3,917 thoughts on “Postavite pitanje

  • July 25, 2022 at 1:52 pm
    Permalink

    Poštovanje, treba mi stručno mišljenje. Žensko sam, 26 godina, imam posao. Imam problemčić koji me prati od malih nogu, previše razmišljam i zamaram se glupostima. U osnovnoj i srednjoj školi, vršnjaci su me stalno ismijavali zbog izgelda, nazivali me ružnom, glupom. Bila sam mirna, tiha, sve razrede prolazila sa 5,4. Veoma sam bila dobra osoba, koja nikog nije povrijedila niti je željela. Znam da to nije ništa strašno, djeca i ljudi znaju biti takvi pokvareni, zli. Uz sebe sam imala najbolju prijateljicu, a u srednjoj grupica se povećala na osobe od 4. Mojoj grupici je znalo smetati dok sam bila tiha, a ja sam njih pozorno slušala jer 4 njih je uvijek imalo nešto za reći. Za svaki ispit slala sam im podršku, za sve sam im slala podršku, ljubav, razumijevanje. A dok sam se ja otvorila za svoje želje kao da nisu vjerovale u mene da to mogu jer sam kao “smotana”, a ja sam imala jedino nisko samopouzdanje. A onda se nešto promijenilo, dobila sam prirodni glow up, podigla se, postala komunikativnija, dobila samopouzdanje, ali ne zbog drugih ljudi, jednostavno se dogodilo, zbog mene same. Osjećala sam se ugodnije u svojoj koži, sretnije. Iznutra sam ostala ona ista, jednostavna, stara ,dobra duša, vedra koja nikog ne želi povrijediti. Ali, moje prijateljice, pogotovo jedna od njih postala je baš grozna prema meni, napadaji, izedravala se na mene, bahatila, ponižavala dok su se druge samo smijale, nije im se svidjelo što sam komunikativna, nije im se svidjelo ni dok sam bilka tiha prije. A još se pogoršalo dok sam dobila posao, smijale se dal ću opće dobiti ugovor, koji sam na kraju dobila, a posao koji mi se sviđa nisam dobila preko veze. Nitko me nije poznavao i jednostavno sam im se svidjela i primili su me. Nisam se nikad ponašala da sam bolja od drugih ljudi, nisam umišljena, ali zabolilo me jer smo svi znali na što sam sve spremna napraviti za druge voljene ljude, uvijek sam uz njih, a kada nešto napravim za sebe, nikad nisam dobila podršku. Gledale bi me od nogu do glave, kao da im je smetao moj izgled, davale bi mi zbilja hladne poglede. Osjećala sam se neugodno u društvu i zbunilo me jer voljene osobe su inače sretne dok se podigneš, sretne su kada si sretan, a ja sam zbilja sretna. Morala sam se maknuti od njih, a bolilo me jer je tamo bila najbolja prijateljica odmalena. Ne zanimaju me izlasci, ne volim barove, noćne klubove, nepušač sam, ali to ne znači da se ne znam zabaviti. Imam dečka s kojim sam 10 godina, on mi je prvi, želim da bude i posljednji. Jako sam staromodna iznutra. Ljudi su me počeli nazivati veoma pogrdnim imenima zboh izgleda, da sam “kur**”, iako su mi grudi i stražnjica uvijek unutra, ne pokazujemm niti dekolte, ponavljam da imam dečka koji mi je bio prvi, nemam nijednog drugog muškog prijatelja, ne idem u barove. Smeta im što nosim haljine, bile duge ili kratke, trapke, smetaju im sandale ili čizme sa petom ili bez. Smeta im moja crvena kosa, koju ja volim njegovati. Ne šminkam se, prije sam malo,a sada uopće ne. imala ja zimski kaput, kožnu jaknu ili top sa ramenicama, ja sam nemoralna. To je bolesno razmišljanje. Samu sebe financiram i ako si sa svojim novcima kupim haljinu i sandale, ja sam nemoralna, iako pored sebe cijeli život imam samo jednog muškarca. Gdje je tu logika? Gdje je razum? Koliko ljudi mogu biti pokvareni, zli, ljubomorni, frustrirani? A ja iznutra toliko dobra osoba, spremna pomoći, a kada radim na sebi, ljudi mi žele zabraniti da budem sretna. Ima još sitnica, čula sam da me ljudi zovu “čudakinjom” jer sam stalno viđena sa majkom u šetnji. Sa roditeljima i bratom sam u odličnom odnosu, smeta im što se kao odrasla žena šećem sa majkom, a ne idem negdje vani piti. Kao da su toiko opsjednuti mojim životom da žele kontrolirati s kim se viđam. Znam da se ne bih trebala obazirati na takve gluposti, osnovna i srednja odavno su završene, učenje se isplatilo, imam predobar posao koji sam dobila sama, a ne preko veza. Na poslu gdje se vidi moj trud, dobivam pohvale kako sam ljubazna. Zdrava sam, sretna, iako nemam noćni život i ne pušim, dalje se zabavljam, opuštam. Jedino, zbog prijašnjih iskustava, prijateljice su me povrijedile da ja ne želim više upoznavati nove, nemam tu energiju. Žao mi je što se više ne družim sa najboljom iz djetinjstva, možda u budućnosti. Makar da je zbilja prava, ne bi tako bilo. Pišem ovo iako znam da će ljudi uvijek pričati, lagati, uvijek će im nešto smetati i ne smijem živjeti da im udovoljavam, nitko to ne radi, to ona ne bi bilo normalno. Znam da trebam nastaviti mirno živjeti, raditi i dalje na sebi, uživati u životu i mladosti. Sve ja to znam, ali dalje mi nije normalno kako ljudi blesavo razmišljaju, ako nemaš samopouzdanja, onda si ružna, ako imaš, nisi umišljena, možda se malo ističeš, onda si nemoralna iako imaš samo jednog muškraca pored sebe cijeli život. Dekolte i stražnjicu ne pokazuješ, nosiš haljine, suknje, duge ili kratke, odjeću koju sve žene nose, hodaš ponosno, normalno, živiš mirno i zdravo, samu sebe financiraš i to ljudima smeta i žele ti to zabraniti.

    Reply
    • July 25, 2022 at 2:15 pm
      Permalink

      Postovana, hvala sto uznosite problem ali bi mi trebalo 5x vise pisanije nego vama da bih ista mogo da kazem…zato bih vas zalomio za neko konciznije konkretnije pitanje koje je adekvatno za ovako kratku formu odgovora.

      Reply
      • July 25, 2022 at 2:54 pm
        Permalink

        Poštovani, skoro sat vremena sam pisala što mi se događalo, opisivala sam najbolje što mogu. Objasnit ću Vam ponovo, ljudi su veoma bezobrazni prema meni od malena, uvijek sam im bila ružna, a kada sam dobila prirodni glow up, dobila neko samopouzdanje, onda im nije ni to odgovaralo, ne izlazim, ne pušim, imam posao i samu sebe financiram. Imam dečka s kojim sam 10 godina, koji mi je prvi i želim da bude posljednji, nemam nijednog muškog prijatelja, a ljudi me zovu po izgeldom “kur**”, iako su mi grudi i stražnjica unutra, smeta im kada nosim ili duge ili kratke haljine, trapke, sandale. I kada sam obučena po zimskom ili ljetnom izdanju ja sam za njih nemoralna, a to je bolesno razmišljanje. Iznutra sam veoma dobra osoba, koja ne želi povrijediti nikoga, a dobivam samo napadaje. Mojim prijateljicama je smetao moj izgled, smetalo im je kada sam bila tiša, smeta im kada sam pričljiva. A ja sam njima cijelo vijeme davala podršku, dok one nisu u mene vjerovale uopće da mogu nešto postići. A kada sam dobila posao, koji sam dobila sama, ne preko veza. Ni to im se nije svidjelo. Ljudi me zovu čudakinjom jer sam stalno viđena u šetnji sa majkom, a ne idem vani piti. Moj problem je što ljudi žele kontrolirati i zabraniti mi tako nebitne stvari. Samu sebe financiram i kada si kupim haljinu i sandale, smeta im to. Iako, ponavljam niakda ne pokazujem dekolte i stražnjicu. Ne šminkam se, imam samo jednog muškarca cijeli život pored sebe i ljudi me zovu nemoralnom. Smeta im moja crvena kosa i moj izgled. Znam da se ne bih trebala obazirati na ljude jer su zli, pokvareni, frustrirani, ljubomorni. kada sam bila tiha, bez samopouzdanja onda sam bila ružna, a kada sam se podigla, nisam umišljena, ali držim do sebe, imam samopouzdanja, iako sam iznutra ona stara ista ja, dobra duša, onda sam nemoralna iako ne pokazujem dekolte i stražnjicu i imam samo jednog dečka. Zašto su ljudi takvi, zli? Zašto su opsjednuti sa mnom? Nitko ne udovoljava drugima pa tako ne smijem ni ja, zašto je ljudma teško prihvatiti da sam sretna ovakva i da žena nije nemoralna kada je u haljini i kad ima SAMO JEDNOG muškarca?

