2,744 thoughts on “Postavite pitanje

  • September 18, 2020 at 3:04 pm
    Permalink

    Mnogo puta sam pokusala da nemislim o najgorem…povredjujem decu voljenu osobu i ne znam sta raditi vise..
    Okrenula sam se alkoholu jer niko ne razume kroz sta prolazim…deca kao deca imaju svoj zivot a ja sam se tamo negde izgubila u svemu…placem za najmanju sitnicu nemam pravog prijatelja i nevidim izlaz iz svega….pijem bensesune da bih zaspala i zaboravila na sve ali nevredi

    Reply
    • September 18, 2020 at 4:04 pm
      Permalink

      postovana imam idealnu osobu za vaseprobleme da li ste zianteresovani da vas uputim na nju raid online terpaiju

      Reply
  • September 16, 2020 at 11:25 pm
    Permalink

    Poštovani, imam jako veliki problem prvo sama sa sobom a onda tek sa okolinom. Ove probleme vučem još od neke 12 ili 13 godine, tačnije, tada počinju da budu previše izraženi.
    Moji roditelji su se razveli kada sam imala godinu dana ( sada imam 17), i nikad nisam imala problem sa tim, jednostavno sam imala sreću što nisam prolazila kroz određene stvari. I sve je bilo ok, živjeli smo kod majkinih roditelja, sve do moje 7 godine. Tada moja majka upoznaje drugog čovjeka i bez mog pitanja ili pristanka odluči da me vodi sa sobom kod njega. Tada već počinjem da pravim probleme, lažima, recimo za ocjene u školi.. Počinjem da budem toliko nezadovoljna sobom i svojim životom da je bilo nepodnošljivo. Pritom, išla sam kod svog oca, koji je bio i do dana danas ostao zavisnik od droga (heroin) gdje mene vodi uvijek sa sobom kada ide do dilera ili da uzima svoje doze. Znala sam satima da ga čekam u kolima, i sa njim od petog razreda osnovne završavam svaki kontakt. Moja majka se vidno mijenjala, trpjela je fizičko i psihičko nasilje, prema meni se odnosila na neki čudan način, i uvijek sam mislila da me ne voli. Sve je tako teklo, ja sam pravila sve veće probleme iz svog bijesa i nezadovoljstva. Upisala sam srednju i prelazim da živim kod tetke. Tada kreće agonija. Nemam ni jednog prijatelja, niti imam potrebu za društvom, jako mi je muka da pričam sa drugim ljudima osim ono što zaista moram, kada sam redar i pošalje me nastavnica za sunđer u drugo odeljenje mene je strah da uđem zadržim se pred vratima 15-20 min, mrzim sve ženske osobe osim onih koji su mi rod, imam jako velik i pretjeran bijes u sebi koji ničim ne mogu da izbacim, kod drugih ljudi samo neko određeno i nebitno slaganje face mene dovodi do ludila bijesa i histerije, nikad ne mogu da se družim sa drugim ljudima više od mjesec dana imam osjećaj da me guše. Takođe imam momka godinu dana, i uvijek gledam i plašim se da kažem nešto što bi njega moglo da naljuti, a ja npr to stvarno mislim, jer me je jako strah da me ne ostavi, ako on ode ja ne znam šta ću. Previše pričam sama sa sobom, čak nekad i vičem, i to radim svakodnevno. Smatram da su sve ženske osobe osim mene i ženskih osoba moje porodice lezbejke i ako to vjerovatno zvuči smiješno ali ja to mislim. Kada nešto na času ne uradim kako treba, nastavnik me zato izgrdi ja istog momenta ne slušam njega šta mi priča već razvijam film o tome na koji najgori način bih ga ubila. Nekad se bojim sebe. Stalno sanjam da me neko juri nožem ili da me metkovi iz puške pogađaju u tijelo. Nemam pretjerano velike emocije prema drugim ljudima, prag tolerancije nula.
    Ja zaista mislim da nešto sa mnom nije u redu, i voljela bih da napokon saznam šta to nije kako treba.
    Hvala unaprijed. Pozdrav!

    Reply
    • September 17, 2020 at 8:37 am
      Permalink

      Postovanje hvala sto pisete. Vama je potreban ekspert za adolescente pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite termin kod psihoterapeuta Milice ako moze da vas primi online ili uzivo. Pomocice vam puno

      Reply
  • September 14, 2020 at 8:02 pm
    Permalink

    Poštovana, imam problem, ne znam odakle da počnem, imam problem sa sobom, a mislim da to proizilazi zbog odnosa sa majkom, pre sam mislila da je loša majka, sad već znam da je dobra osoba, prošla je mnogo toga lošeg, ne zna svog oca, mog dedu, majka, tj., moja nana je umrla, nema rođake, tačnije ne zna ih, moj otac radi u drugoj državi već 4 godine, nikad nije sa njom, ona i ja nikad nismo ni imale odnos kao što bi trebalo da imaju ćerke sa majkama, ja hoću da to promenim al ne ide, ne znam..
    Ona ne veruje u mene, nikad, ni za šta, džaba mi ceo svet kad mi ona kaže da ja ne mogu, da sam ja “sve i svašta što sam htela” probala u životu i ništa mi ne ide..
    Malo je patrijahalna, razmišlja malo staromodno, smeta joj što sam imala momke, što su dolazili kući kod nas za slavu, inače imam 23 godine, na fakultet više ne mogu da idem, ne znam ni do sad kako sam izdržala jer sam zbog njih upisala ono što nisam baš htela, zbog nje i tate, a prvog dana kad sam krenula, rekli su mi da nema šanse da ja završim taj fakultet i eto ispada da su u pravu, ne da mi da idem na stranu u neki veći grad, da radim, da završim kurs za fotografa, jer ja to volim, kaže mi ne mogu da se snadjem, ne mogu ovo, ne mogu ono, dođe mi da pobegnem od kuće, a ne mogu da je ostavim, plašim se da se ne razboli od tuge i besa ako odem, da je ne ostavim i ja…
    Ne mogu to da podnesem, grize me savest, ogromna.. Ona ionako kaže da lekove koje pije, pije zbog mene, kad god sam imala neki problem i htela da baš njoj to kažem ona mr nikad nije ni saslušala, uvek čuje samo ono što hoće, a ne ono što joj kažem.. Ne znam više šta da radim, svaki dan me boli glava, ne živi mi se, a nemam sa kim dq podelim sve ovo, i da hoću, ne mogu, ne da mi se..

    Reply
    • September 14, 2020 at 8:41 pm
      Permalink

      Postovana pisite na forum kabinetagora.rs/forum i trazite misljenje maje, marije one su strucnjaci za ovu problematiku hvala

      Reply
  • September 11, 2020 at 10:39 pm
    Permalink

    Postovani,
    Vec godinu dana vodim borbu sa anksioznoscu,strahovima,nesigurnosti i to mi stvara veliki problem koji se narocito manifestuje manjkom sna.Svaki dan cinimi se da je sve gore i gore.Volela bih da cujem savet,na koji nacin bi se ovo moglo resiti.Hvala unapred na odgovoru.

    Reply
    • September 12, 2020 at 3:03 pm
      Permalink

      postovna najbolji nacin da pisete na kabinetagora@gmail.com i da trazite termin da vam zakazu psihoterpiaja online ili uzivo je najbolji naicn lecenja

      Reply
    • September 15, 2020 at 8:46 pm
      Permalink

      zdravo ja se zovem mirjana imam isti problem vec dosta dugo godina 11 i pijem antidepresive ako zelite mozemo se druziti da nam lakse bude u istoj smo muki.to nam je sve od nesrecnog i nesregenog zivota.

      Reply
  • September 11, 2020 at 10:37 pm
    Permalink

    Postovani,
    Vec godinu dana vodim borbu sa anksioznoscu,strahovima,nesigurnosti i to mi stvara veliki problem koji se narocito manifestuje manjkom sna.Svaki dan cinimi se da je sve gore i gore.Volela bih da cujem savet,na koji nacin bi se ovo moglo resiti.Hvala unapred na odgovoru.

    Reply
    • September 12, 2020 at 3:04 pm
      Permalink

      postovna najbolji nacin da pisete na kabinetagora@gmail.com i da trazite termin da vam zakazu psihoterpiaja online ili uzivo je najbolji naicn lecenja

      Reply
  • September 9, 2020 at 8:10 pm
    Permalink

    Poštovani Žarko, 2017te sam u aprilu izgubio oca, bolovao je od slabosti srca par godina i kad mu je nešto bolje bilo najednom je umro, ostali smo sestra,majka i ja, da bi 12.decembra iste godine moja majka,pošto sam normalno skuvao kafu i nešto pričali,umrla ispred mene za 5 minuta, od tog momenta mi se srušilo sve, ljudi to ne vide, mislim na rodbinu, misle da sam kako tako u redu, svi su nastavili sa svojim životom, ja koliko god se trudio, meni taj momenat smrti majke nikad neće proći i večito pitanje na koje niko nije dobio odgovor,zašto baš tako,ja i posle 3 godine mi sve deluje kao da se desilo juče i ne mogu jednostavno da se sastavim sam sa sobom …Na kraju najgori momenti su to stalno osecanje praznine i neartikulisanog besa,tako da sam većinu dana van fokusa i sreća je da se ne bavim nekim zahtevnim poslom jer mislim da ne bih izdrzao, iskreno pišem vam , a evo ne vidim da mi iko moze pomoći, imam neku nadu, ali slabu,sada imam 45 godina,nisam mali,prošao sam i rat na Kosmetu,ali me ovo dotuklo,majka je imala 63 kad je umrla

    Reply
    • September 9, 2020 at 10:29 pm
      Permalink

      Postovani sasvim moguce da je gubitak majke u psiholoskom smislu ostavilo traumu. Zasto ne odete do psihijatra ispricate mu problem moze vam pomoci lekovima

      Reply
  • September 8, 2020 at 3:57 pm
    Permalink

    Poštovani, treba mi pomoć. Imam bebu od dva meseca, anksiozna sam sve vreme, napeta, stalno brinem da sa bebom nije nešto u redu. Idem kod pedijatara bespotrebno. Ne smejem se i nisam raspoložena kao pre. Koje tehnike biste mi preporucili?

    Reply
    • September 8, 2020 at 4:15 pm
      Permalink

      preporucujem psihoterapiju online ili uzivo. ako vas zanima pisite mi usmericu vas na specijalistu za tu vrstu problema

      Reply
  • September 8, 2020 at 12:29 pm
    Permalink

    Postovani, molim Vas da izdvojite malo vremena i pomognete mi. Imam 18 godina i imam problem socijalne anksioznosti. Prvi put se simptomi pojavljuju pre otprilike 3 god. Simptomi su takvi da u stresnim situacijama osetim aritmiju, nalet vrucine, prekomerno znojenje, promuklost glasa, itd. Javljaju se kada sam u velikom drustvu. Stalno imam strah da cu pogresiti nesto, osramotiti se i da ce mi se svi smejati. Mozda tako ne zvuci, ali sam svesna da ce vremenom postati ozbiljno, tako da vas molim da mi date iskren savet kako da otkonim ovaj problem jer ne mogu vise da podnosim svakodnevni stres sa kojim se susrecem.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *