Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 44,208 times, 27 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Pozdrav, imam anks i pod terapijom sam Ksalol 0.25 , javljali su se razni strahovi koji su trajali neko vrijeme i nestaju.Ali ne znam kako da prevazidjem sjecanja, npr. Konkretno imala sam jak napad prije godinu dana kad sam vidjela jednu osobu i zamislila da cu početi umisljati da sam ona i da cu poludjeti, e nakon godinu dana ja sam je opet srela i odma se javio isti osjecaj kao da necu znati ko sam ugl osjecam se kao na granici da cu početi misliti da sam ta osoba sto je totalna glupost.Mozete li mi reci da li je ovo shizofrenija jer se nje uzasno bojim ili OKP ..
Neuroza je u pitanju moj savet zakazite online senase kod vrhunskih terapeuta wwe.kabinetagora.rs
Postovani, da li osecaj napetosti, tenzije, napetosti u ekstremitetima, loseg sna povremeno moze biti simptom anksioznosti. Nemam reakcije izbegavanja, ne plasim se nijedne situacije, nemam napade panike. Normalan apetit i zelja za drustvenim kontaktima.
Verovatno da moze, Li sigurno da u ovakvoj varijanti nije nesto sto bi trebalo covek da se. Obazire
Poštovani, da li postoji neki lek koji bi pomogao jednoj ženi od 44 godine da smanji nervozu, a da ne postane zavisna od njega na duže staze. Uradila je analize i utvrdila da je fizički zdrava, ali nervoza utiče na njen kvalitet života i trenutno ne može da je kontroliše? Da li to možda ima veze sa nekim promenama ili početkom menopauze? Dobila je savet da sa tim treba sama da se bori, da li je to tačno, jer zna i za drugačije metode?
psihijatru nekase obrati za lekove ili neka gleda moje yt vide pa porba sma sebi da pomogne
Poštovanje. Naime, već 2 godine unazad se borim sa anksioznošću. Samo sam jednom bila kod psihologa i to je sve. Međutim u zadnje vrijeme se to sve pogoršalo do te mjere da ne smijem izaći iz svog stana, sobe, kreveta. Najbanalnije radnje poput odlaska u prodavnicu, banku, plaćanje računa i sl su meni ogromne prepreke koje jedva prebrodim. Često se zna desiti da se onesvijestim od stresa. To se znalo dešavati i po par puta dnevno. Uz to je popraćeno znojenje ruku i stopala, a pritome i ruke i noge budu ledene, teško disanje, nesvjestica, ubrzan rad srca.. Ležala sam na neurologiji i internom odjelu na pretraga zbog čestih kriza svijesti. Radila sam holter ekg i tu je pisalo da imam sinusnu tahikardiju jer nekada imam 163 otkucaja, a prekonoći 40ak.. ne pijem nikakvu terapiju za to, pa sam iz tog razloga htjela čuti Vaše mišljenje.
Ne mogu da znam sta je u pitsnju, jer vi ste meni napisali 5 recenica a lezali na neurologiji danima na eksploraciji.savet idite putem eliminacije pa cete otkriti sta je
Poštovani,
Već duži period Vas pratim i zaista svaka čast na radu. Imam 37 godina, mama dvoje dece, advokat po profesiji. Zbog malih i deformisanih grudi, i kompleksa koji me mučio zbog toga, nakon evo 37 godina odlučila sam se na operaciju ugradnjom silikonskih proteza. Operacija je prošla super, ali evo nakon 6 meseci počele su se javljati prisilne misli da ja ne želim ove proteze i da odmah odem da ih izvadim, misli se javljaju povremeno. Dakle, nekad pomislim kako sam konačno sretna i zadovoljna, i kako se još uvijek navikakavam da imam taj deo tela, ali onda odnekud javi mi se misao kao ma što je ovo meni trebalo i da odmah izvadim proteze i kao da mi se uz tu misao nameće i ta želja za njihovo uklanjanje, što mene strašno uznemirava. Ne razumem zbog čega, nemam nikakve bolove, sve je prošlo u redu, ali nikako ama baš nikako ne mogu da se rešim ovih prisilnih misli.. što je najgore uz te misli se vežu i projekcije u glavi kako odlazim u bolnicu i tražim hitno uklanjanje proteza i td (ma to je čitav scenari)… sve je to jako isrcrpljujuće bojim se da ću popustti sama sebi i da ću tražiti operaciju i vadjenje proteza iako to ne želim. Saki savet je dobrodošao!! Unapred hvala!
Mozda, ali ovo napamet pricam, ste mislisi da su male grudi razlog vase frustracije i nesrece.kada ste to odradili shvatate da ste i dalje isti…pa moguce da zbog toga dolaze te misli.imam utisak kao da zahvat vas nije usrecio…ali o tom bi morali kroz terapiju da se vidi sta je
Poštovani, hvala na odgovoru. Pre operacije ja sam bila skoro ravna i u zadnjih par godina sam pomišljala da se operišem.. nakon operacije moje pouzdanje se dosta popravilo, sigurnija sam u sebe, zadovoljna sam svojim izgledom, više ne pravim ljubomorne scene svom mužu u smislu “ti gledaš njene grudi” i td., ali kao da mi se jako teško naviknuti na strano tijelo u sebi i onda se ja u te misli udubim i počnem da razmišljam “šta mi je” .. na momente uspem i kaže ok, to su samo misli, proći će i zaista prodju, i u toku dana se ne pojavljuju, nego tek navečer kući iznenada se pojave kao neki šamar.. nekad uspem i prodju, a nekad pomislim da neće nikad proći i to baš frustrira…
moralo bi da se udje u pshoterapijski rpoces kak obi se otkrio razlog tih misli
Poštovani,
Uvažavam Vaše iskustvo i stekao sam povjerenje u Vas gledanjem Vaših video materijala sa Youtube-a. U jednom videu(liječenje neuroze) ste rekli da: će se 50% izliječiti, će 49% dobro trpjeti simptome, dok će 1% morati piti lijekove. Bojim se da spadam u ovu 2. ili 3. grupu. Da li mi možete preporučiti kako da se okanem tog mišljenja, ili kazati način kako to da provjerim?
Unaprijed zahvalan!
P. S. Zaboravio sam da navedem, ove prognoze se odnose za neurozu.
da krenete na psihoterapiju i eventualno prevazidjete svoj problem. nikako drugacije osim sebi da dokazete
Postovani,molim vas za savet… u poslednje vreme mi se desava da kad god treba da izadjem sama iz kuce osetim neko uznemirenje u grudima,kao neki pritisak,i neko stezanje u grlu,kao da me neko gusi i nakon toga mi se desavaju preskoci srca .. inace porodila sam se pre 2 god,carskim rezom jer mi je nesto bio povisen pritisak( inace nikada nisam imala zdravstvenih problema,ne pijem,samo povremeno za praznik,slavu rodjendan jednu casicu,vise ne ,krecem se….) pritisak se odmah nakon porodjaja stabilizovao ali ja u svojoj glavi sam stalno umisljala da ga imam ,merila po 1000 puta dnevno,po doktorima je sve okej,ali ja sam u glavi stvorila problem. Od silnih stresova sam pocela pre god dana da osecam povremeno preskoke srca,non stop isla po kardiolozima,sve analize su u potpunosti dobre,dr kaze nema razloga za brigu. Pre 9meseci pred pregled dobijem panicni napad,medjutim tada nisam znala da je to panika,mislila sam da nesto nije u redu samnom,i na testu opterecenja sam imala poremecaj ekg,naravno doktoru od sramote nisam rekla da sam prestravljena bila…. poslao me je na rentgen srca,krvni sudovi i srce su potpuno zdravi… molim vas za savet,sta da radim,plasim se da ne upropastim zdravlje od ovih napada panike,ne znam kako to da zaustavim. Suprug me ne razume,ako mu kazem da bih isla kod psihoterapeuta napravio bi me ludom,jer on te stvari ne moze da razume,a ja ne mogu da zivim normalno,imate li neki savet,sta mogu da popijem u kriticnim situacijama,a da ne stvara zavisnost,probala sam kapi valerijane,ali nemaju efekta…. maltene svaki dan kad treba da krenem po dete u vrtic imam napad panike… unapred hvala.
U pitanju je izgleda agorafobija. Sta da radite ? Psihoterapija, lekovi , gledajte moj yt kanal ima puno videa na tu temu i samopomoc je ono sto postoji. Vi vidite sta od ovog mozete
Poštovani, već neko vrijeme me muči određeno ponašanje koje postaje sve gore i gore. Naime, ja od previše razmišljanja zamišljam koja bi se potencijalna opasnost mogla desiti. Tipa, imam bebu i jednu noć je spavala u krevetiću iznad kojeg je jedna polovina lustera. Ja nisam mogla zaspati dok nisam odvrnula kugle i sijalice s te polovine lustera, ili ako ostavim mobitel blizu dok spavamo tripujem da ce eksplodirati ili da ce nam zračenje prouzrokovati teske bolesti itd. To već prelazi u ozbiljnu opsesiju zbog koje ne mogu ni da spavam, a kada spavam sve češće imam paralize sna. Prije je to bilo jednom u pola godine, sad je svako drugu noc. Iscrpljena sam i molim za savjet sta učiniti da pomognem sebi.
