2,588 thoughts on “Postavite pitanje

  • April 21, 2020 at 6:32 pm
    Permalink

    Imam probleme sa okp, i poceo sam sa suzdrzavanjem i dosta deluje, ali sada radim neke stvari koje bi trebalo da radim nesvesno, recimo fokusiram se na svoje treptanje, i stalno razmisljam kada cu ponovo da trepnem. Kako da resim ovaj problem.

    Reply
    • April 21, 2020 at 6:53 pm
      Permalink

      pretpostavljam suzdrzavanjem od misli ili namernim treptanjem dok napetost ne padne.

      Reply
  • April 19, 2020 at 8:57 pm
    Permalink

    Poštovani, pre nepunih 2 meseca izgubila sam brata,nastradao je, i ne znam kako da nastavim dalje i nekako prevaziđem tu činjenicu da ga nema više. Imao je 34 god. Imam napade panike više puta dnevno svaki dan. Panika se manifestuje kroz nepriznavanje toga što se desilo. Ne vidim smisao u ničemu više, izgubila sam bilo kakva osećanja..radost,tugu..bilo šta..

    Reply
    • April 19, 2020 at 10:28 pm
      Permalink

      Pozdrav
      Jako mi je zao sto cujem da ste izgubili brata. Da li to moze da se prevazidje, ne znam sta da vam kazem.ali sigurno je da ce rad tuge prolaziti kroz svoje faze. Ako ste zainteresovani mozete mi se javiti i da zakazemo online seansu kako bi videli kako da ubrzamo rad tuge.

      Reply
  • April 18, 2020 at 1:07 pm
    Permalink

    Postovanje. Imam 27 godina i vec nekih 13 godina imam problem sa OKP, depresijom i anksioznoscu. Imam strah od prljavstine i zbog toga konstantno perem ruke za svaku sitnicu. Prije 2 godine potrazio sam pomoc psihijatra koji mi je dao ovu dijagnozu i propisao tablete flunisan koje sam redovno uzimao. U tom periodu sam se osjecao malo bolje, imao sam bolje raspolozenje ali sam i dalje prao ruke. Prije nekih 5 mjeseci sam prestao sa terapijom na prijedlog svog psihijatra i stanje mi se pogorsalo u smislu da sam poceo cesce prati ruke i osjecati vecu nervozu zbog ucestalijih opsesivnih misli za koje znam da nisu istinite ali opet osjecam potrebu da im vjerujem. Moje pitanje glasi: Kakvo je vase misljenje u vezi PEAT metode za lijecenje ovakvih stanja, posto na You Tube moze da se nadje veliki broj ljudi koji se kunu u efikasnost ove metode? Znam da bih trebao da se uzdrzavam od kompulzivne radnje ali nekad prosto ne mogu zbog cega sam poceo sumnjati i u svoj razum tj. da li sam na pocetku ludila koliko te misli znaju biti uvjerljive. Hvala na odgovoru.

    Reply
    • April 18, 2020 at 3:30 pm
      Permalink

      Moje misljenje vezano za peat je da neam pojma sta je to pa ne mogu ni da kazem da li deluje.s obzirom da sam specijalasta za okp smatram da osim analitickog pristupa i elementarne kognitivno bihevioralne terapije da su drugi pristupi veoms skromni po ucinku. Probajte sve sto vam dodje pod ruku i uvek podrzavam da se proba sve sto pomaze.da li cete uspeti to vec ne mogu da znam.zelim da se brzo ooorsite a ako se odlucite da probate psihoterapiju ja sam tu i online rad je opcija koju mogu da ponudim

      Reply
    • April 18, 2020 at 10:23 pm
      Permalink

      Pozdrav, imao sam situaciju na poslu, gde sam prvi put u životu doživeo da iz čista mira mi se zavrti u glavi usled čega sam i pao u nesvest. Moje kolege su se uplašila i završio sam u bolnici. Tamo su mi radili nekoliko dana sve moguće pretrage i zdrav sam ko dren kako bi rekli, ali ja se ne osećam da sam zdrav, tačnije imam aure koje mi idu iz dijafragme i udaraju u glavu, vrtoglavice, zamagljen vid, na pomisao o padanje u nesvest, i slično. Nekako shvatam da je to strah koji mi se razvio i da imam napade panike, stalno se pipam po vratu, merim puls lupa mi srce i slično. Da li sam u pravu i da li mi treba stručna pomoć moje mišljenje je da mi treba neko da me proguta, kao da ne mogu sam da to prebrodi a jako želim. hvala

      Reply
      • April 19, 2020 at 12:14 am
        Permalink

        postovani
        jako je bitno da se vidi zbog cega ste pali u nesvest, jer pojam aure se koristi najcesce kod migrenoznih glavobolja. dobro je da su rezulalti u redu. povremeno se pojave ljudi koji padaju u nesvest itesko je razgraniciti razlog. paralelno se na to razvija panika. paniku treba resavati kao i traziti uzrok nesvestice.
        ako ste zainteresovani za online rad mozete mi se javiti posalcu vam uslove i cene ak ovas zanima da poradimo na ovom strahu i eventualn oda pronajdemo uzrok padanja u neasvest.

        Reply
  • April 13, 2020 at 7:35 pm
    Permalink

    Pozdrav,
    Uskoro punim 18 godina i u poslednjih godinu dana, mozda malo vise, imam uzasnih problema sa koncentracijom. Problem sa paznjom je uvek bio prisutan u nekoj meri ali nikada ovoliko…pitam se kako se ustanovi da li neko ima ADHD i da li je na spektru autizma? Da li oko toga može da pomogne psihijatar i da li je moguće uraditi online?

    Reply
    • April 13, 2020 at 7:51 pm
      Permalink

      postovana Mina
      naravno moguce je doraditi online i da bi to odradili sto bolje najbolje je da se obratite ekspertu, a ekspert za to je moja koleginica Bojana Ljubisavljevic pisite mail za zahtev za testiranje i intervju na kabinetagora@gmial.com trazite kod navedene osobe. ako zelite mogu vas i licno najaviti samo bi trebalo da mi ostavite mail ili mobilni najbolje na moj mail tgltrp@gmail.com

      Reply
    • April 15, 2020 at 10:22 am
      Permalink

      Dobar dan. Pitanje nije za mene nego za meni blisku prijateljicu odnosno osobu iz kruga sire obitelji. Naime u zadnjih godinu dana od kada je nezaposlana njeno ponašanje se drastično promjenilo i ona je toga jako dobro svjesna jer stalno panicno opisuje svoja stanja koja su nazalost svakodnevna pojavà jer je izgubila svakodnevnicu… . Počela je imati jake strahove u vidu da ju netko prati, prisluškuje, i zeli joj nauditi u smislu da ce je poslati psihijatrima. Ona ustvati nema povjerenja u nikoga oko sebe jer je dozivjela jedno jako neugodno iskustvo, pa ni u mene ali ona mi to sve rece kad je ” uhvati ” to ludilo. Bila je u potpunisti normalna cura koja je zivela tako svoj zivot nazalost predugo sama s roditeljima. Oni su je doslovce promenili skroz. Kad kazem promenili, mislim na to da su je izdali..naime.bez njenog znanja su otisli psihijatrici kojoj su je na silu rezervirali i ona se preplasila jako. Ta ista psihijatrica je njene roditelje ubedila recima “anoreksija je teska psihicka bolest” i zahteva lecenje.. sto je njoj ostalo u galvi kao velika velika pretnja jer je to govorila bez njene prisutnosti a zna kako su povodljivi njeni roditelji jer su konzervativni i veruju svima svima osim svome detetu kada je rec o doktoru. konstantno su je silovali silovali silovali da se ide ” leciti” a buduci njeno stanje nine bilo za nju nikakva bolesti vec su to roditelji umislili jako se jako prepala najprije iz cinjenice da je netko drugi procenjuje i dira u ono najvaznije glavu jer je znala da su imali iskustva s psihijatrima i ranije i ta svoja kustva su prenisili na nju ali ONA u to ne veruje..njoj je psihinatar pretnja ali oni to nisu znali… Oseetila je veliku izdaju, majka je nasilno htela da ona pije tablete ali prinazeljica je znala znala da to forsira zbog vlastitog iskustva i ona i otac…a od tableta ona ima enormnj averziju…. Bas tad je dobila je otkazn na posllu i strah je ucinio svoje kada su roditelji dali do znanja sada ces na lecenje neces raditi dok se ne izlecis… Mozete zamialiti koji je to strah ubacen u bice osobe kada oseti toliku izdaju u vlastitoj kuci, toliko diranje u intimu i krivo procjenjivanje..jer je ona bila nirmalna sa poremecajem hranjenja da.. a roditelji su ti koji su je stvarno stvarno iskrivili… Kada bi god oni to spomenuli ona bi se jako jako uznemirila prepala tresla se i krivila roditelje da su oni krivi za to stanje ali ne smije otkriti cijelu istinui – strah od odlaska psihijatru jer kada joj god to izleti oni je namerno ili nenamerno salju i sttase strase i ima kontraefekt.. A ne moze presutati.. Buduci je zena radila mozgom cak i po 8 9 sati dnevno to je sa otkazom odjednom stalo i osetila se jako izgubljeno jer je to normalna reakcija na otkaz.. No ovo u kuci ju je unistilo. Roditelji nimalo nikako ne mogu shvatiti da je ona bila normalna cura ali su je razbolili rijecju bolesna si, ne mozes, neces raditi samo zbig njenih prehrambenih navika ali naravno i zbog novonastalog ponasanja.. Nema veze jedno s drugim.. Tim vise sto su joj iza leda otisli u te psihijatric e i koja je stvorila traumu tj zacarani krug i napadaje straha od roditelja. Ona je opsjeenuta strahovima i uvijek im spocitne da su oni krivi za to stanje jer se boji da nisu nekome rekli da je ona isla na ” lecenje” a nine nego sam i.ala razgovor. . I salju je psihijatru konstantno konstantno i sire strah..jer to je to..to je ta stigma. Najprije su je maltretirali da pode i kada je to mimo svoje volje ucinila oni je sada imaju u saci… Tako ona to gleda. Ustvati i ja vidim da je to.mozda tako iako.oni kazu imali su najbolje namere… ali zasto u toj meri dirati osobu i pretvoriti je u ekstrem ekstrema a to.nijje bila ali je nazalost s njima zivela sama. Ali kako joj sada pomoci.. obela je od misli na to.. .nema posao ni prijatelje jer su vecina bila sa proslog posla….boji se vlastitih roditelja s pravom i ne vidi izlaz… ne mogu to vise gledati ni slusaati… Sama je na svetu i kada to.kaze roditelji kazu nisi i jako.se.jako.jako uznemiri jer je sve zbog njih… . Njoj su komplet promenili psihu bas na zivotnoj prekretnick prvi put bez posla… i boji se da se nece nikada vratiti u svoje… Ona nikada nikada ni u snovima ne bi razmisljala o bolestima, doktorima, tabletama, psihijatrima.. Kazem joj da prestane ali ne ide..ujutro navecer popodne stalno stalno… posla nema na vidiku a kaze i kada ga nade sto ce joj kada su oko nje izdajnici koji su joj zivot unistili..Pod tim misli da se ne moze se otarasiti misli…
      MOJE PITANJe Da li to zahtjeva lekove ili samo da pocne vec jednom raditi, da se vrati u sebe? Boji se vlastite kuce i roditelja zasto su joj to.uopce sve napravili?! Ne mogu gledati.. Kako da joj kažem da porazgovara s nekim jer me strah da će pomisliti da sam i ja dio urote i da više neće imati nikoga kome vjeruje? Takoder me strah zbog toga sto svaki dan prolazi takve stvari u glavi i moguce je da ima suicidalne misli zbog toga. Hvala.

