Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,826 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Ja imam problem od februara meseca ove godine i sve sam pretrage uradila od krvne slike preko abdomena stomaka, stitne zlezde radila sam i Ekg i ultrazvuk srca, snimala pluca i sve mi je ok. Otisla sam kod psihijatara 22 februara i od tad pijem Flunirin i bromazepam. Flurin sam pila posle dorucka jednu tabletu, a bromazepam pola ujutru pola u podne i pola uvece. Meni to je malo pomoglo pa je doktorka promenila terapiju sad pijem Zoloft I bromazepam. Napocetku sam pila Zolft nedelju dana pola sad celu. I dalje ima visoke aritmije preko 100 do 145. Molim Vas za savet sta da radim kad mi srce tako brzo lupa i imam bolove u levoj dojci i kod rebara. Da li mi mozete dati savet sta da radim sa srcem. Unapred hvala i cekam odgovor.
postovna probajte prvo 2x dnevno verzbate po pet minuta vezbe disanja a posel po potrebi kad naucite da ihradite.
http://www.psiholosko-savetovaliste.com/app-vezbe-disanja/
ako ne mozete se javiti na psihoterpaiju kako bi problem napali sa svih strana
Postovanje, imao bi par pitanja u vezi online terapija.. cjena, termini i ostalo ako bi mi mogli pojasniti bio bih Vam zahvalan.. inace od 11 mjeseca borim se s neznam ni ja s cim al cijam na anksioznost .. unaprijed hvalaa!
postovanje
termin traje 60 minuta radi se jednom nedeljno u glavnom. dodatem e na skajp i odatle zakazemo termin moj skajp je zarko.petrovic.cbt
cenu cu vam pisati na e mail, ne zat osto je tajna vec zato sto su ovi odgovori javni, a cena se menja, i onda da ne dodje do zablude kod ljudi koji citaju komentare a ne obrate paznju da je komentar npr star 2 god i sl…
Postovani
Imam 39 god i vec 20 godina se borim sa akdioznoscu. Oduvijek je to bila pretjerana briga i katastrofalne misli tipa sta ako mi neko umre itd. 18 godina sam bila u jednoj jako losoj vezi, u kojoj nisam bila sretna, varali smo jedno drugo, psihicko maltretiranje, jednostavno veza je bila katastrofa. Dvije godine prije raskida ja sam mu priznala da sam ga varala ali smo ipak ostali zajedno, zasto nemam pojma. 2014 god mi je postajalo sve losije i losije, panicni napadi uzas skoro nonstop. Onda sam odjednom ko iz vedra neba dobila opsesivne misli da moram svima reci da sam ga varala i sa kim. Imala sam toliki strah da moram svima sve ispricati. Svaki put kad bih ispricala nekome bilo mi je lakse da bih me onda uhvatio strah da moram reci sledecoj osobi itd. Kad su moji roditelji i najblizi saznali za sav moj sexualni zivot onda sam presla na to da moram ispricati i za dve druge sto su varali svoje partnere. Onda su mi dosle misli da ne volim tog svog bivseg i ukratko nakon toga mi smo raskinuli. Poslije toga dobila sam strah da moram sve reci svaku tajnu od najbezveznije do najozbiljnije. Godinu dana nakon toga srela sam divnog momka koji je bio sve ono sto sam ikad pozeljela. Vjencali smo se i sve je bilo ok par mjeseci a onda pocinju misli sta ako ga ne volim sta ako volim svog bivseg. Koliki strah i paniku osjecam u vezi ovoga ne mogu vam opisati. Lezala sam u bolnici pila raznorazne tablete i nista nije pomoglo skroz. Dosla sam cak do toga da sam kontaktirala bivseg i pitala ga da li je bilo ispravno sto smo raskinuli. On mi je napisao da jeste da me ne voli i svasta nesto sto me je smirilo na neko vrijeme. Onda su poceli misli o mom muzu da je ovakav i onakav nasla sam mu masu stvari koji mi se odjednom nisu svidjele sto je rezultiralo da smo na par sedmica prekinuli. Cim je on otisao meni su se vratile opet misli da cu svasta reci sto ne trebam i tako u krug. Muz se vratio i bilo je dobro par sedmica ali evo vec skoro godinu dana imam opet misli da volim svog bivseg a ne njega. Ovo je nepodnosljivo, najgori problem je sto cekamo bebu i ne znam sta da radim. Znaci toliko me hvata strah i panika od tih misli, dovoljno samo da pomislim na muza oblije me toliki strah. Sve sto ima veze sa njim i sa mojim bivsim mene od toga hvata toliki strah i panika. Bila sam kod psihologa njegov savjet je da se sto vise pokusavam pribliziti muzu ali to je nemogu dovoljan je samo da ga pogledam ja hocu da umrem. Ne znam sta da radim. Najgore sto nemam nikakvih osjecaja za muza vec samo strah i strah. Sve mi dolaze slike mog bivseg sta smo radili kako nam je bilo. Toliko su jake misli da vise ne znam sta je stvarnost a sta nije. Shvatam da misli da cu ispricati stvari su opsesivne ali ova misao da volim bivseg a ne muza je tako stvarna da mi se stvarno ucini da je istinita. Moje pitanje je da li su ovo opsesivne misli i kako da se ubijedim da ho nije istina? Sve sam nade polozila u tablete koje cu piti kad rodim. Molim vas za savjet
Pozdrav
postovana
da to su opsesivne misli, smatram da je vama preko potrebna psihoterapija i da bi trebalo da mi se javite pa da krenemo sa radom. ako ste zainteresovani zarko.petrovi.cbt je moj skajp pa me dodajte. inace nemojte se nadati da mozete cuti nesto ili raditi neku tehniku i da ce vam biti bolje, to je nemoguce. dobatr, tvrd i dugotrajan rad kroz psihoterapiju je jedini put za koji ja znam da moze da napravi razliku u vasem zivotu.
nemojte gubiti vreme na citanje knjiga, tehnika i sl individualni rad je jedino sto pomaze, bio on sa mnom ili sa nekim drugim psihoterapeutom koji je ekspret za neuroze.
s postovanjem
Zarko
Hvala na odgovoru.
Nisam bas sigurna u to da mi psihoterapija toliko pomaze. Isla sam kod psihologa u vise navrata ali jednostavno ne funkcionise. Iako svi kazu da su to opsesivne misli ja ipak ne vjerujem u to, a ni ne znam na koji nacin da sebe ubjedim da su to samo misli kad izgledaju tako stvarne. Da li ovoliki strah i panika u mozgu i tijelu mogu da ubiju sve osjecaje prema mom muzu. Mogu na prste da nabrojim koliko puta sam osjetila ljubav i bila sigurna u to. Na koji nacin bi mi vi mogli pomoci, koji vid psihoterapije koristite? Probala sam KBT ali nista ne vrijedi. Ovoliku akziosnost u tijelu ne moze nista da smiri.
postovana
nisu svi isti psihoterapeuti, a vase je da trazite resenje dok ne pronajdete.
dok vas ne cujem uzivo ne znam nista o vama, niti mogu da vam kazem ista osim da ako ne zelite psihoterpaiju druga alternativa jesu lekovi. za trecu alternativu ne znam.
Postovani!
Zeljela bih da znam, radite li i sa parovima, znaci bracnu terapiju.
Hvala u naprijed .
postovana radi msa parovima, mozete mi pisatyi na mail ili skajp pa da dogovorimo detalje
Poštovani,
prije 5 mjeseci stradala sam u saobraćajnoj nesreći kao pješak, te mi je dijagnosticirana teška parcijalna lezija brahijanog pleksusa, tako da je moja desna ruka sada skoro pa neupotrebljiva. Zbog liječenja bila sam sprečena da obavljam svakodnevne aktivnosti koje sam prije nesreće obavaljala, između ostalog nisam ovaj semestar mogla prisustvovati predavanjima… Sve ovo je uzrokovalo da dva mjeseca poslije nesreće završim na hitnoj zbog napada anksioznosti simptomi su bili sledeći: puls 150, veoma nizak krvni pritisak, nagon na povraćanje, vrtoglavica i drhtavica. Kada mi je rečeno da je uzrok tog napada bila anksioznost bio mi je dosta lakše jer sam bila ubijeđena da je neka fizička bolest izazvala taj napad, tako da nikada više nisam imala napad takvog intenziteta međutim još uvijek se zna javiti tjeskoba, koja traje najmanje pola sata, poslije normalno funkcionišem. Poslije nesreće sam bila kod psihijatra i kod psihologa, rečeno mi je kako je to normalno poslije takve psihičke i fizičke traume te kako se može primjetiti da sam svjesna svog problema i kako se znam nositi s time. Ono što mene interesuje je sledeće, da li je normalno da još uvijek imam te unutrašnje tjeskobe i da li one mogu biti uzrok kratkotrajnog titranja mišića i glavobolje u potiljku? Moram napomenuti da trenutno prolazim jako stresan period svog života, jer pokušavam da uskladim liječenje i obaveze na fakultetu, a u toku su i ispitni rokovi.
Lijep pozdrav
postovana nisam dokor, ali je moguce da imate jos uvek simptome i bolove. to i nije tako tesko. dok je anskioznost i napadi panike skroz psihogenog porekla i moze da seleci psihoterapijom
Imam strah od psihoza neverovatan strah ne mogu da jedem pijem spavam niti nista da li mogu da dobijem od tog straha psihozu inace nemam genetiku jer su mi svi u porodici psihicki zdravi
trebalo bi da m ise javite i da vidimo sta je u pitanju, najverovatnije je strah od ludila sto bi onda bio neurotski poremecaj.
Postovani,
djevojka mi studira i konstantno je pod stresom. Ima i nekih porodicnih problema, pa se to odrazilo i na ucenje, probleme sa koncentracijom, treba joj dosta vise vremena da spremi ispit, lupanje u grudima, tjeskoba, smrsala je, ne hrani se kaloricno, brzo se umara i poslije kratke setnje…ona misli da samo treba samo da pojaca ishranu i da ce to biti ok. Medjutim, ja se ne slazem da tim. Sta Vi mislite? Unaprijed zahvalan. S postovanjem
suvise oskudne informacije, morala bi da se javi kako bi porazgovarali da vidimo da li je nesto vise u pitanju. imate kontakt pa ako je zainteresovana moja vrata su vam otvorena.
Dobar dan. Interesuje me pijem asentru godinu dana 75mg da li moze da se javi depresija sada dok sam duze vreme pod terapijom? Strah me da se ne javi opet. Pozdrav
zavisi, ako je problem resen onda nece ako je lek samo zamaskirao depresiju onda ce se javiti ponovo cim se uslovi ponovostvore da neurotski konflikt ispliva
Nesto cudno se desava samnom,i molila bih vas za savet!Sve moje muke pocele su 2013,kad sam bila na moru tamo sam odjednom pocela da se gusim,i od toga sam dobila strah…Nakon toga kad smo se vratili,moj zivot je postao pakao gusila sam se u ztvorenom prostoru,imala aritmiju,tresla sam se i znojila i imala jak strah da cu umreti non stop sam plakala…Tada sam imala 19 god,moji roditelji su isli kod raznih lekara i svi mi rekli da sam fizicki zdrava aa ja nisam imala miraa..Isla sam kod psihijatra i reko mi je da moram sama da se smirim…I kako su god prolazile meni je bilo bolje,nasla sam decka,sada mog supruga koji mi je pomogo da se izborim stim snjim sam mnogo srecna mnogo se volimo i imamo mnogo lep zivot zajedno…Ali mene opet koci jel sam depresivna non stop,i stalno sam nervozna i besna,ljutim se svadjam djabe i sa svekrvom i ako mi ona nista nije uradilaa…Uopste nisam veselaa i ako se trudim i nista mi ne ispeva,i ako do 2013 dok nisam dobila ovo bila sam najsrecnija na svetu i vesela i nikad nervozna i uvek srecna i zadovoljna aa sad nzm sta mi jee..Veruj te mi ja hocu da budem kao pre ali nemogu.Plasim se jer mi mnogo zelimo dete i radimo na tome,da ovo nece mi se povuce i da cu uvek da ostanem takva i ako ja necu..Sta vi mislite i sta mi predlazete?Hvala vam unapred!
Doslq sam u situaciju da ne znam sa kime se zabavljam
.Posle 6 godina veze, ppocinjem da sumnjam u njega da je licemeran, sebican, slabic, da me ne voli i da svima trazi mane da bi opravdao sebe jer je nesposoban. Samim tim mene pravi nesposobnom,. Za vecinu stvari sam sebe krivila, a da nisam.ni bila.kriva. Mislim da mu sluzim kao dobar kunic kome moze soliti pamet, jer ga ostali ne slusaju. Kada ja nesto zelim njemu da kazem, ne prihvata kritiku. U trenucima kada mu se ne svidja moj pristup, kaznjava me sa time da me ne zove po tri dana, i onda ne znam.da.li je to raskid. Sumnjam tqkodje da pati od hipogondrije i anksioznosti. Sve kao da zeli da se svet vrti oko njega. Stalno pominje da svi imaju ogroman Ego, a ispostavlja se da je njegov najveci. U svemu je spor i analizira sve po sto god.i onda i e dovrsi nista. Posle 6 god.nema veridbe, nema vencanja, nema dece. On zeli decu, vencanje mu je klise. Sve u svemu dolazim u situaciju da ja njega pitam sta cekamo, jer on kad ga ne bi za nesto pitala, kao da bi to zaboravio. Sex je na minimumu, razlog je tj da od misli kako stvoriti buducnost i bolje uslove nema libido. Ja ga teram da me zagrli, jer zaboravlja. Kada mu kazem da je nikakav decko, on kaze da sve sto radi, radi za nas i da je ocajan i depresivan jer sve vreme misli kako da nam omoguci bolji zivot, tako da ja ispadnem nezahvalna. Kkaze kako najvise voli da me vidi sa osmehom i da nam u vezi bude mir, a prvi donosi razor. A na kraju mi i ksze, ako ti se ne svidja ido. Podredila sam mu se maximalno. Ja da se ne javim 3-5 dana, on se ne bi pitao.A ja se pojedem kad se ne cunemo.3.dana.