3,588 thoughts on “Postavite pitanje

  • January 22, 2022 at 11:13 am
    Permalink

    Imam opsesiju jednom vrstom predmeta, do toga je doslo nakon sto nisam uspeo da popravim jedan takav predmet, inace sam hobi majstor. Razmisljanja o nacinima na koji se moze pokvariti te da cu ga ja potencijalno pokvariti, inace predmet iz svakodnevnog zivota ne narocito bitan.
    To traje vec par godina, proslih godinu dana nisam imao misli o tom predmetu nakon razgovora sa psihologom. Niko sem mene i psihologa s kojim sam razgovarao ne zna za tu ,,opsesiju’’ koja je zaista cudna, kada sam citao tekstove o okp na internetu nisam nailazio na slucaj da neko ima ovaj tip opsesije. Taj predmet nisam popravljao barem 3 godine ali misao da ga mogu ostetiti je ostala. Verujem da je problem lako resiv zbog toga sto nakon jednog razgovora sa psihologom misli su nestale na godinu dana (sada su se vratile), u proseku razmisljanje ne traje ni 5 minuta dnevno ali konstantan je osecaj da imam neresen problem koji u mojoj glavi deluje veliko iako nije.

    Reply
    • January 22, 2022 at 11:34 am
      Permalink

      Verovatno se ne radi i poremecaju.to je neka fascinacija neka narodska opsesija…iza koje treba otkriti sta lezi.mozda perfekcionizam , zabrana da ne pogresim, dozivljaj nesposobnosti..kroz terapiju bi se verovatno odkrilo

      Reply
  • January 20, 2022 at 12:35 pm
    Permalink

    Poštovani imam problem sa dečkom, on mi trazi da se odreknem drugarice jer mu je pocela da smeta i nervira. Ne znam kako da sacuvam i vezu i prijateljstvo. Da li mogu privatno da vam napisem detaljnije preko mejla? Stvarno mi treba sa nekim da popricam jer to je jedan od mnogih prethodnih problema i pocinjem da budem depresivna previse.

    Reply
  • January 20, 2022 at 12:36 am
    Permalink

    Postovani,
    Vec odredjeni vreme unazad se osecam poprilicno prazno. Nista me ne cini srecnom sem mog deteta. Trudna sam, zeljena trudnoca ali opet me ni to ne pokrece… Otaljavam u svim sferama svog zivota. Poslu, kuci, smanjila sam krug prijatelja. Imam utisak da svi zive, samo js zivotarim. Cak i poslove, tipa kucne koje sam ranije radila kako treba, temeljno,precizno sad vise nemam volje da radim, otaljavam… Samo bi lezala i cutala ..Ne znam kako pokrenuti sebe? Gde mi je energija? Mladost? Ne znam kako se ponasati…

    Reply
    • January 20, 2022 at 9:01 am
      Permalink

      prvo treba da se vidi da li je u pitanju depresija kao sto izgleda. ako jeste onda da se vidi da li su potrebni i koji lekovi ako mogu zbog trudnoce. trece psihoterapija izgleda neminovna. ako ste zainteresovan ipiste usmericu vas na online rad.

      Reply
  • January 15, 2022 at 12:21 pm
    Permalink

    Dobar dan.Imala sam spontani pobacaj u novembru.Ja jos uvek ne mogu da se psihicki vratim…mnogo sam nervozna,kad ostanem Sama kuci odmah razmisljam o tome…svadljiva sam i nista mi ne odgovara..mislila sam da ako krenem da radim bice bolje kao manje cu razmisljati ali isto je …radim i cim imam malo slobodnog ja o tome razmisljam…da li postoji neki lek na biljnoj bazi da malo samo pomogne da izadjem iz ovog ludila?

    Reply
    • January 15, 2022 at 1:06 pm
      Permalink

      Postivana zao mi je sto prolaxite kroz to. Ja mogu da vas uamerim na psihoterapeute, a za lekove pitajte psihijatre

      Reply
  • January 5, 2022 at 2:54 pm
    Permalink

    Poštovani gospodine Petroviću,
    Pre tačno 2 godine sam preko društvenih mreža upao u jedno poprilično loše društvo. To je jedna organizovana grupa ljudi koja sa namerom maltretira ljude oko sebe, a čija sam žrtva nažalost bio i ja. Hvala Bogu, iz svega toga sam lako izašao i bez ikakvih posledica. Većina njih ne živi u mom gradu, ali jedna osoba od njih živi. Nakon svega toga, ja imam strah da izađem na ulicu, da se prošetam, jer se bojim da ću tu jednu osobu sresti, da će im ona reći za moje kretanje, da će me fotografisati i početi ponovo da me zivkaju na telefon ili uznemiravaju na društvenim mrežama. Zbog njih sam počeo da razmišljam o preseljenju iz grada, koje me svakako sleduje zbog studija ove godine. Uvek osećam nelagodu kada izađem na ulicu, te smatram da patim od velike anksioznosti. Možete li mi reći šta da radim? Koliko košta online seansa kod Vas?

    Reply
    • January 5, 2022 at 5:11 pm
      Permalink

      Postovani
      Najbitnije da pustite da rade sta god a vi da ne reagujete.ignorisanje i izostsnak vasih reakcija za cas njihov fokus preusmeri na druge koji reaguju.ne treba se seliti, treba ostati tu sve dok ne prestane.cenei uslove imate na mom sajtu

      Reply
  • December 29, 2021 at 4:37 pm
    Permalink

    Postovani,
    Potreban mi je savet.Prevarila sam muza.Tu vezu sam prekinula jer sam shvatila da ne želim da se rastanem od muza.On ne zna za to sto se dogodilo.Ja imam stalan osećaj da cela moja okolina zna za to sto se dogodilo,da me ogovaraju,pružaju prst u mene,u decu i mog muza.Osecam stid zbog toga sto sam uradila i strah da muz ne sazna.
    Takođe mislim da imam i drugi niz psiholoskih problema.Oduvek sam imala problema sa komunikacijom uzivo,pisanjem mogu da se obratim bilo kome ali uzivo ne mogu,izgubim fond reči i ne znam sta sam htela da kažem,počnem da zamuckujem i u tim trenucima se osećam posramljeno.Iz tog razloga izbegavam grupna druženja i komunikaciju sa ljudima koje ne poznajem lično.
    Imala sam niz trauma u detinjstvu.
    Mislim da mi je neophodna pomoć ali ne znam kako ni kome da se obratim jer tu se vraćam na gore pomenuti problem sa komunikacijom i osećajem stida.
    Hvala.

    Reply
    • December 29, 2021 at 4:43 pm
      Permalink

      postovana
      moj najiskreniji savet da se posavetujete sa psihoterapeutom i saljem vas kod moje koleginice koja je vrhunska i koja sebavi tim stvarima pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite temirn kod milice hinic odlicna je i razuemce vas i sigurno pomoci oko trauma i otvaranja u komunikaciji. slboodno pisite svi su vrhunski strucnjaci

