Psihastenija je termin koji se koristi u psihologiji i psihijatriji za opisivanje stanja karakteriziranog hroničnom mentalnom slabošću, stalnim osećajem unutrašnje nesigurnosti i sklonosti ka sumnji u sebe.
Osobe koje pate od psihastenije često doživljavaju sledeće simptome:
- Preterana zabrinutost i anksioznost: Konstantna briga o svakodnevnim stvarima, često bez konkretnog razloga.
- Opsesivne misli: Ponavljajuće, uporne misli koje je teško kontrolisati.
- Poteškoće sa donošenjem odluka: Osećaj neodlučnosti i sumnje u sopstvene odluke.
- Nizak nivo energije: Umor i iscrpljenost, čak i nakon odmora.
- Perfekcionizam: Prekomerna potreba za savršenstvom, često praćena osećajem da ništa što rade nije dovoljno dobro.
Psihastenija se razlikuje od drugih anksioznih poremećaja po tome što uključuje i elemente opsesivno-kompulzivnog ponašanja i generalizovane anksioznosti.
U prošlosti, pojam psihastenije se često koristio u dijagnostici, ali je danas manje u upotrebi, budući da su moderni dijagnostički sistemi kao što su DSM-5 i ICD-11 preciznije kategorizovali anksiozne poremećaje i opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Lečenje psihastenije obuhvata kombinaciju psihoterapije (posebno kognitivno-bihevioralne terapije) i, ako je potrebno, farmakoterapije (lekova protiv anksioznosti i depresije).
Psihastenija, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) su svi poremećaji koji uključuju anksioznost, ali imaju različite karakteristike i manifestacije. Evo glavnih razlika između njih:
Psihastenija
Psihastenija je stariji termin koji se koristi za opisivanje stanja hronične mentalne slabosti i unutrašnje nesigurnosti. Osobe sa psihastenijom često doživljavaju:
– Hroničnu anksioznost i nesigurnost
– Preteranu samokritičnost i sumnju u sebe
– Perfekcionizam i strah od grešaka
– Opsesivne misli i sumnje
Iako je psihastenija nekada bila prepoznata kao zaseban poremećaj, danas se njeni simptomi preklapaju sa simptomima drugih anksioznih poremećaja, poput OKP i GAP.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
OKP je specifičan poremećaj anksioznosti karakterizovan prisustvom opsesija i/ili kompulzija. Lečenje ovog poremećaja i drugih težih neuroza je ekspertiza Žarka Petrovića psihoterapeuta iz Niša:
– Opsesije: Ponavljajuće, neželjene misli, slike ili impulsi koji izazivaju anksioznost (npr. strah od kontaminacije, agresivne misli).
– Kompulzije: Ponavljajuća ponašanja ili mentalni akti koje osoba oseća potrebu da izvrši kao odgovor na opsesije (npr. pranje ruku, proveravanje vrata).
Osobe sa OKP često osećaju da moraju da izvrše kompulzije kako bi smanjile anksioznost izazvanu opsesijama, iako su svesne da su te misli i ponašanja preterana ili neracionalna.
na mom youtbe kanalu možete saznati mnogo o opseisvnosti, okp i srodnim poremećajima https://www.youtube.com/@ZarkoPetrovicpsihoterapeut
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
GAP je poremećaj karakterisan hroničnom, preteranom zabrinutošću koja se teško kontroliše. Osobe sa GAP često:
– Doživljavaju stalnu i preteranu brigu o različitim stvarima (npr. zdravlju, finansijama, poslu).
– Osećaju fizičke simptome anksioznosti kao što su napetost mišića, umor, nemir, iritabilnost, problemi sa koncentracijom i spavanjem.
– Imaju osećaj da su stalno na ivici ili da će se nešto loše desiti.
Glavne razlike
- Priroda anksioznosti:
– Psihastenija: Kombinacija hronične nesigurnosti, samokritičnosti i opsesivnih misli.
– OKP: Prisustvo specifičnih opsesija i kompulzija.
– GAP: Hronična, generalizovana zabrinutost koja pokriva različite aspekte života.
- Simptomi:
– Psihastenija: Fokus na unutrašnju nesigurnost, perfekcionizam i sumnju u sebe.
– OKP: Ponavljajuće opsesivne misli i kompulzivna ponašanja koja se izvode da bi se smanjila anksioznost.
– GAP: Konstantna i preterana briga o svakodnevnim stvarima bez specifičnih opsesija ili kompulzija.
-
Kontekst dijagnostike:
– Psihastenija: Rjeđe se koristi u modernoj dijagnostici; njeni simptomi se često preklapaju sa OKP i GAP.
– OKP i GAP: Jasno definisani u modernim dijagnostičkim priručnicima poput DSM-5 i ICD-11.
Lečenje za sve ove poremećaje može uključivati psihoterapiju, posebno kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT), i farmakoterapiju. Međutim, specifični pristupi i strategije mogu varirati u zavisnosti od dijagnostikovanog poremećaja.
Psihastenija, iako se ređe koristi kao dijagnostički termin u modernoj psihijatriji, može se shvatiti kao kombinacija simptoma koji se preklapaju sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP) i generalizovanim anksioznim poremećajem (GAP). Evo kako se pristupa njenom dijagnostifikovanju i lečenju:
Dijagnostifikovanje psihastenije
- Anamneza i intervju:
– Detaljan razgovor: Psihijatar ili psiholog razgovara sa pacijentom o njegovim simptomima, istoriji bolesti, trenutnim stresorima i životnim okolnostima.
– Upitnici i skale: Korišćenje standardizovanih upitnika kao što su Beck-ova skala anksioznosti (BAI), Yale-Brown opsesivno-kompulzivna skala (Y-BOCS) ili Generalizovana anksiozna skala (GAD-7) može pomoći u proceni ozbiljnosti simptoma. Ovu vrstu testiranja možete odradtiti u mom kabinetu Agora u Nišu. Kabinet radi i uživo i online testiranje www.kabinetagora.rs posetite moj kaibnet i zakažite ako je potrebno.
- Procena simptoma:
– Anksioznost: Procena nivoa i intenziteta anksioznosti, uključujući specifične brige i strahove.
– Opsesivne misli i kompulzije: Identifikacija prisustva ponavljajućih, neželjenih misli (opsesija) i ponavljajućih ponašanja (kompulzija).
– Samokritičnost i nesigurnost: Procenjuje se stepen samokritičnosti, nesigurnosti i sumnje u sebe.
- Diferencijalna dijagnoza:
– Isključivanje drugih mentalnih poremećaja kao što su depresija, drugi anksiozni poremećaji, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i psihotični poremećaji.
Pristup lečenju psihastenije
- Psihoterapija:
– Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Fokusira se na identifikaciju i promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja. KBT može pomoći pacijentima da bolje upravljaju anksioznošću i smanje opsesivne misli i kompulzije.
– Ekspoziciona terapija sa prevencijom odgovora (ERP): Posebno korisna za lečenje opsesivno-kompulzivnih simptoma, ERP uključuje postepeno izlaganje pacijenata situacijama koje izazivaju anksioznost i sprečavanje odgovora na kompulzivne radnje.
- Farmakoterapija:
– Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): Lekovi kao što su fluoksetin, sertralin i paroksetin često se koriste za lečenje anksioznih poremećaja i OKP.
– Anksiolitici: U nekim slučajevima, kratkotrajna upotreba anksiolitika može biti korisna za smanjenje akutne anksioznosti.
- Podrška i edukacija:
– Edukacija pacijenta: Pomaže pacijentu da razume svoju bolest, njene uzroke i strategije za upravljanje simptomima.
– Podrška porodici: Uključivanje članova porodice u terapijski proces može biti korisno, pružajući im alate i informacije kako da podrže pacijenta.
Monitoring i reevaluacija
Redovni pregledi i reevaluacija su ključni za praćenje napretka pacijenta, prilagođavanje terapijskih pristupa i osiguravanje optimalnih ishoda lečenja.
Iako je psihastenija stariji termin koji se ređe koristi, pristupi njenom lečenju mogu se prilagoditi savremenim dijagnostičkim i terapijskim praksama koje se koriste za anksiozne poremećaje i OKP.
sliak preuzeta Image by <a href=”https://pixabay.com/users/eyetoeyedesignwhitby-25307420/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=6948554″>Malachi Cowie</a> from <a href=”https://pixabay.com//?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=6948554″>Pixabay</a>
podrska kabinet agora nis www.kabinetagora.rs