2,586 thoughts on “Postavite pitanje

  • February 21, 2020 at 10:50 am
    Permalink

    Imam problem sa snovima.Sanjam svaku noc po nekoliko snova i to traje preko 2 godine.Ujutro se budim zabrinuta i uplašena.Da li postoji nešto da se prestane sanjati?

    Reply
    • February 21, 2020 at 1:04 pm
      Permalink

      na zalost ne postoji nacin da se ne sanja

      Reply
  • February 20, 2020 at 4:34 pm
    Permalink

    Dobar dan..mozete li mi objasniti sto znaci psihicki oboleti ? Da li to znaci razmisljati o jednoj stvari? Moze li se oboleti od straha da ces oboleti jer ti je netko potpuno ukrao samopouzdanje i osoba se lose oseca jer ne radi..
    Radaju se misli o ” bolesti” …. Da li je to depresija … ili samo izlet” u dosadu zbog previse slobodnog vremena?

    Reply
    • February 20, 2020 at 4:39 pm
      Permalink

      psihicka bolest je psihicki problem koji ometa pojedinca, ak outice na vase funkcionisanje, ogranicava vas i utice na kvalitet zivota mzoe se definisati kao psihicko oboljenje.

      Reply
  • February 18, 2020 at 9:42 pm
    Permalink

    Smatram da sam u detinjstvu bila emocionalno zlostavljana od strane majke i, delimično, od strane oca. Kada sam ulazila u pubertet, a nisam ni bila svesna toga, postala sam jako anksiozna. Adolescencija me je strašno promenila. Sada idem na fakultet i još je gore. Ustvari, tokom ranog detinjstva sam bila preterano vezana za majku, pred pubertet sam postala strašno anksiozna i imala sam potrebu konstantno da se pravdam majci. Kada sam ušla u pubertet počela sam često pričati sama sa sobom, voleti neke nastavnike kao da su mi oni roditelji i slično jer sam svoje roditelje zamrzela. Pred kraj puberteta dobila sam “dvostruku” ličnost. Tako sam je nazvala, jer je tako i osećam. Smatram da sam u sebi sakrila onu svoju empatiju i ljubav (TVRDIM ZBOG MAJKE I OCA i iskustva sa njima). Jedna ja sam jako ozbiljna i diktiram sebi pravila o ponašanju, kako ne smem da se smejem, kako moram da hodam, kako razgovetno pričam, kako ne smem biti “prisna” sa ljudima itd. Druga ja sam ja ona iz detinjstva povučena i saosećajna koju je mogao svako izmanipulisati. Ne znam šta da radim i teško mi je živeti sa dve ličnosti u sebi. Bukvalno dve (ne znam ni sama koliko)!

    Reply
    • February 19, 2020 at 11:07 am
      Permalink

      postovanje
      da li ste zainteresovani za individualni rad?

      Reply
  • February 17, 2020 at 1:20 am
    Permalink

    Poštovanje. Ja sam 50-godišnja majka tinejdžerke (16 godina). Međutim, plašim se da sa mojim detetom nešto jako nije u redu. Uglavnom, otkada se rodila pričala je sama sa sobom i viđala je imaginarne likove. To sam pustila jer sam dosta čitala kako je to normalno u ranom detinjstvu, međutim, nju to nije prestalo. Za svih ovih skoro 16 godina, ona i dalje priča sama sa sobom, međutim, sada je mnogo gore nego što je bilo pre. Ona ima jezivu naviku da stavi slušalice u uši, sluša muziku i hoda od zida do zida pričajući, kao da je neko pored nje, vodi ceo dijalog, međutim pored nje nikoga nema. To radi od svoje četvrte-pete godine. Problem je što ona ne može bez toga i zato se stalno izdvaja od porodice i prijatelja. Ode u sobu, ne gleda televiziju, ne komunucira s drugim ljudima, ne čita, jednostavno, hoda od zida do zida sa slušalicama u ušima, pričajući sama sa sobom. Suprug i ja smo pričali s njom kada je bila mala (oko osam godina), jer sada s njom o tome ne može da se priča, postidi se i promeni temu, tada nam je rekla da ona tako živi život na način na koji ona želi da izgleda, da kreira likove i svoj odnos sa njima, da je sve kako ona želi i da je to njen “drugi” život. Takođe, priznala nam je da je uvek povezan sa stvarnošću i da se oseća jako utučeno kada nema neku temu, jer navodno, bez teme ona ne može da vodi svoj “drugi život”, a da je ona sama bez svog “drugog” života neispunjena. To su njene reči tada bile. U poslednjih par godina stvari su počele da odmiču kontroli. Ljudi oko nje primećuju njene razgovore, jer ona sve manje i manje može da se suzdrži da suzbije, jednostavno, počinje kompletno da živi u svojoj imaginaciji, toliko da postaje bolesno. Ima ogromnih problema sa koncentracijom, asocijalna je od svojih najranijih dana, u vrtiću je uvek volela da boravi u osami, pa tako i dan danas. Nismo je nikada vodili na razgovore sa psihologom jer smo videli da bismo je suviše pritiskali. Ona je svesna svega što se dešava oko nje i kako je ljudi, pa i mi, posmatramo. Želim da saznam šta je to, šta je taj njen “drugi” život u psihologiji i kako dalje da se ophodim. Nadam se da ćete mi odgovoriti, jer se, kao majka, osećam veoma uplašeno. Takođe, ima ogromih problema s anksioznošću, potisnutim besom i koncentracijom.
    Unapred hvala i srdačan pozdrav.

    Reply
    • February 17, 2020 at 8:55 am
      Permalink

      postovana
      u mom kabinetu se radi i psihodijagnostika adolescenata mislim da je to pocetna tacka odakle treba da se krene. u zavisnosti od toga da li bi mogli licno dadodjete ili online videcemo kako da to izvedemo. imate moj broj na sajtu pozovite me pa da vidimo sta i kako tehnicki moze prvo daseizvede pa da krenemo u resavanje problema i dileme.

      Reply
  • February 12, 2020 at 1:44 pm
    Permalink

    Poštovani,
    Imala bih pitanje. Kako bi se moglo pomoci osobi kojoj je odlazak strucnoj osobi ucinio kontraefekt . Na neciji konstantni nagovor je otisla kod psihijatra samo da ne mora slusat (a problem je bio poremecaj sa hranom) . No dogodio se kontraefekt jer se sada osoba ne moze pomiriti s cinjenicom da je isla na razgovor kod psihijatra, sve je to sada preuvelicala. U konstantnom je zabrinutosti da netko nije saznao i djelovalo je kontraefektno osobito od kada je na zivotnoj prekretnici. Previse razmisljanja o koracima dalje… a pojavio se taj neugodan osjecaj. To dovodi do nekakvog zacaranog kruga. Sto uciniti jer osoba ne bi htjela ponovno ici strucnjaku jer sada na to gleda drugim ocima, pojavio se odmak od toga. PUno hvala. P.S Molim vas da ne objavite ukoliko je moguce.

    Reply
    • February 12, 2020 at 6:40 pm
      Permalink

      postovana
      ako nece ne mozete joj pomoci. ako neko zeli da se leci pordrazumeva se da postoji volja da sepormeni. ko nece onda neka trpi

      Reply
    • February 17, 2020 at 5:05 pm
      Permalink

      Postovani,
      Mozete li mi objasniti malo sledecu situaciju. Naime osoba je jednom dobila napadaj prvi put u zivotu i od tada se sve promenilo. Nakon veoma stresne svade i otkaza na poslu osoba je cellu noc bila uznemirena i pocela je osecati trnce i tresnju u udovima. To je trajalo vise od pola noci a sutradan ujutro su joj se jos uvijek ttesle ruke i noge dok nije doslo do te mjere da su se kratkotrajno oduzele i ruke i noge (paraliza) i jako jako se preplasila. Od toga trenutka se osoba cudno osjeca i ima kaze traume da je obolela psihicki. Molim vas sto znaci taj napadaj. Osoba se stvarno nikada s nikim nije svadala i da li je moguce da je to djelovalo u toj mjeri. Da li je dobila neki psihickj poremecaj jer od tada zivi preplaseno sto je to a nema ni posao pa se oseca jos zabrinutije jer su odjednom prestale rutime i navika a miali o tome.
      Nije isla na pretrage vec su a hitnom prijmu rekli da moze biti na psibickoj bazi ali sto tocno.

