Depresija, simptomi i kako je prepoznati?

Depresija i njeni najčešći simptomi.

Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaj).Depresivno raspoloženje karakterizuje povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, esanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnosti.

Prvi znaci depresije:
Sniženo (mračno, potišteno, tužno) raspoloženje

Gubitak interesovanja i zadovoljstva od stvari i poslova koji su ranije bili prijatni. Smanjenje energije, koje dovodi do pojačanog umaranja i smanjenja aktivnosti. Osim ovih, postoje još i dodatni simptomi koji se često pridružuju osnovnim simptomima depresije:

– Snižena sposobnost koncentracije pažnje i usredsređivanja

– Preniska procena svog stanja i odsustvo sigurnosti u sebe

– Misli o krivici i samookrivljavanje

– Mračno i pesimistično viđenje budućnosti

– Misli ili radnje koje su povezane sa samoubistvom ili samopovređivanjem

– Poremećaji spavanja: nesanica, teškoće pri zaspivanju ili rano buđenje

– Poremećaji apetita – češće je odsustvo apetita i gubitak težine

– Poremećaj seksualne želje

– Okolina primećuje usporenost ili izrazitu užurbanost depresivne osobe

– Pojačana utučenost i depresivna stanja u jutarnjim ili malo poboljšanje u večernjim satima.
Fizičke smetnje

ˇ Promena apetita – koja rezultira gubitkom ili povećanjem telesne težine.

ˇ Smetnje pri spavanju – otežano padanje u san, isprekidan san ili predugo spavanje.

ˇ San, kad ga ima, ne okrepljuje. Lošije se osećate ujutru nego uveče.

ˇ Smanjena energija sa osećanjem slabosti i fizičkog umora.

ˇ Neki ljudi osećaju agitiranost, uznemirenost i osećaju potrebu da se stalno kreću.

ˇ Fantomski bolovi, glavobolje, bolovi u mišićima, bez jasnog fizičkog uzroka.

ˇ Smetnje u varenju – zatvor.

Promene u mišljenju

ˇ Misli su usporene, razmišljanje, koncentracija i pamćenje su otežani.

ˇ Donošenje odluka je teško i često se izbegava.

ˇ Opsesivne ruminacije, osećaj nadolazeće i neizbežne katastrofe.

ˇ Preobuzetost sopstvenim greškama ili manama.

ˇ Gruba samokritičnost sa preteranim i bezrazložnim samoosuđivanjem.

ˇ U nekim ekstremnim slučajevima može se izgubiti dodir sa realnošću, čuju se glasovi (halucinacije) ili se mogu imati čudne fikcije ili sumanute ideje.

ˇ Stalne misli o smrti, samoubistvu ili namerama o samopovređivanju.

Promene u osećanjima

ˇ Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile izvor zadovoljstva.

ˇ Smanjeni interes i uživanje u seksu.

ˇ Osećanja bezvrednosti, beznađa i jake krivice.

ˇ Otupljivanje ili odsustvo osećanja.

ˇ Osećaj nadolazeće velike katastrofe.

ˇ Gubitak samopoštovanja.

ˇ Osećanje tuge, osećanje kao “biti na dnu”.

ˇ Neobjašnjivo plakanje bez ikakavog vidljivog razloga.

ˇ Razdražljivost, nestrpljivost, bes i agresivna osećanja.

Promene u ponašanju

ˇ Povlačenje iz društevnih, radnih i zabavnih aktivnosti.

ˇ Izbegavanje donošenja odluka.

ˇ Zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, oko kuće, plaćanje računa.

ˇ Smanjenje fizičkih aktivnosti i vežbi.

ˇ Smanjena briga o sebi što se odražava na jelo i ličnu higijenu.

ˇ Povećana upotreba alokohola, lekova prepisanih od strane lekara ili samoinicijativno uzimanih, kao i uličnih droga.

80-90 % slučajeva depresije se mogu uspešno lečiti. Ipak, zbog sramote vezane za priznavanje emocionalnih teškoća samo jedna trećina ljudi sa ovim poremećajem potraži stručnu pomoć.

Video o depresiji i njenim simptomima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *