Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 60,282 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Dobar dan.Imam strasan problem koji traje 3 god.Radi se o tome da kad izadjem u grad ili se nadjem u guzvi,pa cak i kad setam sa nekim krenu vrtoglavice,nervoza i strah,odjednom mi se prispava,nemam koncentraciju,krene da mi bude vrucina kao da ima preko 50stepeni.Jedno vreme mi bude dobro pa opet ne valja,non stop strah,tako da sam se,blago receno,zatvorila u kucu.Ima te li neki savet za mene?Koliko kostaju seanse?Hvala…
postovana
izgleda da se radi o agorafobicnoj smetnji. savet nece vam pomoci jer bez psihoterpiajskog rada tesko da mzoe da se napravi bilo kakva promena. saveti jednostavno ne funcionisu jer se uz pomoc saveta ne pravi uvid.
ako ste zainteresovani za rad mzoete mi se javiti na mail tgltrp@gmail.com i da dodgovorimo uslove rada
Postovani,
imam 31 god. i volio bih da me posavjetujete da li se kod mene radi o anksioznosti, hipohondriji ili necem drugom. Primjecivao sam ranije kod sebe i OKP poremecaj u raznim oblicima.(pranke ruku odredjeni br puta, i druge prisilne radnje koje ako ne uradim odmah mi dolaze misli da ce se desiti nesto lose)
Prije 10 godina sam imao jako lupanje srca iz cista mira i zavrio na hitnoj gdje na srcu nije nadjena nikakva smetnja i od tad mi se to nije desavali. Danas to shvatam kao napad panike dok sam tada mislio da je problem sa srcem. Nakoliko god kasnije bio sam u stanju ubjedjenosti da imam neko oboljenje mozga zbog ‘mravinjanja’ i cudnog osjecaja u lijevoj strani glave.Tada sam mislima o bolesti sebi stvorio jaku nelagodu i tugu koja je trajala oko mjesec dana. Od tad je proslo 9 god i to se nije ponavljalo.Inace sam izuzetno zatvorena osoba i uvijek potiskuje emocije i nikad se ne raspravljam.
U medjuvremenu 2012.moja majka je umrla i to je bio veliki sok. Moje sadasnje stanje pocelo je na sledeci nacin. Dok sam stajao u crkvi osjetio sam kao blago zanosenje u desno sto me je uplasilo i preplavio me stra (nemir, lupanje srca,misli da cu pasti). Onda sam osjetio nemoc u nogama koju je strah i misao da cu pasti (a to se nije dogodilo) jos vise pogorsalo. Otisao sam kuci. Napominjem da sam dan prije toga imao povisenu temp 37.7 i simtome gripa.(inace vladaju razni virusi i svi su bolesni) Nisam lezao vec sam morao raditi i tako da je temp nakon jede veceri prosla. Par dana kasnije dolazi osjecaj ogromne tjeskobe u grudima, malalsalosti nogu, jezenja dijela glave i lica, konstantan nemir veći ili manji i stalno iscekivanje kad ce se to ponovit.Osjecaj zanosenja pri hodu. Ako ga jedan dan nema ili je manji sledeci dan se ‘nadoknadi’ Sklon sam trazenju simptoma na internetu i zbog toga sebi dajem najcrnje dijagnoze i sto je najgore ubijedim sebe u neku bolest. Od tih misli imam konstantnu napetost, tugu, nemir i po nekad toliko jaku uznemirenost da moram ustati iz kreveta i popiti tabletu za umirenje.Inace 15 dana koliko me to vec drzi imam los san stalno sanjam i strecam u snu i cesto se budim u nemiru uvek sa mislju o nekoj teskoj bolesti koju sam sebi mislima ubacio u glavu. Radio sam analize krvi i crp koji su odlicni, hormome i ultrazvuk prije pola god. hormoni uredni stitna blago uvecana ali dr kaze da je sve ok. Snimak abdomena odlican. Ultrazvuk srca sa doplerom odlican. Vise ne znam sta da radim. Ustajem i lijezem sa mislju da nesto nije uredu u organizmu i to mi stvara paniku,nemir, tjeskobu i povremeno ogromnu paniku. Da li je sve ovo zbog moje emocionalne zatvorenosti i raznih stresnih situacija i opterecenosti uvijek crnim mislima i scenarijima na kraju isplivalo iz mene na novaj nacin. Inace kardiolog kada me je pregledao rekao je da zbog svoje emotivnosti somatizujem svoj unitrasnji nemir na tjelesne osjecaje koje ja vjerovatno u svojoj glavim tumacim kao bolest i stvaram sebi horor.
Oprostite na opsirnosti! Molim Vas za odgovor!
Pozdrav.
Ja cu vam postaviti jedno pitanje,jer mnogo sam neodlucna.Ovako..Vec duze vreme se razmisljam da li da zavrsim za medicinsku sestru vaspitac ili medicinsku sestru da radim po bolnicama ,a bojim se igle i mnogo mi je lose kada izvadim krv i vidim iglu,zgrozim se.Ali bih volela da zavrsim to.A volela bih i da radim u vrticu sa decom kao medicinska sestra..a kasnije mogu i da upisem predskolsko i da mi plata bude mnogo veca..A oduvek mi je lepo to bilo kad sam videla neku medicinsku sestru kako daje inekcije i ostalo..Medjutim,ja mnogo sumnjam u sebe stalno mislim kako cu se ja snaci u tome poslu ,kako bih ja umela uopste nekome da ukazem pomoc a sa neke strane i verujem u sebe i mislim da cu ja to uspeti.Sta mi vi predlazete? Kada bih upisala med.sestra vaspitac isla bih na praksu ali bi mi bilo duplo lakse jer bih radila sa decom pa bi mi praksa bila laksa ,a sa opstim bih isla po bolnica i ucila da vadim krv,gledala opekotine i svasta drugo ..Sta mi savetujete? Molim vas pomognite mi,ovo ce biti jako teska odluka a zavisi mi od posla sta cu sutra raditi.
postovana
to je veoma velika odluka za vas tak oda mislim da bi bilo neumesno da ja vama kazem sta vi da uradite. ali mislim da ako zakazemo neko vidjanje mogu da vam pomognem da cistije i jasnije vi vidite sta bi bilo bolje za vas.
tako da ja odgovor ne znam ali mislm da bih mogo da vam pomgonem da vi lakse odlucite staje za vas
s postovanjem
Zarko
Hvala na odgovoru. Jos bih Vas pitala dal ja to mogu da prevazidjem sama da pustim da prolazi a ja da se trudim koliko mogu da ne mislim na to (znam da je tesko) al da pokusam? Ako ne uspem za neko odredjeno vreme da Vam se javim za seansu. Ja imam taj osecaj kao da cu zaboraviti sve sto je sedesavalo u toku dana, kad odem negde i vratim se kuci nemam taj osecaj da sam isla jel i to spada u depersonalizaciju? Hvala jos jednom.
Vec 4 meseca me muci osecaj kao da nisam ja nikako ne mogu da se pivezem sa sobom osecam se kao robot u svom telu jako sam uplasena ne znam sta se desava i dal ce ikad proci svesna sam svega al ne mogu da se opustim i da uzivam. Ujutru kad ustanem sva treperim zato odlazem rano ustajanje primetila sam da s ti samo bezim od simptoma. Pre svih simptoma imala sam koksaki virus koji mi je jedva otkriven i on je ostavio posledice straha, isla sam kod psihijatra al on mi samo daje antidpresive bez nekih saveta kako da prevazidjem ovo stanje. Jos bi da kazem da u periodu virusa sam imala jedan za traumatican dogadjaj i mislim da je on okidac mog stanja.
Jel mozete da mi date neki savet kako da ubedim sebe da sam ja Ja ? Pozdrav!
postovana
radi se o depersonalizaciji sto je poremecaj koji podpada pod neurioze. zajednicki sadrzilac mu je strah anksioznost. bitno je da znate da je to strah u pitanju i takva mu je forma kod vas , a nije LUDLIO ili GUBLJENJE KONTROLE. teoretsk imoze covek ce ozivot tako da se osecai nece poludeti…ovo kazem da razjasnimo, ludilo i depersonalizacija nije isto.
da bi se stanje promenilo ja jedino sto znam jeste kroz psihoterpiaju, pojedinacne tehnike i zahvati su ili neuspesni ili kratkotrajni. a svaka osoba je jedinstvena kao sto svkai pisac ima svoj neponovljiv stil pisanja, zato je individualni rad neophodan. a tehnika je generalna stvar
ako ste zianteresovani mozete mi se obratiti i da zakazemo prvu senasu pa vidite da li je to nesto sto vama odgovara
s postovanjem
zarko
Cerka je depresivna , tesja depresija 32.3. Nikada nije imala momka. Dali se stanje moze popraviti ako se zaljubi ?
na zalost depresiju nece to izleciti, moze lekovi i psihoterapija da pomognu.
s postovanjem
Zarko
Postovani, imam 26 godina, bebu 8 meseci. Zivim u nevencanoj zajednici sa ocem deteta 38godina ima. Prezivljavam psihicku torturu. U svadji je sa mojom primarnom porodicom. Sve mu smeta. Prica kako hoce da ga ja slusam. Stalno pita kad ces da radis. Oktovljuje me da nemam drugarice inace ih imam ali ne mogu cesto da dolaze. On ima jako malo prijatelja. Na poslu provodi puno vremena. Ja sredjujem po kuci brinem o detetu i nikad nisam dobra. Posto sam u PPD uletela on mi prebacuje da sam luda. Isli smo oboje kod psihologa ali on prica da su to gluposti sta ce njemu neko da prica sta da radi. Preti mi da ce mi uzeti dete starateljstvo, da me ne voli da je emotivno prazan, da sam debela od trudnoce da nisam zgodna, sex izbegava. Ja se pitam da li je to normalno u braku da kazem ili bi ipak trebalo ravnopravnosti da ima?
postovana
zao mi je sto mora da se slozim sa vama i da kazem da ne treba tako da izgleda brak. nemam savet sta treba da radite jer ne poznajem vasu situaciju ali sam siguran da ta atmosvera i pritisci ne gode PPD i da bi trebalo da se uradi nesto kako bi se promenilo
ako iamte jos pitanja tu sam izvolite
Gospodine Petrovic izvinjavam se sta ovako upadam,dijagnosticiran mi je F41.2,sve se desilo nakon sto sam se srusio userd jakog lupanja i preskakanja srca te zavrsio na hitnoj gdje mi je dva puta raden ekg i vadena krv i sve je bilo u redu,zatim sam radio holter i sve je bilo uredu,te mi se naknadno javila anksioznost,krenuo sam na bolje i prosli tjedan bio na ultrzvuku srca gdje je bilo sve u redu,no sada mi se po prvi put pojavila da mi 5 dana za redom preskace srce kroc cijeli dan,dakle kao udar groma u srce zastoj malo jaci udarac i onda normalan ritam i to se ponavlja,da li je moguce da psiha kontrolira srce i da mi preskace i kad mirujen i kad se krecem,ova zabinutost posljednjih pet dana me ubija,vidia sam vase savjete u grupi anksioznost pa ako ste upoznati s ovim stvarima odgovorite.Unaprijed hvala
Da li su holteru nadjene tahikardije ili bradikardije?
sto se tice psihe, ne ne utice psiha na preskakanje srca, ona moze da utice da izazove emociju straha. znaci psiha-misli izazovu strah, zatim strah aktivira biolosku reakciju na strah…i onda doje do lupanja srca sto je normalno. zato nista nece ni da vam bude jer bioloska reakcija vasa je u stvari normalna.
sam osto vi katastorfirate i pogresno tumacite ismptome a to se resava terpaijom
Hvala na odgovoru,na holteru nije pronadeno nista ,tad nisam ni osjecao preskakanje,javilo se prije 5 dana
Dobro vece. Nadam se da mi mozete pomoci da resim jednu nedoumicu u vezi sa momkom sa kojim sam u vezi i zivimo zajedno skoro 4 godine. Kada smo se smuvali, pre 4 godine, ja sam imala problema u porodici i htela sam da pobegnem iz te situacije i on je bio moj izlaz. Ja sam tu vezu i shvatila kao nesto za ceo zivot. Inace mislim da ako su ljudi u vezi trebalo bi da se podrzavaju i da jedno drugom budu mirna luka. Medjutim, od pocetka on je vrsio pritisak na mene da sto pre nadjem posao. Ja tada nisam imala nikakvog radnog iskustva pa sam morala prakticno da placem pred gazdom da bi me napokon neko primio da nesto naucim. Za godinu ipo dana koliko sam tu provela ne secam se da sam kupila nesto za sebe bez grize savesti. Morala sam stalno da se pravdam na sta trosim novac. Nakon toga nasla sam drugi posao, vise nego duplo bolje placen. U stanu nisam bila od 7 ujutru do 7 uvece. Preopterecivali su me poslom, ali kad god bih pocela da pricam na tu temu on bi odbrusio da samo izmisljam izgovore da ne radim jer hocu da me on izdrzava. Nosila sam posao kuci skoro svakodnevno jer je pored redovnog posla bilo i dosta vanrednog koji zahteva razmisljanje, tumacenje, odgovornost. Na sve sam pristajala, samo da ne ostanem bez posla. Posto nisam imala sa kim da podelim teret pocela sam da pijem alkohol i lekove za smirenje svakodnevno. Nisam mogla da se izborim sa stresom drugacije. Na kraju sam ustedela novac i dala otkaz. Sada trazim drugi posao, emotivno sam nestabilna totalno, i dalje trosim svoj novac na sve sto treba, hranu, racune itd. Ne trazim bilo sta od njega. Medjutim, moj momak nastavlja po starom, trazi mi da nadjem posao ili ne zeli da gubi vreme sa mnom. Cak mi je pominjao da se dogovorimo oko datuma do kada bih trebala da nadjem posao, pa ako ne nadjem da lepo raskinemo. Problem je sto ja i dalje imam problem kod kuce i nemam gde da se vratim. Razgovarala sam sa njim na ovu temu i rekla mu da mi fali podrska, da sam stalno pod pritiskom ali mi je on rekao da ga bas briga i da nece on da trpi nesto zbog mene i da moram da se snadjem. (kad kaze trpi misli na putovanja i skupe igracke). Posto mi je jako tesko, znacilo bi mi da znam ko je ovde u pravu? Da li su sve veze ovakve i da li je ovo normalno?
postovana
hvlaa sto pisete i domah da razjasnimo, nisu sve veze takve niti trebaju da lice na to sot vi prozivljavate.
zbog cega se to desava nije tema ovde, ali je cinjenica da vi treba da promenite stil kako funcionisete. zasto bih zbog potrebe da odem od roditelja morala da udjem u robstvo?
sve su to pitanja i stvari koje bi trebalo kroz terpaiju da postavimo, izanaliziramo i resimo. smatram da bi puno koristi imali od terapije i da bi to ulaganje bilo najpametnije za vas u voom momentu jer imam utisak da se vrtite u zacaranom krugu.
ako ste zainteresovani imate moj mail tgltrp@gmail.com i skype na sajtu pa se javite
s postovanjem
Zarko
Ljubomorna sam na svoju sestru rodjenu.Ona je lepsa od mene,bolja ,ima prijatelja ,ja sve suprotno od toga.Gde god da odemo nju svi muskarci gledaju i kazu kako je lepsa od mene bez imalo ustrucavanja.Kada ja sama idem nekom ulicom mene gledaju muskarci ,znaci nisam ni ja toliko ruzna ,obe smo lepe ,ali ona je mnogo lepsa od mene.Roditelji kao da je vise vole od mene,hvale je pricaju sa kolegama samo o njoj.Ona ce biti uspesna vidi se sada,a ja imam manjak samopouzdanja zbog svega toga.Jer kada se pogledam u ogledalo osecam se grozno ,jer nisam kao ona.Mnogo lepse usne ,oci ..sve,ljubomorna sam.Isto tako kada odemo u neki kafic i javi se meni prijatelj koji mi se duze vreme svidjao ,upozna moju sestru ,pocne da se interesuje za nju.Gde god da odem,kad god mi se neko svidi ne moze da me primeti zbog nje,niko .Mnogo me boli to sve.I mislim da nikada necu naci momka zbog toga .Ja nemam prijatelja,i onda svugde moram sa njom.
postovana pisete 10 put i predstavljate se kao druga osoba, nema potrebe za tim.
oprostite,samo sam ime promenila iz razloga sto nije htelo sa mog telefona da prihvati sa istim imenom.
ok u redu je
problem sa sestrom jeste problem koji bi morao da se resava na terapiji jer preko poruka je to nemoguce.