        Reply
        • July 25, 2022 at 2:59 pm
          Permalink

          Postovana, znate poslovicu: ako te neko uvredi sram ga bilo, ako te drugi uvredi sram i njega bilo ako vas treci uvredi sram vas bilo. Razmislite koliko vas ljudi mrzi pa tragajte sta je razlog

          Reply
          • July 25, 2022 at 3:10 pm
            Permalink

            Ako sam Vam opisala da sam predobra osoba i da me drugi zbog toga ne cijene već gledaju moj izgled, hoćete reći da sam ja kriva što njima smeta? U životu nisam nikoga povrijedila niti davala razlog da me mrze, gazili su po meni jer sam očito predobra da im vratim. Glupo mi je što su drugi opsjednuti mojim izgledom i smeta im što nosim haljine koje sama isfinanciram, imam dečka s kojim sam 10 godina, prvi mi je i posljednji. Ne izlazim, ne pušim, ne pokazivam dekolte ni stražnjicu, ali ja sam za druge i dalje nemoralna. Shvaćate li da ja za to nisam kriva? Da to proizlazi iz njihovih frustracija. Vaši odgovori su čudni i nimalo stručni. Imam dojam da vam se neda pomoći niti pisati, zato ne razumijem zašto uopće imate ovu stranicu? Ova stranica je hoax, nimalo profesionalno. A ja neću tratiti vrijeme, dovoljno se razumijem u psihologiju da shvatim sama zašto su ljudi takvi, a takvi su zato što su zli, živim normalno zdravo i nisam kriva što su toliko bezobrazni. Samo se treba maknuti od njih, a priča će uvijek biti. Očito sam im zanimljiva. I ne treba mi smetati. Hvala, eto sama sam si pomogla.

          • July 25, 2022 at 3:12 pm
            Permalink

            Poslovica ima 2 zakljucka..ili je do ljudi ili je do vas. Pa sad vi znate sebe i razmislite. Istovremeno ste pasivno agresivni – mozda i tu ima neceg? Razmislite

  • July 24, 2022 at 10:49 am
    Permalink

    Mojoj supruzi je zvanicno konstatovan F 60.3 i F 31.2 pre 2 god (To je objasnilo razne faze u nasem odnosu a znamo se 30g.) naime tada je otisla od kuce skoro 2,5 meseca i kada se vratila uslov je bio da ode na pregled i tada je iz vise tretmana konstatovan poremacaj. Dobila je terapiju koju je koristila neko vreme i prosla godina je bila stabilna. Prekinula je terpiju mi kao porodica sin 24g cerka 14g pomislili da se stabilizovala. Krajem prosle i pocetkom ove zivot nam je bio kao bajka i ja sam bio predmet obozavanja (cak sam joj skretao paznju da preteruje). Da ne duzim pre 4 meseca je dobila napad besa straha (kao ranjena zivotinja) i otisla od kuce. Mi ne znamo gde je povremeno se javlja cerci preko poruka (viber) ne zeli ni da se vidi ni da se cuju, jednostavno nikakvih emocija a ja sam taj koga ne da mrzi nego bi me izbrisala. Pre 2 god sam saznao za tesku traumu iz detinjstva od strane brata sa kojim nema kontakte a ni sa majkom koja je bez bilo kakvih emocija cak i prema unucima. Moje pitanje je da li ljudi sa ovim poremecajem mogu da izgube emocije , uspomene kao da zivi drugi zivot tj dokle vremenski ovo moze trajati? Napominjem da za ovo vreme od kad nam se zivot pretvorio u pakao preko imterneta sam se informisao i zakljucio da je ona skolski primer za ove dijagnoze.

