Arhetip Jastva, mandala i projekcija u individualnom nesvesnom kroz san
Sam naslov ukazuje na hiararhiju i posloženost stvari po autoritetu. Kreće se od arhetipa Jastva kao vrhovne, uređujuće sile kolektivnog nesvesnog. To je centar psihičkog totaliteta iz koje se (verovatno in utero) svest rađa i počinje da bistvuje. Proces nastajanja svesti se ogleda u cepanju jednog malog dela Jastva (Jastvo daje pelcer kao što majka daje folikulu) koje kao seme ili zigot, putuje ka obodu psihe i nastanjuje se na samoj periferiji. Ta granica psihe, ta membrana prima klicu Jastva i preko reverzibilne membrane počinje da selektivno propušta informacije i podražaje kako iz spoljnog tako iz unutrašnjeg psihičkog sveta. Iz tog semana, protokom vremena, pa tako i protokom samih spoljašnjih i unutrašnjih podražaja i informacija raste Svets koja će uskoro da formira i sam centar Svesti – JA.
Sila koja je na delu u procestu stvaranja jednog Ja jeste egocentričnost. Taj termin je problematičan za nepoznavaoca analitičkog pristupa jer se izjednačava sa značenjem termina koji ima u u svakodnevnoj upotrebi. Ovde se egocentričnost prepoznaje kao stvarajuća, esencijalna sila psihikuma. Ona, i samo ona je zaslužna za stvaranje jednog Ja i zato se ne sme gledati kao negativna. „Omnes viae Romam ducunt“ pa tako uz pomoć egocentričnosti svi putevi vode u Rim. To je gravitacijona sila psihe.
Pošto se tokom procesa nastajanja Svest i njen centar JA otkidali od Jastva, konsekven
to će se celog života jedne osobe isti ti delovi (Svest i njeno JA) boriti da se vrate u zagljaj sopstvene majke-Jastva. Ta nevidljiva, privlačeća sila koja je potpuno nesvesna je auto put koji povezuje kolektivno nesvesno i njegove sadržaje, arhetipove, sa individualnim nesvesnim koje je sačinjeno od zaboravljenih i potisnutih individualni sadržaja i preko senke ka Svesti, njenog centra Ja i Persone.
Kako se arhetip ukazuje i potvrđuje svoje prisustvo u svesti?
Arhetipska pretstava se ukazuje svesti kroz simbol. Razlog postojanja umetnosti, muzike, stvaralaštva, mitova, priča, potrebe za duhovnim i projekcijama u božanstva, objekte i pojave, sve ima dublju ili pliću vezu sa arhetipskim strukruma kolektivnog nesvesnog. Simbol je takoreći azbuka arhetipske pojave i kroz njegovu dijalektičku snagu kontinuirano obavlja komunikaciju između najdubljih slojeva psihe i
svesti. Bez simbola, komunikacija i bila nepostojeća ili bi bila otežana povremenim eksplozijama enormne snage i potentnosti koju sam arhetip nosi. Proces komunikacije mora da se odvija na nivou najosetljivijeg i inferiornigejg člana, pa se zbog toga odvija na nivoima komepetentnosti svesti koja nije u stanju da se suoči sa dijalektičkom snagom arhetipa. Zbog toga se u psihi pojavljuje simbol koji je medijator koji preuzima energiju arhetipske poruke i kroz dijalektičku modifikaciju ga transformiše u manje potentnu formu, formu simbola, koji se sastoji iz dva dela. Prvi deo je svesni sadržinski deo koji je dostupan svesti i lineranog značenja i drugi sakriveni deo koji još uvek leži, sada već transformisan u simbol, u individualnom nesvesnom i čeka da bude osvešćen. Simbolička transformacija arhetipske poruke je korisna i štedljiva spram svesti, jer svest dobija prvo onaj linearni i lako razumljivi deo simbola koji je dovoljno afirmišući da sesvest okrene i obrati pažnju na simbol. Istovremeno, priprema svest (ako je svest introspektivna i dovoljno muda da potraži drugi deo) da postoji i drugi, dublji, kompleksniji deo simbola koji se krije u individualnom nesvesnom i koji treba protumačiti. Lekovitost simbola leži u otkrivanju njegove skrivene strane i u sintezi suprotnosti koji nosi u sebi.
Na taj način simbol s jedne strane čuva svest od destruktivnih snaga arhetipske energije, a sa druge strane polu sažvakano i prerađeno izlaže svest pravoj poruci i ostavlja mogućnost da svest postupi u skladu sa svojim centrom, odnosno arhetipskom slikom.
Opširnije o simbolu porčitaj
te u tekstu: psihoterapijska tehnika „ Sinteza crta ličnosti“ str. 6 na linku https://www.academia.edu/52270593/Psihoterapijska_tehnika_Sinteza_cra_licnosti_
S obzirom da je simbol azbuka nesvesnog, san je glavno sretstvo komunikacije i najplodonosnija psihička forma kojom se kolektivno nesvesno, preko individualnog nesvesnog projektuje i otelotvoruje u svesti pojedinca. Zbog toga je san jako bitno psihoterapijsko polje delovanja za dubinske psihoterapeute.
Mandala, jin-jang, krst, uroborus i sunce, sveti gral, centar sveta, činija, krug i tačka
Najčešće reprezentacije arhetipa jastva sam već spomenuo u samom podnaslovu ovog pasusa, najbitniji su mandala, krug, a kod hrišćana može biti krst, sveti gral, Bog. U ovom tekstu ću se zadržati na reprezentaciji jin-jang zbog sna koju je jedna moja klijentkinja usnila i koji ću u nastavku pokušati da približim. U ovom momentu je bitno znati da je jin-jang simbol sjedinjavanja suprotnosti, da pretstavlja večitu dinamiku i kretanje. On se menja, teče i neuhvatljivo se pretače iz crnog u belo, iz belog u crno a pritom svaki čist element sadrži svoju suprtnost u svakom trenutku aludirajući na nerazlučivo jedinstvo suprotnosti. Negacija sebe same i spajanje u „beskonačnost kao ukinutost sviju razlika“ (Hegel 1979) (str. 107). Takodje je bitno da je san poruka, i predstava i manifestacija arhetipa je scenska ili dijalektička poruka koja je podložna analizi na više nivoa. Od indiivdualnog značenja za pojedinca pa sve do najdubljih nivoa psihičkih odnosa.
San:
Mlada devojka u kvalitetnom braku, punom ljubavi ali za nju potpuno novom životnom stilu (suprug prefesionalni sportista), gde je iz prosečnog životnog standarda, zdrave ambicioznosti i velike motivacije da napravi uspešan život kako za sebe tako i za svoju voljenu porodicu, ulaskom u vezu a zatim brak pravi zaokret za 180 stepeni i postaje finansijski, materijalno, akademski i u svakom drugom smilu bezbrižna i lagodna. Muž je afirmisan i profesionalno ostvaren, pritom je celokupan životni stil i nje i muža podređen profesionalnoj orentaciji supruga. Nastaju neurotski simptomi koji su značajni za dalju analizu sna. Strah od ludila, šizofrenije, bipolarnog poremećaja ijasan osećaj gubitka kontrole.
San nije od reči do reči citiran, već beležim po sećanju:
Sanjam da sam u kolima,
limuzina. Limuzina je nova ali je po modelu neki oldtajmer, ne znam koji ali znam da je veliki auto. Ja vozim, dok su na zadnjem sediđtu meni drage osobe iz moje porodice, mama, tata i ostali. Automobil je crn kao slepi miš. U tom momentu u suprotnom smeru mi idu kola hitne pomoći. Potpuno bela, skroz i u momentu mimoilaženja, secam se, sa njihovih kola pada led i tanco na moja kola. Led se hvata na moje gume od limuzine i u tom momentu ja gubim kontrolu nad mojim vozilom. Znam da smo se okretali, slupali ali na svu srecu svi su unutra bili dobro, samo su kola od spolja bila potpuno izgrebana i unistena. Meni nije bilo nista…kola hitne pomoći su nastavila pravo svojim putem.
