Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 59,821 times, 4 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Postovani,da li mi mozete dati neki savet kako da ne razmisljamm o proslosti? Kako da sebe nateram da ne razmisljam? Stalno razmisljam zasto i kako sam uradila neke stvari i ne mogu nikako da se oslobodim toga. Moj ceo dan se zasniva na razmisljanju o tome
to ne moze. progoni vas jer nesto nije u redu, vi treba da naucite da komunicirate sa svojom prosloscu a ne da je dozivljavate kao intruziju i bol.
Jel imate neki savet kako bih mogla da to uradim? Hocu da pomognem sebi a ne znam kako da pocnem
ja znam samo preko uvida, koji se razradjuje na psihoterapiji. krenite od pronalazenja dobrog psihoterapeuta i krenite u rad.
Imam problem koji me mogu da prevazidjem. Prema osobi koja mi se predstavljala kao prijatelj a pritom i radim kod te osobe i ulivala nadu da ce mi pomoci preko noci je promenila misljenje da je odnos poslodavac-radnik. Izdesavalo se sto skoro svakog dana prebacujem da nije odrzao obecanje i da je ulivao laznu nadu i cini me jako nervoznom i u trnutku kazem svakojake bljuvotine. Raspravljam se, jer me drzi ta ljutnja. Ne mogu da se kontrolisem bukvalno siznem i to stanje me drzi po nekoliko dana, Ne mogu da predjem preko stvari. Molim za savet
postovana mozemo kroz terapiju da vidimo u cemu je problem.
Pistivani, duze od godinu dana pijem lorazepam 3 puta po 1 mg dnevno zbog nekih neuroloskih problema. Poslednja 2 meseca pijem po 1mg dnevno. Sada mi je prepisam antibiotik koji ne sme da se pije sa lirazepamom. Da li je bezbedno da sada naglo prekinem i koliko mora da prodje vremena da bih uzela antibiotik. Hvala unapred.
za psihijatra pitanje, nije za mene
Dobro vece. Imam jedan problem i zelim da vidim da li ima nacina da se nesto promeni. Pre cetiri i po meseca porodila sam se carskim rezom po dolasku kuci iz porodilista ocekivala sam pomoc i podrsku muza (zivim u vanbracnoj zajednici),no medjutim on je stalno govorio da on mora da ide da radi (ima svoju radionicu bez radnika),i odlazio svaki dan ujutru i vracao se uvece. Ne pomaze oko bebe osim kad ga ja zamolim da ga pricuva na 5 minuta. Posto od rane od porodjaja nisam mogla da ostajem sama sa bebom i prvo mi je dete dolazili su mi roditelji i pomagali mada ja nisam zelela nikog da opterecujem i gledala sam sto vise sama da odradim oko bebe. Evo kazem vec cetiri i po meseca je proslo i muz i dalje govori da on mora da zaradjuje za zivot (pri tome on ima platu i ja imam platu i bilo bi nam dovoljno para za zivot) ali on pod tim izgovorom svaki dan odlazi i dolazi tek kad beba zaspi. Ne posvecuje detetu ni malo paznje a meni prebacuje sto ne skuvam nesto ili sto nisam otisla do radnje,a ja sam po ceo dan sa bebom i kad vreme dozvoli iznesem kolica i odem do radnje,a da ne govorim da odrzavam kucu cistom i da mi je sve uvek oprano,sredjeno,opeglano,oribano ma sve i pri tom sam sama po ceo dan u kuci sa bebom. E sad me zanima da li postoji nacin da mu objasnim da treba da provodi vreme sa svojim sinom (kad mu to kazem odma dobijem odgovor da sam mu ja mama i da ja treba da budem sa njim) ili da trazim nekog strucnog da porazgovara sa njim. Stvarno mi je jako tesko i molila bih vas za odgovor jer osecam da cu ja od tolikog napora psihicki puci. Hvala unapred.
s obzirom da je njemu bolje, ne verujem da ce pristati dase menja. zasto bi iko iso sa konja na magarca?
