Postoje opsesivne misli i ruminacije, možda niste čuli za ovaj izraz do sada, ruminacije su isto vrsta misli. U ovom tekstu ću se baviti razlikom izmedju ova dva pojma kao i time kako se boriti protiv njih.
Opsesivnu misao karakteriše činjenica da je potpuno nametljiva, da iz nesvesnog uskače u svest i da pravi ometanje odnosno da promeni tok i fokus naše pažnje i pomeri ga na ovu problematiku, koja može da bude na primer nasilnog karaktera i da nas obuzme misao “šta ako idem ulicom i zalepim nekome šamar?” ili da se jave samo slike takve misli. To je opsesivna misao, ona ima još jednu karakteristiku da je potpuno neprihvatljiva za pojedinca, kome se dešava, ona je sve suprotno od onoga što taj pojedinac smatra dobrim i korisnim. Koliko opsesivnih misli imate dnevno? Neko 15 do 20, neko drugi 5 na primer, jedna misao može da traje par sekundi dok prodje kroz svest, pa šta je onda to čime se pojedinac bavi satima? To se zove ruminacija, ona je isto vrsta misli i jeste nametljiva ali nije potpuno nesvesna što znači da ne dolazi iz nesvesnog već je reakcija na opsesivnu misao. U tom smislu opsesivna misao bi bila naslov, a ruminacija ceo sastav na tu temu.
Ruminacija ima ima voljnu komponentu i ta volja pripada nama tj. funkciji “JA” što znači da “JA”, kao centar svesti, stvara voljno ruminaciju. U momentu kada shvatite da je to vaša volja vi možete da dodjete do zaključka da ta pažnja usmerena na ruminacije može da se pomeri, zaustavi i usmeri na nešto drugo. Stvari koje možete tada da uradite su sve iz spektra pomeranja pažnje tako što ćete da radite nešto drugo u životu, tako što ćete da se usmerite na nešto što je interesntnije ili da napravite napor i usmerite pažnju ka učenju. Problem ruminatornih misli ima svaki student koji počinje da uči, pa mu je sve drugo zanimljivije od učenja i dolazi do ruminacije. Student može da razradjuje ruminaciju ili može da napravi napor i da kaže sebi “saberi se i uči” i uz vežbu on može da podigne učenje sa pola sata na 7, 8 sati učenja dnevno.
Sa ruminacijom možete da se borite po principu kažnjavanja odnosno negativnog potkrepljenja, ako ne uspem tu stvar stavi se gumica oko zgloba, jako se zategne i pusti se da bismo osetili nekakvu bol. Ne mislim na povredjivanje i samopovredjivanje nego samo na neku vrstu nelagode koja automatski prekida ruminaciju, a to može biti umivanje ili tuširanje hladnom vodom. Tada se pravi napor u smisli “ovo je moje odluka i neću da razmišljam u tom smeru”.
Takodje možete da vežbate mišićnu relaksaciju jer sastvani deo mišićne relaksacije je usmeravanje pažnje na ono što radim. I još jedna dobra tehnika je oduzimanje brojeva unazad, počevši npr. od broja sto, pošto matematika traži dosta volje i usmerene pažnje da bi se radila kako treba, to važi i za recitovanje. Na taj način vežbate pomeranje pažnje sa ruminacije na oduzimanje.
Dakle opsesivne misli ne mogu da se kontrolišu ali su sporadične, retke i kratke i one su teme za ruminacije koje nas gnjave satima. Za razliku od njih ruminacije možemo da kontrolišemo i dovodjenjem u red ruminacije opsesivne misli će da se prorede. Čoveku je potrebno 7 do 10 dana da stvori osnovni osećaj da može da kontroliše ruminacije s toga vežbajte ako imate problem i pišite nam na:
kabinetagora@gmail.com
vise na ovu temu pogledajte i poslusajte moj video materijal
