Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 49,674 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovani, osecam blagu zategnutost stomacnih misica i kad sedin to se ponacava, da li je to mozda jedan od mogucih simptoma anksioznosti posto mislim da je trenutno imam?
da mozeda bude
Cao, moja rodjaka od 70 godina , već neko vreme ima halucinacije .Najčešće uveče kada ide da zaspi ,govori da je bude neka jaka svetla noću, da vidi slepe miševe, da vidi neke ljude koji joj bacaju lasere koje joj šetaju po sobi i tako dalje.Takodje sam primetila da sve više zaboravlja ,seca se nekih stvari koje su bile u njenom detinstvu ,a neseća se nečega što je bilo juce. Pokušavala sam da je ubedim da ide lekaru tad kreće histerija da ona to vidi sigurno i da to neko njoj radi i da to nije za doktora. Molim vas ako mi možete reći šta treba raditi u tom slučaju? Hvala
Kod psihijatra po lekove
Poštovani,
Ja ne znam šta je tačno moj problem i da li ga imam pa sam Vas htela zamoliti za vaše iskreno mišljenje i savet.
Uglavnom, moj problem je česta promena raspoloženja, ljutnja koju skupljam u sebi dok ne puknem i kažem neke stvari koje ni ne mislim u ljutnji. Da napomenem da sam vec dve godine student i da zivim daleko od kuce, mislim da je i to jedan od razloga za sve ovo. Te da nastavim sa još nekim stvarima koje me plaše kod sebe.
Dešavalo mi se da se nekad probudim i stigne me neka tuga, niti mi se ustaje iz kreveta, niti mi se jede bilo sta, samo plačem i ležim kao biljka. Prodje mi tako pola dana sve dok mi ne krene mučnina i crno pred očima. Onda se osvestim i nateram sebe da se pokrenem.
Nekad hoću da se odaljim od svih ljudi ali, pošto studiram daleko od kuće, sama sam i teško je udaljiti se od svih, jednostavno, trebaju ti ljudi.
Jer sam tako promenljiva i nekad sam ljuta bez razloga na ceo svet, ljudi na kraju i ne žele neku bliskost sa mnom niti me gotive toliko… Mene to na kraju strašno povređuje.
Studiram i jednostavno ne mogu da dozvolim ni preveliku bliskost sa ljudima jer nemam toliko vremena i ne volim da me neko sve vreme cima.
Već dve godine studiram i nekako mi se svašta izdešavalo ovde, jednostavno sam odrasla i shvatila neke stvari ali sve to me nekako i dslje previše pogađa… Nekad bih samo da nestanem, nekad se samo zatvorim u svom stanu, ne izlazim ceo dan i plačem.
Molim Vas, ako ikako mozete da mi pomognete, da mi kažete kako rešiti problem ili savet, kako sprečiti to, značilo bi mi puno.
Isto da napomenem da sam jako vezana za moju porodicu i da smo svi baš bliski.
Hvala unapred na odgovoru!
Tesko da mogu da vam resim problem, ali mogu vam sati smernice ka otkrivanju. Krenite kod psihodijagnosticara,psihijatra najbolje mozda kod psihoterapeuta da otkrijete prvo problem. Lici na depresiju, mozda je nesto sa licnoscu kod vas specificno, mozda je separacija…to prvo da otkrijete.tek onda kako da promenite,pa onda ocekujete boljitak
Postovani , imam 18 god. sigurna sam da ne znam da se nosim sa stresom i da izlazim iz svoje zone komfora. Dakle bavim se sportom ,studiram i taj neki stres je eskalirao prije godinu dana gdje su dolazile dobre faze , ugl. nevjerovatna kolicina straha je prisutna pri kontaktu s nepoznatim ljudima ili ljudima s kojim imam neke nesuglasice , vec 2 noci lose spavam jer sam na tekmi srela jednu suparnicu i prisjetila se losih dana i stalno mi ona pada napamet i strah da haluciniram i pokusavam da skrenem misli ali ne ide , bila sam kod psihijatra prije i kaze da imam panicni porrmecaj ,ali sada nisam u mogucnosti da odem jer danas idem na put , da li imate neki savjet da olaksam ovu napetost i strah i da se koncentrisem na tekmu koju igram? Hvala.
Na zalost prase se ne goji pred bozic.trebalo je mnogo ranije bar mesec dana da radite na problemu. Sad vezbe disanaj,relaksacija i neki lek ako imate ko da vam prepise za opustanje.a ako zelite da resite problem psihoterapija
Postovani, imam ogroman problem u braku. Partner i ja zivimo skoro 2 god zajedno i sada cemo dobiti dete. Skoro svaki dan se svadjamo oko gluposti. Imam osecaj da me gusi i psihicki maltretira pitanjima. Stalno me preispituje gde sam bila, sta sam radila s kime sam se cula i to mi jako smeta. Kada ga iskuliram postane jako naporan i ljuti se. Ako nismo zajedno onda preko telefona to radi samo krace. Par puta sam mu skrenula paznju da me gusi on kaze da je to normalno i da ne treba da budemo stranci. Kad krene da me ispituje sve ja pocnem da vicem i ne mogu da se kontrolisem i tako dolazi do svadje. Ako me zove moram da mu se javim i dok pricam s nekim da se ne bi naljutio. Da li je on posesivan ili ja previse povrsna kako on kaze? Da li postoji resenje za ovaj problem? Hvala unapred
Problrm nije mnogo slozen,ali resenje je jako slozoeno i prevazilazi savet.zato vam preporucujem bracnu terapiju kod mojih kolega.ako zelite pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite porodicnog terapeuta
Pozdrav , imam 19 godina , panicne napade ,,ali sad imam cudan problem, bojim se nepoznatih ljudi ,tipa na javnjm mjestima , primetila sam da me posmatra neka devojka i kako sam je pogledala u oci mislim da sam imala panick attack , jer je ne znam i sigurno je necu nikad ni vidjeti ,vec par dana ne mogu normalno da funkcioniswm jer mi padaju neke glupe misli tipa sta ako je ona sad meni bacika neke cini ,sta ako vise jikad necu moci normalno funkcionisati , sta ako nam se zamijene licnosti [sto je totalno nemoguce ] ali ja osjecam neki strah i cudan osjecaj u tijelu , imam nagone na povracanje od misli.
postovana najbolje da vidite na psihoterapiji, meni se cini da je u pitanju neuroza. ako zelite da zakazete piasite na mail mog kabineta kabinetagora@gmail.com
Poštovani, imam već duže vreme problem sa maćehom. Student sam i imam polubrata koji ima autizam. Velika sam podrška u njegovom životu. Međutim, kako sam krenula na studije pojavile su se stalne prepirke sa maćehom. Da li Vam se mogu obratiti za pomoć?
moja najiskrenija preporuak da se javite u moj kabinet kabinetagora@gmail.com i da traziteekspetrta iz spektra porodicne trerapije oni su najbolji za tu vrstu medjuljutskih problema.ako trba telefon +381606424672
Postovani,
U zadnje vreme ne spavam kako treba,imam osećaj da me neko posmatra,prati i doziva u nekim slučajevima da me dirne po ramenu iako znam da nema nikoga ipak imam osećaj da je tu neko.Drhte mi ruke malo ali primetno. imam problema sa koncentracijom brzo se umaram,teško dišem kao da mi je neko stisnuo pluća i ne da mi. Glava me boli u stomaku je čudan osećaj kao da će nešto lose da se desi. kao da imam neki problem a ne mogu da shvatim koji je i to me muči. raspoloženje mi bude skroz uredu i onda odjednom se promeni. sklanjam se od prijatelja i porodice jer ne odgovara mi. kada me pitaju šta mi je ja ne znam sta da kažem jer ne znam ni sama. želim da znam sta mi je i da li mi treba stručna pomoć ili mogu da sama resim.
najbolje je da vidite sa strucnim licem moj savet je da se obratite kabinetu agora rade online vrhunski terapeut http://www.kabinetagora.rs
Poštovani, doktor mi je prepisao bromazepam od 3mg pola doze dnevno, mesec i po do dva. Zanima me da li postoji mogućnost negativnih dejstava ili nastanka zavisnosti ukoliko se držim striktno zadatih “pravila”. Hvala.
dokle god pijete kako kaye psihijatar, jedna casica rakije nedeljno je stetnija po zdravlje od porpisanih lekova koje pijete.
Pozdrav , obracam Vam se jer ne znam sta mi se desava .Vec par godina imam OKP i panicne napade , nekad se osjecam savrseno , sto je bio slucaj prethodnih par dana , medjutim neka svadja s bliskom osobom , alkoholizam u porodici i vec 2 dana sam se budila s nervozom u zelucu .I juce sam otisla da se opustim na moru i primijetila sam da me neka cura upadljivo gleda i par puta sam je pogledala i svaki put je gledala u mene pri cemu je meni odjednom krenuo jak napad panike osjecala sam se cudno , kao da nesto nije uredu , pocelo me gusiti , imala sam osjecaj kao da ja nisam ja ,te sam krenula kuci i popila leksaurin za smirenje ,medjutim cesto se sjecam tog momenta i idalje mi nije jasno zasto mi se desilo u takvoj bezveznoj situaciji , ako mozete da mi odgovorite , hvala
Zasto, to bi mogli kroz psihoterapeutaki proces da se proba da se nadje odgovor.ako zelite psihoterapiju javite se u moj kabinet agora http://www.kabinetagora.rs
Poštovani.
Preći ću Vam odmah na suštinu.
Za nekoliko dana punim 29 godina i seksualno sam neiskusan. Nikada nisam spavao sa ženama, nemam gotovo nikakvo seksualno iskustvo, i osjećam da, kako idu godine, to počinje da mi ozbiljno smeta. Introvertan sam tip osobe i nemam brata ni sestru. Od djetinjstva sam imao daleko bolju relaciju sa majkom u odnosu na oca, jer je otac imao velikih problema sa alkoholom i u tom periodu do mojih 14/15 godina nismo imali mira. Drugi problem je taj što je on bio izuzetno sumnjičav u pogledu mog odrastanja. Moji drugovi nisu mogli slobodno da dolaze i budu kod mene jer sam od 12 godina bio ponekad pod njegovom lupom bukvalno i kada idem u kupatilo. Imao je među mojim muškim društvom fobiju da ne budem homoseksualac, da ne radimo nešto ,,krišom”, pa smo znali da doživimo ružne ispitivačke scene ali više sumnjičavim pogledima koje danas prezrem svojim vrlo ljutitim i oštrim pogledom. Da ne govorim da je strahovao kada su mi u blizini bile rođake ili sestre jer je i tu živio u notornoj strepnji da ću ,,uraditi nešto što ne treba i osramotiti ga”. U tom periodu puberteta, svaki pokret mi je mjerkao. On je, inače, izbjeglica, čovjek sa sela. I umjesto da mi je pomogao kao otac, udahnuo sigurnost i unio mir, on je tu napravio potpuno suprotnu stvar – sasijekao mi je samopouzdanje u korijenu. Danas, mi imamo solidan odns, ali po meni, jako kasno. On mi jeste davao uvijek materijalno i za izlaske, vrlo pažljiv, ali na pogrešan način.
Kao dijete, nisam išao do 6-te godine u vrtić (sam nisam trpio vrtić nego sam htio da budem kući) jer, pošto su mi roditelji radili, mene je čuvala do moje osme godine jedna divna baka koja mi je zamjenila moje rođene bake i djodove (mamina nije doživila da me vidi, a tatina je živjela 350 kilometara dalje od nas). U osnovnoj školi i do danas sam težio jakoj stabilnosti i imam jedan vrlo uzak krug ljudi koje znam preko 20 godina. Rastao sam među starijim ljudima i rodbinom. Majka mi je bila u jednu ruku otac i sa njom sam pričao i pričam stvari koje nikada nisam sa ocem iz prostog razloga jer je drugačija, otvorenija, neuporedivo stabilnija i obrazovanija od njega. Bio sam jak vrlodobar, ponekad odličan uspjehom i nikada u mom životu nisam imao neopravdan izostanak. Vrlo uzoran đak ali malo više lijen. U pubertetu i adolescenciji sam bio momak bez poroka, što sam i danas, ako izuzmemo da u rijetkim prilikama znam da popijem ali vrlo kontrolisano i u mjeri. Fizički sam dosta atraktivan, treniram stalno rekreativno, sam, vrlo disciplinovano i to mi mnogo znači uz čitanje. Imao sam priliku dva puta da spavam sa djevojkama koje sam ,,smuvao”, ljubili smo se i sve, ali sam imao veliki zastoj iznutra, to nije bio zastoj zbog impotencije, jer taj problem nemam, nego se nisam nikada znao opustiti, nisam imao tu sigurnost, a djevojke nikada nisam volio da iskoristim jer sam uvijek polazio od svog srca i vaspitanja, da nijedna ne bude povrijeđena, da se vezuje za mene, a da je ja ne volim.
Primjer je moja bivša sa kojom sam nakon 7 dana raskinuo jer nisam mogao da trpim njenu posesivnost i došao sam vozom u njen grad da u miru i dostojanstveno raskinemo jer sam znao da mogu da spavam sa njom ali nisam htio, iz prostog razloga jer je ona bila mnogo više zaljubljena u mene i što bi je seks sigurno još više vezao, a ja takvu vezu nisam htio.
Imao sam jedno neplanirano emotivno vezivanje i veliku krizu koju sam prošao sa jednom djevojkom prije 6 godina, koja je starija 2 godine od mene, i sa kojom sam bio drug. Ali upoznavajući je, ja sam nju zavolio, a ona to uopšte ni do danas nije nikada saznala, a ja sam svoju ljubav vrlo vješto krio. Igrom slučaja, mi smo tada prestali da razgovaramo 2 i po godine, i pošto sam bio u tom trenutku na fakultetu, moja jedina utjeha raskida naše komunikacije i moje neostvarene ljubavi prema njoj je bila knjiga i kondicija, učenje, pogotovo. Ona mi je bila apsolutna motivacija i na fakultetu na kojem sam zaglavio, počeo sam da dajem ispite. Bio sam tih mjeseci izuzetno produktivan i uspješan, i tu sam stao i do današnjeg dana nisam dao više nijedan ispit – i dalje stojim tako u mjestu. Ta ljubav me je toliko tjerala da dam neki učinak od sebe i da se pokrenem sa mrtve tačke. Mi smo se pomirili i ona se udala.
Nakon toga, svidjela mi se jedna djevojka ali sam brzo odustao jer sam smatrao da nisam iz njenog društva, a i odmah sam našao manu da se distanciram. Bile su i druge prilike, ali se više nikada, ni približno, nisam vezao ni za koga kao za ovu djevojku od prije 6 godina, a pokušavao sam.
Lično osjećam da mene djevojke vole, čak mi i mnoge otvoreno prilaze, ali imam jedan zid koji sam podigao, i koji osjećam kako vremenom raste, i nikako ne mogu da ga uklonim. Intimno priželjkujem da upoznam, ne bilo kakvu djevojku, nego kvalitetnu i koja će me voljeti ovakvog, a za koju ću se svojski potruditi jer sam ozbiljan od svojih malih nogu, sazrio prije mojih vršnjaka, takvog me svi znaju. Ali pošto vrijeme prolazi, a samim tim i mnoge druge prilike, osjećam se kao zarobljen i da život oko mene prosto nemilosrdno teče, a mlađi nikada neću biti. Diskoteke zaista i zaista ne volim i baš loše podnosim, a sebe nalazim u prirodi, planinarenju, šetnji, piknicima, razgovorima, takvim nekim navikama. Mnogi su iz mog bivšeg društva našli izgovor da se udalje od mene, ali ne otvoreno, jer sam bio u slaboj finansijskoj situaciji, dok su oni uvijek imali materijalnu sigurnost, tako da mi se krug ljudi sveo na 4-5 ali starijih prijateljstava. Ruku na srce, oni su vrlo slični meni i o ovim stvarima razgovaramo redovno. Ne koristim društvene mreže jer na njima nisam zadovoljan kvalitetom komunikacije koji je drastično opao.
Ali Vam kažem, nedostatak samopouzdanja koji imam, zatvorenost i unutrašnja osjetljivost me potpuno blokiraju da se sa djevojkama opustim i otvorim. Prosto ne mogu, I to baš sa onim koje mi same prilaze i dolaze čak kod mene na poslu gdje radim. To su sve iskusne djevojke od kojih me je, i otvoreno rečeno, sramota da skrivam svoje neiskustvo, a da im to spominjem ne dolazi u obzir, jer vjerujem da one to i same znaju, kao što i ja sam intuitivno znam i svjestan sam njihovog iskustva, koje mi vjerovatno podsvjesno blokira bilo kakvo moje otvaranje.
Izvinite na opširnosti, nisam Vam slučajno iznio mnoge detalje iz svog života, imao sam potrebu da se otvorim.
Unaprijed zahvalan.
Poz, ocigledno ste pametni procitajte ponovo ali kao da je neko vama pisao.i onda probajte da smislite kako da se pomogne. Iskreno, moracete da uskocite u sve to i verujem da cete se snaci jer zapravo ljudi u ljubljenju i seksu nisu bas toliko iskusni koliko ih vi dozivljavate.
Bila sam anksiozna i depresivna duzi period.. sad nalazim tunele uz pomoc raznih tehnika na cijem je kraju svetlo…. mnogo sam ranije bila u gorem stanju nego danas,,, ali ostalo je nesto sto se jos uvek provlaci i ne znam kako da se refresujem i taj bag otklonim. Radi se o nemogucnosti pamcenja takoreci svega, od banalnih stvari do vrlo vaznih za zivot… apsolutno sve zaboravljam, brojeve, datume, imena , nazive, reci… kao da sa jednom novom nazovimo tezom koju treba da zapamtim , prethodna mi se brise. kao da se moja memorija u glavi sastoji od jednog lista papira na kome postoje samo 2 reda na koje moze da stane nesto sto treba da zapamtim, i cim se to popuni, brise se da bih mogla da tu postavim nesto novo sto bih trebala da upamtim, a to su ponavljam stvari u svakodnevnici. Kao da nema mesta za novo ako se staro ne izbrise. prosto je izludjujuce, mucim se… osecam se kao prazna tegla…u koju ne moze nista da stane i ako je prazna. Vrlo malo govorim, mucim se u sebi… ne verujem da imam neki psihicki veci problem jer se tako ne osecam. Vise deluje kao da sam ozracena.. kao da moje mozdane celije su mrtve, ili spavaju.U zadnjih nekoliko godina okrenula sam se Bogu i religiji, tako da sam dosta losih stvari i navika eliminisala iz svog zivota.. i sada se osecam mnogo ispunjenije nego ranije… svesna sam posledica svega toga i prihvatam ih…. ali problem je sto me taj problem uveliko sputava u svakodnevnim aktivnostima, interakciji sa drugim ljudima. Delom je genetika, moj tata nista ne pamti… ali kao da je drugacija vrste zaboravljanja. Ja zaboravljam sve.
Jos jedna stvar….. primer..primecujem da nemam mogucnost povezivanja stvari.. ako mi neko na primer pocne da prica nesto, ja vec na pola price ili ranije zaboravim sta je bilo na pocetku.. i tako ispadnem iz koloseka i izgubim sustinu….kao da nisam u fokusu… dok prica ide , ja razmisljam o onome sto je vec proslo, receno..i tako izgubim kontinuitet price… kao isprekidana linija… hvala na prilici da mogu da vam se obratim . Nadam se da postoji resenje za ovu stvar. svako dobro zelim
Poz ako je neuroloski onda je to veliki problrm.ja ne verujem,mislim da je vas problem psihickog porekla. Ako jeste, kroz psihoterapiju moze da se popravlja. Ali ne postoje tehnike tipa radi ovo ce bude bolje…to ne postoji
ja ne verujem u psihoterapiju..verujem da ljudi imaju razlicite probleme razlicitog porekla koji se rzlicito ili slicno manifestuju.. pa su zato grupisani u vece celine …. sifra ta i ta, stanje to i to…. zove se tako i tako … kolike su sanse da je problem neuroloski? koliko ima veze sto mi je telefon pored glave na 20, 30 cm celu noc dok spavam…. kao da mi se sve brise u mozgu…. psihicki se ne osecam lose… dodje mi, svakoom dodje .. i vama dodje….desava se coveku da prestane da mase krilima.. pa jedno vreme propada… kao albatros… ali se onda ponovo krene da podize . neki konkretan savet? hvala
Upravo me pitate za misljenje i rekli ste da ne verujete u ono cime se ja bavim? Malo je apsurdno morate da priznate. Ps.nema veze sa telefonom
Konkretan savet,krenite na paihoterapiju koju ne verujete
hvala vam na odgovoru, htela sam da cujem misljenje vase kao coveka koji ima nekog iskustva u svemu tome, jer ste nam dali tu mogucnost:)sta radite i koje su vam metode ne znam, verujem u psihijatriju kao granu medicine…vama svaka cast, ne omalovazavam vas.. svako postovanje vama
Tehnike nemaju mnogo efekta praksa je pokazala.nema jednostavnog resenja po principu radi ovo i ok. Zato psihoterapija i analiziranje kompleksnih uvida smanjuje anksioznost koja je uzrok vase napetosti i konsekventno smanjenje koncentracije- a posledicno losa memorija
Postovani,
Vec godinama sam na antidepresivu amitryptilin, pre 2 godine psihijatar mi je smanjio dozu i od tada pijem 2xdnevno po 10mg. Jednu tabletu ujutru, jednu uvece ali se spremam za vto i ginekolog mi je savetovao da ne pijem taj lek zbog eventualne trudnoce. Ja se dobro osecam i na poslednjoj kontroli mi je receno da sam izasla iz depresije. Sad posto nisam u mogucnosti da odem kod svog psihijatra imam pitanje da li bih smela postepeno da prestanem sa konzumiranjem tih lekova, i kako?
Unapred zahvalna,
Svetlana
Morate za to da ukljucite psihijatra i uz njegovu kontrolu da to izvedete
Osećam poslednjih meseci jaku nervozu, kao da stalno u meni ključa neko nezadovoljstvo. Kao da nisam srećna i da nemam razloga da me bilo sta učini srećnom. Ništa što me je pre zanimalo sad me ne zanima, kao da me sve guši. Bojim se da ce mi biti samo gore.
Moguce da je u pitanju depresija i bilo bi dobro da se obratite za pomoc http://www.kabinwtagora.rs je moj kabinet u kome rade vrhunski psihoterapeuti i uzivo i online pa mozete zakazati
Jako me strah da radim. Bilo sta. I u bilo kojem kolektivu. Trazila sam pomoc vise puta, ali nikada nisam bila iskrena ni prema sebi, ni prema psihologu. Ne znam ni sta da mu kazem. Da kazem da smatram sebe glupom i nesposobnom svaki put kada dodjem na neko radno mjesto, a nisam niti jedno niti drugo? Da sam na nekim mjestima pokazala dobre rezultate i da sam bila bolja od kolega, ali da sam iz straha da sam “glupa” davala otkaz i bjezala glavom bez obzira. Svjesna sam da svasta nesto mogu savladati kao i svi drugi, ali jednostavno se ne snalazim sama sa sobom. Ja sam jedna od onih koji “traze posao, a mole Boga da ga ne nadju”. I to ne zbog ljenosti, nego zbog straha. Jos od djetinstva sam naucena da sam osoba “manje vrijednosti” i ako znam da to niko nije. Meni je to usadjeno od malena i tako zivot provodim. Zagazila sam u 30-te godine, i nista u zivotu nemam. Strah me je da radim. Ovisna sam o majci i nisam ponosna na to. Sanjam o nekom boljem zivotu, poslu koji bih radila a da ne bjezim, svom stanu i td… Sramota me je. Znam engleski jezik jako dobro, njemacki sam iz hobija odlicno savladala prosle godine, ali se ne bih nikada smjela usudit da odem vani. Ne mogu ni da zamislim sebe i taj horor. Jednom sam vec bila i nisam se dobro provela. Ne znam sta da radim. Izmjenjala sam dosta razlicitih poslova, na nekim sam se i pokazala, ali sam pobjegla svaki put prije nego sto pogrijesim. Sebe uvijek vidim kao gresku. Da se mogu nekako uz pomoc neke hipnoze vratiti u rane godine, kada se svijest formira i da mi se usade neke druge misli i neki pravilniji odgoj, bilo bi super, dok jos nije prekasno.
Uz pravog psihoterapeuta sam siguran da mozete puno toga promeniti