Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 51,927 times, 2 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovani
Zivim u inostranstvu s deckom i morali smo se preseliti u drugi grad zbog stana. Bilo je tesko naci posao pa sam pocela raditi u bolnici kao cistacica. Medjutim nakon sto sam se svega nagledala i kako vrijeme odmice pala mi je volja za tim poslom, pogotovo sto sam u svojim dvadesetima a ni na poslu ni u gradu nemamo nikog nasih godina da se druzimo i izlazimo. Gradic je manji i nema nekih zanimljivosti. Odlucili smo se vratiti kuci kroz 6-8 mjeseci ali me strah da cu u tom periodu dobiti depresiju od nezadovoljstva na poslu. Ne mogu ga promjeniti jer je tesko naci posao i odgovara mi sto je samo prva smjena u pitanju. Inace imam anksioznost vec par godina i lijecim je psihoterapijom ali imam strah da cu dobiti depresiju od okolnosti u kojima sam. Moje pitanje je moze li se izbjeci depresija iako sam svaki dan nezadovoljna i nervozna na poslu. Dok dodjem u stan budem bolje ali pod dojmom od posla. Nisam izgubila volju ni za cim i jedva cekam da se preselim ali ne znam kako cu izdrzati taj period dok ne odem.
Imam 34 godine, moj partner u vanbračnoj zajednici 35. Zajedno smo 4 godine, a poznajemo se 15 godina. Naš odnos je uvek bio kvalitetan i prijateljski, ali smo oduvek imali probleme u komunikaciji jer ja mnogo i rado komuniciram o izazovima u odnosu i emocijama, a njemu su takvi razgovori znak da taj odnos nije kvalitetan i zatvara se u sebe. Osim toga, nismo imali drugih prepreka u odnosu. Pre 11 meseci smo dobili dete koje smo oboje želeli i planski, uz dogovor, radili na tome. Naš odnos je u razlazu, na njegovu želju. Tokom prethodnih godinu i po dana sam sahranila oca, njemu se majka bori sa rakom, uselili smo se i dobili dete. Poslednjih 7 meseci je ovaj odnos u jako lošem stanju. Njemu smeta moje džangrizanje i ne oseća se cenjeno i voljeno, ja smatram da imam manjak podrške tokom postporođajnog perioda i osećam se kao da me ne voli, niti dete jer se potpuno isključio i zatvorio u sebe. Ne svađamo se, uglavnom ne komuniciramo o ozbiljnim temama, ali o zabavnim, društvenim i dnevnim činimo to redovno i sa lakoćom. Odnose nemamo pola godine. Probala san sve pozitivne i negativne vidove komunikacije o problemu, kao i da ga ubedim da idemo kod terapeuta i nisam uspela. Sinoć mi je, na gomilu mojih pitanja, rekao da ne zna kako može odnos da se spasi i da me voli kao čoveka, ali ne kao ženu. Pošto smo oboje delimično emocionalno nezreli, a kompatibilni smo i uživamo u društvu jedno drugog, naše okruženje je ujedinjena i prijatna sredina, a imamo zdravo, pravo i divno dete, ja želim da spasim ovaj odnos. I ne iz straha jer zaista mogu, u svim aspektima, da prebrodim ovaj raskid zajednice, nego sam tek kad sam proradila na svojim strahovima, shvatila da je ovo kriza, a ne loš odnos. Ne znam kako je psihološki najbolje to pokušati i kako takođe inicirati intimu sa nekim ko izbegava fizički kontakt? Imate li neki savet za mene i kako Vama ovi deluje?
Da se razumemo, u redu sam i s tim da ne uspem u svojim nastojanjima i svesna da se to lako može dogoditi. Ali nisam u redu sa time da ne pokušam da održim naš odnos.
Individualna Terapija: Ako vaš partner ne želi da ide na terapiju, možda bi bilo korisno da i sami potražite terapeuta. Individualna terapija može vam pomoći da se nosite sa stresom, pronađete strategije za bolje upravljanje emocijama i razvijete nove načine komunikacije.
Pronađite Terapeuta za Parove: Ako uspevate da ga motivišete, par terapija može biti od pomoći. Terapeut može pružiti neutralnu platformu za oboje da izrazite svoja osećanja i radite na rešavanju problema.
moja preporuka bracni terpaeut Sanja https://kabinetagora.rs/sanja-dimitrijevic/
Poštovani, naime imam jedan problem sa kojim se mučim. Imam 24. Godine i majka mi je preminula pre 2 godine i ja sam od tada stalno imala napade panike i mislila da ću umreti jer mi je srce uvek kucalo ubrzano i vrtelo mi se u glavi i jos dosta simptoma pored toga. Išla sam kod doktora i uradila sve analize više puta i
niste dovrsili post.
Pocela sam imati strah od novih cjepiva, tableta.. konkretno dobila sam tablete za zelucanu kiselinu, i citala upute i odmah pomislila kako cu dobiti alergijsku reakciju..
i pocela osjecati kao neku bol u grlu, osjecaj kao kad trebam plakati, i to ne cijelo vrijeme tako da znam da nije do tableta nego te anksioznosti, lijecim ju ali ako je mir i nesto rijeseno, nesto novo izadje kao ovo sad.. ne znam kako se najbolje smriti i uzeti sljedecu tabletu i rec si da to nije nista i da ce sve biti okej? Ne razmisljati o tome hoce li me sad boliti grlo.. bojim se da si ne izazovem gusenje psihosomatikom, samo od sebe da krene a ne zbog tablete.. kako s tim?
niije lako rayresiti to pogotovu ne nekim savetom. ya ovako nesto najcesce je potrebno malo psihoterpiaje, ako vas to yaima javite mi se usmericu vas na kolege online vrhunski.
a na kratke staye, ne brinite jer ne mozete se ugusiti psihosomatikom
Postovana..ja patim od uzasnih napada panike, anksioznosti, depresija..sve je to uzrok prevelikog stresa sa kojim ocigledno ne umem da se nosim..i onda me sve to sustigne i dodje dotle da na ulicu ne smem da izadjem..zbog panike, koja me toliko uzasava i zbog toga izbegavam i ljude..i otkaz sam dala pre par meseci jer vise nisam mogla da izdrzim psihicki pritisak..a inace citav zivot patim od ovog poremecaja..samo je sada rekla bih najgore. Izgubila sam volju za bilo cim..sta da radim
izgleda da se potkrada depresija, psihijatar ili psihoterpaeut sta vam vise odgovara?
Da li je F10.2 teži ili lakši poremećaj?
u pitanju je alkoholizam, bolest zavisnosti.
Dobar dan imam veliki problem pa ze nadam da cete mi pomoci.Dugo sam pila bromazepan zato sto me boli kicma pa sam mislila da mi opusti misice medjutim kad sam prestala da ga pijem pocinju moje muke.Zaboravljam neznam sta se desilo juce,imam uzasan dezavu i to svaki dan i to mi stvara uzasan osecaj u glavi i u celom telu,svoje najblize gledam kao da ih vidim prvi put,zaplacem u sekundi.Eto to mi se desava pa ako ima pomoci pomozite.Pozdrav
ne znam kako da vam pomognem, morate da ose bratite za pomoc odlaskom kod psihijatra,psihologa ili psihoterapeuta. savet online ne mam jer ne znam sta da vam kazem.