Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,825 times, 4 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Pre neko vece sam saznao da su moja bivsa devojka, koja mi je u zivotu puno znacila imala sexualne odnose sa mojim ocem. Da stvar bude jos gora to mi je on rekao. Uopste ne znam kako da se postavim naspram ovog saznanja trenutno ne osecam niti bes niti tugu, pomalo se osecam indiferetno. Moje pitanje je kako dalje da se postavim u odnosu sa ocem odnosno sta vi predlazete?
postovani
nista ne mogu da vam predlozim jer ne znam sta u tim situacijama treba raditi, da li treba nesto u ospte raditi?
kakav imate odnos sa ocem, zbogcega je do tog doslo?
sve su to pitanja za terpiju
Poštovani Žarko,
2 godine sam pila lek eftil za koji je doktorica na početku terapije napomenula da zna da izazove depresiju, i pre par meseci sam prestala. U početku je sve bilo ok, ali u zadnjih 2 godine se moje ponašanje postepeno promenilo.. Da ne ulazim u detalje, zbog tog njenog komentara sam upoznata sa nekim simptomima depresije. Zadnjih par meseci planiram da posetim psihologa, al ne znam šta me sprečava. Sramota, strah, ne znam… Bojim se da odem i da mi kažu da mi nije ništa i da sam samo lenja, i da sam od svog tog čitanja i raspitivanja o bolesti samo umislila da mi nešto fali.. Ne znam ni kako da odem, kako da se obratim? Da nazovem i kažem ”Dobar dan, ja bi da zakažem konsultaciju, mislim da sam depresivna, al’ nisam sigurna” ?
jednsotavno samo kazite na sta sumnjate i da bi hteli da se konsultujete.to je dovoljno
Zdravo imam 23 god i imam jedan problem vec godinu dana previse razmislam i uvek kad treba da dodju neki gosti mene uhvati panika i nemogu da posluzim gote kafom i cajem pocnem dase tresem stvarno je neugodna situacija mislim da nemam dovoljno snage u rukama neznam sta je. Pozz
verovatn oda je u pitanju strah od procene, odbacivanja i negativnog misljenja sto se svodi na socijalnu anksioznost ili mozda ide i do socijalne fobije
Poštovani ! Imam 66 g,a više nemam snage ni volje ni za šta. Sama živim,ni sa kim ne komuniciram već dugo. Pored mnogih bolesti,samoća me naj više ubija polako ali sigurno. Osećam da neću moći još dugo ovako jer mi je srce stalno uznemireno,puls mi je preko 100. Samo mi se plače a volela bih još živeti i radovati se životu ! Kako da prevazidjem ovo stanje ?
postovana Zdenka
izgelda da ste vi depresivni, stoga morate otici psihijatru i da vam prepise lekove. nemojte bilo kog i prvog vec se raspitajte koji je dobar i kod njega.
Postovani. Imam 18 godina j vec oko godinu i pol,mozda cak i dvije imam neugodan osjecaj kada sam u drustvu na koji nisam navikla i u kojem nisam svakodnevno. Na primjer sa deckom na rodendanu ili u njegovom drustvu, ako idem u skolu a znam da nema nikoga od.mojih prijatelja sad tamo i da cu morati bit sama i slicne situacije, uhvati me strah, u trbuhu nervoza, znoj, nekada vrtoglavica, ruke mi se pocnu trest i slicno. Cim se trebam suociti sa necime sa cime nisam vec dobro upoznata osjecam se tako.
Prosle godine u Veneciji,bila sam.u grupi ljudi, poznatih,tako smo obilazili grad i odjednom dam imala osjecaj da ja sve sta se desava oko mene gledam odozgora.negdje, izvana. Znam da ja sad hodam po tom tlu,cujem sve oko sebe,sve.normalno, ali nemam osjecaj da dodirujem to tlo i da sam ja tu. O cemu se to radilo i kako da izbjegnem osjecaj da me svi gledaju i da imaju neko misljenje o meni, kako da budem samostalnija i osjecam se dobro? Oprostite ako ima puno pitanja..
Hvala puno.