    Reply
    • July 24, 2022 at 11:01 am
      Permalink

      Da mogu da se skroz obrnu, to je i problem sto se ne ponasaju kao normalni ljudi pa ne mozete uhvatiti nikakv red i pravilo

      Reply
    • July 24, 2022 at 11:54 am
      Permalink

      A da li to ima neko vremensko trajanje i da li oni uopste u ovom momentu imaju secanja i emocije cak i prema rodjenoj deci.

      Reply
      • July 24, 2022 at 12:05 pm
        Permalink

        Imaju secanja, nema pravila kao sto sam rekao. Vase je da procenite jel veca dara ili mara…da li cete trpeti iz nekog razloga ili odpusati iz nekog razloga.ne treba da se pitate sta ce ona raditi…radice kako je glava sluzi

        Reply
  • July 23, 2022 at 11:09 am
    Permalink

    Pozdrav, imam pitanje za vas?! Prvi napad panike mi se desio 1og jula prosle godine, trebalo mi je nekih 6meseci da provalim da je anksioznost u pitanju. Zadnjih 4-5meseci sam sa nekim sitnijim i redjim simptomima a evo od kad su krenule ove visoke temperature kao da me strah da se ne srusim zbog vrucine da mi se ne desi nesto, a ranije mi nikad nije smetala vrucina, pa me zanima hoce li i to proci kao i ostalo ? Unapred hvala na odgovoru. I pozdrav za najbolju ekipu.

    Reply
    • July 23, 2022 at 11:14 am
      Permalink

      Mozete li mi postaviti preciznije pitanje? Da li ce proci je lose postavljeno pitanje…da prodje od cega, zasto je nastalo pa da prodje, sta vi radite pa da resite neurozu?

      Reply
      • July 23, 2022 at 11:49 am
        Permalink

        Jel prolazi strah od toga da se nesto lose ne desi, zbog vrucine? Jel izlecivo? Kazem vam sada sam sa minimalnim simptomima hvala bogu al opet mi nije bas svejedno kad trebam po ovoj vrucini da idem negde, i cesto biram da idem autom da ne bih pesacio po vrucini, zbog straha da mi se ne desi nesto

        Reply
        • July 23, 2022 at 12:24 pm
          Permalink

          da izlecivo je, u glavnom lekovi i psihoterapija su ya sada dva najpouydanija nacina ya lecenje.

          Reply
  • July 20, 2022 at 11:32 pm
    Permalink

    Pozz za Vas Naime,imam sledeci problem.Zivim u zajednici sa svekrom,svekrvom i zaovom koja nije udata.Imam dete od 4 godine.Pocelo je strasno da me iritira sledece.Zaova se ponasa nepodnosljivo.U vezi deteta,non stop svaki dan po par puta na dan mi postavlja pitanja,tipa Je li jeo,Je li kakio,Je li spavao.Hoces da piskis,hoces da kakis.Jesi ga kupala,Pa mogla si sad da ga okupas pa onda da jede I sl.Kada smo negde zajedno,ona non stop dobacuje Ne diraj to,Ostavi to.Da podvucem da sam majka koja 24h brine o svom detetu,jer mi je sve na svetu.Ne mogu vise to da podnesem.
    Ona je ok osoba,dobra je ali mi to mnogo mnogo smeta.Ja bih joj skrenula paznju na lep nacin,ali stalno pomislim da se ne naljuti.Sada razmisljam,da li da kazem muzu pa da on poprica sa njom ili da joj ja objasnim sve?Sta Vi mislite?Hvala Vam.

    Reply
    • July 21, 2022 at 7:40 am
      Permalink

      Da ako je muz normalan da definitivno

      Reply
  • July 18, 2022 at 10:12 am
    Permalink

    Poštovani, molim vas za stručno mišljenje.
    Imam sina od 4 godine i kćerku od 4 mjeseca. Dječak je mnogo zainteresiran za sestru. Tokom cijelog dana je ljubi, mazi, grli, priča i nasmijava. Nema negativne komentare o njoj niti izlive ljubomore. Učestvuje u njenom presvlačenju, kupanju, mazanju itd. Ali do sada u već 3-4 navrata kada bi se prvi probudio odlazio je do njenog krevetića i stavljao jastuk ili ruku na njena usta i nos. Svaki put kada je to učinio,dobijao je duge razgovore i objašnjavanja,gdje bi na kraju rekao “izvinite necu vise i nisam htio”.
    Jutros je dobio i batine. Molim za savjet kako postupiti kako bi se ovo završilo. Zahvaljujem

    Reply
    • July 18, 2022 at 10:18 am
      Permalink

      neam pojma, to jedecija psihologija. sigurno da je osim ogormne ljubavi kod vaseg starijeg detetaprisutna ljutnja, bes ljubomora…kako posutpiti… http://www.kabinetagora.rs zovite moj kaibnet i trazite nekog ko radi sa roditeljima vezano za deciju psihologiju i ponasanje broj telefona je 0606424672

      Reply
  • July 16, 2022 at 8:37 pm
    Permalink

    Poštovanje,
    Imam 17 godina i duže vrijeme smatram da imam problema sa anksioznošću. Počelo je još sa 10 godina kada sam imala probleme sa disanjem, gdje sam dosta vremena provela u bolnici sama, ni ne znajući šta mi je. Kasnije sam bila psihički zlostavljana od strane svojih vršnjaka, što je još više pogoršalo situaciju. Imala sam užasan strah da izađem napolje, međutim taj sam strah prevazišla vremenom. Ali sada pretjerano reagujem na stres, dobijajući skoro panične napade i javlja mi se derealizacija. Problem je u tome što moji roditelji ne prihvataju činjenicu da imam problem i da mi je potrebna pomoć. Strah me je da će tog jednog dana kada budem otišla kod psihologa biti prekasno, zbog silnog zapostavljanja.
    Da li mislite da može proći vremenom, isto kao što sam prevazišla strah od izlaska iz kuće? I da li postoji mogućnost izlečenja derealizacije korišćenjem saveta sa interneta? Unaprijed hvala.

    Reply
    • July 16, 2022 at 9:46 pm
      Permalink

      obicno, ako covek ne pomogne sebi u roku od 6 meseci sve se smanjuje sansa da ce moci sam da pomogne. zato postoji psihoterapija

      Reply
    • August 2, 2022 at 6:31 pm
      Permalink

      Homoseksualac sam i student prve godine fakulteta. Upoznao sam jednog dečka u domu. Ubeđen sam da je i on gay, jer je uvek stao da priča sa mnom, kad god me je video, ne skidajući osmeh sa lica. Išli smo jednom negde van doma, samo me je nežno pomazio po prstima. I ništa više. Sada mi se samo javi, bez osmeha. Mog cimera je jedno jutro zvao na doručak. Mene nije ni pogledao. Da li sam pogrešno procenio njegovu seksualnost ili me je samo vremenom izgustirao? Nije mi jasno kako mogu da nestanu te najčistije emocije koje je imao( bar ja mislim da jeste ) prema meni? Ne znam kako da ga zaboravim. A plašim se da neću moći nikad da nađem partnera, jer je mnogo teško autovati se, gejeva ima malo, a većina( skoro svi ) žele samo seks. A moj život je inače ravna linija. Svodi se dosadnu majku i zlobnog oca, razmišljanje o promeni fakulteta( pošto se loše snalazim ), bez hobija i bez prijatelja. Osećam se poraženo, uništeno i anksiozno na svakom životnom polju. Ne znam kako dalje.

      Reply
      • August 2, 2022 at 6:44 pm
        Permalink

        Postovani, s obziorm na vasu seksualnost morate biti strpljivi.jeste tesko,malo je ljudi iste orjentacije…ali nacicete partnera sigurno.ko trazi taj i nadje.u medjuvremenu mnogo bi dobro bilo da nadjete faks koji ce da vam ide.

        Reply
  • July 9, 2022 at 3:16 pm
    Permalink

    Postovani Doktore Petrovic,
    Zdrav sam, svi rezultati si uredni…
    Megutim
    Zbog preterane brige oko mog pritiska, koji je bio malo povisen,onda nekih bolova u misicima polovine, vrata i grudnog kosha,koje od pocetka pa dok nije dijagnosticirana Diskus hernija, proslo je godinu I po dana,zbog konstantnih bolova oko ociju koji su isto tako aktuelni godinu i neshto, i zadnje verovatno zbog puno stresnog posla kod mene sada postoji realan problem…vec mesec dana konstantno osim sto oko ociju me pece, ona bol u misicima tela koju ja nazivam psihicku, jer nije ista kao ona koja dolazi od diskus hernije, pojavija se nervoza koju mogu da opisem kao hiljadu insekata da imam ispod koze u rukama i nogama, glavobolje nedeljno 1-2 puta,napetost…tablete koje uzimam za pritisak su propranolol,znate ih svakako…kako da si pomognem da ova nervoza nestane,poludece me nemam ni mira ni snage vise…
    Hvala unapred

    Reply
  • June 19, 2022 at 4:24 pm
    Permalink

    Zdravo, potreban mi je savet u vezi sa drugom. Pre par godina mu je otac preminuo i on je to veoma tesko podneo i zatvorio se. Ide redovno kod psihijatra i pije lekove ali je stanje sve gore vremenom. Ne zeli vise da se vidja sa nama, nalazi izgovore, zamera nam milion stvari, previse je osetljiv, zaista moramo mnogo da pazimo kako mu se obracamo. Samo spava i ide na posao, tamo ima samo povrsnu komunikaciju, nema devojku, sa nikim ne prica. Kulminacija je sinoc bila kad se na zurci potukao sa drugom, sa kojim se godinama druzimo i to je banalan razlog, nacin na koju mu je drug odgovorio nije mu se svidjao. To mu je prvi put ali to niko nije ocekivao od njega jer je on uvek taj koji brine da nekog ne uvredi i kako ce neko da se oseti. Danas je i njegova majka trazila pomoc od nas, da mu nekako pomognemo jer se previse zatvorio i misli da nesto nije u redu, a neke probleme nema za koje bi mi mogli da znamo. Da li postoje neke tehnike ili neka knjiga koju preporucujete da znamo kako da mu pomognemo?

    Reply
    • July 16, 2022 at 9:49 pm
      Permalink

      najbolje da ga uputite na strucnu pomoc, niste komeptenti da mu pomognete, na zalost.

      Reply
  • June 18, 2022 at 12:23 pm
    Permalink

    Zdravo, imam problem sa meni jako bliskom osobom. Ona već neko vreme ne želi da izlazi vam kuće , izbegava sva socijalna dešavanja , a kada se čujemo telefonom pravi se da je sve u redu. Ne znam kako da joj pomognem jer ta situacija traje vec duze vreme ali imam utisak da je sada dostigla vrhunac. Ne znam kako da je nagvorim na terapiju za koju ona misli da joj nije potrebna . Ne znam da li je dobro podeliti sa njom kakvih sam ja psihickih problema imala ranije , ne znam da li ce je to ohrabriti da pocne sa terapijom. Pozdrav

    Reply
    • July 16, 2022 at 9:48 pm
      Permalink

      da to bi bilo najbolje da joj pomognete da uvidi da joj je potrebna pomoc.

      Reply
  • June 17, 2022 at 12:46 pm
    Permalink

    Zdravo , imam problema sa iracionalnim strahovima , okarakterisala bih to kao da mi sve najgore misli padaju napamet a ja ne mogu da se izborim s time , uglavnom sta god da cujem ili odgledam u nekim filmovima osjetim strah da cu poceti umisljati tipa da sam neka druga osoba , a ja i dalje znam ko sam i sta sam ali taj neki iracionalni strah postoji i neki ruzan osjecaj u tijelu, kad zaboravim na to osjecam se super ,ali sam u stalnom strahu kad ce se ponoviti , o cemu se radi?

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *