki prodju i ostave trag.
postovana
zaljubiti se znaci projektovati svoje zelje na drugog, u prevodu nije do osobe vec je do vas. tako da razum treba da vam drzi svecu vodilju i da budete svesni da je ipak to samo jedna iluzija o…necemu idealnom. da li je dobor rizikovati zbog toga? da li treba napustiti i ostaviti porodicu?
ako je zaljubljenost samo u nivou maste i ceznje onda je ok, dozvolite joj da bude tu to je potreba, opijensot i osecaj koji nam prija…procice
ako imate volje probajte da nadjete mit o tristanu i izoldi https://hr.wikipedia.org/wiki/Tristan_i_Izolda porcitajte o tome zanimljiv mit.
sigurno ce proci nemojte smao praviti gluposti zbog toga zbog kojig bih se kajali
Hvala na odgovoru! Pronaćiću mit i pročitati. Naravno da je to kod mene na nivou čeznje i mašte. Ja ne bih i neću praviti gluposti i rizikovati nesto stabilno i dobro. Čak mislim da ne bi ni druga strana to uradila (moj “predmet razmišljanja” ne bi to uradio). Samo su mi naišli trenuci, kako bih to nazvala, JAKE ČEŽNJE-kada si svestan nemogućnosti i razum ti kaže “ne”, a opet nekoga želiš i srce ti kaže “kad bi samo moglo”…I onda si razapet izmedju ta dva.
Rekli ste “ako je zaljubljenost na nivou mašte i čežnje, onda je ok”… a postoji li i druga vrsta zaljubljenosti-ona koja prevazilazi nivo mašte i čežnje? Jer sve i počinje iz maštanje o nekome i neke čežnje….
Hvala na odgovoru! Pozdrav.
Postovana
U domenu maste u smislu nista ne radite.postoji i realizovana gde se ljudi upustaju u flert i odnose. Ona je vid prevare. Ona je zabranjena ako smatrate da je preljuba zabranjena. Setite se da je u tudkem dvoristu trava uvdk zelenija …iluzija nase duse.
pisem sa telefona pa je zato moj odgovor kao od posetioca sajta.
S postovanjem
Zarko
…Mislim na njega i dalje, iako ga ne srećem. Skapirala sam šta me je privuklo. Ono što mi nekada, kažem nekada-ne uvek, nedostaje. On tako smireno i veselo komunicira (za razliku od muža koji nekada zna drsko da odgovori na neko moje pitanje npr.). Zatim tako je otvorena ličnost, tako lako pričate sa njim, umiljat je . Volela bih ga i za prijatelja, ali prijateljstvo se stiče i gradi spontano, ne može se nametnuti i reci E jel hoces da se družimo?! Jedino smo prijatelji na društvenoj mreži-ne bi li imala neki kontakt sa njim, eto čisto da znam da ga tu mogu naći. On poznaje celu moju porodicu (mene dete muža) zbog prirode posla koju je obavljao, a gde je moja porodica bila stranka u toj ustanovi. I zahvalan nam je na lepoj saradnji koju smo imali i dete mu je jako drago. Obavljali su i drugi taj posao, ali je zaista osoba sa kojom želim kontakt-jer sam tek i počela da nislim na njega onda kada sam saznala da više nece raditi. Dok smo se sretali, dok je radio nisam na njega ni mislila na taj nacin. Bas se osecam tuzno.
traja ce jso neko vreme pa ce proci
Postovani,
Imam 21 godinu, i u vezi sam vec 4 godine. Veza je na daljinu od prvog dana, prvo zbog njegovog faxa, sad zbog mog.Vec neko vrijeme razmisljam o raskidu, ali nemam konkretan razlog za to. Decko je divan prema meni, imamo jedan izgradjen odnos. Vezu punu ljubavi. Medjutim ja shvatam da mi vise odgovara kada se ne cujemo, tj. kada se manje cujemo, kada nemam tu obavezu da se njemu javim. Imam potrebu da vise izlazim s drugaricama, da vrijeme provodim s drugim ljudima. Blizi se proslava Nove godine, zeli zajedno da slavimo (sto bi i bilo normalno) medjutim meni se ne slavi s njim.