      Reply
      • April 15, 2020 at 12:58 pm
        Permalink

        anoreksija kao poremecaj se smatra za ozbiljniji i jedan od tezih oblika neuroze. zato se njoj pristupa veoma obazrivo i sa jako puno paznje. zato je neophodno leciti se. da li ce sa lekovima i psihoterapijom ili samo lekovima to je vec nejna stvar. ali u svkaom slucaju anoreksija je opasna i moje misljenje jeda je najbolje kombinacija psihoterapije i lekova

        Reply
  • April 9, 2020 at 3:54 pm
    Permalink

    Postovani,
    Imam jedan veliki problem. Naime prvi put u zivotu ne radim i to je samo po sebi veliki stres ali problem je sto ne prestajem misliti o jednom dogadaju koji je unistio moj zivot i dostojanstvo paralelno uz trazenje novog posla kojeg zbog trenutne situacije nema na vidiku.
    Naime, kako bi mogla odbaciti uznemirujuce misli koje se ticu toga da sam jednom bila u psihijatra na prisilu mojih roditelja ..i to u osobe koju su oni odabrali potpuno pogresne osobe … i ne mogu to zaboraviti jer mi stoji zauvek. To je bilo malo prije ovoga s poslom.. Zbog prisile roditelja kojima sam na samom kraju i popustila ja sam ih poslusala i sada se osecam stigmatizirano sto i jesam. Jer me taj odlazak doveo do depresije i stalno razmisljam o tome..” da nije bilo toga ja bih sada razmisljala o necemu drugomu”.. Da li cu stvarno stalno o tome razmisljati i sebe unistavati sve dok se ne zaposlim ili postoji nacin da sutim i drzim u sebi… ali kako kada se u njihovoj blizini osecam beskorisno i uznemirim se jer ne mogu preci preko toga da su oni mislili da trebam ici tamo ? Koliko vidim oni to vise ne misle ali ja uvek iznova zapocinjem i zbog tog mog konstantnoog prigovaranja kazu mi ruzne reci za koje sada znaju da me smetaju i koje ne mogu podneti jer su neistinite.. ali dokada ? Da li mogu u njihovoj prisutnosti nekako sutati i praviti se da mi ne smeta a da se ne uznemirim. … ali kako ako se stalno svadam i vracam u proslost jer su se dirnuli u moju i timu a ne zelim to..zelim normalan odnos u granicama koji smo imali prije do narusavanja mog doatojanstva .. kako prekinuti taj lanac i glumiti da je sve ok ? Zelim se vratiti u staru osobu ali bez posla osecam da ne vredim ni sebi a tek njima?

    Reply
    • April 9, 2020 at 4:00 pm
      Permalink

      postovana
      verovatn oda taj dogadjaj je okidac a ne uzrok problema. uzrok je nesto drugo. s obizorm na opisano stanje moje misljenje je da treba da krenete na psihoterapiju.ako ste zainteresovani kod mene online pisite poslacu vam uslove i cene.

      Reply
  • April 9, 2020 at 3:49 pm
    Permalink

    Postovani,
    Imam jedan veliki problem. Naime prvi put u zivotu ne radim i to je samo po sebi veliki stres ali problem je sto ne prestajem misliti o jednom dogadaju koji je unistio moj zivot i dostojanstvo paralelno uz trazenje novog posla kojeg zbog trenutne situacije nema na vidiku.
    Naime, kako bi mogla odbaciti uznemirujuce misli koje se ticu toga da sam jednom bila u psihijatra na prisilu mojih roditelja ..i to u osobe koju su oni odabrali potpuno pogresne osobe … i ne mogu to zaboraviti jer mi stoji zauvek. To je bilo malo prije ovoga s poslom.. Zbog prisile roditelja kojima sam na samom kraju i popustila ja sam ih poslusala i sada se osecam jako stigmatizirano. Jer me taj odlazak doveo do depresije i stalno razmisljam o tome..” da nije bilo toga ja bih sada razmisljala o necemu drugomu”.. Da li cu stvarno stalno stalno o tome razmisljati i sebe unistavati a i spocitavati roditeljima sve dok se ne zaposlim ili postoji nacin da sutim i drzim u sebi… ali kako kada se u njihovoj blizini osecam beskorisno jer ne mogu preci preko toga da su oni mislili da trebam ici tamo ? Koliko vidim oni to vise ne misle ali ja uvek iznova zapocinjem i zbog tog mog konstantnoog prigovaranja govoe mi ruzne reci za koje sada znaju da me smetaju i koje ne mogu podneti jer su neistinite … i onda moram pobeci..ali dokada ? Da li mogu u njihovoj prisutnosti nekako sutati i praviti se da mi ne smeta … ali kako ako se stalno svadam i vracam u proslost jer su se dirnuli u moju i timu a ne zelim to..zelim normalan odnos u granicama kao do prije narusavanja mog doatojanstva .. kako prekinuti taj lanac i glumiti da je sve ok ?

    Reply
    • April 9, 2020 at 4:00 pm
      Permalink

      postovana
      verovatn oda taj dogadjaj je okidac a ne uzrok problema. uzrok je nesto drugo. s obizorm na opisano stanje moje misljenje je da treba da krenete na psihoterapiju.ako ste zainteresovani kod mene online pisite poslacu vam uslove i cene.

      Reply
      • April 10, 2020 at 2:43 pm
        Permalink

        Hvala, ma da jer je problem sto su oni imali iskustva s odredenim dijagnozama ranije.. zbog kojih su prekinuli s poslom.. i od malih nogu prakticki zivim u strahu gledajuci kako piju tablete. Tim vise to je raslo kada sam dobila otkaz o onda su preneli svoje dijagnoze na mene a ja ni kriva ni duzna nasla se u neobranom grozdu objasnjavajuci da ja nisam oni..stalno… i dozivela mislim traumu jer mi ne izlazi iz glave. Jer ne zelim tablete na prisilu ali njima je to normalno….menjali su me dugo, nisam dopustala ali nakon otkaza sam druga osoba.. Kako bih mogla to resiti ako je problem sto imam simptome cim me podsete.. ne smem da recem da je zbog njih jer me onda namerno podsecaju ..a ne mogu da podnesem nepravdu… Sto bih dobila sa psihoterapijom.? Hvala.

        Reply
        • April 10, 2020 at 5:21 pm
          Permalink

          postovana
          meni licno je vasa prica malo nejasna tako da bih ja dobio da potpuno razumem u cemu je problem, a onda bi mozda mogo da vam pomognem.i i clj bi bio da vama bude bolje

          Reply
    • April 6, 2020 at 11:54 pm
      Permalink

      Postovani,
      U vezi sam sa deckom od avgusta meseca i gotovo od pocetka nase veze opterecena sam njegovim Instagram profilom! Non stop proveravam sa kim se zapratio, koje zene lajkuje, a medju njima su cak i njegove bisve devojke i to mi uzasno smeta! Svaki put, kada vidim tako nesto, uzmemirim se, placem i svadjam se sa njim. Kada pricamo o tom ‘problemu’, osudjuje me, govori kako preterujem, kako ga gusim tim napadima, ali ja jednostavno ne mogu da se iskontrolisem i ne vidim mesto njemu na profilima drugih devojaka, pogotovo ne onih sa kojima je nekada bio! I pored toga sto me uverava da nema nista sa njima, meni smeta to na sta nailazim. Da li su ovo kod mene prisutni znaci patoloske ljubomore i kako da to iskorenim?
      Unapred zahvala

      Reply
      • April 7, 2020 at 8:52 am
        Permalink

        pozdrav
        izgleda da je u pitanju ljubomora i to mal ovise od nivoa koji bi trebal oda se trpi i tolerise. ipak je to preterano. najbolji nacin da se iskoreni jeste psihoterapija koja bi otkrila sta generise i stvara ljubomoru pa bi tako an samom izvoru mogli da pormenite stvar. naravno trpljenje,drzanje jezika za zube je isto mogucnost ali je dosta tesko biti dosledan. ako ste zainteresovani za online rad pisite mi preko kontakt forme ili na tgltrp@gmail.com i poslacu vam uslove i cene. ako bude odgovaralo zakazemo termin i krenucemo u rad

        Reply
        • April 7, 2020 at 9:33 am
          Permalink

          Hvala Vam najlepse na detaljnom odgovoru, divni ste! Razmislicu o sledecem koraku! Pozdrav

          Reply
  • April 6, 2020 at 8:26 pm
    Permalink

    Poštovani, imam manje od 18. godina i ne znam kako u obitelji reći da sam homoseksualna. Moj otac se baš protivi tome, a ni majka nije neki favorit i ne voli to. Na koji način da im saopštim?

    Reply
    • April 6, 2020 at 8:30 pm
      Permalink

      postovanje
      ako imate dilemu i hteli bi da o tome sa nekim popricate posalcu vam mail moje koleginice koja je ekspert za ovakve porbleme, raidla je na projektima vezano za pomoc i psihoterpiajsku aisstenciju homeseksualaca, pa vam predlazem da joj pisete na mail i zamolite za pomoc.
      pisite joj Maja Delibaic made8377@yahoo.com i sisugran sam da ce vam izaci u susret

      Reply
  • April 5, 2020 at 9:23 pm
    Permalink

    Zdravo.. roditelji su odlučili da se razvedu.. žao mi je mnogo i mislim da nikad neću moći prežaliti to. Ne znam šta da radim. Svakim danom mi je sve gore. Imam 17 godina. Koliko god sam pokušavala pričati s njima na tu temu, odbijali su. U glavi imam mnogo pitanja na koja ne mogu naći odgovor. Šta da radim? Nemam se kome obratiti, izgubila sam volju za životom..

    Reply
    • April 5, 2020 at 10:39 pm
      Permalink

      postovana
      porazgovarajte sa roditeljima da li zele da vam pomognu tako sto ce izfinansirati razgovor sa psihoterapeutom. ako su za to i zele da vam pomognu(pretpostavljam da sa 17god nemate svoj novac) evo vam broj telefona Maje Delibasic odlican psihoterapeut za mlade, ekspert za voakve zivotne probleme zovite je pa vidite sa njom. 0607624943

      Reply
  • April 5, 2020 at 1:44 pm
    Permalink

    Ја не знам више шта да радим са сином који има 6 година. Он ме уопште не слуша, ради шта хоће: разбацује ствари, одбија да их покупи кад му ја кажем, пљује, псује, туче се са децом, неће да се умије кад устане нити опере зубе. Немам никакву подршку, муж никад није код куће. На крају сам живаца, не знам више шта да радим. Молим вас, кажите ми шта да радим.

    Reply
    • April 5, 2020 at 2:27 pm
      Permalink

      postovana
      evo vam broj telefona Maje Delibasic odlican psihoterapeut za decu zovite je pa vidite sa njom. 0607624943

      Reply
    • April 6, 2020 at 12:15 am
      Permalink

      Postovani,imam 38god.majka jednog troipogodisnjeg muskog deteta,samohrani roditelj.Imam dobar posao koji sam sa ogromnim trudom nasla i sa kojim sam jako zadovoljna.Moj problem je jako tezak,kad sam na poslu,pre svega,kad treba da udjem u komunikaciju u nekom trenutku ispred kolega,pocinje jako da mi lupa srce,uznemirenost,nemoc govora,mucanje sto moze da predstavi jak problem u daljem radu,pa i do gubitka posla,koji nikako nesme da se desi,koji bi bio fatalan po mene,S’obzirom da sama izdrzavam dete.Lekar,psihijatar mi je dao lek Zoloft,koji sam neko vreme pila i davao je retultat,ali sam prestala,jer sam procitala da se dobija kancer kao nus pojava!Molim vas pomozite u jako teskoj sam situaciji.Vezbe disanja mi nemogu pomoci.Unapred zahvalna

      Reply
      • April 6, 2020 at 7:46 am
        Permalink

        Postovana da li ste zainteredovani za online psihoterapiju? Izgleda da imate socijalnu fobiju ali bih vise znao kad krenemo u rad

        Reply
          • April 7, 2020 at 8:50 am
            Permalink

            pisite mi na tgltrp@gmail.com ili kontakt forme i poslacuvam uslove i cene.ako budu odgovarali predlozicu slobodan termin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *