Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 52,921 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Poštovanje za Vas, ja necu pisati nasiroko, jer bi potrajalo. Dugo sam sama sebe ispitivala i ”kopala” po sebi i svojim osjecanjima. Bjezala od istih. I zaista bi zeljela da ih se rijesim. Naime, ja ne volim dodire. Da me ljudi diraju ni u kom obliku.Ja ogromnu tezinu i muku osjecam kad me neko samo i proba dodirnuti. Znam da je to samo u mojoj glavi. I znam da je to od odgoja. Jer sam zastrasivana odgojem da je to grijeh. Tako da odmah osjetih ogroman strah i muku za povratiti. Osjecam se prljavo. Mozete li mi, molim Vas, pomoci barem nekim savjetom. Hvala unaprijed.
Kroz psihoterapiju bi trebalo da se otkrije kako je nastao taj kompleks ako je zbog isksutva i onda se se osvesti i izlaganjem probije
Postovani
Imam 27 godina i iza sebe nemam nijednu ozbiljnu vezu.Sa pokojnim ocem sam imala poprilično hladan odnos.On me volio na neki cudan način pokazivanja emocija.Da li mi se zato isključivo sviraju stariji koji mi po godinama mogu biti ocevi? Uvijek se zaljubim u isključivo starije muskarce koji su mi iz nekih razloga ,,nedostižni,, i nisu za mene ja od njih stvaran idole u glavu i iluzije idealne ličnosti.Meni su se svidjeli isključivo muskarci koji su na neki način cudaci ,divljaci i osobenjaci a kada je neko zainteresovan za mene on mene ne interesuje na taj način vise.Da li je moguce osvojiti svakoga muskarca? Da li sam površna ako gledam samo fizički izgled muskarca? Ljepo izgledam ,mlada sam i atraktivna. Nadam se Vašem odgovoru ako bih mi mogli pomoći.
S Poštovanjem
Maja Kutic
Ovakav problem se analizira kroz seanse nedeljama, nemoguce je dati bilo kakv odgovr ovako.mozete seo bratiti za online rad na kabinetagora@gmail.com
Koliko sustinski treba vremena da prodju nezeljeni efekti leka prilikom privikavanja, i kad iskazuuju svoje prve efekte? Znam da su to individualne stvari, ali koji su okviri?
Pitajte psihijatra koji vam prepisuje terapiju
Poštovanje.
Imam 38 godina. Od srednje škole imam problem sa anksioznošću i paničnim napadima, kao posledicom života u disfunkcionalnoj primarnoj pordici (uz verbalnu i fizičku agresiju). Od 31 godine sam na terapijama AD. Moja dijagnoza je panični poremećaj.
Pila sam Eliceu, koja je nakon 3 godine zamenjena Zoloftom. Uz Zoloft pijem Bromazepam i Sanval.
Međitim, u poslednje vreme sve češće imam periode čestih anksioznoih i paničnih napada, depersonalizacije i derealizacije, koji me čine disfuknvionalnom na po par nedelja. (Mada se to uglavnom dešava i zimskom periodu, koji mi posebno teško pada.)
Da li mislite da je vreme za promenu terapije, ili samo povećanje doze lekova? Čitala sam da je Zoloft dosta zastareo lek. Inače, privikavanje na Eliceu mi je bilo relativno lako, a na Zoloft jako mučno i trajalo je gotovo 2 meseca uz mnogo kontraindikacija, na šta mi je psihijatrica govorila da moram biti strpljiva.
Hvala unapred na odgovoru.
Poštovanje,
Nisam stručan za farmakološku terapiju, pa bih vam savetovao da se obratite svom psihijatru u vezi s promenom ili prilagođavanjem terapije. Međutim, mogu vam preporučiti našu aplikaciju Psychotherapy Toolkit, koja vam može pomoći kroz kognitivno-bihevioralne vežbe namenjene anksioznosti i paničnim napadima.
Najviše bih vam preporučio vežbe iz kategorije “Anksioznost i panika”, jer su osmišljene da vam pomognu u razumevanju i upravljanju simptomima kroz kognitivne i bihevioralne tehnike. Siguran sam da će vam biti od koristi!
Aplikaciju možete preuzeti na sledećim linkovima:
Android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psychotherapytoolkit.psyapp&pli=1
iPhone: https://apps.apple.com/us/app/psychotherapy-toolkit/id6504953087
Nadam se da ćete pronaći korisne alate za samopomoć i dodatnu podršku uz vašu terapiju. Ako imate bilo kakvih pitanja, slobodno se obratite.
Poštovanje.
Imam 42 godine, u braku sam i imamo 3 djece.
Moj problem je sledeći: imam stalni strah i razmišljanje da li sam negdje pogriješila, ili jesam li kriva za nešto za šta znam da apsolutno nisam i nisam uradila ništa kako bih se bila kriva ili se osjećala krivom. Imam stalni osjećaj da će me neko za nešto okriviti ili ispitivati o nečemu i reći da sam kriva. O čemu se radi?
Hvala
na zalost nemam dovoljno informacija da bi moga oda vas usmerim. iapk je potrebna malo dublja eksploraicja porblema
Poštovanje,
Na osnovu vašeg opisa, zvuči kao da se suočavate sa intenzivnim osećajem krivice i preteranim preispitivanjem svojih postupaka, što može biti povezano sa anksioznošću ili opsesivnim mislima. Ovo može biti iscrpljujuće, ali dobra vest je da postoje efikasne strategije koje vam mogu pomoći da prepoznate i umanjite ovakve obrasce razmišljanja.
Preporučujem vam našu aplikaciju Psychotherapy Toolkit, koja sadrži kognitivno-bihevioralne vežbe koje vam mogu pomoći da se nosite sa osećajem krivice, anksioznošću i negativnim mislima. Posebno bih vam savetovao da radite vežbe iz kategorije “Anksioznost i samopouzdanje”, koje su osmišljene da vam pomognu u prepoznavanju i menjanju nesigurnih i samookrivljujućih misli.
Aplikaciju možete preuzeti na sledećim linkovima:
Android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psychotherapytoolkit.psyapp&pli=1
iPhone: https://apps.apple.com/us/app/psychotherapy-toolkit/id6504953087
Siguran sam da će vam vežbe iz aplikacije pomoći da bolje razumete i upravljate svojim mislima i emocijama. Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja, slobodno mi pišite.
Pozdrav! Nadam se da ste dobro
Za svoju majku sam dezurni krivac.
Student sam, vecinu vremena nisam u porodicnom domu, ali se zna desiti da dobijem brojne ‘epitete’ prišivene, a koji zapravo njoj pripadaju. Komunicira na agresivan način, vazno joj je da odgovori i dokaze svoju perspektivu bez ikakvog preispitivanja iste. To se dešava i u najmanjim neslaganjima, s kime god da komunicira. Kada sam ja u pitanju, jako je frustrirana kad joj na neki način pokazem- verbalno ili neverbalno da sam nesretna s nacinom na koji me tretira. Nedavno je pokusala da “provjeri” u čemu je problem, ali je to naravno bila samo njena potreba da ponovo prebaci krivicu na mene, nazivajuci me manipulatorom, osobom s kojom se ne može razgovarati..
Jasno mi je da nema popravke i da joj ne trebam više objasnjavati nista. Tuzna sam jer me se optuzuje da sam nesto što nisam plus što osoba koja bi me trebala stititi ima takav stav vec godinama. U djetinjstvu sam i od oca dozivljavala ovakve stvari, tako da me pogadjaju. Sta da uradim?
Pozdrav! Nadam se da ste dobro.
Iz vašeg opisa deluje da prolazite kroz veoma iscrpljujuću situaciju, gde ste nepravedno okrivljeni i nosite emocionalni teret koji nije vaš. Kada se neko blizak prema nama ponaša na ovaj način, posebno roditelj, može biti teško ostati emocionalno distanciran.
Evo nekoliko stvari koje mogu pomoći:
Postavljanje granica – Ne morate ulaziti u diskusije koje vas iscrpljuju. Ponekad je najbolja strategija da ne pokušavate da dokazujete istinu nekome ko nije spreman da je čuje.
Prepoznavanje i menjanje kognitivnih grešaka – Kada ste stalno izloženi optuživanju, možete nesvesno usvojiti obrasce mišljenja koji vas čine ranjivijima (npr. preterana odgovornost, personalizacija).
Rešavanje problema umesto preteranog analiziranja – Umesto da preispitujete prošlost i pokušavate da shvatite zašto se neko ponaša tako, korisnije je fokusirati se na konkretne strategije zaštite svog mentalnog zdravlja.
Preporučujem vam da u našoj aplikaciji Psychotherapy Toolkit probate vežbe iz sledećih kategorija:
✅ “Samopouzdanje i granice” – za jačanje unutrašnje sigurnosti i emocionalne distance.
✅ “Greške u mišljenju” – za prepoznavanje i menjanje negativnih obrazaca mišljenja.
✅ “Rešavanje problema” – za konkretne strategije upravljanja stresnim situacijama.
Aplikaciju možete preuzeti ovde:
Android: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.psychotherapytoolkit.psyapp&pli=1
iPhone: https://apps.apple.com/us/app/psychotherapy-toolkit/id6504953087
Nadam se da će vam ove tehnike pomoći da se postavite zaštitnički prema sebi i smanjite osećaj krivice koji vam drugi nepravedno nameću. Ako imate još pitanja, tu sam da pomognem.
Postovani
Zivim u inostranstvu s deckom i morali smo se preseliti u drugi grad zbog stana. Bilo je tesko naci posao pa sam pocela raditi u bolnici kao cistacica. Medjutim nakon sto sam se svega nagledala i kako vrijeme odmice pala mi je volja za tim poslom, pogotovo sto sam u svojim dvadesetima a ni na poslu ni u gradu nemamo nikog nasih godina da se druzimo i izlazimo. Gradic je manji i nema nekih zanimljivosti. Odlucili smo se vratiti kuci kroz 6-8 mjeseci ali me strah da cu u tom periodu dobiti depresiju od nezadovoljstva na poslu. Ne mogu ga promjeniti jer je tesko naci posao i odgovara mi sto je samo prva smjena u pitanju. Inace imam anksioznost vec par godina i lijecim je psihoterapijom ali imam strah da cu dobiti depresiju od okolnosti u kojima sam. Moje pitanje je moze li se izbjeci depresija iako sam svaki dan nezadovoljna i nervozna na poslu. Dok dodjem u stan budem bolje ali pod dojmom od posla. Nisam izgubila volju ni za cim i jedva cekam da se preselim ali ne znam kako cu izdrzati taj period dok ne odem.
Imam 34 godine, moj partner u vanbračnoj zajednici 35. Zajedno smo 4 godine, a poznajemo se 15 godina. Naš odnos je uvek bio kvalitetan i prijateljski, ali smo oduvek imali probleme u komunikaciji jer ja mnogo i rado komuniciram o izazovima u odnosu i emocijama, a njemu su takvi razgovori znak da taj odnos nije kvalitetan i zatvara se u sebe. Osim toga, nismo imali drugih prepreka u odnosu. Pre 11 meseci smo dobili dete koje smo oboje želeli i planski, uz dogovor, radili na tome. Naš odnos je u razlazu, na njegovu želju. Tokom prethodnih godinu i po dana sam sahranila oca, njemu se majka bori sa rakom, uselili smo se i dobili dete. Poslednjih 7 meseci je ovaj odnos u jako lošem stanju. Njemu smeta moje džangrizanje i ne oseća se cenjeno i voljeno, ja smatram da imam manjak podrške tokom postporođajnog perioda i osećam se kao da me ne voli, niti dete jer se potpuno isključio i zatvorio u sebe. Ne svađamo se, uglavnom ne komuniciramo o ozbiljnim temama, ali o zabavnim, društvenim i dnevnim činimo to redovno i sa lakoćom. Odnose nemamo pola godine. Probala san sve pozitivne i negativne vidove komunikacije o problemu, kao i da ga ubedim da idemo kod terapeuta i nisam uspela. Sinoć mi je, na gomilu mojih pitanja, rekao da ne zna kako može odnos da se spasi i da me voli kao čoveka, ali ne kao ženu. Pošto smo oboje delimično emocionalno nezreli, a kompatibilni smo i uživamo u društvu jedno drugog, naše okruženje je ujedinjena i prijatna sredina, a imamo zdravo, pravo i divno dete, ja želim da spasim ovaj odnos. I ne iz straha jer zaista mogu, u svim aspektima, da prebrodim ovaj raskid zajednice, nego sam tek kad sam proradila na svojim strahovima, shvatila da je ovo kriza, a ne loš odnos. Ne znam kako je psihološki najbolje to pokušati i kako takođe inicirati intimu sa nekim ko izbegava fizički kontakt? Imate li neki savet za mene i kako Vama ovi deluje?
Da se razumemo, u redu sam i s tim da ne uspem u svojim nastojanjima i svesna da se to lako može dogoditi. Ali nisam u redu sa time da ne pokušam da održim naš odnos.
Individualna Terapija: Ako vaš partner ne želi da ide na terapiju, možda bi bilo korisno da i sami potražite terapeuta. Individualna terapija može vam pomoći da se nosite sa stresom, pronađete strategije za bolje upravljanje emocijama i razvijete nove načine komunikacije.
Pronađite Terapeuta za Parove: Ako uspevate da ga motivišete, par terapija može biti od pomoći. Terapeut može pružiti neutralnu platformu za oboje da izrazite svoja osećanja i radite na rešavanju problema.
moja preporuka bracni terpaeut Sanja https://kabinetagora.rs/sanja-dimitrijevic/
Ovo je veoma kompleksno pitanje koje zahteva detaljno razumevanje dinamike vašeg odnosa i ličnih iskustava, kao i dublji uvid u perspektive barem jednog od partnera. Preporučujem da se obratite stručnjaku za bračno ili porodično savetovanje, poput Kabineta Agora 0606424672. Čak i ako vaš partner nije spreman za zajedničku terapiju, individualni rad može biti od velike pomoći u razumevanju situacije i pronalaženju adekvatnih rešenja.
Poštovani, naime imam jedan problem sa kojim se mučim. Imam 24. Godine i majka mi je preminula pre 2 godine i ja sam od tada stalno imala napade panike i mislila da ću umreti jer mi je srce uvek kucalo ubrzano i vrtelo mi se u glavi i jos dosta simptoma pored toga. Išla sam kod doktora i uradila sve analize više puta i
niste dovrsili post.
Pocela sam imati strah od novih cjepiva, tableta.. konkretno dobila sam tablete za zelucanu kiselinu, i citala upute i odmah pomislila kako cu dobiti alergijsku reakciju..
i pocela osjecati kao neku bol u grlu, osjecaj kao kad trebam plakati, i to ne cijelo vrijeme tako da znam da nije do tableta nego te anksioznosti, lijecim ju ali ako je mir i nesto rijeseno, nesto novo izadje kao ovo sad.. ne znam kako se najbolje smriti i uzeti sljedecu tabletu i rec si da to nije nista i da ce sve biti okej? Ne razmisljati o tome hoce li me sad boliti grlo.. bojim se da si ne izazovem gusenje psihosomatikom, samo od sebe da krene a ne zbog tablete.. kako s tim?
niije lako rayresiti to pogotovu ne nekim savetom. ya ovako nesto najcesce je potrebno malo psihoterpiaje, ako vas to yaima javite mi se usmericu vas na kolege online vrhunski.
a na kratke staye, ne brinite jer ne mozete se ugusiti psihosomatikom
Postovana..ja patim od uzasnih napada panike, anksioznosti, depresija..sve je to uzrok prevelikog stresa sa kojim ocigledno ne umem da se nosim..i onda me sve to sustigne i dodje dotle da na ulicu ne smem da izadjem..zbog panike, koja me toliko uzasava i zbog toga izbegavam i ljude..i otkaz sam dala pre par meseci jer vise nisam mogla da izdrzim psihicki pritisak..a inace citav zivot patim od ovog poremecaja..samo je sada rekla bih najgore. Izgubila sam volju za bilo cim..sta da radim
izgleda da se potkrada depresija, psihijatar ili psihoterpaeut sta vam vise odgovara?
Da li je F10.2 teži ili lakši poremećaj?
u pitanju je alkoholizam, bolest zavisnosti.
Dobar dan imam veliki problem pa ze nadam da cete mi pomoci.Dugo sam pila bromazepan zato sto me boli kicma pa sam mislila da mi opusti misice medjutim kad sam prestala da ga pijem pocinju moje muke.Zaboravljam neznam sta se desilo juce,imam uzasan dezavu i to svaki dan i to mi stvara uzasan osecaj u glavi i u celom telu,svoje najblize gledam kao da ih vidim prvi put,zaplacem u sekundi.Eto to mi se desava pa ako ima pomoci pomozite.Pozdrav
ne znam kako da vam pomognem, morate da ose bratite za pomoc odlaskom kod psihijatra,psihologa ili psihoterapeuta. savet online ne mam jer ne znam sta da vam kazem.