Svaki pokusaj raskida je bio neuspjesan. Opet s druge strane osjecam i neki strah, sta ako je raskid pogresno rijesenje, sta ako ja posle njega necu naci nekog decka dobrog kao on?
postovana
mladi ste i obicno su prvi ljubavni odnosi neuspesni tj zavrse se raskidom, to je i normalno i ocekuje se. kako to moze ne mogu da raskinem, nespesan pokusaj?
lepo mu recite da vi nejga postuejte ali da nemate potrebu da budete sa njim i da je to dovoljan razlog da prekinete odnos.
ako ne raskiente ovja osecaj ce se produbiti. s toga ako ne volite nekoga skupite hrabrost i zavrsite taj odnos.
a prica, necu naci nekog drugog moze da prica samo onaj koji ne sme da raskine.
Hvala Vam puno.
nema na cemu
hvala vama sto ste se obratili
Dobar dan postovani,
Moj problem ukratko je sledeci, udala sam se za coveka koji je stariji od mene 11 godina i s njim sam od svoje 19.godine do danas(`88.sam godiste). Imamo sina koji je prelep decak, kojeg zbog njegovog posla odgajam sama. Posao kojim se bavi iziskuje to da nije kuci po nekoliko meseci(3,4,5 ili 6). U poslednje vreme prema meni se ponasa vrlo ruzno, obraca mi se sa omalovazavanjem u drustvu, za sve sto uradim prevrne ocima, za sve sto kazem ima ruzan komentar a uz sve to govori kako me jako voli i kako ne bi mogao da zamisli zivot bez mene i sina. Ja sam u svakoj nasoj svadji povucena i precutim, ponekad jedva cekam da ode da nije sa nama kuci. Zna da bude jako naporan i uporan u nameri da za bilo kakav problem i najmanji nekako ja budem kriva, sto generalno i radi. Preuvelicava situacije, ako me je, na primer, pozvao i nisam se javila ne telefon odmah, kaze da se nikad ne javljam na telefon. U par navrata sin mi je zaplakao jer je zeleo nesto,on mi je rekao da sam losa majka da sam ga razmazila i da sam preblaga prema detetu. On je za batine, ja nisam nikako. Zna da bude prek i vrlo grub na recima, a ja kao da ne znam sta bih uopste rekla u takvim situacijama. Postala sam jako usamljena i cesto mi se desava da se samo iskljucim i uhvatim sebe da placem da toga nisam ni svesna. Kad idem ulicom gledam u mlade ljude i osecam se matorom, prestala sam da marim kako izgledam ali i da se druzim sa ljudima. Radim od kuce i uglavnom sam sa sinom. Kad god pokusam da motivisem sebe da budem bolje dogodi se neka rasprava medju nama i opet me slomi. Pokusala sam da pricam sa njim o ovom i bila veoma otvorena na sta mi je odgovorio da je meni samo dosadno da treba da budem srecna jer imam sve u zivotu sto mnogi nemaju. Imam i strah od njegovih reakcija od tad, od vikanja i vredjanja pa i da ce me udariti. Ja nemam nikog osim njih, muza i sina ali imam osecaj kao da nemam ni samu sebe.
postovana
imam utisak da ste u pat poziciji. ovo pricam na osnovu samo ovog sto je napisao, mozda je situacija drugacija. ali vi ste u braku sa jedne strane a ne dobijate bracne beneficije, paznju ljubav odnos i relaciju a sa druge strane ste sami a pritom ne mozete konzumirati samocu i biti slobodni. to jednostavno ne moze da traje vecno a da se cena ne plati. cena je ovo osecanje beznadja i bespomocnosti. ako ste u situaciji mislim da bi bilo jako dobro da se javite pa da vidimo detaljnije sta i kako da cinite jer osecanje govori kako stoje stvari u vasem zivotu.
s psotovanjem
Zarko
Pozdrav,
Evo ukratko koliko je to moguće da vam izložim svoj problem. Sa dečkom sam 4 god u vezi, imamo dete od 3 god. Problem je nastao kada sam saznala da sam trudna on nije hteo ni da čuje za dete, bilo je jako stresno, ostavio me je tada … Ni sama ne znam kako ali izborila sam se sa tim, rodila dete, on se pojavio posle detetovog rođenja, situacija među nama se polako popravljala. Nekako sam oprostila sve ono što se dešavalo. Prošlo je dosta vremena ali ja i dalje ne mogu da otpustim negativne emocije koje me obuzimaju s vremena na vreme. Nekada želim da ga oteram iz svog i detetovog života, ne znam kako da objasnim, kada se desi neka mala svađica između nas imam želju da mu prosto sve natrljam na nos šta je radio tokom moje trudnoće. Ne znam više ni sama šta da radim.
postovana
bilo kakav savet sa ove distance poruka bi bio vulgarno naivan, jer bih morao da cuejm o cemu se radi kako bi mogli da zagrebemo i da vidimo sta je to sto vam ne dozvoljava da oprostite. ako imate potrebu da izanaliziramo problem i da probamo da nadjemo neko resenje imate moj e mail i skajp pa se javite da zakazemo
s postovanjem
Zarko
pozdrav! imam 25 godine i nikad nisam imala nekih mentalnih problema, uvek sam bila nasmejana i puna zivota i uvek razmisljala pozitivno o svemu ali sam nedavno raskinula vezu u kojoj sam razvila sebe u drugu licnost, postala sam zrelija i drugacijeg razmisljanja zapravo sam postala bolja osoba ali je veza na kraju pukla zato sto je osoba sa kojom sam bila veoma egoisticna i hladna i tvrdoglava i na kraju me ostavila zbog nekih neshvavenih razloga… iako sam svesna da ta osoba nije vise za mene, da je pogresna osoba i znam da trebam da zivim zivot dalje ali uzasno mi je tesko jer mi je ta osoba bila prva sto se tice ljubavi i sada ne znam kako da zivim dalje jer smatram
da sam zavisna od te osobe… postala sam kontra od onog sto sam bila dok sam bila sa njim; depresivna, besna, ne spavam dovoljno i svasta mi se mota po glavi i ne znam kako to da zaustavim. najgore od svega je sto sam potpuno sama, imam prijatelje sa kojima mogu da razgovaram ali mi oni uvek kazu procice treba vremena ali ja mislim da me oni ipak ne razumeju, uzasno mi je tesko da krenem dalje i uzasno mi je tesko sto sam sama i nemam vise tu osobu pored sebe… dakle moj problem je kako da prestanem biti zavisna od te osobe za koji znam da je pogresna za mene ali je jos uvek deo mene i zelim da taj deo ode
od mene da mogu ponovo biti kao sto
sam bila pre! hvala
postovana
ne mogu nista konkretno da vam akzem jer zavisnost od partnera ima hiljadu lica. morali bi da se cujemo da krenemo sa terpiajskim radom kako bih mogo konkretnije da vam pomognem. ovako ovlas, mogu smao da vam kazem stvari koje i vec znate: na silu izlazite idruzite se jer ce ubrzati proces zaceljenja. razmislite da li su nejgove mane podnosljive ili ne, da li vas odnos takav kakav je bio ima perspektivu. vidite zbog cega zbog raskinute ljubavi vi tonete do dna?
ako ste zianteresovani za ozbiljniu razradu problema mozete mi se obratiti i polako dap ocnemo sa radom
poz, unazad godinu i pol dana nakon poroda moje muke ne prestaju, ne psihice vec zdravstvene, od bakterija do upala … cestog hospitaliziranja zbog lose krvi iii ugk da skratim, sve samo ne na bazi psihe. iako zbog bolova svaku vecer ja sam misllila da cu umrijet i kroz plac oprastala se potiho ( dok spavaju) od svoje djece.sada napokon pronaden je lijek ja sam fizicki SAVRSENO napokon, ali sada kao da imam poslijedice od svih sokova ove godine. moje su misli podivljale, volim svoju djecu, obozavam, ali ponekad iz cistog mira nemogu podnijet niti jedan pokret ili pojacan ton njihiv, imam osjecaj da cu poludit i da cu im nesto nazao ucinit, iako mi se te misli mijesaju s onim : kiji* mi je pa nisam luda ja volim svoje dijete, i opet onda jaoo nemogu podnijet poludit cu. tako se cijeli dan borim sa svojim mislima. ponekad placem jer mislim da ludim, nisam normalna. ponekad mi se to dogodi bilo s kim kada pricam odjednom se iskljucim udem u svoj svijet i mislim da cu izludit i dobit zivcani slom . bez razloga. povjerila sam to svojim bliznjima oni kazu da je to sve od ovih sokova posljenji godinu i da je normalno da sam malo ” nervozna” ali neznaju da ja potajno popijem normabelic da se smirim. 28 god mi je i nezelim se avuc na tablete, pokusavam se smirit ali ne ide…. dal trebam posjet psihijatru ili…. jer imam osjecaj da mi netko da zeleni bomboncic i rece da je normabel ja bi mislila da je i ponasala se kao da mi nista nije…. help
postovana
ne mogu vam preko poruke ove reci o cem use radi, ali mislim da bi bilo odlicn oda se javite da poradimo malo i da vidimo sta je zapravo problem. odakle tolika nevroza,bes i netrpeljivost. kad budem video situaicju mogu vam reci sta mislim i o lekovima i farmako terpiaji. al idefinitivno psihoterapija je nesto sto vam treba.
ako zelite imate moj mail i skajp pa me kontaktirajte da zakazemo
s postovanjem
Zarko
Pozdrav,molim vas jedno pitanje. Ja bolujem od anksioznosti vec tri godine,idem redovno na kontrole,u sustini sam dosta dobro. U zadnje vrijeme moj naveci problem je to sto osjetim iz cista mira da mi srce kao preskoci,zatreperi u grudima,tako uzastopno neko vrijeme i jako se uplasim. Inace bila sam kod kardiologa nalaz uredan,srce zdravo Bogu hvala. Pa me zanima i vase misljenje od cega mi to dodje? Dr kaze ekstrasistole i da ih ima gotovo svaki covjek i nisu opasne,i moj dr kaze da je na psihickoj bazi pa me zanima i vase misljenje? Stalno mislim srce bukvalno zivim u strahu neznam vise sta da radim. I da vecinom mi se to desava kad se najedem a prije toga pregladnim pa dr u hitnoj kaze moze od zeluca podigne se kao dijafragma. Uglavom jako nezgodan osjecaj sta god bilo. Hvala vam naprijed
postovana
ako ste isli na pregled kod lekara i ako kaze da je srce u redu vi nemate nikakvih briga. lupanje srca je simptom koji se javlja i pri anksioznosti i u strahu tak oda je normaln oda kad se uplasite da pocne da lupa pa cak i da preskace.
to sto je neprijatan osecaj ne cini ga opasnim. ako razmislite prekrstene noge i utrnulost jedne nije prijatno ako se fokusirate na osecaj, pa opet ih prekrstamo
Hvala vam puno Zarko,mene iskreno vise te misle muce o srcu i bas samo cekam bukvalno da pocne “preskakat” potrudit cu se da nemislim o tome kao o nekoj “opasnosti” jos jednom hvala vam puno
Pozdrav.Vec dve godine bolujem od socijalne fobije,depresije.Pijem antidepresive vec cetri meseca.Ali i dan danas kad pricam sa nekim ili kada sam u nekom drustvu javi mi se na nekih par minuta nelagoda i nervoza.Onda to prodje.Ali se cesto desava .Interesuje me da li je to uopste izlecivo.Treba vreme,upornost ili sta?Pozdrav
Dobro jutro. Pre par god.psihijatar mi je uspostavio dijagnozu anksiozno depresivnog poremecaja. Lecila sam se medikamentima i radila na sebi (koliko je bilo moguce da to sama napravim), i dve godine bila bez lekova skoro 90% vremena super. Medjutim, u poslednjih godinu dana, imam neke probleme (jedan od njih je sexualna disfunkcija) i sada se osecam ponovo jako lose. Ne u smislu fizickog zdravlja koliko u smislu da se bojim da cu poludeti (u porodici u pobocnom srodstvu postoje ljudi koji imaju psihicke bolesti) i po ceo dan razmisljam o tome, osecam napetost, strah i raspolozenje mi naglo “pada”. Od cega da pocnem, od lecenja anksioznosti ili sta god sada bilo u pitanju ili od lecenja sexualne disfunkcije??? Volela bih sa Vama da popricam o oboje, volela bih da ovo resim i bez medikamenata, ali ih se ne libim. Da li imam razloga da budem zabrinuta za svoje psihicko stanje, da li je i dalje u pitanju “samo” anksioznost? Hvala
postovana
po vasem pismu vidim da ste introspektivini i da razumete problem u svojoj sustini. odakle bi krenuli to bi videli nakon razgovora gde bi indentifikovali sta je primarni problem. oko bolesti psihickih, u glavnom ako ste odrasla osoba vazi pravilo da ste ” zakasnili” sa razboljevanjem pa tu ne treba da mnogo brinete.
ako zelite da zakazemo senasu dodajte me slobodno na skye zarko.petrovic.cbt i krecemo polako
s postovanejm,
Zarko