2,190 thoughts on “Postavite pitanje

  • April 23, 2019 at 4:56 pm
    Permalink

    Postovani,
    Pre nekoliko godina imala sam zdrasvstvenih problema vezanih za pankreas,bila sam u bolnici nekoliko puta.U tom periodu su mi krenuli problemi u vidu anksioznosti,straha od smrti ili da ce mi se desiti nesto lose.Vremenom su se problemi povecavali.Iz straha da ce mi se desiti nesto lose radim odredjene radnje stalno,jer onda mislim da cu biti dobro.Zatim kada idem u toalet uvek imam osecaj da nisam dovoljno dobro oprala ruke.Pa ponavljam iste radnje.Takodje,nakon kraha duge veze imam problem da se opustim i ostvarim normalnu vezu.Sta mi se desava?Ima li meni pomoci?
    Srdacan pozdrav.

    Reply
    • April 23, 2019 at 5:02 pm
      Permalink

      postovana
      usled svih ovih stvari izgleda da se razvija ili vec razvila neuroza. tako da najbolje,ako ste u mogucnosti, da se javite za rad uzivo ili online pa da vidimo sta i kako dalje. u sustini ako niste u situaciji da priustite privatno terapije mozete otici kod lekara opste prakse po uput i odna kod psihijatra da vam da lekove i terapiju.

      Reply
  • April 23, 2019 at 9:36 am
    Permalink

    Poštovani
    Moje pitanje je vezano za lekove,uzimam 1x dnevno Taitu od 60 mg i 2x dnevno Epicu od 75 mg,i osećam dezorijentaciju i imam rupe u pamćenju,dešava mi se da se ne sećam nekih događaja u toku dana.Inace imam GAP i depresiju.Da li su ove pojave zbog leka?
    Hvala unapred

    Reply
    • April 23, 2019 at 10:49 am
      Permalink

      postovana to je pitanje za psihijatra koji vam je prepisao jer ja kao psiholog ne znam odgovore na vaa pitanja

      Reply
  • April 23, 2019 at 9:33 am
    Permalink

    Pozdrav. Moj zivot se naglo promjenio nakon raskida veze od dvije god. Nekako taj period uspjevala sam se boriti sa anksioznoscu i uspjevala sam. Ali vise ne. Sada mi dan pocinje tako sto prvo ujutru ne mogu da se naspavam normalno. Jer imam strah od dodirivanja stvari. Predmeta. Bojim se dodirnuti nesto pa cak i pomjeriti ruku bez da prvo kazem “mogu ja ovo”. Strah od dodirivanja predmeta dolazi od toga sto pomislim da je to polni organ taj neki predmet ili pomislim na neku osobu i onda se bojim dodirnuti nesto jer ispada kao da dodirujem taj neki predmet i zelim zlo toj osobi koju zamislim u glavi. Sve bi bilo lakse da ja mogu reci ” bolesna sam, imam problem, ili anksiozna sam” tako bi znala da to sti mi se desava nije pod mojom kontrolom. Ali ove misli i ovo sve radim namjerno. I da kao sto rekoh dan mi pocne tako sto se nd naspavam. Nikad ne mogu odmah ustati iz kreveta jer me strah da cu imati lose misli. Ako zelim nesto uraditi prvo stojim u mjestu bas dugo, i stojim i ne znam ni ja sama zasto, kao da cekam da misli odu a istovremeno kao i da ih namjerno imam. I inace mnogo sam usamljena. Zivim u inostranstvu. Nemam srece kad su u pitanju prijateljstva. I ja budem kuci zatvorena svaki dan, sama, provodin dane tako sto vecinu dana provodim stojeci. Ne mogu ni 2 min da ne stojim. Ne mogu nista uraditi. Dolaze mi agresivni momenti prema drugim ljudima. Bijes neki. Kao da hocu da nekom ucinim zlo. Namjerno. I u mislima cinim im zlo. Danas mi je recimo mnogo tesko. Samo sam se predala pocela plakati i odustala. A sa druge strane ja znam da bih mozda i htjela biti srecna, imam jednog momka sa kojim bi moglo biti nesto ozbiljno. Ali recite mi. Ko zeli ludu djevojku koja mu zeli zlo i koja ima tako lose misli za njega. Vulgarne, bogohulne, grozne. Ja nekako zelim da mi neko kaze da vidi u meni nesto dobro i da ce me voliti bez obzira na sve i da me nece ostaviti. Ali ja trazim nemoguce. Trazim da se predam a da me neko voli. Ne znam sta dalje. Ljudi mi govore da ne radim nista da mi bude bolje. Ali niko ne razumije da mi nije lako u ovoj zemlji. Da vec nekoliko godina sam usamljena i neprihvacena. Vise ne osjecam bol jer ovo je moj zivot. Ne znam da li sam ikada bila iskreno srecna. Mozda samo kao dijete mada i tad sam gledala nasilje u porodici i moja porodica nijw na okupu. Razveli su mi se roditelji. I nekako kao da volim praviti zrtvu od sebe. Ali bila sam mozda samo srecna dok nisam bila svjesna kad sam bila dijetw sta prozivljavam. Ne znam da li ima pomoci za mene. Ne znam da li da kaze. Tom momku da ide od mene jer ga samo mogu povrijediti? Ne znam sta dalje. Kako da zivim dalje?

    Reply
    • April 23, 2019 at 10:49 am
      Permalink

      postovana da li ste razmisljalji o psihoterapiji dostupna je i online?

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *