Da li je moguće kontrolisati strah?

panika

Da li je moguće kontrolisati strah?

Jedina želja klijenta, koji pati od bilo kog anksioznog poremećaja, je da kontroliše strah, tako da se prirodno nameće pitanje: da li je to moguće?

Čini mi se da je ovakvo pitanje osudjeno na propast, još pre nego što smo ga postavili. Ukoliko je ovako formulisano možemo naići na zid, na ćorsokak, iz kog nam nema izlaska.

Prvo što treba da znamo jeste činjenica da je STRAH emocija,(više o paničnim napadima ovde) a emocije se ne mogu kotrolisati jer dolaze iz nesvesnog, onog tamnog i za nas mračnog dela. Tu nema spoznaje, a šta ne možemo da spoznamo, ne možemo ni da kontrolišemo. Izleda da tu leži odgovor na pitanje zbog čega je panika toliko strašna!? Zar nije strašno sve što nam je nepoznato?

Setite se koliko je strašan bio prvi poljubac, prvi dan u školi, prvi dan na poslu. Zamislite sada emociju koja navire iz najveće dubine i preplavljuje svest. Razumete li sada opasnost? Ali, opet na emocije se može uticati, te tako činjenjem ili ne činjenjem, mi utičemo na to šta osećamo. Zato je ovo pitanje tako komplikovano.

Pošto smo uveli dva termina: svesno i nesvesno, želeo bih da skrenem pažnju čitaocu da su to dva aspekta, dva dela celokupne psihe. Jedan koji može da se osvetli lampom svesti, i drugi, koji je večito u mraku i naš svesni deo nikad ne može da ga obuhvati okom, tako da ono što je nesvesno mi ne znamo.

Dok pričamo o ovim psihičkim elementima, apstraktima, moramo da imamo u vidu da su sve to delovi jedne psihe, jednog totaliteta, jedne osobe.

 

Šta to za nas praktično znači? Zašto to osobi, koja ima panični napad, treba da koristi?

Vraćajući se unazad, osoba – psiha – svesno i nesvesno – nesvesno – emocija, dolazimo do zaključka da je emocija samo jedan deo nas, deo naše psihe i ona kao takva u odnosu na naš totalitet je uvek manja, uvek u zavisnoj i inferiornoj poziciji u odnosu na naš totalitet. Ona je jednostavno mladja i nije toliko opasna i moćna pretnja da ćemo umreti. To što osećamo intezivni strah, ne znači da ona to i može, jer ona nema kapacitet da uništi, niti da razori totalitet iz kog je nastala. Ona je samo jedan neotudjivi deo psihe, u čijoj se funkciji nalazi.

 

(Visited 325 times, 1 visits today)

10 thoughts on “Da li je moguće kontrolisati strah?

  • February 27, 2019 at 3:38 pm
    Permalink

    Postovani Zarko, htela bih da vam objasnim svoju situaciju, jer me zanima vase misljenje o tome. Naime, u vezi sa 4,5godine i negde na pocetku veze mi je konstatovana anksioznost. Tada sam pocela panicno da se plasim da cu morati da raskinem, da cu morati da se vratim bivsem decku, koji me je i povredio, i toliko je strah i anksioznost uzela maha da sam ja na kraju odlucila da raskinem vezu. Medjutim pola sata posle sam shvatila koliko sam pogresila, i mi smo se pomirili i nasravili vezu. Sve je bilo idealno(msm neke sitnice i carke, nikada ozbiljna svadja), cak smo i pre pola godine poceli da zivimo zajedno, gde se ja ni malo nisam premisljala. Prosto u svakom trenutku veze, sam videla neku buducnost sa njim. Medjutim, pre nekih pola godine otprilike, javila mi se misao. Da pojasnim, pre nego sto krenem o tome. Sa tim drugom se druzim 6, 7godina i on mi se uvek svidjao kao osoba, ali nikada to nije bilo nista dovoljno da bih ja uopste nekome dala nagovestaj da mi se on na neki mali nacin svideo. Mi smo nastavili da se druzimo posle toga najnormalnije, msm nista se nije ni desilo niti je iko ista rekao ili znao. Prosto, svideo mi se kao osoba, kao i vecina drugova sa kojima se druzim, samo sam za njega eto pomislila mozda kad bi pitao, otkud znam. Ali nije mi bilo bitno. I kako sam bila u ovoj vezi, takve stvari mi ni na kraj pameti nisu pale. I naime, pre pola godine kao sto rekoh mi se javila misao sta da sam ja bila sa niim kako bi to izgledalo. Msm misao kao i svaka druga. I prodje me. Onda sledeci put npr mi prodje kroz glavu sta da sam se zaljubila u njega, onda opet neke slike u glavi. Kazem sebi da je tako ne bi upoznala ovog decka, i prodje i ta misao. Neko vreme zabiravim, pa onda kad se sl put vidim sa njim(vidimo se u 3meseca otp) meni prodje kroz glavu kako sam ja uopste tako mogla da pomislim. Mozda tu necega ima. I tako sam pocela sve dublje i dublje da se uvaljujem. Da mi prolazi kroz glavu sta bih uradila da je tako, kako bi rekla ovom, onom. Ali sam uspela da se urazumim jer prosto to su bile misli. Nisam nikada sela i razmisljala da li ja sad treba da raskinem sa momkom, da nesto vazem, jer sam bila srecna u vezi, voljena, ja njega beskrajno volim, nasla sam mir pored njega. Medjutim posle odredjenog vremena mene je pocela da grize savest, i ja sam momku rekla sta mi se motalo po glavi, gde je on rekao da je sasvim normalno da se ljudima svasta mota po glavi. Da napomenem, da nikada nisam sedela sa momkom i pomisljala da je neko drugi tu, da bi mi sa drugim bilo lepse i slicno. A sa drugom sam se druzila kao i uvek, cujemo se s vremena ma vreme, normalno pricamo, on o svojim vezama, ja o svojoj. Kada sam rekla momku smirila sam se. Medjutim pocele su misli drugog sadrzaja, imala sam neke prisilne misli o pedofilima, pa sam se uplasila da cu ja biti takva ako imam te misli. I to je trajalo neki period kraci, sve to vreme podrsku mi je pruzao momak. Medjutim kada su te misli popistole meni je pocelo da se vrti u glavi da bi on mene mozda mogao ostaviti zbog toga, i onda krece moja agonija. Pocela sam mislila o drugu da dajem toliki znacaj, da samo o tome mislim da sam se ubedila da se on meni toliko svidjao da sam ja zelela da budem sa njim. I sada osevam toliku savest, ne mogu da funkcionisem, samo placem, molim decka da mi oprosti, samo sedim i udubljujem se u te misli. Pokusavam da udjem u dubinu i shvatim, ali je sve gore svaki put jer ne mogu racionalno da sagledam stvari. Stalno mislim.ako je to bilo tako da je mojoi vezi kraj, da sam izdala decka i totalno me progutala anksioznost. Kad god vratim film u nazad, apsolutno ne postoji ni jedan dogadjaj koji bi pokazao da je bilo sta od toga tacno. Druzila sam se sa njim kao i uvek, koliko puta nisam otisla da se vidimo, ako mi ne odg nesto, prosto nisam trcala da se vidimo ili slicno. Psiholog mi je rekao da ja imam sablonsko ponasanje, da se bojim napustanja voljenje osobe i trazim krivicu u sebi, i da to datira iz detinjstva. Medjutim ja ne mogu da se oduprem misli da sam ja zelala da budem sa tim drugom, da sam unistila vezu, da sam izdala momka, plasim se raskida, molim momka da mi oprosti. A prosto nikada nista se nije dogodilo zaista, ni najmanji flert. A da ne pominjem da u mojoj glavi nikada nije postoja opcija da ja raskinem sa momkom. I nista mi nije jasno. Da li ke zaista moguce da sam se ja toliko ubedila u sve ovo, i sto se vise plasim to se vise ubedjujem. Raskid vidim u napadima panike kao jedino resenje, sa druge strane ga toliko volim, da ne mogu da ga izgubim zbog anksioznosti i nesposobnoscu tremutnom da se izborim sa njom. Jer znam da zelim da budem sa njim i da bih patila, ali osecaj krivice i pitanja u glavi prosto ne staju.

    Reply
    • February 27, 2019 at 4:59 pm
      Permalink

      postovana
      iskreno nemam nikakvo misljenje jer da bih mogao da steknem bilo kakav uvid verovatno je potrebno da popricamo nekoliko puta i da procesljamo dosta stvari. tako da nista ne mogu da vam kazem vise jer je jednostavno nedevoljno.

      Reply
  • April 16, 2016 at 8:54 am
    Permalink

    Postovani Zarko,
    Pisem Vam u vezi moga oca. Naime, prosle jeseni (2015) mu se narusilo zdravlje, pa su cesti odlasci lekaru izazvali zebnju i strah kod njega. Za kratko vreme u intervalu od mesec dana (oktobar-novembar) imao je dve intervencije koje se ticu kardiovaskularnih problema (koronografija sa ugradnjom stenta i operaciju karotide). Same intervencije su dobro prosle, medjutim postoperativni tok je bio turbulentan. Na karotidnoj rani se stvorio hematom koji mu je zadao dosta problema i niz drugih propratnih peripetija o kojima bih mogla jos da Vam pricam.
    Sve to je doprinelo da mu se vec postojeci strah dodatno intenzivira i stvori jos vecu napetost i nervozu. Takvo njegovo stanje je izazvalo i nesanicu, nervozu, poceo je da gubi interesovanje za stvari u kojima je do tada uzivao.
    Inace je osoba koja je veoma pozitivna, otvorena i komunikativna. Do tada je bio i vise nego aktivan, angazovan. Voli muziku, pa je iz hobija i svirao kod kuce. Prosto da ne poverujete da je moguce da se desi negativan preobrazaj u takvoj meri. On je itekako svestan svega sto mu se desava, i ni sam ne veruje kakav je postao. Ima bezrezervnu podrsku nas kao porodice, izlazi napolje, obavlja neke svakodnevne obaveze, ali nervoza i strah nikako da ga ostave na miru.
    Kao sto sam Vam vec navela, sada mu se ne svira, nema nekog narocitog interesovanja za tv., prisutna je nervoza koja oscilira od dana do dana, strah kada treba da ide na kontrolu kod lekara..
    Javio se psihijatru, koji mu je dijagnostikovao anksioznost sa blagom depresijom, uzrokovanu posttraumatskim stresom. Dao mu je kao terapiju zoloft i rivotril, medjutim straha i nervoze nikako da se oslobodi.
    To bi najsazetije bila njegova situacija.
    Volela bih da cujem Vase misljenje i da li bi po Vama bilo dobro ukljuciti i KBT ili neku drugi psihoterapiju kako bi sto pre izasao iz zacaranog kruga i prevazisao strah i nervozu.
    Unapred Vam se zahvaljujem.

    S’ postovanjem

    Reply
    • April 16, 2016 at 4:08 pm
      Permalink

      Postovana Jelena,
      bici koncizan, vezano za nesanicu ona ce se srediti sa smirivanjem anksioznosti a dotle moze neki lek za spavanje i smirivanje. antidepresivi ne daju pomak (ne komentarisem zbog cega ejr ne znam) i izgleda da iza svega ovoga lezi jedan duboki strah od smrti sto je i logicno. Ljudi koji vole zivot umeju da reaguju depresivno na ovakve stvari jer je to jako veliko “osvescenje” da je zivot konacna stvar. ovo pisem vama a ne da suocite oca sa tim. zelim da shvatite da je strah od smrti i odnos spram smrti-neminovnog kod vaseg oca nerazreseno. ovo pisem na osnovu vaseg pisma, da li je tako mogo bih samo da porcenim ako udjemo u terapijski odnos.
      smatram da aktivacija, setnje druzenje i sl ce pomoci ali da verovatno psihoterpiaja najpotrebnija stvar u ovom momentu.
      da li je kbt, gestalt, analiticka mislm da to nije bitno koliko ej bitno da on ima dobrog psihoterapeuta koji ce moci da mu sve to na kvalitetan nacin pomogne da uvid. Tako da smatram da je dobar psihoterapeut prava stvar za vas problem

      s postovanjem
      Zarko

      Reply
      • April 18, 2016 at 1:10 pm
        Permalink

        Postovani Zarko,
        Hvala puno na odgovoru i savetu.
        Procitala sam da radite i psihoterapiju preko skypa, pa Vas molim da mi kazete na koji nacin to funkcionise i koliko traju seanse.

        S’postovanjem
        Jelena

        Reply
        • April 18, 2016 at 1:18 pm
          Permalink

          Postovana Jelena,
          da raidm preko skype i proces je sledeci. Prvo mi pisete e mail ili pozovete telefonom, dogovorimo temrin koji vam dogovara i onda krecemo polako u pricu. Prvo se krece sa nekim generalnim pitanjima vezano za razlog zbog koga se javljate i onda sirimo stvar. naravno u svakom momentu mozete pitat isve sto vas zanima.
          odredjeni br ljudi ne ukljucuje kameru i to postujem ako je volja takva.
          seansa traje 60 minuta, vidjamo se jednom nedeljno osim u ekstremnim situaicjama kada se vidjamo 2 -3 put max ali to ej veoma retko.

          nadma se da sam vam dogovorio na glavne nedoumice

          s psotovanjem,
          Zarko

          Reply
  • January 30, 2016 at 1:44 am
    Permalink

    Da li pri aksioznosti,paničnom napadu, moze da se dogodi od misicne napetosti i bol pri pokretu oko grudne kosti? hvala.

    Reply
    • January 30, 2016 at 12:00 pm
      Permalink

      Postovani,
      naravno da je moguce. Ako obratite paznju videcete da prilikom napetosti ne tako retko ljudi stiskaju vilicu, skupljaju pesnice. Misici im se spremaju z aakciju, i to BORBA ili BEG. pa tako napeti misici pripremaju telo na brzu akciju kako bi se opasnos izbegla. jako je bitn onapraviti diskriminaciju izmedju bola u grudnom delu (samo misici i kosit mogu da bole) od srcanog udara i slicnih iracionalih interpretacija.
      s psotvanjem,
      Zarko

      Reply
  • September 22, 2015 at 5:15 pm
    Permalink

    Ne znam sta bih vam napisala.ocajna sam molim vas nemam vremena, moram kuci za Srbiju a toliko sam ocajna da ne mogu da se pomirim sa situacijom.Imam osecaj ako se vratim u Srbiju,pascu u depresiju…znam da nema magicnih reci da mi pomognete al ne znam sta da radim,znam da sam ja ta koja trebad da odluci al nemam snage,znam da je bitna moc podsvesti u koju verujem al meni su misli samo crne,mislim samo na najgori ishode,mnogo sam tuzna ne znam sta da radim,toliko sam ocajna da se javljam ne poznatoj osobi za savet

    Reply
    • September 22, 2015 at 5:20 pm
      Permalink

      Postovana Magdalena, iz vaseg pisma ne mogu da “pohvatam” sustinu. ako Vam odgovara nadjite me na skype zarko.petrovic.cbt i posle mojih seansi( posle 20h) mozemo porazgovarati. Ako je to od pomoci javite se.
      S postovanjem
      Zarko

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *