Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,826 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Inace kad imam problema rjesavam ih rezanjem vena,bili problemi laki ili teski…
Rezem se gdje god stignem. Voljela bi prestati jer nije ljepo za vidjethttps://m.facebook.com/viktoria.tomljanovicM.77?ref=bookmarks izrezane ruke. Istina je da mi je lakse kad se zrezem ali ne zelim se rezat vise. Ne znam kako da zaustavim zelju za tim. Imate li savjet kako da prestanem s tim?
Unaprijed hvala.
Pozdrav viktorija
Imam utisak da ste u tinejdzerskom dobu ako sam u pravu onda ja nemam nikakav savet za vas jer se moja strucnost ne proteze i na rad sa adolescentima. Da je ljubavni problem pa ajde i da kazem mojd misljenje ali vasi postupci su ozbiljni i zahtevaju da strucnjaka koji je adekvatan za vas problem.
Iskreno ne znam ni gde bi vas uputio do dobrog ddcijeg psihijatra.
Postovani,
Sa svojim deckom sa pola godine. Imam 22 godine,on je godinu dana mladji od mene. Tokm citave nase veze, nemamo neku komunikaciju. On je prilicno cutljiv i nemamo nekih tema bas za razgovor. To je prva stvar koja me muci kod njega. Kad mu kazem pa ajde pricaj nesto, on meni kaze a sta da pricam. Imam osecaj kao da mu nije zanimljivo sa mnom. A sada u poslednje vreme komentarise druge devojke,njihov izgled. Rekla sam mu da mi to smeta, a on sve okrene na salu, za sta mislim da uopste nije sala. Ja studiram i trenutno nismo u istom mestu jer sam se ja vratila kuci i danas smo se culi telefonom i u sred razgovora je poceo da komentarise neku devojku koja je prosla ulicom gde je on bio. Nisam ja ljubomorna ali neke stvari mi smetaju,sto mislim da je normalno. Uglavnom, problem je manjak komunikacije i to njegovo, da kazem,klinacko,detinjasto ponasanje. Veoma mi je tesko u ovom trenutku sto sam udaljena od njega 200km a on se ovako ponasa. Imam osecaj kao da vidi da mi je stalo do njega i da se igra mojim osecanjima, a kad ja to kazem on naravno tvrdi suprotno i kaze mi da voli i on mene. Molim Vas dajte mi neki savet kako da se ponasam ubuduce ili da li jednostavno da prekinem ovu vezu. Ja tek 5 dana nisam s njim fizicki,on komentarise neku devojku koja je prosla, a jos mesec i po dana necu biti tu. Sta ce tek za to vreme da bude…
postovana
nisma siguran da imam savet za vas jer vi ste izneli problem ali ne nazire se resenje. resenje u smislu da poboljsate odnos, racunajte, po napisanom, da ce tak obiti i na dalje sto znac ida veza enma snage da opstane. ponovo komentarisem samo na osnovu ovoga sto ste napisali
Postovani,
imate li savet na koji nacin se najbolje boriti protiv negativnih misli? Stigle su me posle jednog niza stresnih dogadjaja nakon kojih je usledela hipohondrija. Na neki nacin uspevam da objasnim sebi da su te misli neracionalne i da iskontrolisem stres koji izazivaju, ali one su uvek tu – nekako mi se cini skroz van moje kontrole. Kao da se paralelno sa mojim svakondnevnim zivotom odvija jos jedan film i misli koje su uvek tu prisutne i ne mogu da ih iskontrolisem. Vise se ne javljaju kao nekad samo u trenucima kad sam inace pod sresom ili kad se javi neki okidac, vec imam utisak da su postale kao neko stalno stanje, tako da se pojave i u trenucima zadovoljstva, odmora…
Svaki savet je dobrodosao.
Postovanje
Prvo treba u terapiji da se vidi da li su opsesivne misli ili ruminacije? Lici mi vise na ruminacija ako je tako onda se radi na kontroli simptoma i dubinskoj komponenti, resavanje kompleksa. Zbog cega taj unutrasnji stav manje vrednosti.sve to mora kroz terapijski kontinuiran rad jer savet nikad ne moze nista da promeni. Saveti su skloni da ih odnese vetar.
Ako vas zanima rad sa mnom mozete mi pisati pa da zakazemo
Поштовани г-дине Петровићу,
Већ 4 године имам проблем који је почео стресом који сам доживео на послу. Пробаћу детаљно да опишем ситуацију како је све почело. Јула месеца 2013 године сам радио у једној стабилној фирми са добром зарадом. Ожењен сам и имам двоје деце од којих је старије слепо (сада има 18 година), рођен за време бомбардовања 1999.г. пре времена. Супруга због тога не ради те сам ја једини члан који издржава породицу. Тог јула 2013.године једног дана изненада сазнајем да власник хоће да угаси фирму. У том тренутку нисам имао никакву уштеђевину, и у моменту сам доживео стрес, организам ми је одреаговао на моје размишљање шта даље. Почео сам да се тресем, осетио слабост и малаксалост. Мислио сам да је у питању шећер. Одмах сам тражио упут код лекара да проверим крвну слику и шећер. Док сам чекао резултате, сутрадан сам кренуо на посао БГ возом и чим сам ушао у воз опет сам добио напад, мислећи да је опет у питању шећер. Нисам имао код себе ни воде ни сока, нити ишта слатко. Истрчао сам из воза до прве трафике мислећи да ће ми бити боље ако поједем неку чоколадицу и попијем кока колу. Међутим вратио сам се у воз и имао још једну станицу, опет сам имао напад. Од тог тренутка за мене вожња у возу, аутобусу, затвореном простору је постала немогућа. Улазим, али стално имам нападе, па се дешава да изађем па поново наставим да путујем и тако у круг. Нисам ишао доктору, покушавао сам да то сам некако решим, али није ишло. Пробао сам са хомеопатијом, ал ништа. Затим сам 2015 године, чини ми се, први пут у априлу месецу отишао неуропсијијатру. Објаснио јој ситуацију и она је то окарактерисала као нормалну појаву да је мој организам одреаговао на ситуацију у коју сам се нашао. Преписала ми је актапакс од 20мг и уз то сам повремено пио и ксалол, час од 2,5 час од 5мг у зависности од ситуације. Обзиром да сам морао да отпутујем из земље на дуже, ја сам се докторки још једном обратио и замолио за помоћ, односно да ми каже шта да користим од терапија за неки дужи временски период док се не снађем у иностранству и савладам језик да могу тамо посећивати доктора. Рекла ми је да наставим да пијем актапак минимум 9 месеци па чак и више, и да га уколико желим оставити и осећам се боље лагано избацим, не напрасно. У Немачкој сам провео неких 2,5 месеци, и мислим да ми је било мало боље, али не баш толико. Вратио сам се из Немачке и договорио неки посао у Москви, дошао у Москву са неком нервозом коју сам носио у себи, али да кажем нисам имао проблем у метроу, све док једног дана нисам добио напад и опет је све поново кренуло. У суштини, можда је мени окидач за све ово био стрес, али ја схватам да ја имам фобије од затвореног простора, обзиром да имам проблем са уласком у лифту, аутобусу, трамвају, метроу, где су гужве. Поред свега тога ти напади ми крећу и кад сам нешто узрујан, срце почне убрзано да ми ради, желудац ми се подиже, и док не подригнем не буде ми боље. Сада када год путујем носим са собом флашицу кока коле, неке бомбонице, али једном речју имам неквалитетан живот. Час ми буде боље и немам толико тих напада, а некада ми наиђу да ме то држи скоро целог дана. Док ми је мозак заузет на послу и морам да размишљам о неким стварима то не осећам, али чим немам посла, аутоматски ми креће лоше. Тренутно сам у Москви и због свега наведеног не могу наставити даљи рад, већ сам најавио руководству фирме скорији одлазак (до краја августа), док не решим своју психу.
Овде сам скоро пробао поново код психотерапеута хомеопате, и укинуо актапакс и ксалол, и тако ми се после пар дана слошало да сам опет почео да уводим лагано актапакс и класол. Што се сна тиче, мало спавам, посебно када сам опетерећен нечим. И још да додам када добијем напад успаничим се, престанем да дишем, што ме још више тера у панику. Надам се да сам довољно описао свој проблем.
postovani u pitanju je panicni poremecaj sa klasicnim ponasajnim simptomima izbegavanja koij mora da se pormene. menjanje bi najbolej islo uz psihoterpaiju i sticanje tehnika koje ce vam pomoci da se suocite sa strahom , da kontrolistete simptome i da se krene u izlaganje.
Vec duze vreme imam konstantan osecaj neke nelagode, kao predosecaj neceg loseg. Osecam bukvalno otkucaje srca i neku teskobu koje ne mogu da se resim, a sve je to uzrokovano ponasanjem na poslu. Pocela sam da radim neke nedozvoljene stvari i da gresim, i nakon toga, cak i kad uspem da ispravim greske, osecam se veoma lose i uznemireno, pod stalnim sam pritiskom i tenzijom. Sem sto treba da se saberem i ne pravim gluposti na radnom mestu, imate li jos neki savet? Hvala unapred
taj osecaj je verovatno osecaj anksioznosti, i svi nejni prateci telesni simptomi. da bi on nestao morate bolje da resavate problem. kako to ne mogu da vam kazem iz ove pozicije,morali bi da zakazemo senasu pa da vidimo u cemu je problem
ako vas t ozanima imate moj kontakt na sajtu pisite mi pa se cujemo
Postovani
Imam 17 godina, moji “problemi” su poceli prosle godine posle raskida sa deckom u kog sam bila jako zaljubljena. Jako sam se razocarala u sebe posle toga ali nakon 5 meseci sam prebolela tog decka. Pocela sam da primecujem koliko gresim i koliko sam gresila, od kada sam pocela da primecujem neke svoje greske imam velike promene raspolozenja koje jako uticu na mene. Shvatila sam da zelim da imam velike ciljeve u zivotu i tezim da ih ostvarim, medjutim jos nisam odlucila koji cu fakultet zpisati sto me jako brine. Izgubila sam mnogo drugara cak i najbolju drugaricu na nacin, ne osecam se prihvaceno u drustvu mojih vrsnjaka. Osecam kako su svi bolji, pametniji, srecniji od mene i ne znam gde ja to gresim i sta to meni fali, zasto sam ja sa 17 godina puna razocarenja kada bi ovo trebale da su mi najbolje godine? Nikada ranije nisam imala problema sa samopouzdanjem ali mislim da je u tome problem…molim vas za savet. Unapred hvala.
postovana Andirjana
moguce da je problem razvojnog tipa, sto znacida bi u narednom periodu trebalo da pordje ili je mozda pitanje stvarno nesigurnosti. ne bi bilo lose da porazgovarate sa nekim terapeutom ili psihologom ako ste u situacji. ako nemate para za privatnog imate skolskog, drzavnog u domovima zdravlja i sve je anonimno. vidite da oni procene u cemu je problem.
ako zleite nekog provereno dobrog preporucicu vam, jer u sustini ja ne radim sa adolescentima osim ako neko insistira da ga ja saslusam.
ako zleite pisite mi sve su to terapeuti koji rade online i siguran sam da ce imati sta da vas posavetuju
pozdrav
Dobro vece,imam jako veliki problem sa majkom stalno je nesrecna,nezadovoljan i svima je bolje od nje.Tako ona vidi svet.Samo pije lekove i lezi .Sta god da joj se kaze za njeno dobro ona to shvati kao da nju niko ne voli i da nju niko ne razume i nikome ona netreba. Usla je kod psihijatra dao joj je bromazepan koji joj cini mi se samo pogorsava stanje. Deluje mi kao polupijana tj.umrtvljena.Majka nema volju za ničim plasim se da ne napravi sebi neko zlo.Odbija da idemo kod psihijatra.Molim vas za savet .
po vasem opisu majka je depresivna, mozda i tesko depresivna. ne znam gde ste naisli na takvog psihijatra, inisistirajte ili trazite boljeg koji ce naci dobru terpaiju antidepresivima i koji ce propratiti sve to kako treba.
ne odustajte jer psihijatar je za nju ali dobari posvecen
Bolese zavisnos o kupovine (ONIOMANIJA)DALI MOZE KOD VAS DA SE ZAKAŽE PSIHOTERAPISKI TRETMAN
mozete mi se javiti pa cemo zakazati termin imate mail tgltrp@gmail.com i skype zarko.petrovic.cbt
s postovanjem
Zarko
Da li opsesivne misli vode ka depresiji? One su se smanjile, ali se javila ogromna bol koja razdire 🙁 Osecam kao da ne mogu da prevazidjem neke stvari í one me jedu. 🙁
nisma siguran da li 2x odgovaram na ovo pitanje bilo je slicnog skoro
morao bih da vas cujem i da mnogo detaljnije procesljamo tok bolesti i simptome pa bi mogli da vidimo da li je tranzitno i ide u depresiju ili je samo sekundarni simptom. ovako nista ne mogu da vam akzem
Postovanje,
Imam 15 godina. Prosle godine sam prolazio kroz veoma stresan period. Najradije bi 2016. izbrisao iz sjecanja. Sve se to izdesavalo zbog jedne potpuno besmislene situacije, sada se zbog toga osjecam veoma glupo. Tesko mi je da je objasnim ali cu pokusati. 2016. sam poceo da gledam jedan TV program, kao neku vrstu emisije koja se desava u Americi. Odjednom mi se probudila zelja da putujem tamo, zamisljao sam kako bi izgledalo tamo. Stalno sam bio skoncentrisan na to. Planirao sam putovanje itd. Sto je najgore, kao da mi se u stomaku aktivirao neki mehanizam. Osjecao sam non stop neke prijatne, tople osjecaje u stomaku, nekakve emocije. Ranije nisam imao nikada te osjecaje u stomaku. Bukvalno sam 24 sata dnevno zivio u tom nekom zamisljenom svijetu, kao da sam bio izolovan od stvarnosti. Zivio sam sve vrijeme u buducnosti. To je trajalo oko 3 mjeseca. Jednog dana sam istrazivao o razmjeni studenata u Americi. Saznao sam za jednu informaciju, da se tamo boravi u kucama kod nepoznatih porodica, da se boravi sa vise ljudi itd. To mi je toliko bilo strasno da sam se, na neki nacin paralizovao od nekog straha. Taj neki mehanizam u stomaku koji je stvarao te lijepe osjecaje pretvorio se u mehanizam ruznih osjecaja. Ta zelja za putovanjem je pocela da nestaje. Pred ocima kao da su pocele da mi se pojavljuju slike sa likovima iz nekih americkih serija i filmova. Kao da mi je stomak bio pun losih nekih osjecaja a mozak pun nekih slika i misli. Medjutim, ja sam na silu zelio da vratim one lijepe osjecaje i da povratim onu zelju. Ta borba je trajalo do kraja godine. Stalno sam bio depresivan, lezao u krevetu, slabo komunicirao sa ostalima, trazio na internetu. Zivio sam u nekom zamisljenom svijetu daleko od sadasnjosti. Na silu sam 24 sata gledao taj program da mi zelja ne bi nestala, da bi je vratio. Zbog toga se sada posebno osjecam glupo. A sve vrijeme sam zivio u nekoj ruznoj atmosferi koju nikada prije nisam dozivio. Najgore mi je sto ne mogu bas dobro da je objasnim. Putovao sam kroz proslost, neki lijepi osjecaji iz proslosti su mi se cinili ruzni. Pred ocima su mi stalno izlazile neke slike. Naprezao sam se i fizicki i psihicki, bio sam iscrpljen. U februaru 2017 sam odlucio da prestanem sa tim. Prestao sam da gledam onaj program, odustao sam od zelje za Amerikom i slicnim zeljama. Odlucio sam da zelim da se vratim u sadasnjost, kao prije 2016. godine. Poceo sam da postajem drustven kao prije, srecniji. Jednostavno sam poceo da se preporadjam, da se vracam u normalan svijet. Posle duzeg uvoda cu preci na stvar. Imam osjecaj kao da se nisam rijesio tih negativnosti u potpunosti. Iako sada zivim normalno, u sadasnjosti, javljaju mi se oni ruzni osjecaji i strahovi, bilo sta da radim i o cemu god da razmisljam. Tu su i kada gledam TV i kada sam napolju. Postoje i fizicke tegobe. Osjecam neki pritisak u glavi i u predjelu vrata. Kao da mi je glava puna necega, neke materije. Takodje to osjetim i u stomaku. Kada gledam TV takodje se javljaju ti ruzni osjecaji. Ne znam kako da ih objasnim. Jednostavno, sve kao da gledam kroz taj strah. Na sta god da pomislim taj strah paralise. Nekako kao da ponekad drugacijim ocima nesto gledam. Imam te ruzne osjecaje i strah u bilo kojoj situaciji, i vjerovatno je posledica onog problema sto sam opisao. Sada posto zivim u normali, zelio bih da se rijesim tih posledica zauvjek i da zaboravim na to. Zanima me kako, posto sam probao razne nacine ali se uvijek vrati. Hvala.
postovanje
bil obi dobro da se cujemo pa da vidimo o cemu se radi da li je to jaka bujna masta koja dozvoljava ili je to neki nacin bezanja od realnosti i sarevanja obaveza?? ne znam ovak oda vam kazem ali kroz terapiju bi resili to pitanje
ako ste zainteresovani javite se pa idemo polako u resavanje problema