Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,672 times, 19 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Zdravo Imam 20God I imam gubitak emocija vec godinu dana.Sve je pocelo sa strasnim mislima nekontrolisanim,imao Sam Jak strah I jako lupanje srca onda su bile misli Ako 3 puta ne ugasim I upalim svetlo Nesto ce se lose desiti tu su bile I bogohulne misli,vise nema nikakve misli.Moram da kazem da Sam upocetku osecao I gubitak osecaja za realnost vezbao sam da ignorisem misli I to Sam uspevao nekoliko puta Sam se vracao u realnost pogledam kuce,drvece jednostavno opustim mozak I to mi je USPEVALO,ali se opet posle toga Nesto zamislim zasto su te misli dolazile I analiziram ih sad Sam u nekom stanju da nemam nikakve misli kao praznina u glavi samo nekontrolisan unutrasnji govor I gubitak emocija isto Tako za ovih godinu dana Sam se navikao na sve to prvih 6 meseci mi je smetalo sad kao da mi je sve ravno navikao Sam,ali hocu opet da budem onaj stari da se veselim da slusam muziku da se smejem.
Da li imate pitanje?
Zdravo, izneti cu svoj problem,imam 21 godinu,pre dve godine sam prosla kroz jaki anksiozni period,dakle pracen sa povracanjem,uglavnom zacarani krug bez kraja , uspela sam se izvuci iz toga, medjutim nakon par mjeseci sa ponekim simptomima, funkcionisala sam sasvim normalno, medjutim zadnjih dana usljed jakog stresa imala sam napad panike uz jako preznojavanje, osjevaj kao da to nisam ja i da pocinjem da haluciniram da sam jedna osoba iz bliskog okruzenja, nakon toga sam bila u drustvu sa svima ukljucujuci i tu osobu, normalno se ponasam samo sto osecam krivicu zbog te misli i osecam se cudno, imam napade panike svaki dan praceni povracanjem i osjecam se kao da nisam ja. Po prirodi sam dosta labilna osoba,kod psihijatrice sam zadnji put bila pre 4 meseca i iznela joj svoj strah od shizofrenije prvenstveno, te je rekla da sam previse citala o tome i kao sama anksiozna osoba nesigurna, da ustvari osoba sa shiz nije svesna da je bolesna, zanima me Vase misljenje o mom trenutnom problemu, da li je psihoza?hvala
Verovao bih misljenju vaseg psihijatra
Zdravo, ne osjecam se dobro vec 7 dana jer sam pred ispit imao napad panike konkretno palo mi je napamet da cu poceti halucinirati da sam jedan svoj prijatelj i da cu propasti u zivotu i evo u komunikaciji s deugima sam sasvim uredu,ali u sebi imam osjecaj kao da nisam ja ,kao da se sve promijenilo, oblivaju me znojevi,panika mislim da imam shizofreniju,uz to vec dugo imam strah od bolesti. Molim vas za misljenje
Verovatno je neuroza
Poštovani,
Zanima me sta i kako odgovoriti detetu od 4 godine na pitanje da li ima baku, s’ obzirom da njegov tata nije u kontaktu sa svojom majkom i braćom, a ja nemam mamu, pa dete tako misli da nema nijednu baku. Ne znamo kako da mu odgovorimo na to pitanje, ona je u istom gradu ali ne pita za njega..
Verujem da bi deciji terapeut trebalo da odgovori na ovo pitanje.ja bih na vasem mestu odgovorio da tata ima mamu ali da baka nije u kontaktu.da ima baku ali ne dolazi u posete
Dobro veče, godinama u nazad kao dete i sad u tridesetim godinama, imam problem.
Glavna stvar je strah za moju decu, muža porodicu..npr kada je neko iz mog okruženja ozbiljno bolestan ili je preminuo kada njega zamislim trudim se da posle toga ne zamislim svoje dete recimo jer sam uvrtela u glavi da će se to desiti ne daj Bože mom detetu, zatim imam neke epizode gde npr moram 5x da kliknem taster za svetlo i u glavi ujedno teram sebe da zamislim neke lepe stvari i to što više se trudim da ne radim to postanem nervoznija i kada to ne BiH uradila uvuče mi se neka nervoza i strah strašno, i opet se plašim kao da ako ja to ne uradim da će se nešto loše desiti. Navela sam dve stvari koje su mi pale na pamet inače ih imam bezbroj, i to mi jako remeti svakodnevnicu čak me je i sramota. Kad sam bila mala, ispričala sam to mami u nadi da će mi pomoći jer me je to činilo jako nervoznom ona mi se smejala. Nadala sam se da ću kao odrasla prevazići ali evo ni dan danas ne uspevam. Molim vas za savet.
Radi se verovatno o opsesivnom i opsesivno kompulzivnom poremecaju i potrebno je izlagsnje bas tim najgorim scenarijimai. Onda ce se vremenom smanjiti.ako ne mozete sami krenite na psihoterapiju
Vi smatrate da može psiholog da mi pomogne?
Pozdrav.
Muci me jedna stvar i osjecam veliku griznju savjest. Naime radi se o mojoj majci. Svakom koga upoznam i zblizim se malo vise s tom osobom ispricam kako moj zivot nije bio lak i kao krivca okarekterisem svoju majku. Ispricam sav “prljav ves” i stvari koje sam joj zamjerila od malena. To jesu ozbiljne stvari ali ja sam njoj to davno oprostila. I sada imamo divan odnos. Ali bojim se kad bi znala da sam o njoj pricala tako lose stvari bi nas odnos se pokvario. Ona se promjenila. Sada bukvalno zivi za mene i pruza mi najvise paznje na svijetu, trudi se i zaista je divna. Osjecam griznji savjest jer sam cesto to ” moja majka je uradila ovo kad sam bila mala, zamjeram joj to” koristila u situacijama gdje sam zeljela da drugi ljudi imaju vise razumjevanja za mene i da mozda shvate da neko moje ne uvijek korektno ponasanje vuce korjene iz tog perioda djetinjstva. Cini mi se da sam to koristila previse puta kao izgovor i ocrnila svoju majku. Nisu bas svi morali da znaju za njene greske. Jesu velike ali to je proslost. Sada kada vidim koliko me voli i pazi osjecam se kao najgora osoba na svijetu znajuci da sam sve o njoj pricala ljudima a ona ne zna za to.
Ovde se radi o super egu koji je prenafuvan i tesko vam je da prihvatite sebe kao osobu koja je nekad se ogresila. Nije lako to menjati ali se najkvalitetnije rafi kroz psihoterapiju
Pozdrav, imam opsesivan strah od shizofrenije prvesntveno, javljaju se periodi kad se toralno pojaca tipa kad su neke bitne obaveze, imam 19 god i student, ugl nekako te misli su uvijek pristtne, odrastam s osobom koja znog neuroloske bolesti ima halucinacije vec 8 godina, kad god uživam npr padne mi napamet sta ako pocnem xuti glasove u glavi sta ako ja ustv ne znam.da sam poludjela,pa pocnem izbjegavati neke drage osobe jer mi pada napamet da cu tipa poceti halucinirati da sam neko drugi ,onda prodje to sve i bude mi okej, kod psih prike par mjeseci mi je rečeno da pijem ksalol po potrebi .molim za savjet dal je ovo psihoza
ne lici mi na psihozu.
reko bih pre da je anksiozni poremecaj.
gledajte moje yt video kliove pomocice vam
ne lici mi na psihozu.
reko bih pre da je anksiozni poremecaj.
gledajte moje yt video kliove pomocice vam
Pozdrav. Imam 31 godinu i prosto sam od malena,kao najstarija od nas 3 sestre,nekako isprva zbog okolnosti u datom momentu,kasnije kao neka pomoc,a kasnije je to na neki nacin pocelo da bude kao moranje,da ja uvijek moram da postavim ledja,da budem jaka,da ja moram da idem uz dlaku ne mareci nikad za svoje zelje,osjecaje itd. Uvek je neko ili nesto bitnije,i naucila sam tako i navikla sam da sam ja ta koja postavlja ledja uvijek. Ali ponekad naidju momenti kad ja odjednom dobijem neki abnormalni nalet bijesa,tuge,agresije,momenat kada na kratko pozelim da ne budem jaka,da izbacim sve iz sebe,da se jednom ja oslonim na necija ledja. Ali nikad ne dopustim da me to skroz obuzme,,nego pretezno kad taj nalet dostigne vrhunac,ja bjezim sto dalje od ljudi,svijeta,svega,i onda samoj sebi kazem da ne smijem to dozvoliti sebi,pogotovo ne sada kada imam 31 godinu,to je mnogo svecega nakupljenog da bi se izbacilo odjednom. I sad dolazim u situacije npr gdje sjedim sa porodicom 5 sati,sve super,smijeh,sala,rucak,planovi,i bukvalno u sekundi uhvati me nemir,hiperaktivnost,tijelo kao da mi gori,nailazi tuga neka,pa ljutnja,suze naviru,i zatim poslednje me obuzima bijes,koji se cak manifestuje i kroz fizicku bol. Zglobovi me bole,gnjecim prste,vrat se koci. Kao sto sam vec napisala,ja ne pucam nikad pa koliko gpd da mi je tesko,ja uvijek mogu da se kamufliram i da se suzdrzim dok se nedje ne osamim pa tako malo odusim. Ali sad se jedva suzdrzavam,i sve cesce imam te ispade,i ja koja nikad ne prenosi nervozu i uvijek pozitivna,nasmijana,sad sam na momente vidno,nervozna,cak pomalo histericna,i sada ne uspijevam da se smirim ako se udaljim i usamim,sada to nije dovoljno,sada samo puknem i toliko placem da me oci,usta,komplet glava bole po 2,3 dana,ili neka setnja na osamljenom mjestu,sa sto manje osvetljenja i ljudi,i ta setnja ponekad satima traje dok se bar malo ne smirim. Zasto imam poteskocu da se iskontrolisem kao sto sam cijelog zivota radila,zasto je to doslo samo onako odjednom i u sekundi uspjeva da mi narusi moj”odbrambeni mehanizam”?
