Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 60,282 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovani,moji problemi traju vec 4 mjeseca.Imala sam napad panike i ruzne misli kako cu povrijediti sebe,misao je dosla bez ikakvog razloga.Posle tog napada svaki dan sam imala uzasan osjecaj tjeskobe,straha od gubitka kontrole,gusenje i knedlu u grlu.Takodje ruzne misli su povremeno se javljale tipa sta ako povrijedim sebe ili nekog bliznjeg,misli koje su me jako plasile.Javila sam se doktoru opste prakse i trenutno pijem AD Pramulex 15mg.Xanax mi je takodje propisan ali ga ne pijem jer mi ne pomaze.Terapiju pijem 2 mjeseca,nemam vise osjecaj gusenja,tjeskobu povremeno osjecam i strah sta ako se opet vrate ruzne misli,da li zaista mogu izgubiti razum i zasto se to bas meni desava.Pitanje da li smijem piti po potrebi lexilium jer mi pomaze a plasim se jer sam cula da izaziva ovisnost?Takodje imam snizene hormone stitne zlijezde,pijem terapiju euthyrox 50mg,neredovne cikluse,planiram trudnocu a plasim se mog stanja i konstantnog straha sta ako poludim i ako me muz ostavi.Nisam dobila tacnu dijagnozu ali znam da je u pitanju ankcioznost koja je vjerovatno nastala zbog nagle promjene u zivotu,gubitak posla,udaja,preseljenje..Mada sam prije 15 god imala panik napade i takodje crne misli,nisam pila terapiju, trajalo je god dana i tek tako samo po sebi proslo da bi nakon 14 god opet se sve vratilo.Molim vas za savjet sta da poduzmem i kako da se izlijecim?
Unaprijed zahvalna,
LP
postovana sanja ja nisam kompetentan da komentarisem farmako terapiju, jedno je sigurno lekovi sluze da smanje simptome a ne lece.tako da bez psihoterapije nisma siguran da cete moci napraviti neki pomak sto se tice vase bolesti.
ak oste zainteresovani za rad mozete mi se javiti prek omaila iil skype i da krenemo sa radom
s posotvanjem,
Zarko
E ovako.desavaju mi se cudne stvari koje ne mogu da procenim sam,tj nzm sta mi je.stalno imam osecaj kao da sam u snu,nemam taj osecaj za realnost(sto me plasi zbog psihoze)emotivno sam otudjen bez trunka bilo kakve srece ili tuge.ne mogu da se smejem,i kad pokusavam kao da se smejem na silu.imam jako veliku amneziju,ne zapamtim nista tokom celog dana.dani prolaze i niceg se ne secam.kada gledam svoje telo kao da nije moje.dodir je postao cudan.stalno cutim i sve vise lezim u krevetu.stalno mi je glava prazna i mislim da nemam vise misli. Ima jos dosta toga,poput neke patnje i drhtanja koje se vidi. Zeleo bih da mi objasnite sta moze biti? Hvala
postovani Nebojsa,
iz vaseg opisa bih reko da se radi o derealizaciji i depersonalizaciji. upravo spremam jedan tekst o tome ali ne stizem zbog obaveza i seansi da ga finisiram.radi se o neurotskom stanju koje je cesto ali je tesk oza lecenje jer psihoterapeuti u glavnom ne mogu da se nose satim. da bi se lecilo trazi posvecenost i trud od klijenta tako da je definitivno promenljivo stanje.
sto se tice skliznuca u psihozu nije moguce tak oda to slobodno mozete da otpisete.
nadfam se da sam bar malo pomogo a ako ste zainteresovani za rad slobodno pisite pa cem ozakazati
s postovanjem,
Zarko
???
Koja hospitalizacija i moguli dobiti Vaš emajl ?
Poštovani,
Uspostavljene su mi sljedeće dijagnoze F10 (nisam razvijo ovisnost o alkoholu), F60.30 i F70.
Trenutno sam na bolovanju radi opsteg nesposobnosti za rad, nema koncentracije, gubim se, neregristrujem šta mi ljudi govore a kamo li šta radim !
Prosle sedmice, sam pošao na kontrolu u zavod za alkoholizam, imao sam jake prenose da sam otišao na psihijatrisku bolnicu Jagomir ovdje u Sarajevu pored zavoda. U bolnici me nisu htjeli da prime bez određene uputnice.
Imam vidne halucinacije, kad sam u zatvorenom prostoru imam osjećaj da ima više osoba i da mi je neko iza leđa sve u obliku sjenki.
Strah od amnezije, da ću zaboraviti prošle događaje i da imam utisak da sam neke dnevne aktivnosti napravio više puta.
Nesiguran sam u hodu, strah da pređem ulicu nisam siguran da li prolazim kroz crveno ili zeleno, nekad mi se desi da zalutam, recimo trebam u jedan dio grad a odem u drugi pa u tom drugom djelu grada budem izgubljem.
A to sve prenesem svom psihijatru, on to napiše na nalazu i pojača mi terapiju koju pijem i ništa korektno od njega, imam utisak da misli da ga foliram i zakazuje sljedeću kontrolu za mjesec dana a moje stanje gore i gore
postovani,
s obziorm na prirod uvaseg problema i dijagnoze farmako terpiaja – lekovi su neophodni. ako mslite da vam ej losije idite po uput zadrugog psihijatra. moguce je da bih hospitalizacija vama prijala.
trazite da vam pomognu ne odustajte to je vase pravo.
pozdrav
Mislim da sam na pravoj adresi, da li Vi tako mislite ?
Idem kod svog psihijatra tri godine, kod god dođem na kontrolu, saopstim svoje stanje čas ovako čas onako
postovani,
nisma siguranda sma najbolje razumeo vase pitanje.
ako idete 3 godine i nema napredka vreme je da menjate psihijatra (naravno ako pricamo o neurozama). takodje da li on raid samo farmakoterpaiju ili psihoterapiju?
s psotovajem,
Zarko
Cao Zarko, imam samo jedno pitanje, u vezi moje veze 🙂 naime kad sam postala svesna da je moj strah ustvari od buducnosti, svi strahovi vezani za to su nestali. Medjutim i dalje mi se pojavi ona misao u vezi mog decka, jednostavno i dalje ne mogu upotpunosti da se opustim, da uzivam u tim nekim malim stvarima kao ranije… naravno te misli su sada podnosljivije, ali s obzirom na moju ljubav prema njemu pre svega ovoga, nekako me cini tuznom. Pre su moje misli isle iz krajnosti u krajnost npr. Sta ako ja njega ne volim kao pre, sta ako ne budem mogla vise itd a sve uz ogromnu dozu staha, nikako to ne bih volela. Svesna sam da ga volim ali ne razumem zasto mi to pravi problem, jer ne zelim da ga izgubim, a ubi me to pitanje sta ako si prestala da ga volis? Je li to ok i je li to prolazi?
postovana
da li je strah vezan za buducnost generalno ili buducnost mog ljubavnog zivota?
ako je to u pitanju onda nekog kog volim moze da bude istovremeno i onaj koij je kriv sto se moja ljubav realizuje, zavrsava, vise nema decijeg nadanja…po principu princ na belom konju.
inace nove misli mozete tretirati smao kao misli koej su posledica mog straha od vezivanja, pravljenja i donosenja konacne odluke .
procice kad budete shvatili celim svojim bicem da je taj muskarac jedini i dovoljan…a ono decije u vama napravi mesta za zrelije opservacije u zivotu.
skraceno, porcice i slobodno gurajte gde vas srce vodi
vezano za pitanje koje sam vam postavila mailom, dodajem odgovor na vase podpitanje
nema tendenciju ka suicidu ,samo je potpuno zatvorena, bez bilo kakve zelje za komunikacijom sa bilo kim , sve joj se prakticno svodi na internet
sigurno je da se svojevoljno nece javiti za seansu , to smo mnogo puta probali da je nagovorimo
imate li neki savet?sta moze da se preduzme ?
postovana,
ako se radi o odrasloj osobi vase mogucnosti su ogranicene. jednostavno nemate nacina da naterate i privolite da pomogne sama sebi. cak i odlazak na terpaiju pod pritisko cesto ne daje nikakav pomak.
Razgovarjate sa sestrom, predocite joj zasto je to pogresno. pricajte joj kako se vi osecate, mozda upali. takodje turdite se da je angazujete dajte joj zadatke i organizujte joj aktivnosti. idite setajte, posecujte ljude.
kazem opet, ako ona ne zeli i stvarno nema nameru da joj bude bolje ni ti da radi na tome nisam siguran da trenutno mozete uraditi mongo. paralelno ne odustajte i terajte sa aktivnostima,sa vama i sama.od najmanjih npr namestiti krevet pa posle graduirano ka kompleksnijim aktivnostima
nadma se da sam vam bar malo dao smernice kako da postupite
Dijagnoza mi je ako je tacna blaga anksioznost.dobila sam seroxat i bromazepam kao terapiju posle tri meseca mi dr.ukinula seroxat jer ga nisam podnosila i otisla na odmor.sad mi je jos gore nego sto je bilo dezjorentisana sam kao da hodam po nekom gelu imam nerazgovetan govor boli me desna slepoocnica i vratna zila el su to simtomi dijagnoze ili prestanak uzimanja seroxata
postovana,
problem lekova jeste u tome sto oni ne lece psihicke bolesti vec smanjuju simptome. tako da ako se kljucni komples ne resi, roblem je tu i simtomi su uvek pristni u manjem ili vecem obimu.
zato vma preporucujem da se javite i da krenemo sa psihoterapijom jer jedino ona moze da dopre do problema i da pravi sustinsku promenu u psihi
moj kontakt imate na skype i mailu
s postovanjem
Zarko
Postovani,
U vezi sam pet godina. Planiramo brak. Vereni smo.
Problem je sto poslednje dve godine mogu na prste da izbrojim koliko smo puta vodili ljubav. On tvrdi da je problem u meni, da ja ne zelim to, pa sam vremenom pocela i da mislim da je tako. Svaki kontakt i pomisao na to mi napravi blokadu u glavi i onda bezim. Vise ne trazim ni razloge zasto ne mogu jednostavno kazem da ne zelim. Probali smo na sve moguce nacine da resimo problem, razgovarali hiljadu puta ali sve je ostalo samo na prici. Ne znam sta da radim. Volimo se beskrajno i bojim se da ce ljubav jednog dana prestati upravo iz ovog razloga.
Postovana,
izgleda, ovako povrsno na osnovu izlozenog, da se radi o seksualnom poremecaju. na vasu srecu uz dobru saradnj ucak 95% ovakvih problema mogu da se rese uz psihoterapiju. tako da mislim da ste veoma indikovani za psihoterapijski rad i da bi trebal oda mi se javite. mozete prek oskype maila facebooka sve jedno i da zakazemo.
s postovanjem
Zarko