Znaci nema nikakve pomoci? To mi je sto mi je. Ali nisam rekla da je to sve pod uticajem njegove mame (koja je otvoreno rekla da me mrzi) koja samo govori kako je ona bila sama kuci dok joj je muz isao na put da zaradi pate itd..u sustini jako je uvrnuta situacija ali ne znam da li da ga nekako podstaknem da provodi vreme i sad sa bebom jer izjavljuje kako ce on dete uzrti kad on malo poraste pa ce dete po ceo dan ici sa njim (sto se meni nikako ne svidja).
Najvise zavisi od toga sta ste vi spremni da uradite a sta niste spremni da uradite.
Da li biste mogli da mi preporucite neku tehniku ucenja koja bi davala nekakve rezultate? Ucim po ceo dan i nikakvih rezultata nemam, ne znam cemu trud ako rezultata nema, ili padnem ispit ili dobijem nekako sesticu. Pritom kada odgovaram meni ili kada pricam nesto, primetila sam da mi misli odlutaju i nikad se ne fokusiram na to sto pricam, tako da se ne povezujem kako treba…
Ne bavim se tim
Da li je moguce da ja ustvari samo nemam dovoljno dobru tehniku ucenja, pa se sve svodi na to da ja ne mogu svoje znanje da realizujem? Strah me je od pomisli da treba izadjem na ispit i vec znam da necu moci da odgovorim na pitanja, pa se jos vise razocaram i mislim da sve to jednostavno nije za mene i da nisam dovoljno pametna.
Moze da bude. Zatvorite knjigu i ponovite pitanje kao na ispitu. Ako ne mozete, ne valja vam ucenje. Ako mozete onda jw blokada od straha na ispitu.
Zdravo.Razvedena sam,imam tri sina.Pre sedam dana sam upoznala lika preko Fejsbuka.ja sam 87.on je 90.I on je razveden,ima dve kćerke.dopisivali smo se dva dana.drugog dana uveče smo se bili.pricali smo celu noc.Normalni razgovor,bez nekih vrucih tema.posle toga ga nema.niti pise,niti zove.sutra mu je rodjendan,pozvala BiH ga da mu cestitala,ili bih mu pustila poruku.sta da radim kako dalje da se ponašam,a stalo mi je do njega.jer osecam da je on taj koji mi ootreban.kako da mu ponovo privučem patnju.sta da uradim
Nije to tema mog poziva.ljubavne probleme ne resavam
Postovani, imam problema sa blokadom na ispitima, uzimam kviticu vidim pitanja, znam da ih znam, ali ja jednostavno nemam sta da kazem i vratim pitanja. Pritom, kada treba da izadjem na ispit meni toliko jako lupa srce, susti u usima i imam osecaj da cu se onesvestiti, jednom umalo niz stepenice nisam pala. Ne razumem, kada pogledam stranice nakon ispita, tacno znam sta bih rekla, ali ja tih reci i lekcija na ispitu jednostavno u mozgu ne pronalazim.. Desava se isto tako da jednostavno mislim da naucim lekciju i ja ne znam da je ponovim. Ne znam sta mi se desava… Mnogo bih volela ako biste nekako mogli da mi pomognete. Hvala Vam unapred i izvinite na ovolikom tekstu.
Paraliza od anksioznosti mozda cak i panika. Ja jedino kroz terapijske seanse mogu da vam pomognem. Gledajte moj video kanal i probajte sa vezbama disanja. Vezbe su ovde na sajtu – glavni meni.Pisite kako napredujete.
Postovani Zarko,
Nedavno sam saznala da sam u drugom stanju i zbog toga sam srecna jako. Mlada sam,imam 23god. Moje pitanje je sledece,da li moj strah,panika i anksioznost moze da negativno utiče na zdravlje moje bebe ? U većini vremena sam OK,ali kada cujem da je neko bolestan,da je doziveo mozdane,stvarno,itd,uvek se uplasim da se to moze desiti meni,a onda i ujedno da moja panika moze povrediti na neki nacin moju bebu,a to najmanje zelim. Molim za odgovor. Pozdrav
Ne utice lose na plod i bebu
Hvala najlepse na brzom odgovoru. Na internetu sam procitala neke tekstove u kojim tvrde da utice lose i bas zbog toga sam zelela da se konsultujem sa vama u vašoj oblasti. Hvala Vam najlepse
Poštovani,
Upala sam u takoreći emotivnu krizu. Nakon dužeg vremena ušla sam u vezu sa jednim dečkom, nekih 30km daljine, što nije bio problem za vidjanje. Bili smo 3 meseca zajedno i ja sam se baš zaljubila i bilo mi je predivno sa njim. A i delovalo je obostrano. Upoznali smo roditelje, ja njegove, on moje. Noćila sam kod njega par puta, njegova familija me zavolela. Dečko je inače uglavnom imao duge veze i mesec dana pre mene raskinuo je 3godisnju vezu. Početkom februara krenula su neka prebacivanja s njegove strane, kao da mu je stalno moja prošlost u glavi. A realno moja prošlost je sasvim normalna, imala sam jednu dugu vezu prekinutu pre 2 i po godine. I zatražio mi je pauzu. Naravno došao je i pričali smo. Tada sam ja haos plakala da su me 3 dana oči bolele. Medjutim, iako na pauzi pozvao me je da idem sa njim na jednodnevni put i ja sam pristala jer sam mislila da će se nešto promeniti. Ma kakvi, dodira nije bilo. I on to veče popije i izadje i prevari me. I sutradan mi javi da je to uradio i da je bolje da raskinemo. A fora je što sam ja i pre nego što me je stavio na pauzu krenula da sumnjam da je u pitanju druga devojka i čak sam ga i pitala. I opet, za Dan zaljubljenih je došao kod mene a ne kod nje. A oni su sad baš u vezi. I obrisao je sve naše slike sa društvenih mreža a s njom je ubacio 1. I posle je on meni i pisao i zvao me, kukao kako mu je tesko, govorio kako place. Slao mi je neke naše pesme. Govorio da se kaje. I kad sam ja njemu dala rok i šansu da mu predjem preko toga i da se pomirimo,on je kao razmišljao o tome i kao želeo bi da bude sa mnom. Tvrdi da mu je sa mnom bilo posebno i da ni sa jednom nije imao to što je imao sa mnom. Međutim kaže da od sramote ne može da mi se vrati i da ne bi mogao da bude sa mnom i razmišlja o tome šta mi je uradio. Sa nama je sad kao definitivno kraj ali on uporno mene s vremena na vreme, recimo svaki drugi dan, zove ili mi piše. Meni realno to ne smeta jer ja volim da se dopisujem sa njim još uvek imam emocije prema njemu ali me jako izluđuje to što on laže mene o nekim stvarima vezano za njih dvoje na primer kao što je rekao da je neki dan bio prinuđen da upozna devojku sa njegovim roditeljima a da on to navodno nije hteo i da se i da se ništa nisu dogovorili oko toga nego kobajagi da je ona nenadano banula kod njega što je na kraju ispala laž jer sam saznala lično od njegove rođake. Mene zanima zašto on mene laže toliko iako više nismo zajedno i dogovorili smo se da ćemo ostati prijatelji? Šta hoće time da postigne? A iskreno ni ja ne znam šta želim od njega i šta očekujem posle svega ovoga misli su mi pobrkane veoma a i dalje bih bila sa njim.. Molila bih vas za savet jer bukvalno svaki dan plačem i jako se nerviram
Mladost ludost. Ah sta ja mogu da vam pomognem do da vam kazem…sto pre zavrsite i idite dalje