Lijep pozdrav.
postovana moguce da se razvija socijalna fobija ili neki oblik anksioznosti. ovja osecaj “nam da ja sad hodam po tom tlu,cujem sve oko sebe,sve.normalno, ali nemam osjecaj da dodirujem to tlo i da sam ja tu.” se zove depersonalizacija i karakteristican je za visoku anksioznost, nije ludilo tako da nemojte da se plasite.
vas porblem se leci i to psihoterpiajom tak oda ste na pravom mestu .ako zelite da zakazemo termin imate kontakt pa mi pisite
pozdrav
Dobar dan! Ovako ja imam stalno neke strahove kad god me nesto boli ja mislim da je infrakt ili mozdani uvea se bojim najgoreg kada sanjam lose nekad me strah da zaspem pocnem da tresem lupa mi srce dlanovi mi se znoje pocnem da placem nekad pomislim na najgore uvjek sam nervozna rastresena meni je majka umrla od kancera 16 god sam imala imam bolest nefrotski sindrom stalno mislim da cu umreti jer kada se pojavi ta bolest poveca se holesterol I trigliceridi ja mislim dobicu zakrcenje umrecu pocnem da placem pre 6 meseci sam rodila bebu
postovana
vas porblem je verovatno anksioznost sa panicnim napadima i to se leci kroz psihoterapiju. ako ste zainteresovani za terpaijski rad imate moj kontakt na sajtu pisite i zakazacemo termin
s potovanjem
Zarko
Ja sam iz crne gore , Al to nije opasno dali mogu da izgubim razum uvek osecam umor I napetost
nije nikakav problem dodajte me na skajp zarko.petrovic.cbt i zakazacemo termin. nije moguce izgubiti razum i poludeti od ovih simptoma, bez brige.
ok hvala vam puno dodacu vas
Napominjem da je moj doktor upoznao supruga, rekao je da sa imala srece i da je jako dobar čovek kao i da me voli. Ali ja stalno ispitujem svoja osećanja i imam strah da cu se razvesti. A to nikako ne bih želela iako se osećam tužno i nezadovoljno. Nisam imala seksualnog partnera pre braka i ja tu eventualno vidim svoju nesigurnost..intelektualac sam, imam preko 30 godina. Visoko sam moralna i prinpipijalna. Molim za odgovor. Hvala.
odgovorio na prvo pitanje
Poštovani,
pijem veš sedam godina antidepresive a od maja meseca ove godine samo rivotril po 1/8 dnevno. Inače nemam apetit, naglo sam smršala. Moji problemi su vezani za brak.tj. supruga koji me voli ali koji me i nervira i stvara pritisak vezano za drugo dete. Imam strah da cu se razvesti a situacia se pogoršava u ranim jutarnjim časovima. Inače imamo dete mlađeg uzrasta. Idem i na psihoterapije i doktor mi je dosta pomogao. Zašto osećam zebnju i strah u vezi braka i da li je to normalno-STALNO SE PITAM DA LI JA VOLIM SVOG SUPRUGA
postovana Saska
lekovice pomoci oko simptoma, al isimptomi ce trajti dok god traje konflikt tak oda bez psihoterapije teskoda cete doci do korena problema. mislmi da vam ej potreban dobar razovor da bi videli o cemu se radi. zbog cega se tak oosecate?
sta se to desava u braku i sl pitanja su sve pitanja koja bi postavili u terapiji.ako vas zanima javite se zakazacemo termin
pozdrav
Poštovani,
hvala na ekpeditivnom odgovoru.
Imam 55 godina, borim se godinama sa prilagođavanjem okruženju koje je , kako ga ja vidim sebično, nehumano, agresivno. Detinjstvo mi je bilo traumatično, pored oca alkoholičara I ćutljive majke pune brižnosti I požrtvovanosti ali nije umela da pokaže nežnost. Živim sama i usamljeno , imam malo prijatelja. Posedujem dobre ljudske osobine, lepo vaspitanje, emotivna sam i previse, mada to ne pokazujem. Lepo i fizički izgledam i delujem dosta mlađe jer vodim zdrav život i bavim se rekreativno sportom. Sve to nije izgleda nikom bitno ni interesantno jer nisam naročito omiljena, tačnije ne obraćaju mnogo pažnju na mene. Idem na psihoterapije, bilo ih je šest do sada, na kojima ja samo pričam o svojo prošlosti I šta mi se dešava sada I kako se osećam ,ne dobijam nikakve savete ni instrukcije. Molim vas da mi kažete da li je taj način rada u redu I da li će tek uslediti nekakva konkretnija pomoć
postovana
ne znam za druge terapije, ali moja ne izgleda tako. naime, moj radi nakon inicijalnih senasi definisanja problema idem ona konkretno prvo, a zatim na dublje aspekte. ta koda bi na red prvo doslo sta raditi a zatim praviti dublji uvid.
nadam se da sam vam odgovorio na pitanje koje ste postavili
Za 3 meseca punim 17 godina i imam problem sa majkom. Zivim u jednom malom gradu, koji je vise kao varos a ne grad. Tj ja zivim u selu pored koje je na 30 minuta do grada. Od kako znam za sebe imam probleme sa majkom. Sta god planiram da radim sa drustvom moram da je pitam. Za svaku mogucu sitnicu ona zeli tacno da zna sta sam radila i gde sam bila, sto je i okej jer razumem da je roditelj i da brine ali ponasa se uzasno. Uvek je nervozna, stalno vice na mene, cesto me naziva raznim ruznim imenima, par puta me je udarila jer sam je iznervirala, nikad nismo imali odnos majka cerka, nikad mi nije bila podrska ili me pitala kako sam. Ako se ne daj boze desi nesto lose i ja joj kazem to ona odmah vice i prica kako ce da poludi od mog ponasanja. A zapravo je meni najteze. Cesto mi zabranjuje da idem sa drustvom u grad uvece, pa se neke drugarice distanciraju od mene samo zbog nje. A kad izadjem zove mene i moje drustvo 100 puta. Moje drustvo nema ogranicen izlazak, moze da ostane u gradu koliko zeli a ja moram uvek kuci da se vratim kad njoj odgovara. Svadjamo se cesto, a najvise od perioda kad sam se prvi put napila i tako pijana se vratila kuci. To je jedina stvar koja moze da bude stvar koja ju je navela da sumnja u mene. Obecala sam posle toga da vise necu da pijem i naravno da sam to obecanje ispunila. Nije problem njeno ponasanje posle tog dogadjaja nego je problem sto je ona od kako je znam~ takva. Osecam se mnogo lose sto me drugarice izbegavaju zbog nje jer ona ima obicaj da ih cesto zove i provera mene kod njih, ili pita gde idemo i slicne stvari. Najgore je sto cesto naglasava da mi slucajno ne padne na pamet da imam decka jer sam po njenom misljenju ja previse glupa. Mislim da ona jos uvek nije svesna toga da su danas drugacija vremena i da moja generecija ima te neke vezice i veze jos u osnovnoj skoli a tek da ne pricamo o tome sta rade moji vrsnjaci. U skoli sam odlican djak, kod kuce radim polovinu svih kucnih poslova, cesto se trudim da je ne iznerviram a ona se ponasa sve gore kad pokusam da se izborim za sebe i kazem joj da me drustvo zbog nje izbegava. Samo se trudi da stalno budem kod kuce i nigde ne idem. Razumela bih jos vise to njeno proveravanje da zivim u nekom vecem gradu ali zivim u mestu gde svako svakog zna.
Cesto placem i uzasno se osecam jer sam u nemogucnosti da bilo sta promenim. Mislim da vise nisam u stanju da slusam njena stalna prigovaranja i omalovazavanja. Najgore od svega je to sto sam ovo rekla drugarici i ona me ne shvata ozbiljno, misli da je takav svaki roditelj, ali ja se osecam odvratno.
postovana aleksandra
ja radim sa odraslim ljudima i nime mi mnogo poznata terapija i rad sa adolescentima. ako zelite da pronadjete terapeuta mogu vam pomoci u tome, da preporucim kolegu od poverenja. ali da znate terapije se placaju i vervoatno bi bio online rad u pitanju preko kamere. ako je to nest ost ozavrsava poso pisite m ina mail.
s postovanjem
Zarko