Razlika psiholog, psihoterapeut i psihijatar

Danas ću Vam objasniti razliku izmedju psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.
Psiholog završava filozofski fakultet, ima opciju da ide na doktorske studije i na dalje usavršavanje. Psiholog može da se bavi raznim stvarima ali ako se odluči da ide ka kliničkim strukama mora da volontira i da završi staž u državnoj, zdravstvenoj ustanovi i onda stiče uslov da polaže državni ispit što mu daje za pravo da se bavi psihoterapijom. Da bi se bavio psihoterapijom mora da se mora da završi odredjenu školu ili pravac, ja sam završio bihejvioralno kognitivnu školu, i onda se dobija njihov sertifikat, postaje se član društva i tako se zaokružuje cela priča.
U slučaju psihijatra, osoba upisuje medicinu i nakon završenih studija dobija specijalizaciju “psihijatriju”, nekada je psihijatrija bila spojena sa neuropsihijatrijom ali su već decenijama dva odvojena pravca. Psihijatar za razliku od psihologa ima pravo da, u okviru neke državne ustanove ili privatne prakse, prepisuje psihijatrijske lekove i to je bitna razlika jer psiholog to nikada ne može jer nije zdravstveni radnik. Psihijatar po završetku specijalizacije stiče pravo da radi sa pacijentima direktno i da radi sa farmakoterapijom, a ako želi da se bavi psihoterapijom teoretski bi trebalo da završi odredjeni pravac.

Dakle psihoterapeut mogu biti i psiholog i psihijatar, može takodje i defektolog da bude psihoterapeut (možda i još neka struka koja daje dovljnu osnovu da bi se osoba bavila psihoterapijom).
Još jedno jako bitno pitanje je zašto se u državnim institucijama niko ne bavi psihoterapijom? Psihoterapija ne samo što je finansijski skupa stvar, već je skupa i smislu resursa. Jedna psihoterapijska seansa ne može da bude kraća od 30 minuta tako da u tom kontekstu pojedinac može da održi samo odredjeni broj seansi dnevno. Da li ima razlike u tome da li se psihoterapijom bavi psiholog ili psihijatar, definitivno ima ali suštinski ne bi trebalo da se pravi razlika u teraapijskom procesu. Psihijatri mogu svoju psihoterapijsku praksu da potkrepe farmakoterapijom, što je definitivno plus, dok psiholozi mogu da budu vešti u dijagnostičkim delovima zato što je psihodijagnostika i bavljenje testovima deo psihologije.

viseo razlici i detaljima pogledajte moj video na linku

slika preuzeta sa https://www.freepik.com/free-vector