postovana jako kompleksno pitanje ciji bi odgovor trebalo da se potrayi kroy psihoterpiaju. ovak obibilo samo prazno nagađanje.ako ste za terapiju mogu vam preporuciti vrhunske ekpserte online
Pozdrav. Imam 31 godinu i prosto sam od malena,kao najstarija od nas 3 sestre,nekako isprva zbog okolnosti u datom momentu,kasnije kao neka pomoc,a kasnije je to na neki nacin pocelo da bude kao moranje,da ja uvijek moram da postavim ledja,da budem jaka,da ja moram da idem uz dlaku ne mareci nikad za svoje zelje,osjecaje itd. Uvek je neko ili nesto bitnije,i naucila sam tako i navikla sam da sam ja ta koja postavlja ledja uvijek. Ali ponekad naidju momenti kad ja odjednom dobijem neki abnormalni nalet bijesa,tuge,agresije,momenat kada na kratko pozelim da ne budem jaka,da izbacim sve iz sebe,da se jednom ja oslonim na necija ledja. Ali nikad ne dopustim da me to skroz obuzme,,nego pretezno kad taj nalet dostigne vrhunac,ja bjezim sto dalje od ljudi,svijeta,svega,i onda samoj sebi kazem da ne smijem to dozvoliti sebi,pogotovo ne sada kada imam 31 godinu,to je mnogo svecega nakupljenog da bi se izbacilo odjednom. I sad dolazim u situacije npr gdje sjedim sa porodicom 5 sati,sve super,smijeh,sala,rucak,planovi,i bukvalno u sekundi uhvati me nemir,hiperaktivnost,tijelo kao da mi gori,nailazi tuga neka,pa ljutnja,suze naviru,i zatim poslednje me obuzima bijes,koji se cak manifestuje i kroz fizicku bol. Zglobovi me bole,gnjecim prste,vrat se koci. Kao sto sam vec napisala,ja ne pucam nikad pa koliko gpd da mi je tesko,ja uvijek mogu da se kamufliram i da se suzdrzim dok se nedje ne osamim pa tako malo odusim. Ali sad se jedva suzdrzavam,i sve cesce imam te ispade,i ja koja nikad ne prenosi nervozu i uvijek pozitivna,nasmijana,sad sam na momente vidno,nervozna,cak pomalo histericna,i sada ne uspijevam da se smirim ako se udaljim i usamim,sada to nije dovoljno,sada samo puknem i toliko placem da me oci,usta,komplet glava bole po 2,3 dana,ili neka setnja na osamljenom mjestu,sa sto manje osvetljenja i ljudi,i ta setnja ponekad satima traje dok se bar malo ne smirim. Zasto imam poteskocu da se iskontrolisem kao sto sam cijelog zivota radila,zasto je to doslo samo onako odjednom i u sekundi uspjeva da mi narusi moj”odbrambeni mehanizam”? Mozda moj nacin zivota tog zatvorenog u sebi,koji nije nikada salomljen pred nekim,mozda nije najbolji stil zivota ali kako god poceo,na kraju sam ga ja prihvatila. A sada se to lomi i ja dobijam napad panike i straha od same pomisli da se sve teze odupirem naletima da prosto pustim nekog da bude tu za mene,da ispricam nesto,da zaplacem,da maknem ovaj bol koji 24h osjecam u grudima.
postovana jako kompleksno pitanje ciji bi odgovor trebalo da se potrayi kroy psihoterpiaju. ovak obibilo samo prazno nagađanje.ako ste za terapiju mogu vam preporuciti vrhunske ekpserte online
Zdravo, student sam i ispitni rokovi su u toku a inace slabije podnosim stres, imam vec par godine napade panike,opsesivne misli, kod psihijatra zadnji put prije 4 mj i po potrebi najmanja doza Xanaxa.Eh bude perioda kad sam savrseno, medjutim kad imam neke obaveze tipa ispite krenu te moje opsesivne misli koji su ugl vezane za strah od ludila konkretno strah od halucinacija pred svojim poznatim osobama, strah da necu znati ko sam, te uzbjegavam ljude za koje mi to pada napamez a to su obicno veoma dragi ljudi, zatkm se javlja neki cudan osjecaj zbunjenosti i straha i kad skrenem misli budem ok ali cim se prisjetjm jmam neki ruzan osjecaj i zanima me sta da radim.da li sam poludjela
Dobar dan, imam jako veliki problem sa anksioznozscu i napadima patinke. Naime ne znam zbog cega sam takva ali znam da mi je svadja sa deckom koji je bio kontrolfrik bio okidac za napad. Javila sam se doktorki psohijatru koja je popricala malo sa mnom i dala mi lek epiku da pijem ujutru u uvece ako me ne uspavljuje i da se javim na naredni termin kontrole. Na narednom terminu kontrole sam se osecala jos gore i bila sam jako depresivna ona mi je prepisala Latu i rekla mi da moram da nadjem sada sta to mene koci i zbog cega sam se u poptunosto posvetila poslu iskljucila emocije i peihvatila ave na sebe sto se tice posla a da ne mogu da odradim fizicki uopste. Vec tri nedelje pijem Latu, Epiku i lorazepam ako mi krene napad. Ja se uopste ne osecam bolje sve mi je gore i gore j sve vise sam depresivna ne znam vise sta da radim…
da li ste razmisljali o psihoterapiji? uy lekove najdelotvornija stvar
Hvala na odgovoru. Ali ja vozim dve godine, doduše ne baš redovno, ali i dalje imam taj problem kao na početku posle auto škole. Ne znam kako sebi da pomognem i zbog čega je još uvek prisutan strah, ne od same vožnje već od polaska. Sve mi to stvara pritisak, i ja još uvek ne uživam u vožnji. Kako da se oslobodim straha?
Izlagsnjem ili zakazite psihoterapiju i dublje pristupite problemu
Blokirala me drugarica na svim drustvenim mrezama koju sam upoznao pre oko 8 meseci pre je uvek bila prema meni ok i posle od jednom je počela da misli da pratim nju po skoli,a zapravo ne pratim nju nego pratim totalno drugu ribu i ona mi ne veruje to i teško joj je dokazati. Šta da radim??
A pre njenih blokiranja mene na mrezama sam je drugaraki zvao na broj telefona da je pitam kako joj je bilo na svadbi i posle 21 sekunde poziva mi je odbila poziv i poslala mi poruku na instagram da je vise ne zovem jer ima dečka i da joj dečko ne dozvoljava da priča sa mnom,a pre toga je se sa mnom dopisivala 100 puta i posle je našem zajedničkim prijateljima pričala kako me zna samo ćao za ćao,a meni priča kako niko nije znao da smo je ja i ona družili.
Ona inače ima trenutno 18 godina.
Da li će vremenom i njenim sazrevanjem shvatiti gde je pogrešila? Ja imam osećaj da će mi se kroz 3 godine izvinuti kad bude postala zrelija osoba.
Verovatno kako bude sazrevala ce se promeniti.
Postovani,
Trenutno sam u ozbiljnom problemu. Roditelji su dosli do te tacke da u braku vise ne mogu ali moja majka ne zeli da se razvede jer finansijski nije u mogucnosti da plati sebi smestaj. Oboje su psihicki labilni i strah me je sta mogu da urade jedan drugom. Pokusala sam da im pomognem na sve nacine, mirno, grublje, ma svakako medjutim niko ne zeli da slusa i skroz su odseceni od realnosti. Sta mogu da uradim? Psihoterapija je skupa, a nemaju overene knjizice jer duguju za porez.
Kabinetagora@gmail.com zakazite prvu bespaltnu i konsultujte se sa terapeutom tu uslugu nudi kabinet agora
Poštovani, imam problem u vožnji. Naime, položila sam pre dve godine, tada mi je rečeno da sam savlada sve, izuzetna tehnika vožnje. Ali kada sam krenula sama da vozim nakon položenog ispita ja ne znam šta se dešava. Kao da sam stvorila strah od gašenja auta, pa osetim jako lupanje srca odjednom, i tad ne znam da krenem ili krenem loše. Gledam u retrovizoru da li ima neko iza mene i to me dodatno unervozi. A kada ne razmišljam dobro krenem. Ne znam u čemu je problem?
vozite dok ne probijete strah