Savet je da krenete sa psihoterapijom i da kroz taj proces pomognete sebi. Saveti i neka brza resenja ne postoje za ovaj problem.ako ste zainteresovani mogu preporuciti online kolege
Postovani
Pre nekog vremena sam dobio priliku da budem sa devojkom koja mi se dugo svidja. Tačnije, mozda sam dobio, ne znam. Ona je, kada se pricalo o parovima oko nas, rekla “moj momak je najbolji” misleci na mene. Ja sam to odbio jer sam se zbunio. Rekao sam nesto poput “Aleks, Aleks, nemoj. Vidiš, kad ja hocu da flertujem ja sam seljak”. To drugo sam dodao jer sam shvatio da sam bezveze odbio
Posle toga smo imali lep odnos, ne znam. Nismo se tad nista svadjali niti smo se nesto dirali. Cak mislim da smo bili blizu da zaista budemo zajedno, samo da nisam tad u tom trenutku tako odreagovao. I zaista su svi mislili da smo decko i devojka.
Sad ne znam tacno da li je htela ili ne, moji prijatelji su mi govorili nemoj, nemoj. Znam da cu ubuduce raditi po svom.
Nikada nisam mogao da pretpostavim da jedna reakcija moze da ima toliko uticaja. šta da radim zbunio sam se.Ne znam ni da li je ona htela nesto mada mislim da jeste.sta vi mislite da li jeste? Naravno reci cete da ne znate i da niste u njenoj glavi kao i svi drugi. Ali kako ja sebi da oprostim? U medjuvremenu se udaljila od.mene (ne zbog toga nego zbogg drugih stvari). Nisam naravno odbio komunikaciju niti sam odbio “muvanje” ali sam se prosto poput deteta koje dobije nesto sto dugo zeli uplasio. Kako da oprostim sebi? KAKO?
Svi mi kazu da idem dalje kao da je to nesto sto se samo tako desi. To je toksicna pozitivnost, to “samo misli pozitivno”, pa dodje mi da vrisnem kad to cujem
Kako da oprostim sebi?
KAKO?
Muskarac mora da proguta ponos ,skupi hrabrost i sada ti da istupis i kazes sta osecas. Ispravi to sto si zeznuo i ne ponasaj se ko svilenko. Komunikacija, prica, i ispravice se ono sto se zeznulo. Reci joj sta hoces i da ti se svidja.
Zdravo, mislim da sam poludjela , ne znam ni ja kako se osjecam ,raskid duge veze,nova zivotna sredina a inace sam dosta labilna osoba, vec 3 noci jedva zaspim i probudim se s gusenjem i lupanjem srca , ruznim osjecajem u glavi i osjecam se kao na ivici da cu početi halucinirati zbog tog nekog cudnog osjecaja , onda se pocnem tresti i oznojim se sva ,mislila sam da sam prebrodila ove periode,al mislim da ih pokrecem svojim razmisljanjem nekako isto kao da radim to iz navike , da zamisljam sve ruzno, u komuniksciji s drugima sam normalna samo osjecam neki strah , mozete li reci sta moze biti i da li sam poludjela jer mu u ovom trenutku mnogo znaci strucno misljenje.Jos da dodam odrastala sam s osobom koja je zbog neuroloske bolesti dobila halucinacije .Drugih slucajeva u porodici nema , osim napada panike.
Neozbiljno je davati takve tvrdnjr na osnovu 2 reda na internetu. Ako se plsite da ste poludeli odite kod psihijatra,psihologa pa razresite tu dilemu. Ja se ne bih kladio da ste se poludeli…ali to nije dovoljno
Prije sam imao želju da radim kako bih se osamostalio i stekao iskustvo i plaćao sebi fakultet i odjednom se pojavio strah od posla ( iako sam svjestan da nemam potrebe za strahom), pretjerano razmisljanje, znojenje, lupanje srca cim me neko zovne na razgovor ili kad mi se pomene posao..Gledam na posao kao na nesto najgore na svijetu iako sam svjestan da to nije bas tako ali ne mogu da sprijecim sve te lose misli koje me sprecavaju da normalno funkcionisem.
kakao mogu da pomognem?
Zanima me da li mi je potrebna neka vrsta pomoci od strane psihologa/psihoterapeuta?
Tj da li Vi prepoznajete u svemu ovome neki tip anksioznosti ili depresije?
Sta je problem?
Prije sam imao želju da radim kako bih se osamostalio i stekao iskustvo i plaćao sebi fakultet i odjednom se pojavio strah od posla ( iako sam svjestan da nemam potrebe za strahom), pretjerano razmisljanje, znojenje, lupanje srca cim me neko zovne na razgovor ili kad mi se pomene posao..Gledam na posao kao na nesto najgore na svijetu iako sam svjestan da to nije bas tako ali ne mogu da sprijecim sve te lose misli koje me sprecavaju da normalno funkcionisem.
Da mislim da bi imali koristi od psihoterapije
Postovanje, imam 17 godina i imam veliki problem.
U vezi sam sa decko 2 godine i on je divan decko, boljeg da sam trazila ne bih mogla da nadjem. Maksimalno mi se posvecuje i sve bi dao za mene. Pruza mi bezuslovnu ljubav svakog dana. Znamo da smo pravi jedno za drugo, jednostavno kliknuli smo od samog pocetka. Upoznali smo se na cudan ali lep nacin, subdina nas je spojila jednostavno.
Planiramo buducnost zajedno i jedva cekamo jos par godina da se uselimo zajedno. Svaki problem koji imamo resimo razgovorom. On je mnogo zrela osoba pre svega, i trudi se da razume i pomogne mi u svim mojim fazama promene raspolozenja tokom dana. Problem je u tome sto konstantno u zadnjih par meseci imam potrebu za potvdjivanjem, analiziranjem svega. Previse analiziram svaku njegovu rec, poruku, pokret. Kada mi pise poruke ako ne iskoristi dupla slova negde ja odmah mislim da je ljut ili da sam nesto lose uradila. Imam potrebu da mi stalno potvrdjuje da me voli iako mi je to rekao na primer pre 5 minuta. Stalno umisljam da se nesto promenilo, da me ne voli, da sam dosadna. Ako mi ne odgovori na poruku na primer sat vremena jer nesto radi, ja onda pocnem da placem jer mislim da ne zeli da odgovori iako znam koliko obaveza ima i znam da sam mu ja najbitnija i da je uvek tu bez obzira sto mi nije odgovorio na poruku odmah. Ne mogu da se iskontrolisem vise. To stvara veliki pritisak na mene jer nikako ne mogu da utisam a na kraju i izbrišem te negativne misli iz glave. Jednom prilikom sam mu to i rekla, on mi je rekao da se ne brinem i da ce sve biti okej, da me voli najvise i da ne umisljam raznorazne gluposti. Stalno mi govori i pise prelepe poruke, i govori da sam razlog njegove srece. Ne znam kako vise da sprecim protok tih misli, stvarno mi treba pomoc.
moja preporuka je da krenete sa psihoterpiajom odnosno raygovormo kod mojih kolega kabinetagora@gmail.com iz jednostavnog razloga jer vi izgleda niste sposobni da se nosite sa situaicjom. te misli su posledica nekih dubljih stvar za koje ja sad ne mgu da kazem sta su, ali su tu i ocigledno vam kvar vezu. moja pretpostavka je da mozda u vama cuci dozivljaj inferiornosti ili nesigurnosti ali o tome bi trebal osa izabranim terapeutom
Postovanje,19 god zensko, imam dosta problema s anksioznoscu , okp , panicnim poremecajem, zadnji razgovor kod psihijatra prije mjesev dana , ksalol po potrebi.Uglavnom budem dobro i onda se desi nesto sto me podsjeti na period teske anksioznosti i krene strah i nesanica i sve ruzne misli ,konkretno imam strah od halucinacija i sve najgore scenarije koji su se pokrenuli ponovo nakon velikog raskida, teskog zdr stanja osobe u porodici i osjecaja da gubim jedinog prijazelja , pri tom mi se javljaju uzasne misli da cu poceti halucinirati da sam neka druga osoba,npr umisljati da sam taj prijatelj i sve najgori scenariji jer sam odrasla s bolesnikok koji je imao halucinacije .Pitanje za vas je li ovo opet povisen stepen anksioznosti ???
Najverovatnije da je anksioznost i strah od gubljenja kontrole