Prva scena u snu je postavljanje scene gde imamo snevačicu koja upravlja motornim vozilom, upravlja i drži pod kontrolom svoj život koji je predstavljen kao luksuzna ili bar dobra limuzina, ali i ako je nova ona je rimejk* nekog starog automobila. Da li je to u snu patrijahalni sistem njene porodice ili vrednosni sitem radničke, srednje klase? Ona je mlada, uspešna, ambiciozna, samostalna i svoja prava limuzina sa svim najboljim vrednostima i dostojanstvom starih generacija. Njena poridica je u njenom automobilu, ona je odgovorna za njih.
Zatim dolazi do zapleta, pojavljuju se bela kola hitne pomoći, moraju da projure, ona imaju zadatak, ona su tu najbitnija, njima se spašavaju životi. Od njih zavisi da li će neko preživeti ili neće, zbog toga, na putu imaju apsolutnu prednost i autoritetu hitne pomoći se svi učesnici u saobraćaju morjau povinuti i povinuju se. Ništa drugačije ne čini i snevačica, ona mora da poštuje ovo prima regula prvo, ono što ima prednost. Šta u njenom svesnom životu možemo da povežemo sa takvom nuždom, priznavanjme i bespogovornim povinovanjem?
Muževljejva karijera koja ima svoje zahteve i neminovno se reflektuje u svakodnevicu, boji i kreira životni stil koji mora da se poštuje, da ima prednost, jednostavno ona mora da prihvati pravila koja su postajala u njegovom životnom stilu (prefesionalni sportista). Pravila hitne pomoći i prednost koja mora da im se ukaže postoje i pre nego što je ona postala vozač.
Ne samo što se crna limuzina kojom upravlja snevačica mimoilazi sa belim vozilom hitne pomoći, oni ulaze u interakciju, sneg i led padaju sa vozila na njen automobil. Automobil nije zatrpan snegom već se poput belog kruga hvata poledica za točkove, deo limuzine koji je zadužen za kontakt sa spoljnim svetom, upravljanjem i ostajanjem na pravom putu. Zbog prelaza ove bele materije (može se povezati i sa semenom tečnošću, oplodnjom, što za snevačicu takođe ima logike) na crnu limuzinu ona iz te interakcije izlazi oštečeno, limuzina gubi kontrolu, sva vrata se oštećuju, u estetskom smislu to nisu više ta kola. To više nije taj život, i ako svi suv
ozači su netaknuti, neoštećeni i ponašaju se normalno.
Ova interakcije dva sveta, dva životna stila, dve osobe umesto da se kruniše jin-jang principm sjedinjavanja u hieros gamos, nastaje orknjena olupina limuzine, doživljaj narušenosti starih, porodičnih vrednosti. Život staje, vrednosti nestaju, ambicije i vrednosne strukture su okrnjene pod naleotom novog životnog stila koji i dalje juri pravo ka svom zadatku, poput ambulatnih kola koja fokusirano izvršavaju svoju svetu dužnost.
Snevačica se budi zatečena i zbunjena, simptomi strah od ludila, šizofrenije su tu, još uvek ne zna šta joj se dešava.
San nije do kraja izanaliziran jer služi kao živa stvar i čist primer kako se jako apstraktan sadržaj jastva i njegove moći sinteze suprotnosti manifestuje na individualnom planu snevačice. Poruka je tu da se razume i osvesti.
Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (1979), Fenomenologija duha, preveo s njemačkoga Milan Kangrga,Zagreb: Naklada Ljevak.
https://www.academia.edu/52270593/Psihoterapijska_tehnika_Sinteza_cra_licnosti_