kognitivne distorzije

 

 

Kognitivne distorzije ili greške u mišljenju su komponente kognitivne restrukturacije. Kognitivna restrukturacija je samo naziv za jednu od najčešće upotrebljavanih tehnika od strane svih psihote4rapijskih pravaca. Terapeuti se u glavnom trude da naprave i da potenciraju razliku među pravcima koje primenjuju, dok je činjenica da psihoterapijski pravci imaju mnogo više zajedničkog i da se baziraju na fundamentalnim i univerzalnim principima iz kojih proizilaze tehnike.

Zato je kognitivna restrukturacija ( po bihevioralno kognitivnoj terapiji) tehnika kojom se preispituju misli koje izazivaju negativne emocije.

u praksi to izgleda ovako: javi se misao, “kad izađem na terasu, kvrcnuće mi u glavi i skočiću da devetog sprata”. Ova misao kod osobe izazove užasan strah od ludila, gubitka kontrole….

preispitivanje ove misli se svodi na činjenicu da misao zato  što mi je pala na pamt ne znači automatski da je ISTINITA.

zato je prvi korak da pronadjemo da li misao ima kognitivnu distorziju ili više kognitivnih distor

zija. Evo spiska najčešćih grešaka u mišljenju.

Crno belo mišljenje ili razmišljanje kroz kategorije. i to ne više kategorija nego samo kroz dve dijamtralno suprotne kategotrije. pa tako crno belo, ljubav mržnja dobro i zlo su najčešće distorzije iz ove grupe.

Suštinski, razmišljanje kroz kategorije je karaketeristika i tendencija ljutskog mozga, dok zaprav

 

o kategorije u prirodnom svetu vise lice na tendencije ili rasprostranjenost kontiniuma.

 

npr. Ako nisam dobio 10 znači da nisam dobro prošao na ispitu.

Katrastorfiranje je greška umišljenju, uzimanje u obzir najgore opcije smrt, ludila, gubljenje kotrole ili padanja u nesvest, a pritom ignorisanja realnijih opcija.

npr. Od ovog paničnog napada ima da dobijem infarkt.

Odbacivanje pozitivnih aspekata neke stravir je česta greška u mišljenju. Pa tako osobe koje imaju ovaj problem se susreću sa racionalizacijom i pronalaženjem izgovora zašto je nešto ispalo u redu ali naravno da sledeci put nece biti tako.

npr. Preživeo sam paniku ali to je zato što sam imao tebe kao eventualnu pomoć..

Fokusiranje na negativno je opet distorzija koja pojačava pesimistički stav, otežava funcionisanje i našu sposobnost da se borimo sa negativnim mislima.

npr. Šta ako se zbunim, ukočim ili šta ako ne uspem da kažem ona

ko kako znam?

Preterana generalizacija ili uopaštavanje je donošenje odluka ili zaključaka na osnovu malog ili ne dovoljnog broja činjenica.

npr. Ovo ce preći u shizofreniju jer sta ako se anstave moje opsesivne misli?

Skakanje u zaključak je greška u mišljenju koja se odnosi na donošenje zaključla na osnovu jednog dela dotične situacije.

npr. Gleda me u oči možda želi da se tuče.

Čitanje misli je greša koju svi mi veoma često pravimo i zato upadamo u razne neprilike. Kako mi možemo da znamo šta se drugoj osobi mota po glavi? to je nemoguće i veoma opasno da činimo jer je veoma velika šansa da ćemo pogrešiti.

npr. Znam da ona misli da sam nesposoban da zaradim novac.

Proricanje budućnosti je greška iz koje proizlazi uverenje da tačno znamo šta će se desiti u budućnosti, kao da smo vidoviti i da imamo sposobnost predviđanja.

npr. Ako odem do kafića, ima da me spopadne toliak panika da ču da se ukočim i opet ču završiti u hitnoj.

Emocijonalno zaključivanje, veoma česta greška u mišljenju koja nas dovodi u zabludu da ono što osečamo korelira ili je istina, po automatizmu. Može biti često stil mišljena kod egocentričnih i narcisoidnik karaktera ili pratilac iste ove crte ličnosti. Veoma se teško menja i teško je suočiti poedinca sa ovom greškom, u pravom smislu te reči.

Ljudi vide grešu ali jednostavno nemaju kapaciteta da vide da je emotivno zaključivanje distrozija već ovaj pogrešni stil doživljavaju ego sinoto, u skladu sa njima samima i sa spoljnim svetom.

verovatno da težina ove greške proizilazi iz činjenice da paralelno sa ovim pogrešnim stilom koegzistira i dimenzija procenjimvanja vrednosti samih stvari samo po dimenziji sviđami se-ne sviža mi se, dok je dimenzija vrednovanja dobro- loše u tom slučaju potpuno nesvesna.

npr. Zato sto mi je lose i ne osećam se dobro, može da se desi da poludim.

Personifikacija, sve što drugi čine govore je usmereno na mene samog, svet se faktički vrti oko mene. Prati osobe sa kompleksom niže vrednosti, ili uzbujale naduvane karaktere.

npr. Sve one kritik i sugestije koje su bile na sastanku, kolega je zapravo mislio i kritikovao mene.

Treba ili mora su greške imperativa. Postavljati tako visoke ciljeve nije mudro niti funkcionalno, bolje ih je zameniti sa: potrudiću se.

npr. Mora da dam sve od sebe.

Etiketiranje oblik greške u mišljenju gde se na osobu, najčešće, lepi određena predrasuda ili neko umreženo mišljenje.

npr. Naravno da je udarila kola kada je žensko.

više o primeni distorzija kroz tri pitanja pogledajte na video snimku i na mom youtbe kanalu

 

slike preuzete sa sajta www.pixabay.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *