Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,961 times, 4 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Dobar dan.Imam problem.Imam veliki strah od voznje.Upisala sam auto skolu za B kategoriju.Polozila sam za teorijski ispit iz prve i prva pomoc iz prve.Samo mi prakticna obuka ide katastrofa.Izvozila sam 12 casova sa instruktorom voznje,ali voznja katastrofa.Kako da preovladam strah od voznje?Uvek sam stegnuta,napeta.Samo mi je instruktor rekao da je napredujem u voznji.Iskreno,nikada nisam vozila kola.Kako mozete da mi pomognete?
Samo vezba,izlaganje.sedite sto vise za volan
Dobar dan. Imam terapiju Sexat i Leksilijum. Po jedna dnevno. Kad pokusam da ostavim pijem neko vreme po pola ali nakon nekog vremena od prekida opet krenem da pijem. Imam 36 god i planiram jos jednu trudnocu. Da li bih smela da pijem neki lek, ne nuzno ova dva.
Generalno antidepresiv se ne pije u trudnocu,ali konsultujte se sa svojim psihijatrom
Imam f32.1,isao sam pre 3 godine kod psihijatra, i sve se to desavalo dok sam bio u vezi 6 godina, na kraju smo raskinuli. Poceo sam da vodim normalan zivot, sada sam u vezi sa devojkom, i sve je to super. Problem je sto sam se sada vezao za komsinicu koja je starija od mene, ja imam 39 ona 73,i kako vreme odmice, sve smo bliskiji, i kliknuli smo… Sa njim imam otvoren odnos i razgovor, usli smo cak i u flert, i probudila me je, sa njom se osecam nekako zivlje… Ne znam sta da radim jer imam devojku, ali sa njim nisam otvoren kao sa komsinicom…i postoji obostran flert, i da kazem simpatija…
Dobro veče,
Imam 23 godina i dijagnozu OKP-a, teške anksioznosti i depresije. Opsesivno kompulsivni poremećaj mi je dijagnostifikovan sa 11 godina a kasnije su se njemu pridružili anksiozni napadi i depresija zbog čega sam sa 17 godina imala dva pokušaja samoubistva. Od tada sam na terapiji koju sam pila do pre godinu ipo dana kada sam ostala u drugom stanju zbog čega je terapija ukinuta, do prestanka dojenja. Moram da napomenem da sam imala malo tezu životnu priču u smislu zdravstvenog stanja mojih roditelja i mene u ranom detinjstvu sto verujem da je bio okidač svega. Takodje od 18. godine imam Hashimoto zbog koga sam takodje na terapiji.
Naime, ja se sada osećam gore nego ikada do sada, moj OKP se u tolikoj meri pogoršao da ja ne mogu da funkcionisem normalno. Nemam samoubilačkih misli niti bilo šta slično ali vidim da se polako gubim, moji rituali traju po 45 minuta ujutru i 45 minuta uvece, a u toku dana ne mogu ni da ih izbrojim. To više nisu samo rituali niti misli tipa “uradi ovo” već je preraslo u verovanje da mi odredjeni predmeti, osobe, mesta u kući, doba dana itd. donose lošu sreću, te sve od navedenog izbegavam. Takodje, odredjene reči, misli, termine ne mogu ni da izgovorim jer mislim da ću ih tako “prizvati” i da će se to ostvariti.
Više puta sam pokušala da ne poslusam taj “glas” ali “on” uvek nadje alternativu da ako ne uradim to onda moram ovo gde dolazi do paničnih napada koje imam oko 3-4 puta nedeljno. Preraslo je u nenormalno mučenje. Pokušavam maksimalno da se izborim i da, prvenstveno zbog svog deteta, radim na tome sto više mogu. Dok Vam ovo pišem takodje mi prolaze razne misli kroz glavu ali, evo, trudim se da ih ignorisem i da ipak potražim pomoć. Prestanak dojenja mi trenutno nije opcija, tek za 3-4 meseca, a do tada bih najradije htela da se makar malo sama ili uz nečiju pomoć izborim sa tim jer ne želim da me to psihički slomi i da odmah posegnem za lekovima jer verujem da sam mnogo jača od toga jer zaista imam volju i želju da moja “pozitivna” strana mozga nadjača ovu negativnu.
Ovo je nešto ukratko čisto da Vas upoznam sa mojom situacijom. Značio bi mi neki savet, kritika ili predlog, unapred hvala.
Žao mi je što prolazite kroz ovako težak period. Važno je da znate da je ključno pronaći adekvatnu farmakološku terapiju. Zato je bitno da se obratite iskusnom psihijatru koji ima iskustva sa ovakvim stanjima, kako bi odabrao odgovarajući lek i pristup lečenju.
To sam i uradila cim sam primetila pogoršanje, medjutim, čini mi se da niko nema veru da ja to mogu sama da svedem na minimum a ja nekako bas mislim da mogu jer čak ni tada kada sam imala pokušaje samoubistva se nisam osećala ovako loše, a sada kada je stvarno mukotrpno ja ne zelim da odustanem i imam vise vere i snage nego ikada. Da li je i Vas savet iskljucivo vracanje na terapiju?
Ne poznajem vas slucaj, na osnovu napisanog mislim da su lekovi neophodni
To sam i uradila cim sam primetila pogoršanje, medjutim, čini mi se da niko nema veru da ja to mogu sama da svedem na minimum a ja nekako bas mislim da mogu jer čak ni tada kada sam imala pokušaje suicida se nisam osećala ovako loše, a sada kada je stvarno mukotrpno ja ne zelim da odustanem i imam vise vere i snage nego ikada. Da li je i Vas savet iskljucivo vracanje na terapiju?