Antidepresivi, njihovo delovanje u korelaciji sa efektima bihevioralne aktivacije.

Šta je depresija?

Depresija je psihička bolest koja se manifestuje kroz svoje dominantne simptome pada raspoloženja (emocija), pada nagona (potreba za odmorom i spavanjem, nagon za hranom i seksom), promene u aktivnosti (ponašanje) poput pasivnosti, povlačenja na poslu i socijalizaciji, povlačenja iz života u celosti i telesnih simptoma poput bolova, tenziije i napetost u mišićima.

Simptomi se mogu svesti na sledeće:

• Osećaj tuge, plačljivosti, praznine ili beznađa – emotivna komponenta
• Ljutiti ispadi, razdražljivost ili frustracija, čak i zbog sitnica – emotivna komponenta
• Gubitak interesa ili zadovoljstva za većinu ili sve uobičajene aktivnosti, poput seksa, hobija ili sporta – nagonska komponenta
• Poremećaji spavanja, uključujući nesanicu ili previše spavanja – nagonska komponenta
• Umor i nedostatak energije, pa čak i mali zadaci zahtevaju dodatni napor – nagonska komponenta
• Smanjen apetit i gubitak težine ili povećana želja za hranom i debljanjem – nagonska komponenta
• Anksioznost, uznemirenost ili nemir – emotivna komponenta
• Usporeno razmišljanje, govor ili pokreti tela – telesna komponenta
• Osećaj bezvrednosti ili krivice, fiksiranje na prošle neuspehe ili samooptuživanje – kognitivna komponenta
• Problemi sa razmišljanjem, koncentracijom, donošenjem odluka i pamćenjem stvari – kognitivna komponenta
• Česte ili ponavljajuće misli o smrti, samoubilačke misli, pokušaji samoubistva ili samoubistva – kognitivna komponenta
• Neobjašnjivi fizički problemi, poput bolova u leđima ili glavobolje – telesna komponenta

Štaje bihejvioralna aktivacija?

Bihevioralna aktivacija je tehnika kognitivno bihejvioralne psihoterpije koja se sastoji u pravljenju liste osnovnih, minimalnih zadataka koje bi klijent ispunjavao svkaog dana. Smatra se da je dobro početi sa par obaveza i par zadovoljstava svaakog dana. Glavni postulat je da ponašanje prethodi promeni raspoloženja. Prvo se aktivirate na duže staze, pa tek onda nakon vise dana i nedelja očekujete promenu raspoloženja.

Diverzitet depresivnog simptma

Gore navedena simptomatologija se odnosi na neurotsku depresiju , F32.1 Blaga depresijska epizoda i F32.2 Umerena depresijska epizoda ali listajuci ICD 10 i depresivne poremećaje primetićete da postoji još depresivnih poremećaja npr. bipolarni poremećaj u kome se pad manifestuje kroz depresivnu epizodu, ili F32.3 teška depresija sa psihotičnim simptomima, što znači da su prisutni pozitivni ili negativni psihotični elementi. Najčešće su prisutne sumanosti i halucinacije. Zatim postpartalna depresija, nakon porođaja, koja se u većini slučajeva veoma brzo i lako rešava uz pomoć lekova.

Stručnjaci koji se bave ovim bolestima jasno i glasno zauzimaju stav da sve ove depresije ne idu u isti koš, što bi značilo da one nisu istog kvaliteta. To jednostavno znači da nisu iste vrste bolesti i ako je simptomatologija jako slična. Svuda se provlači depresivni simptom ali potpuno drugačijeg kvaliteta i kauzaliteta. Posledica je da različitim depresivnim poremećajima mora da se pristupi na drugačiji način i da ne mogu da se leče svi isto.

Most neuronauke i psihoterpiaje

Dva dominantna pravca su LEKOVI i PSIHOTERAPIJA. I ako za lekove možemo reći da je jasno kako funkcionišu, zapravo ne možemo biti dalje od istine. Da li ste znali da nauka zna da antidepresivi deluju ali još uvek nema tačnog odgovora kako to deluju?

“Mi ne razumemo kako antidepresanti u stvari rade. Imamo niz lekova koji su efektivni protiv depresije, ali – verovali ili ne – niko ne može koherentno da objasni kako ili zašto. Sada imamo nešto što makar počinje da ujedinjuje niz vrlo raznolikih informacija u jedan smislen model. Potrebno je još mnogo rada, ali ovo sada otvara vrata – možemo očekivati da će ovo otkriće, ako se održi kroz dalje provere, korenito promeniti pristup tretmanima depresije (a kasnije i anksioznosti, i nekih drugih bolesti).”

U tekstu koji je gore naveden, Miloš Babić lepo objašnjava problematiku i gde se nalazi nauka na putu rešavanja depresivnog poremećaja. Ako vas zanima da pročitate kliknite na link: http://milesbabbage.com/zajednicki-mehanizam-dejstva-antidepresiva/ . U skraćenoj verziji priče, antidepresivi raznih kategorija direktno vezuju TRKB i time povećavaju BDNF signale, a studije (referenca 2.) su pokazale da i dugotrajna fizička aktivnost utiče na porast BDNF signala i na taj način povećava memoriju i druge funkcije mozga. Logično i konsekvetno možemo da pretpostavimo da smanjuje rizik od bilo koje vrste depresije. Napomenimo da nije stopostotna zaštita, ali ove i ovakve studije definitivno da potkrepljuju bihejvioralnu komponentu psihoterapije.

Naime, bihevioralna psihoterapija je nedvosmisleno pokazala da ponašanjem može da se efikasno i trajno utiče na raspoloženje. “Bihejvior” odnosno ponašanje je glavna tehnika kojom se ova terapija koristi kako bi dovela do boljitka u radu sa depresijama. Razne su teorije koje pokušvaju da objasne zbog čega redovna vežba, zatim ponašajna rutina poput ustajanja iz kreveta na vreme, oblačenja, čišćenja i sl. obaveza dovodi do promena u raspoloženju. Hipoteze se u glavnom svode na učenje, pozitivno i negativno potkrepljenje kao oblike učenja i kazna-konsekvenca koja deluje temporalno i dovodi do stopiranja neke radnje. Zna se i praksa svakog dana to potvrđuje da bihejvioralna terapija deluje kod depresija ali teorije koje objašnjavaju su uvek bile semi naučne ili bajkovite. Ali probojem neuronauke i durgih disciplina počinje da se ukazuje veza između neuronskih signala i molekularnih porcesa na nivou neurona i onog sto psihoterapija odavno zna a to je ponašanje i vežba.

Sa tačke kliničara, postavljaju se mnoga pitanja, kao na primer šta je sa psihotičnim depresijama koje su potpuno zahvatile sve aspekte mentalnog funcionisanja i koja daje trajna propadanja po svim slojevima psihofizičkog razvoja? Da li možemo da tvrdimo da fizička aktivnost, vežba, razgovor i bihevioralna aktivacija donosi neki benefit u lečenju? Zbog čega postpartalna depresija ne reaguje dobro na razgovor koliko se dobro rešava antidepresivima? Razmišljajući o tome, nameće mi se mišljenje, da se ne radi o istoj depresiji. Nisu sve tečnosti voda, pa ni svi simptomi depresije nisu neurotske depresije o kojima se u radovima i teksotvima koje spominjemo odnose istraživanja.

Zadivljujuća je činjenica da smo sve bliži momentu kada će se mikro svet molekula, singnala i neurona nepobitno spojiti i trajno vezati za makro svet psihoterapije, ponašanja, razgovora i uvida. Da li je psihoterpaijski uvid (najlekovitija stvar u razgovoru) zapravno konkretna i trajnija promena u molekularnoj dinamici samog neurona, da li je plastičnost mozga i broj veza povećan? Jos uvek ne možemo da tvrdimo ali ide se u dobrom smeru.

reference:

1. https://icd.who.int/browse10/2019/en#/F32.3

2.https://www.nature.com/articles/s41598-019-40040-8

3. http://milesbabbage.com/zajednicki-mehanizam-dejstva-antidepresiva/
4. <a href=’https://www.freepik.com/photos/people’>People photo created by yanalya – www.freepik.com</a>