Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 54,511 times, 39 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Pozdrav, imam 3 godine anksioznost imam 17 godina, imam problem sa sledecim: kada pricam sa osobama menja mi se glas, nekad mi je bas piskav glas a nekad dubok a nekad srednje, ja mislim da imam puno tona i boja glasova i zanima me dal je to poremecaj licnosti, zelim to da popravim jer mi ometa svakodnevni zivot, i to nije kao da mi je malo piskaviji ili dublji vec puno, bukvalno ne znam vise koji je moj glas, jer npr pricam sa jednim profesorom, sa njim mi je dubok glas a dok pricam sa drugim profesorom tad mi je piskaviji, i tako ima nekoliko nijansa
Necbih reko da to ima veze sa poremecajem licnosti.mozda sa soc.strahom?
Pa ne znam iskreno, meni bas smeta to, i nije to kao da mi je malo piskaviji glas nego dosta, cak i kad sam smiren, menja mi se glas u odnosu sa kime pricam, i zvucim kao moj stariji brat, jel znate kako to da popravim,
mislim da moze kroz psihoterpaiju, mogu da te uysmerim pa d azakazes
„Pijem Eloryqa 10 mg već 24 dana. I dalje imam izražene simptome – najteže mi je ujutru kada se budim sa peckanjem u grudima, suvim ustima, osećajem vrućine i strahom da ću se ugušiti. Tokom dana osećam slabost i napetost, pa često koristim bensedin 5 mg da izdržim koju podelim na ujutru i uvece po 2,5mg.
Zanima me da li je ovo očekivano u ovoj fazi terapije i da li bi možda trebalo da povećam dozu Eloryqe na 15 mg, ili je bolje da još sačekam na trenutnoj dozi?“
To morate da pitate psigijatra
Moja ćerka priča sama sa sobom ima 16 godina najviše kada se osami kada je u skoli manje onda se zaokupi cesto slusa muziku glasno peva nekad je boli glava i bude joj muka
Da li ste bili kod doktora da on prvo odradi eksploraciju?
Poštovanje, javljam se jer sam očajna i jer pokušavam da nađem način da mi bude bolje. Ukratko, imam OKP(imam 21 godinu,zensko), najvecu epizodu okp sam prezivjela prije 2 godine pri sklapanju prijateljstva koje se razlikovalo od mojih tadasnjih, na pocetku sam se osjecala presretno a onda su krenule misli sta ako sam zaljubljena u prijateljicu i bas onaj pakao u glavi i najgore od svega taj groinal response. Dugo sam to trpila bilo me je strah i nekako kad je eksplodiralo da ne spavam, pocela sam se drugacije ponassti, stalna krivica je bila tu i onda sam postepeno priznavala prijateljici itd, a ona mi je cak pomagala.I to je proslo nakon godinu dana cak. Isla sam na individualnu psihoterapiku medjutim nije mi u tom momentu leglo a i student sam, pa nemam toliko novca. Prethodnih par mjeseci sam bila okej, medjutim zadnjih mjesec dana su mi se razlicite misli smjenjivale i pocinjalo je da me gusi, medjutim trenutno imam jak problem s jednom, strah me sta ako sam ispricala nekome povjerljivu tajnu koju mi je saopstila ta drugarica, to je rijec o nekom mladjem zdravstvenom iskustvu koje je ostavilo traga na zivot, a ja to nisam smatrala nicim losim niti shvatala ozbiljnost povjerenja jer sam dolazila iz okoline u kojoj je vecinom sve bilo otvoreno i stvarno nisam imala svoje granice, bila sam z prijateljstvima u kojima je normalno vrijedjati jedni druge, pricati o njima iza ledja, sto sam osvijestila keoz druzenje s ovom drugaricom da je veoma ruzno. Ja sam njeno to iskustvo podijelila s roditeljima i kad sam shvatila da bi joj mozda i to smetalo, nisam mislila nista lose nego sam jednostavni bila pod utiskom trenutka zivota, priznala sam joj kako sam postupila i izvinula se ako joj smeta jer nisam mislila nista lose, a i nisam shvatala da nekom moze smetati, gledajuci po sebi. Pocela sam od tad mnogo da obracam paznju o svemu sto pricam i stvarno sam se dosta promijenila, ona mi je jedini prijatelj i stalo mi je do nje. Medjutim javila mi se misao i najgore vidim kao slike i stvarno nisam sigurna jesu li istina ili ne, kako pricam njenu tajnu drugim ljudima( u tom periodu kad nisam toliko shvatala ozbiljnost privatnosti, prije priznanja da sam rekla roditeljima), s kojima sam tad bila bliska, a inace sam prekinula dosta tih odnosa te nemam mogucnost da ispitam, jednom mi se ovo desilo i nesto sam istrazivala u porukama i slicno i nisam nista nasla, a ukinula sam i skoro sve drustvene mreze te ne mogu provjeriti ovo sad sto mi se vrti.medjutim javila mi se ponovo ta misao, a prijateljica kaze da ako sam tako postupila da se nece druziti sa mnom, te mene mnogo boli ako sam prije bila u stanju tako nesto da uradim, a ne mogu da izbistrim. Nisam u stanju da ucim, da idem na ispite jer se osjecam krivom dosta i kao da ne zasluzujem nista, kao da sam na koncu, cak ni ne spavam dobro, zamolila bih Vas za Vas neki savjet ili misljenje o situaciji
Hvala ti što si podelila sve ovo sa mnom, znam koliko je teško nositi se sa tim osećajem krivice i opsesivnim mislima. Ono što opisuješ – stalna sumnja, preispitivanje, osećaj da moraš da budeš sigurna da li se nešto dogodilo – klasični su simptomi OKP-a. To što ne možeš da se setiš, što se javljaju slike i sumnje, ne znači da si stvarno nešto uradila, već da OKP traži sigurnost tamo gde je nema.
Važno je da razumeš da nisi loša osoba, niti si ‘na kraju’. Ovo što osećaš je samo posledica anksioznosti i OKP mehanizma.
Pošto si spomenula da nemaš trenutno mogućnost da ideš na terapiju, želim ti preporučiti nešto što može da ti pomogne:
✅ Na mom YouTube kanalu imam preko 300 videa baš o ovakvim temama – kako OKP funkcioniše, zašto se javljaju sumnje i slike, kako izaći iz tog kruga.
YouTube kanal – Žarko Petrović
✅ Takođe, napravio sam aplikaciju Psychotherapy Toolkit sa tehnikama koje su mi pomogle mnogim ljudima sa sličnim problemima – praktične vežbe za smanjenje opsesija i anksioznosti.
Psychotherapy Toolkit
Za početak ti savetujem da pogledaš moje videe o OKP-u i griži savesti, jer će ti pomoći da razumeš mehanizam i da ne daješ moć mislima.
Nisi sama u ovome, postoji rešenje i nije potrebno da ceo život trpiš zbog OKP-a. Možeš mi napisati ako želiš još konkretne smernice kako da radiš na ovome iz dana u dan.
Hvala Vam mnogo na odgovoru, pratim Vas često i mislila sam da sam napokon svoj OKP dovela pod kontrolu dok nije podivljao zadnji mjesec. Jos dodatno me muci to sto svaki dan skoro imam drugacije misao kako sam izrekla tu tajnu, razlicite situacije za koje ni ne znam da li su se desile,takodje je problem ta moja osobnost u tom proslom periodu i sama ta licnost prijasnja koja je bila oblikovana dijelom i okruzenjem u kojem sam bila i ta neopreznost i olako shvatanje svega, a sada sam totalno drugacija. Normalno sam zivjela godinu dana nakon tih dogadjaja, bilo mi je vrlo tesko da sve to podnesem i jos mi je mnogo bliska osoba preminula prije par mjeseci. Znam da ako sam ikad postupila neoprezno prema prijateljicinoj privatnosti, da tako nikad ne bih više, a najveci je problem sto ja uopste nisam sigurna i stvarno bih volila da je ne izgubim, a ako sam pogrijesila da preuzmem odgovornost. Ne mogu da ucim, a znam da to nije uredu i da cu upasti u jos gori stadiji ako dopustim da padnem ispite, a jednostavno tijelo mi se trese i osjecam se ugrozeno. Instalirala sam Vasu aplikaciju i radila vjezbe disanja. Hvala Vam mnogo na pomoći
Poštovani,
godinama unazad borim se da nađem partnera. Pola svog života sam mislio da sam biseksualan, a onda kasnije shvatio da ne mogu seks da ni sa kim. Ne radi se o tome da nemam reakcije(mislim na erekciju), jer imam… Takođe, bitno je da kažem da nisam imao nikakvih trauma (u seksualnom smislu). Postoji i seksualna uzbuđenost koja se javlja (doduše s vremena na vreme), želja da nešto probam, ali kada god dođe do samog čina, ja ne uživam u seksu. I dalje želim romansu i vezu, ali teško da to pronalazim jer mnogi žele seks. Zbog toga se osećam anksiozno i usamljeno. Kada sam želeo da razgovaram sa jednom Vašom koleginicom, pomislila da imam problem jer ne želim seks… I da se to može rešiti. Da li je to zaista problem? Meni je ok i da samo masturbiram. Ja ne bih imao seks, možda bih se ponekad prilagođavao osobi koju volim ako baš želi, ali i za to mi treba vreme da upoznam nekog, jer sam shvatio da bez emocija ne mogu da ga imam, a diskutabilno je da li i kada imam emocije mogu da uživam. Mene zanima, šta Vi mislite o ovome i kako gledate na to? Postoje li ljudi koji se ovako osećaju?
Ne, ne znači da imate problem samo zato što ne želite seks. Ljudi poput Vas postoje, i to nije retkost. Postoji spektar seksualnih orijentacija i potreba, a ono što Vi opisujete moguće je prepoznati kroz aseksualnost ili demiseksualnost – gde seksualna želja dolazi retko, ili samo uz snažnu emocionalnu povezanost.
Važno je da ne dozvolite da Vam tuđu očekivanja nameću osećaj da ste “manje vredni” ili “pogrešni”. Niste. Postoji mnogo ljudi koji takođe traže romantičnu povezanost bez fokusa na seks. Ono što Vi želite – nežnost, emotivnu bliskost, vezu bez pritiska – potpuno je legitimno.
Pozdrav,
Imam strah od vađenja krvi. Dan pre nego što treba da idem, ne mogu da spavam – misli mi stalno lete ka tome i osetim veliku nervozu. Plašim se igle, ali još više onog trenutka kada mi zategnu ruku i pripremaju sve. Srce mi jako lupa i preznojavam se čim uđem u laboratoriju. Znam da je to možda iracionalan strah, ali ne mogu da ga kontrolišem. Da li postoji neko rešenje ili način da se taj strah ublaži ili postepeno smanji?
Izlaganjem i konstantnin davanjem krvi, dok dajete stisnite butine i gluteuse jako to ce pomoci oko gubljrnja svesti. Mozda,ali samo mozda, izlaganje u imaginaviji moze da pomogne? Takodje simulacija vadjenaj i naslanjanje igle vezivanje gume moze da pomogne. Ako vezbate bice bolje
Postovani,
Imam jednu veoma komplikovanu situaciju.
pre dve godine sin je poceo da se drigira a da mi to nismo znali.Samo je se jednog dana pojavio da mu nije dobro i od tada zapocinju njegovi ptoblemi sa psihom.Vodili so ga svuda od Palmoticeve do Vorobijeva.Lecio se ali pre nego se lecio od droge on se lecio i u Palmoticevoj i u nasem gradu itd….Ali je koristio Psihoaktivne supstance ..i to nismo znali.Pio je alkohol…maltretirao je celu porodicu.Dva puta ga je policija privodila zbog nasilja.Posle saznajemo i da je prodavao drogu da bi je konzumirao.Uzajmljivo se novac.Vracali s,o dugove Sve smo oprastali u nadi da ga izvucemo.I psihoterapije,i medicina, i dva puta lezanje na privatnu kliniku….i na kraju se navratio na sve.
Dva kredita podigli.Mi tako ne mozemo da zivimo.Ja ne zelim.Osudjuju me ljudi da je moje dete.Ali nije od Boga dato nego od besa.Ja imam sina jos jednog koji ima dijagnozu lupusa.Muz me okrivljuje da sam se odrekla deteta.
Samo da kazem….To je dete koje je odraslo sa puno ljubavi i paznje.Jedini probem je bio taj sto mu je muz sve dopustao,Mi smo jedna normalna besporocna porodica,Ne znam sta da radim..gde cu,ku cu
Iskreno ne znam gde da se obratite osim na kliniku za bolesti zavisnosti.
Da se razidjem od takve osobe.
U vezi sam sa momkom.U zadnje vreme odlazi kod jedne zene koja stanuje kod njegovog druga.Kaze da se druže.Rekao mi je da sa njom nema nista,da me voli,da me ne bi prevario.Rekao mi je da ona gaji osećaje prema njemu.A on kao prema njoj ne.Mislim da me laze.Dao joj je svoj broj telefona.Pravi me budalom.Sta da radim?
Sta bi vi najradije voleli da uradite?
Da se razidjem od njega.
Onda postupite po tome sto smatrate da treba