      Reply
      • January 5, 2022 at 8:52 pm
        Permalink

        Poštovani, Moj problem je sledeći u poslednje vreme sam u depresiji i počinjem da izmisljam stvari koje mi se dešavaju to jest moj mozak pravi nešto što ne postoji kako da rešim taj problem, to jest ja samu sebe isprepadam a ne sećam se ničeg od tih stvari da mi se desilo. Sve je počelo od kad sam odvezla roditelje kod prijatelja i uplašila se i kasnije počela da stvaram scene u glavi. Evo ovako da kažem šta me muči, ja sam odvezla moje roditelje kod prijatelja. Pre nego što ću ući u ulicu tih prijatelja pored mene je sedeo moj tata na suvozacevom mestu a mama iza a ja sam vozila, ti prijatelji žive tri 4 ulice od nas. Dok sam išla ulicom pre te ulice naših prijatelja tamo je na sred ulice šetao neki čovek koji je bio pijan i koji je išao na sred ulice, moj tata ga poznaje i rekao mi je gde živi taj čovek i da kad se budem vraćala da pripazim da ne udarim tog čoveka ja sam rekla dobro. Ja sam njih ostavila i okrenula auto i kada sam se približila toj ulici čovek se sklonio sa puta i ja sam najnormalnije dovezla se kući sećam se da je i neki auto išao iza mene jedan i da je ispred mene bio parkiran auto sa sva četiri upaljena svetla i da sam pomerila volan odnosno cimnula odnsno zaobišla auto i nastavila normalno do kuće, nisam imala nikakav udes. Kasnije sam spremala sobu sve normalno i kasnije moj brat koji je došao iz grada i ja on smo pričali i ja sam rekla da sam odvezla mamu i tatu i da se taj čovek krenuo sklanjati na trotoar, ja njemu nisam videla ni facu tom čoveku, ni ništa ne znam ni šta je čovek imao na sebi ni ništa, nisam toliko zagledala, secam se da sam i najnormalnije došla kući i da ništa se nije dogodilo, sećam se da pre nego što ću doći kući da sam roditeljima htela da pošaljem poruku kad dođem kući da je sve u redu da ne brinu ali nisam jer sta će ti prijatelji pomisliti da nisam normalna, kad sam otvarila kuću ušla sam normalno i pisala kasnije drugarici poruku i sređivala sam sobu. Kasnije kada je brat otišao u svoju sobu ja sam razmišljala da nisam ne daj Bože nekog pregazila mislim tog čoveka a da se ne sećam jer sam se setila tatinih reči da pazim i prepala se da nisam možda pregazila čoveka ili da nisam neki udes napravila a da se ne sećam. Kasnije sam trebala da odem po njih i pitala brata da ide sa mnom on je rekao da ne bi jer je umoran. Ja te noći ništa nisam ni pila ni kap alkohola jer kad vozim ja nikad ne pijem, sećam se da kad sam došla mislim kad sam prvi put se dovezla do kuće sećam se da sam došla najnormalnije i da sam posrpemila sobu i jela čips i pila sok nisam ni razmišljala o tome. Dok nisam pričala sa bratom i rekla da mi je tata rekao da pripazim na tog čoveka i prepala sam se. Onda sam posle se čula sa roditeljima i tim njihovim prijateljima i oni su rekla da dođem kod njih. Ja sam rekla dobro obukla sam rozi džemper, crne farmerice i crne čizme i sat i kaput bež boje i išla sam istim putem i dok sam vozila u toj ulici ja sam sam pogledala sa strane i na cestu i nisam videla nikoga ni pešaci nisu prolazili a ni jedna kola i laknulo mi je. Kasnije sam skrenula u ulicu kod tih prijatelja i pošto nisam mogla lepo da parkiram auto okrenula sam se na nečijem ajnfortu i htela lepo da parkiram ali pošto opet nisam lepo parkirala jer bi mi auto ušao u šanac ja sam nastavila ulicom pravo i na manje od polovine te ulice okrenula auto na nečijem ajnfortu, znam da su bile pored neke voćke. I kako sam okrenula auto nastavila sam ulicom pravo i došla i lepo parkirala u toj ulici kod tih prijatelja. Izašla iz auta i zaključala i pozvonila kod prijatelja i izasla je ćerka od tih prijatelja i ja sam ušla. Dok sam bila kod njih razmišljala sam i dalje da nisam udarila tog nekog čoveka a da se ne sećam. I onda smo krenuli kući i otišli smo drugim putem. Ja sam to mojim roditeljima ispricala za moj strah, tata je rekao da je sreo tog čoveka koji je šetao na sred ceste prekljuce i da se ne plašim jer je čovek živ najnormalnije i da i dalje ide tako krivuda ulicom i da ga su ga moj tata i brat videli i juče. A ja sam se uplašila da sam imala udes ili tako nesto a da se ne sećam. Pa kad mi je tata rekao da je video tog čoveka već drugi dan onda mi je laknulo ali sam se prepala šta ako nije bio to taj čovek. A nisam nikakvu ni krv videla, niti da sam videla da sam nekog ne daj Bože udarila, ništa, niti da sam videla neko telo ništa, niti sam izlazila iz auta izašla sam samo kad sam lepo parkirala kod tih prijatelja i to je bilo predveče. Niti sam videla kako taj čovek izgleda, niti šta ima na sebi, niti sam ja izlazila niti videla nekog da leži ne daj Bože na putu ma ništa, niti imam krvi na svojoj odeći ništa niti u autu ništa ni na autu, bila sam sama u autu niti sam videla šta je čovek obukao niti facu ma ništa, samo sam ga videla kako je bio okrenut leđima i kako ide prema trotoaru i da se sklonio čovek kada kad sam ih prvi put odvezla, posle kad sam išla po njih nije bilo nikoga. Ja imam strah da se ne sećam, brinem se da nisam nesto loše uradila, da sam imala udes a da se ne sećam, možda je sve to počelo jer smo tata i ja mogli da imamo udes pre mesec dana kada je on vozio, jedva smo izbegli i sad imam strah, ne znam ni sama sta da radim. Više od 2 godine imam tako strahove da se ne sećam nekih stvari ali secam se svega ali moj mozak pravi neke izmišljene stvari i to me brine, nije vezano samo automobil, nesrece i ostalo nego inače za sve. Pa ako imate neki predlog i savet značilo bi mi.
        Unapred zahvalna.

        Reply
    • January 5, 2022 at 2:17 pm
      Permalink

      Postovana, moze neki savet? Pomoc? Danima se vec osecam lose, osecam strah, napetost, nmg da spavam uvece ili se budim tokom noci sa strahovima u stomaku koje ne mogu da objasnim, slabo i jedem..

      Reply
      • January 5, 2022 at 5:25 pm
        Permalink

        postovanje
        kakav vam je savet potreban?

        Reply
      • January 5, 2022 at 8:53 pm
        Permalink

        Poštovani, Moj problem je sledeći u poslednje vreme sam u depresiji i počinjem da izmisljam stvari koje mi se dešavaju to jest moj mozak pravi nešto što ne postoji kako da rešim taj problem, to jest ja samu sebe isprepadam a ne sećam se ničeg od tih stvari da mi se desilo. Sve je počelo od kad sam odvezla roditelje kod prijatelja i uplašila se i kasnije počela da stvaram scene u glavi. Evo ovako da kažem šta me muči, ja sam odvezla moje roditelje kod prijatelja. Pre nego što ću ući u ulicu tih prijatelja pored mene je sedeo moj tata na suvozacevom mestu a mama iza a ja sam vozila, ti prijatelji žive tri 4 ulice od nas. Dok sam išla ulicom pre te ulice naših prijatelja tamo je na sred ulice šetao neki čovek koji je bio pijan i koji je išao na sred ulice, moj tata ga poznaje i rekao mi je gde živi taj čovek i da kad se budem vraćala da pripazim da ne udarim tog čoveka ja sam rekla dobro. Ja sam njih ostavila i okrenula auto i kada sam se približila toj ulici čovek se sklonio sa puta i ja sam najnormalnije dovezla se kući sećam se da je i neki auto išao iza mene jedan i da je ispred mene bio parkiran auto sa sva četiri upaljena svetla i da sam pomerila volan odnosno cimnula odnsno zaobišla auto i nastavila normalno do kuće, nisam imala nikakav udes. Kasnije sam spremala sobu sve normalno i kasnije moj brat koji je došao iz grada i ja on smo pričali i ja sam rekla da sam odvezla mamu i tatu i da se taj čovek krenuo sklanjati na trotoar, ja njemu nisam videla ni facu tom čoveku, ni ništa ne znam ni šta je čovek imao na sebi ni ništa, nisam toliko zagledala, secam se da sam i najnormalnije došla kući i da ništa se nije dogodilo, sećam se da pre nego što ću doći kući da sam roditeljima htela da pošaljem poruku kad dođem kući da je sve u redu da ne brinu ali nisam jer sta će ti prijatelji pomisliti da nisam normalna, kad sam otvarila kuću ušla sam normalno i pisala kasnije drugarici poruku i sređivala sam sobu. Kasnije kada je brat otišao u svoju sobu ja sam razmišljala da nisam ne daj Bože nekog pregazila mislim tog čoveka a da se ne sećam jer sam se setila tatinih reči da pazim i prepala se da nisam možda pregazila čoveka ili da nisam neki udes napravila a da se ne sećam. Kasnije sam trebala da odem po njih i pitala brata da ide sa mnom on je rekao da ne bi jer je umoran. Ja te noći ništa nisam ni pila ni kap alkohola jer kad vozim ja nikad ne pijem, sećam se da kad sam došla mislim kad sam prvi put se dovezla do kuće sećam se da sam došla najnormalnije i da sam posrpemila sobu i jela čips i pila sok nisam ni razmišljala o tome. Dok nisam pričala sa bratom i rekla da mi je tata rekao da pripazim na tog čoveka i prepala sam se. Onda sam posle se čula sa roditeljima i tim njihovim prijateljima i oni su rekla da dođem kod njih. Ja sam rekla dobro obukla sam rozi džemper, crne farmerice i crne čizme i sat i kaput bež boje i išla sam istim putem i dok sam vozila u toj ulici ja sam sam pogledala sa strane i na cestu i nisam videla nikoga ni pešaci nisu prolazili a ni jedna kola i laknulo mi je. Kasnije sam skrenula u ulicu kod tih prijatelja i pošto nisam mogla lepo da parkiram auto okrenula sam se na nečijem ajnfortu i htela lepo da parkiram ali pošto opet nisam lepo parkirala jer bi mi auto ušao u šanac ja sam nastavila ulicom pravo i na manje od polovine te ulice okrenula auto na nečijem ajnfortu, znam da su bile pored neke voćke. I kako sam okrenula auto nastavila sam ulicom pravo i došla i lepo parkirala u toj ulici kod tih prijatelja. Izašla iz auta i zaključala i pozvonila kod prijatelja i izasla je ćerka od tih prijatelja i ja sam ušla. Dok sam bila kod njih razmišljala sam i dalje da nisam udarila tog nekog čoveka a da se ne sećam. I onda smo krenuli kući i otišli smo drugim putem. Ja sam to mojim roditeljima ispricala za moj strah, tata je rekao da je sreo tog čoveka koji je šetao na sred ceste prekljuce i da se ne plašim jer je čovek živ najnormalnije i da i dalje ide tako krivuda ulicom i da ga su ga moj tata i brat videli i juče. A ja sam se uplašila da sam imala udes ili tako nesto a da se ne sećam. Pa kad mi je tata rekao da je video tog čoveka već drugi dan onda mi je laknulo ali sam se prepala šta ako nije bio to taj čovek. A nisam nikakvu ni krv videla, niti da sam videla da sam nekog ne daj Bože udarila, ništa, niti da sam videla neko telo ništa, niti sam izlazila iz auta izašla sam samo kad sam lepo parkirala kod tih prijatelja i to je bilo predveče. Niti sam videla kako taj čovek izgleda, niti šta ima na sebi, niti sam ja izlazila niti videla nekog da leži ne daj Bože na putu ma ništa, niti imam krvi na svojoj odeći ništa niti u autu ništa ni na autu, bila sam sama u autu niti sam videla šta je čovek obukao niti facu ma ništa, samo sam ga videla kako je bio okrenut leđima i kako ide prema trotoaru i da se sklonio čovek kada kad sam ih prvi put odvezla, posle kad sam išla po njih nije bilo nikoga. Ja imam strah da se ne sećam, brinem se da nisam nesto loše uradila, da sam imala udes a da se ne sećam, možda je sve to počelo jer smo tata i ja mogli da imamo udes pre mesec dana kada je on vozio, jedva smo izbegli i sad imam strah, ne znam ni sama sta da radim. Više od 2 godine imam tako strahove da se ne sećam nekih stvari ali secam se svega ali moj mozak pravi neke izmišljene stvari i to me brine, nije vezano samo automobil, nesrece i ostalo nego inače za sve. Pa ako imate neki predlog i savet značilo bi mi.
        Unapred zahvalna.

        Reply
  • December 27, 2021 at 2:33 am
    Permalink

    Postovani, zamolila bih Vas da mi date neki savet. Sumnjam da imam bipolarni poremecaj, godinama nazad, to nije bilo toliko izrazeno, dok sad upadnem u tesku depresiju i imam ocajne misli, medjutim u toku dana mi se desavaju neverovatna raspolozenja, da je to nezamislivo, kao da mogu sve, kao da imam moc, to se desava nekoliko puta u toku dana. Zanima me da li je to samo depresija ili je bipolarni poremecaj? Unapred hvala na odgovoru.

    Reply
    • December 27, 2021 at 9:09 am
      Permalink

      dijagnzoa je ozbiljna zato mora i da seda od strane jako iskusnog i strucnog lica, to sto ste opisali mozeda bude. ako zelite da setestirate mogu vas usmeriti na koleginicu koja online radi i moze odrediti

      Reply
    • January 1, 2022 at 5:59 am
      Permalink

      Kako privoleti osobu da se leci i obrati strucnjaku ?

      Reply
        • January 10, 2022 at 8:51 pm
          Permalink

          Dobar dan, molim za Vas strucni savjet. Ima prijateljicu sa kojom sam nerazdvojna, skupa radimo, djeca nam skupa idu u skolu na trening i ostalo. Jako smo bliske, svasta smo prosle u zivotu, postujemo se i jako volimo. Medutim muz od prijateljice je jako ljubomoran na nase druzenje jer kao vise mene voli. To ga muci i poceo je zeni praviti probleme zbog mene. Ja sam joj nudila i ako mi je tesko da se povucem ali ona ne zeli. Ja ne zelim da zbog mene ima problema. Ne znam sta da radim molim za Vas savjet ? Hvala

          Reply
          • January 10, 2022 at 9:11 pm
            Permalink

            Njen problem sa suprugom ona mora da resava i da se nosi sa tim, vi morate da ne ucestvujete u tom njihovom problemu.nije vama mesto u njihovim bracnim problemima

          • January 11, 2022 at 12:12 pm
            Permalink

            Poštovani gosp.Petroviću lečim se od paničnog napada, anksioznosti,depresije.. Trenutno uzimam eliceu 20 mg prethodno seroxat. U oba slučaja napad probije i bude mi loše visok puls, visok pritisak, trnjeje i sve što ide uz pan.napad. ima li nekog efikasnijeg leka od gore pomenutih, unapred zahvalan.

          • January 11, 2022 at 12:38 pm
            Permalink

            ne znam, to znaju psihijatri

      • January 8, 2022 at 7:23 pm
        Permalink

        Poštovani gospodine Petroviću, obraćam vam se ovim putem u nadi da će te mi rešiti problem ( misteriju) iako niste ni Žak Kluzo ni Poaro , dakle ovako. Imam dijagnozu napada panike, anksioznosti,depresije ili kako se to već u paketu naziva. Želim se trenutno u Palmotićevoj u dnevnoj bolnici, a moje pitanje bi glasilo: u Uradio sam sve moguće i nemoguće analize kao što i sami znate kako to kod nas sa fmdijagnozom ide, ono što mene muči je jedna obična cigareta koju kad zapalim podigne mi pritisak toliko da mi nije dobro, nekad par minuta nekad traje malo duže. Uradio sam EKG, uz srca, Holter pritiska, snimak pluća,sve u najboljem redu a ja kad zapalim jednu cigaretu počnem da umirem. Inače nisam strastven pušač nego par cigara dnevno ali sad ni toliko pošto imam ovaj problem. Da li je to povezano sa mojom f dijagnozom i o čemu se tu radi, ako možete da raščivijate ovu problematiku. Unapred hvala, pratim vas redovno i upija vaše savete.

        Reply
        • January 8, 2022 at 7:36 pm
          Permalink

          nije povezano sa F dijagnozom.
          cigarete ne uticu na neuroze.

          Reply
          • January 8, 2022 at 8:01 pm
            Permalink

            Hvala vam na brzom odgovoru.

          • January 8, 2022 at 8:02 pm
            Permalink

            Trudim se da postignem sto brze

  • December 20, 2021 at 4:02 pm
    Permalink

    Pozdrav mame.
    Djecak ima 13 mjeseci i nekako mi se cini da je slabo aktivan. Kad to kazem mislim da nije zainteresovan nizasta. Kad god mu se neko obrati samo pogleda i izgnorise ili te uopste ne pogleda. Kazes mu daj rucice opet izgnorise. Od rijeci govori mama i neke svoje rijeci. Kad ga pitas sta je ovo, gdje je mama i tome slično uopste ne reaguje nego po svome nesto. Znam da svaka beba pocne pričati kad poželi al mi je cudno da skroz slabo reagira na okolinu. Da li je u pitanju nezainteresirana, lijena beba pa mu treba vise vremena il pak nesto dugo?
    Unaprijed hvala

    Reply
      • December 26, 2021 at 3:16 am
        Permalink

        Poštovanje,
        U zadnje vrijeme se ne osjecam bas najbolje. Blizi se momenat kada cu morati da ostavim sve i da odem u drugu drzavu da radim i da zivim. Konstantno se osjecam kao pod pritiskom. Primjecujem da sam nesvjesno veoma nezainteresovana. Nemam volje, stalno sam pospana i umorna, zaboravna, sve radim u zadnji momenat i to me bas iscrpljuje. Ljudi oko mene mi stalno govore da ne znaju sta mi se desava i zasto sam takva. A ja ne mogu da se izvucem iz svega toga i iz depresije na neki nacin jer ne znam odakle da pocnem. Nadam se da imate neke savjete za mene i da ce mi oni pomoci da malo dodjem sebii.

        Reply
        • December 27, 2021 at 12:22 am
          Permalink

          Postovani, imam problem sa snajkom pa evo vec 5ta godina, ja sam zaova. Zivimo u zajednici brat, snajka, deca, roditelji i ja. Brat je radio pa nije mogao da vidi kako se snajka ponasa prema starijem sinu, nije nam verovao kad bismo mu ispricali jer mi nismo znali da ona laze, dokazano patoloski lazov. Zvali su nas da im pomazemo jer je ipak njihovo prvo dete, nisu znali kako da se ponasaju. Snajka je odbila dete u trecem mesecu od dojenja da bi uvece mi ustajali i hranili ga dohranom a ona spavala, nije htela ona da ustaje pa je zvala brata a on posto radi i ustaje rano, zove nas da mi cuvamo dete npr od 2h ujutru pa do 5h. Zatim brat daje otkaz iz zdravstvenih razloga a ona pocinje da radi i pricala je kako nece da ode da radi ako ne ode da spava oko 22h i dete nije smelo da je probudi. Njoj daju otkaz, brat nalazi novi posao, ona nastavlja sa starim ponasanjem i nastavlja brata da budi da bi cuvao dete a ona opet spavala iako je do pre samo 2 dana pricala da dete ne sme da je budi jer nece da ode da radi. Majka ima stomacnu kilu i uvecala joj se zbog snajkine neodgovornosti prema bebi (starijem sinu), pustala ga je da se uspava na pod a ona spava na krevet pa je nama zao deteta i uzimali smo da ga uspavamo, majci se pojavila kila i na drugoj strani. Kad je plakao, pricala je kako sad place ali da ce da se smiri i nije htela da pridje da ga uzme, od 6ti mesec da tuce jer zaboga dete nije bilo vise gladno a ona mu je silom gurala kasicicu u usta i ono joj gurne ruku i prospe se iz kasicice gde dobije batine. (Beba 6 meseci!) Nikako nismo smeli od tad samu da je ostavljamo sa njim. Problemi su poceli kada smo mi njoj prepustili njenog sina da cuva i nismo hteli vise da ustajemo nocu bas zbog te nepravde koju je ucinila bratu a i nama, da se ne ponavljam vec, dok je radila i posle..onda je ona nama pocela da se sveti sto preko sina, sto preko brata, mi dozivljavamo vrstu psihickog maltretiranja od strane nje, svaki dan dozivljavamo nepravdu, ona mene gleda kao da sam ja dadilja, sluga npr ocekivala je da mi peremo njihove sudove, da cistimo za njima, da joj donosimo bukvalno casu vode u krevet, dete dozivljava to da ga odbacuje i ne zeli. Da napomenem da je majka prvu godinu uvek isla protiv mene a na njihovoj strani gde sam ja htela da napustim kucu i odem sto dalje dok se majka nije uverila sta i kako je pa su sad u izuzetno losim odnosima. Onda je ona ostala trudna sa drugim detetom i klela je i sebe i dete i govorila kako je bas briga da se desi nesto jer ionako nije htela drugo dete, sve je cinila da pobaci ali nije, porodila se je u 8mom mesecu i bila u bolnici mesec dana gde je sve morala sama da radi. Htela je ona i mladje dete da odbije od dojenja ali ono nije prihvatilo flasicu i ona se vezala za njega toliko da cak pravi razliku izmedju dece, ponasa se kao da sam ja majka starijem detetu (a tetka sam), on pridje da je zagrli, ona da odgurne i uzme u narucje mladjeg sina i ljubi ga ispred starijeg, stariji dodje kod mene sa suznim ocima. Kad je pocela korona, brat se je uverio u to njeno ponasanje prema starijem sinu i poceo je da uvidja da ona mnogo laze i da nam lazima pravi svadju, da starijeg ne prihvata. Kad pomislimo da ne moze nista vise da nas iznenadi, ona nam dokaze da gresimo. Napravi nam svadju lazima pa se sa strane smeje, kad procita lose vesti, njoj je smesno. Njeni roditelji imaju probleme, njena majka sizofreniju a otac sa zivcima, otac njen je podrzava, dolazi kod nas i cuva joj decu dok ona recimo radi neke svakodnevne stvari. Spava po 10-11h, ustane pa je za 2-3h mrtva umorna. Ja sam 27godina, nemam posao, nemam decka, moj zivot se svodi na ocuvanju njene dece, starijeg pogotovo jer mi nismo smeli nju samu da ostavimo sa detetom. Posle 4 godina mi saznajemo da se ona nama sveti upravo zbog toga sto smo joj prepustili obaveze oko starijeg sina i sto mladjeg nismo cuvali kao starijeg, rekla je da smo joj zbog toga unistili zivot. Da napomenem da su njeni mnogo siromasni i da nema vodu niti kupatilo u kuci, nismo ni mi bogati ali imamo normalne uslove za zivot ali ni to nije presudno, bitno je ko je kakav covek. Mnogo je nezahvalna i npr vi joj u ovom trenutku pomazete nesto, posle 5 minuta ona zaboravi i ponasa se kao da joj niste nikad ni pomogli. Ja vise ne znam sta da radim, dusa i srce me boli za starijeg bratanca, trudim se da mu pruzim ljubav, da ne oseti da nema majcinu ljubav, jos se nosim sa njenom zlobom i nepravdom koju vrsi svaki dan. Jos kad je stariji progovorio, zove je po imenu, nikako ‘mama’. U meni je video majku, kad mu nije dobro, kad se uplasi u snu, dolazi kod mene i od mene trazi zastitu. Nju nije briga ni kad mu nije dobro, nece da pridje uz njega, mnogo je zla. Nekad nasrne na moju majku, vredja je, moja majka je slaba zena, mrsava, jos nije htela da se operise da bi njoj pomogla a ona joj ovako vraca dok mog tatu od prvog dana ne postuje a on placa sve racune, kupuje namirnice koje i ona jede. Otpustili je iz 4 fabrike, na dva mesta je bila na razgovor za posao ali ni tu je nisu primili jer namerno upropasti sansu za posao na razgovoru, nece da radi kuci, nece da cuva decu, ne mozemo sopstveni posao da pokrenemo jer ne moze decu da cuva a samo trosi i trazi pare. Ja vise ne znam kako da se nosim sa njenom zlobom i nepravdom, poludecemo svi zbog nje a njoj sve ravno, smatra da se ponasa normalno. Izvinite na duzem tekstu ali je mnogo duga prica, ovo je 1% svega onoga sto mi, starije dete i brat moj dozivljavamo od strane nje, ne mogu sve da napisem jer ne bi bilo kraja. I na kraju, ucenjuje brata da ce da ostavi decu i ode ako se on suprotstavi i preti razvodom kad je teramo da cuva decu a on ne zeli da mu deca odrastaju bez majke pa se trudi da koliko toliko normalizuje stvari i vecinom on bude oko dece, kad se hrane, kupaju i sve ostalo, on nema prava na odmor, radi u firmi, kuci pokusava da pokrene posao i pritom je uz decu jer ona ‘ne moze’.

          Reply
    • December 20, 2021 at 4:08 pm
      Permalink

      Ja radim samo sa zrelim odraslim osobama ne sa bebama niti sa adolescentima,tako da nemam savet

      Reply
  • December 20, 2021 at 7:33 am
    Permalink

    Postovani..imao Sam problem Sa Anksioznoscu 2 godine..napade panike itd..uspeo Sam nekako da se izborim Sa time..sada imam problem Sa potencijom,kada upoznam neku devojku I treba da imamo sex (prvi put) imam nevidjene strahove..ne mogu da se opustim,razmisljas da nece biti uredu da necu moci it’d..vec sledeci put Sam opusteniji jer mi je u podsvesti da Sam vec spavao Sa tom osobom I da je sve bilo uredu..imam vise samopouzdanja..samo je problem prvi put..kada je neka nova devojka..znam da je ovaj problem cudan Ali I ja se veoma cudno osecam..cesto kupujem Cialis da imam za Taj prvi put..zbog samopouzdanja..

    Reply
    • December 20, 2021 at 9:35 am
      Permalink

      ocigledno se radi o psihogenoj imotenciji, lecivo je i ako vas zanima mogu vas usmeriti na strucnjake koji resavaju taj problem

      Reply
    • December 25, 2021 at 9:40 pm
      Permalink

      Upoznao sam razvedenu ženu iz BG 41g i odmah smo osetili obostrane jake, lepe emocije…kad se kaže ,,našli smo se,, ali nakon mesec dana rekla mi je da bivši muž i nakon dve i po godine, posle razvoda pokušava da je vrati, da se pomire. To mi je jako smetalo jer više se nisam osećao sigurno, pošto nismo iz istog grada. Takodje mi je rekla da od kako je svela komunikaciju sa njim na minimum, godinu dana, ne oseća više njegovu tenziju o povratku.
      Da li je pametno da mu otvoreno kaže za našu vezu ili da ga ostavimo na miru.
      U početku sam smatrao da ako bi pričala sa njim da hoće novi početak, da bi znao na čemu sam, ali postoji opasnost da se ponovo probudi kod njega želja da je vrati.

      Poštovani, molim vas za savet jer nismo izdržali a da ne budemo ponovo zajedno.

      Pozdrav,
      hvala…

      Reply
      • December 25, 2021 at 10:04 pm
        Permalink

        Postovani nije lako da se nadje resenje. Pisite na kabinetagora@gmail.com i trazite termin kod koleginice biljane ona je ekspert porodicnih odnosa i ovakvih problema.zakazite jedna online razgovor siguran sam da ce ona najbolje razumeti kako resiti vas problem.jako je iskusna

        Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *