Šta je strah i kako ga treba definisati?
Ako prilazimo strahu sa fenomenološke strane, mogli bi ga uklopiti u definiciju: strah je BIOLOŠKI dat mehanizam koji ima ZAŠTITNU ulogu u odnosu na pojedinca koji ga doživljava. Šta to znači za osobu koja ima bilo koji neurotski poremećaj tipa anksioznost, paniku ili socijanu fobiju?
U ovom svetlu u kome mi pričamo o strahu, ovaj mehanizam štiti osobu od odredjene opasnosti. U panici mi iracionalno procenjujemo odredjenu stvar opasnom, i ponašamo se u skladu sa netačnom procenom. Zato na paniku gledamo kao na iracionalan strah, nema stvarnog izvora straha, ništa tu nije opasno. Ali kada panika krene, mehanizam staha je apsolutno predvidiv, normalan i biološki determinisan.
Predvidivo kažem, jer znamo da strah, bio on panični ili realno izazvan, raste neko vreme, zatim dostiže plato ili maksimum i onda počinje da opada. To je slučaj sa svakom vrstom straha, bio on paničan ili realan. Zato se kaže da je biološki uslovljen, predvidiv i determinisan. Uzgred, da pomenemo da panični napad može da traje par minuta, pa sve do 45 minuta, nakon čega mora da počne da se spušta, iz razloga što posle odredjenog vremena dolazi do zamora svih sistema koji održavaju uzbudjenost i paniku. Ni sprint se ne može trčati 10 kilometara.
Kada govorimo o ZAŠTITNOJ ulozi straha, u smilus zaštite nas samih od opasnih stvari, ne podrazumeva se da strah ima intencu ili nameru. Strah je mehanizam koji se javi kada mi procenimo da smo u opasnosti, a ne kada strah ima nameru da nas štiti. Treba razlučiti ove dve stvari: strah je strah, strah je emocija, ona nema nikakvu nameru spram nosioca emocije.
ako želite da saznate više o panici pročitajte tekst panični napadi i simptomi, besplatan test.
A ko onda ima nameru?
Izleda se “krivac” provukao kroz tekst a da ga možda nismo ni prmetili? Ono što izaziva emociju, to ima i nameru, pa bi to bila misao. Misao ima vrednosni karakter i ona procenjuje stvari. Zato mi kognitivno-bihevioralni psihoterapeuti i psiholozi volimo da kažemo: nije bitno šta nam se dešava, već kako to PROCENJUJEMO i koliko VERUJEMO to. Znači da je misao ta koja procenjuje da li je nešto opasno ili ne.
Da rezimiramo: strah je emocija i ona se ne bavi procenom. Misao izaziva strah. Strah je biološki dat i moramo ga imati. Njegova uloga je zaštitnička.