      Reply
  • February 11, 2020 at 3:11 pm
    Permalink

    Postovanje imam 33god imam problema sa aksioznoscu vec duze vreme.Trenutno pijem sorotex al nisam bas zadovoljna sa tim lekom.I sa tom terapijom u nekim blazim osecajem imam problem sa strahom..uznemirenoscu.I bas mi je tesko trudim se da sama sebe bodrim al nekad nemam uvek uspeha ka tom cilju.Hvala.

    Reply
    • February 11, 2020 at 5:57 pm
      Permalink

      postovanje,
      ako ste zaiteresovani mogu pomoci kroz individualni rad. ako to zelite pisite mi preko sajta i poslacu vam uslove i cene. ako bude odgovaralo predlozim vam termin i krenemo u rad

      Reply
  • February 9, 2020 at 8:02 pm
    Permalink

    Здраво , имам 18. година и патим од анксиозности већ скоро 2 године, све је почело након породичних траума које су трајале пуне четири године због којих су ми се сваки пут тресле руке и прескакало срце, анксиозност ми се јавља свакодневно, у миру али и у школи, аутобусу, парку и болници.Тада ме боли глава , дрхте руке и ноге, облива ме хладан зној, срце прескаче…Скоро су ми се јавила и нервозна црева као суицидалне мисли које не избијају из моје главе, ближи ми се матурски рад- практично са иглама и др. мед.материјалом због чега сам све више нервозна јер због ове аксиозности сто посто падам.Шта да радим?

    Reply
  • February 8, 2020 at 9:59 pm
    Permalink

    Pozdrav, postovani, kako mogu da vam se obratim malo da se ‘olaksam’. Imam 25godina porodila sam se pre 7 meseci, i prvih meseci sam prosla jako tezak period, koji se na kratko zavrsio i sad se opet nastavlja. Jako mi je tesko, sa bebom sam non stop, muz mi radi 2 posla, jedan privatno za sebe a drugi u firmi, i on jednostavno nece da taj jedan posao smanji i da bude malo sa bebom. Zivimo sa njegovima, oni su stvarno divni, ali i kad njih zamolim da pricuvaju bebu barem sat vremena oni nece, ja cu da izludim, nemam vremena za sebe uopste, pod velikim sam stresom.

    Reply
  • February 5, 2020 at 4:41 pm
    Permalink

    Dobar dan…bila sam prosle nedelje kod psihijatra jer sam bila u jako teskom stanju i nisam mogla vise da izdrzim…depresija i umerena anksioznost je dijagnoza…pijem.Flunirin,Ksalol 2×1 i Lunatu za spavanje…sutra je nedelju dana kako koristim terapiju i sve mislim da moje stanje nikad nece proci raspolozenje i dalje isto,volja ni za sta,samo sto me Ksalol malo smiri ali trenutno posle par sati se opet unervozim

    Reply
    • February 5, 2020 at 4:56 pm
      Permalink

      mozete da probate online ili uzivo psihoterapiju? ako ste zainteresovani pisite mi posalcu vam uslove i cene

      Reply
  • February 3, 2020 at 8:52 pm
    Permalink

    Postovani
    Vi ste jedini koji je tacno opisao stanje depersonalizacije i derealizacije
    Mene oni muce tacno 24 godina od kojih 9 godina sam imala panicne napade kao rezultat strah od smrti
    Panike su nestale nakon 9 godina dok.ova dva simptoma nisu me pustili ni sekundu
    Ne mogu se nikako setiti mojih oravih emocuja koje su bile hiper dok sam bila ok
    Nakon toliko mucenja pre 4 meseci sam pocela ici kid psihologa
    Imam napredak kao licnost mogu sad da kazem bez straha sta miskim i sta hocu i sto ne
    Ali.opet oni ostaju
    Recite mi koja tehnika psihoterapije najvuse pomaze i dali uopste ce nestati kad se kiren pronadze i jednom izvadi sa zemlje
    Svih ovih godina zivim”normalno”odgojila dvoje dece,radum…Ali nista od toga ne osecam
    Sa velikim.postovanjem i hvala vam unapred

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *