“Razbijanje mitova: Zašto strah ne može dovesti do ludila? Žarko Petrović psihoterapeut objašnjava”

strah od ludila i gubljenje kontrole

Poludeti od straha, panike ili bilo koji drugi oblik štete, u obliku gušenja, samopovređivanja, samoubistva, podizanja ruke na sebe ili druge ili bilo koji drugi oblik ponašanja koji bi na ovaj ili onaj način narušio integritet, život, jedinstvo ili samoočuvanje pojedinca NIJE MOGUĆE.

Govoreći o ovoj problematici, govorim isključivo i potpuno u svetlu problema neuroze i samim tim izostavljam, preskačem eliminišem sve oblike poremećaja ličnosti, zloupotrebe supstanci, psihoze i sva druga stanja koja mogu jednu ljudsku dušu da zaskoče poput inkubusa.

Da, moguće je reći da u momentima totalnog gubljenja razuma tokom rata, velikih životnih katastrofa, pretnji itd. čovek može da podigne ruku na sebe. Tačno je, poznajemo svi takve primere ali je takođe jasno da neuroza nije jednaka, niti može ikada da se poistoveti sa tim situacijama. Iz pozicije onoga ko pati, može u tom momentu delovati kao da je to moguće ali neuroza sa svim svojim odvratnim manifestacijama nikada nije i ne može biti slična onome što smo gore spomenuli. Ne može ma koliko to se čini.

Kako ovo može da se tvrdi? “Repetitio est mater studiorum”, ponavljanje je majka znanja, što bi u našem slučaju moglo da se izjednači sa iskustvom. Praksa, iskustvo i praktični rad sa više stotina miliona neuroza tokom decenija pokazuje da jednostavno neuroze nisu u opasnosti da se dese sledeće stvari:

Od neuroze se ne može umreti.

Od neuroze se ne može poludeti.

Ne može se izgubiti kontrola nad sobom, razumom, ponašanjem.

Neuroza ne dovodi do propadanja našeg tela, mozga, neurona itd.

Svaku od ovih tvrdnji će zlonamena duša hteti da opovrgne i probaće da nađe bar jedan primer da nešto od navedenog može da se desi. Moj cilj u psihoterapijskom radu, kroz kabinet www.psiholosko-savetovaliste.com kao i moje kolege i saradnici u kabinetu Agora www.kabinetagora.rs, nije da polemišem na ovu temu niti ulaziti u debate. Jednostavno ako je šansa da se neka stvar desi, npr. da poludim tokom paničnog napada manja od šanse da Američki građanin postane USA predsednik (1:100 miliona), onda  smatram da je nešto nemoguće.

Kao što i izmišljeni primer nameće još jednu interesantnu činjenicu, da bi postao USA predsednik neophodno je da je osoba rođena u Americi, tako se i i za svakog sumnjivog primera da je neko poludeo tokom panike uvek kriju neki preduslovi poput zloupotreba droga, organsko propadanje, predispozicija i porodični pritisak ka psihotičnom reagovanu i tako dalje.

Želim da apostrofiram, da uvek postoji jednostavno i jasno objašnjenje zbog čega je došlo do nečega.

Evo još jednog primera: ako pojedinac dobije infarct tokom paničnog napda, znači da mu je srce apriori pre same panike bolensno pa možemo sa velikom sigurnošću da tvrdimo da bi ga i hodanje uz stepenice ili podizanje lubenice dovelo u isto stanje infarkta. Da li smemo da zaključimo da su lubenice i stepenice smrtonosne stvari i mogu da izazovu infarkt?

Struktura psihe, glavni elementi svestii njihove granice.

Jung pod strukturom psihe ne podrazumeva dušu, već se podrazumeva celokupni totalite svih psihičkih procesa. Kako svesnih, tako i nesvesnih procesa2. To znači da je termin psiha hiararhijski najviši. Šta je telo u organskom smislu, to je psiha u psihičkom.

Kada smo spomenuli već, ovde ću napraviti kratku digresiju, i staviti u prvi plan činjenicu sa kojom mnogi ne mogu ili ne žele da se slože. Psiha je sekundarna po bitnosti u odnosu na telo. U svakom smilu je teleo primarna, pramordijalna i ona prva struktura iz koje kasnije nastaje psiha. S jedne trane i dobro je da je tako jer ono što mi najviše vrednujemo a to je doživljaj sebe ( svoje Ja koje doživljava ) i koji je po prirodi svojoj psihička struktura, kroz smrt napraviti potpuni dijalektički put i vratiti se u ništa, ono organsko ništa iz kog je i nastalo3.

U Psihi koja je podeljenja poput zemaljske kugle između vodenih površina i kopna, psiha je mahom sadržana od nesvesnih sadržaja ili ih bar mi doživljavamo kao veći deo psihe zbog svoje nedostupnosti i dubine. Zbog toga se nesvesno i poistovećuje sa vodom, mrakom ili nekim nedokučivim dubinama.

Nesvesnom se u komplementarnom smislu suprotstavlja svest. U sukobu ove dve sile, svest može ono što nesvesno ne može, za šta je nesvesno uskraćeno, ne može da komunicira, niti da bude u kontaktu sa spoljnim svetom. Ovde se mora primeti da postoji prva i primarna granica između psihe i spoljnog sveta, i ako se pomisli da ona od uvek postoji, grešimo. participation mystique4  je stanje najranijeg ontogenetskog razvoja deteta a možda se može reći da je i u filogenetskom razvoju neki naš predag zapravo živeo u ovoj fazi psihičkog razvoja. U ovom stanju pojedinac nema granicu niti se razlikuje on od svoje sredine, prirode. On je deo jednog i jedno je deo njega. Ovo stanje počinje da se raspada kod bebe kako se potreba za sisanjem ustaljuje. Primarni “objekat” pomaže u uvođenju prividnog reda između patnje i prijatnosti. Konstantno plutanje koje se redovno, u intervalima koji mogu da se mere i minutima, beba biva prošarana svojim potrebama koje su kao što se i sam faza zove paranoidno-šizoidna. Ovaj termin govori o rascepanosti, haosu i nedoslednosti u funcionisanju svih delova psihe koji se polako pojavljuju i stupaju na scenu.

Formiranje ovih granica između deteta i spoljašnjeg sverta trajace sledecih nekoliko meseci a potpuna izgradnja više godina pa i deceniju. Osim ove granice, kao i u ćeliji  svaka ogranela razvija svoj zid, pa će tako svaka psihička funcija da razvije svoje zidove ili granice.

Oko 6. Meseca može da se kaže da se već formirala jedna nova funcija koja je jako bitna i možemo je poistovetiti sa jedrom u ćeliji i ako nema nikakve slične funcije, niti bitna generička, stvoriteljska ili centralana svojstva. To je tako poznata psihička funcija Ja ili Ego.

“Pod pojmom Ja podrazumevamo kompleks predstava ko mi stvara centar mog polja svesti i koji mi izgleda kao da poseduje visok kontinuitet i integritet sa samim sobom5”. Ovaj visok nivo integriteta i kontinuiteta govori istovremeno ne samo o funciji Ja, vec tvrdi i da je to čvrsta, snažna funcija koja i ako pored permabilnosti svoje membrane ima prirodan otpor spram pucanja, probijanja ili invazije bilo spoljnih bilo nesvesnih sadržaja. Ovo je argumemt koji potkrepljuje i praksu, granice psihe i granica samog ja kao centra svesti su jake po svojoj prirodi. U zdravoj osobi, zdravoj u fizičkom i psihičkom smislu ta granica ne može tek tako da puke.

Granicu je najlkse narušiti napadanjem tela, gladovanjem, dehidratacijom, drogama i odmah dolazi do pucanja granica. Halucinacije usled dehidratacije mogu da krenu i samo nakon 2 dana. A gotovo momentalno usled konzumiranja hemiskih supstanci. U analitičkom smislu, ludilo jeste pucanje granica svesti i nekontrolisan upliv nesvesnih pulzija, materijala.

Dok je emotivnim pritiscima, strahom, panikom, dereralizacijom nemoguće postići isti efekat. Zato se usled neuroze ne može poludeti ,jednostavno psiha ima jak integritet i kontinuitet da bi tek tako popustila.

Simptom neuroze

Najčešći razlog zbog koga pojedinac zauzima nepokolebljiv stav da ludi jesu 1. misli koje mu padaju na pamet i 2. intenzivne emocije.

Što se tiče misli, iz spektra ludila, one dolaze u obliku “Šta ako…” uradim nešto loše, povredim sebe, druge, bacim kroz prozor, vrištim i sl. Ove misli nisu ego sintone. To znači da ih pojedinac ne doživljava da su u skaldu sa njim, sa njegovim ja. Ego sitnono, u skladu sa egom, dok je ego distono nije u skladu sa mojim ja ili egom.

Misli tokom anksiozno, paničnog napada su često ego distone, pošto nisu u skladu i jedinstvu sa našim veorvanjima, ubeđenjima, stavovima, moralnim vrednostima, planovima i željama to znači da je misao koja je pala na pamet NETAČNA.

Ako je netačna a pala mi je na pamet zbog čega se to dešava? Objašnjenje leži u priodi same neuroze. Naime, ova bolest ima sposobnost da generiše simptome, otima ili kidnapuje psihičke funcije i preko njihovih “proizvoda” načešće preko misli, emocija, telesnih senzacija da se obraća svesti.

Neuroza komunicira sa svešću preko misli, emocija, telsnih simptoma i ponašanja. Taj tajanstveni jezik je jezik nesvesnog, univerzalni jezik simbolički i metaforički značenja koji je univerzalan za sve ljude, kao i za sve naše pretke.

NA ovaj način se i nazire sama funcija neurotskog simptoma, on nije istinit u svojoj originalnoj formi ali u simboličkom smislu on je poruka koja prenosi važnu stvar svesti. Ako svest zauzme racionalan stav i pokuša da razume naćiće se u jako lošoj poziciji. Ali ako svest, ja, kažem ovo je poruka i ona je sakrivena treba da se protumači, automatski znam da je misao per se netačna i slobodno mogu da je odbacim. Ovo može da se poktrepi dokazom, osećaj, reakcija koja se javlja u odnosu na misao je ego distona. Celo naše biće se ne slaže sa tom mišlju.

Nesmemo zaboraviti da je neuroza uvek samo jedan deo psihe, pa tako neuroza ne može da rukovodi celinom i da nameće svoja pravila. Zato neuroza ne može da nametne neko ponašanje mimo svih ostali psihičkih funcija koje se ne slažu sa mišlju.

 

  1. U srednjovekovnoj Evropi, neki su verovali da spajanje sa inkubusom može rezultirati rađanjem veštica, demona i deformisane dece. Legendaran čarobnjak Merlin navodno je bio začet od strane inkubusa. U knjizi “Demon Lovers”, Volter Stivens piše kako neka verovanja tvrde da ponavljani seksualni odnosi sa inkubusom ili sukubom mogu dovesti do pogoršanja zdravlja, narušenog mentalnog stanja pa čak i smrti.
  2. Psihologija karla gustava junga Jolanda jakobi str19.
  3. Ovde sam ubacio malo Hegelijanskog pristupa i dijalektike koja kroz diajlektičik process koj ioznačava stalno kretanje govori o okonstatnom protoku svega u ništa i ništa u sve.

 

  1. Carl Jung. Odnosi se na stanje nesvesne identifikacije ili fuzije između pojedinca i njegovog okruženja, gde postoji nedostatak diferencijacije između sebe i spoljašnjeg sveta.
  2. Prema Jungu, participation mystique mistika participacije može se pojaviti u različitim kontekstima, kao što je razvoj u ranom detinjstvu, kulturni ili verski rituali, ili čak u okviru određenih psiholoških poremećaja.
  3. psychologike typen s591
  4. Image by <a href=”https://www.freepik.com/free-photo/spooky-zombie-hands-window_19298954.htm#query=apocalypse&position=13&from_view=search&track=sph”>Freepik</a>
(Visited 823 times, 1 visits today)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *