3,423 thoughts on “Postavite pitanje

  • September 16, 2021 at 10:13 am
    Permalink

    Imam 15 godina i već mesec dana svaki dan mi po ceo dan lupa srce i jako malo jedem (već sam mršava). To me sprečava da vodim normalan život. Stalno sam napeta, tužna i nervozna. Nemam motivacije i volje za životom. Porodica i prijatelji su primetili čudno ponašanje u pokušavaju da mi pomognu ali ne uspeva. Može neki savet.
    P. S. Imam zakazano kod psihologa ali nije skoro termin i ne znam šta više da radim.

    Reply
    • September 16, 2021 at 12:03 pm
      Permalink

      postovnaa potrebno je da odete prvo do psihijatra i da vidi u cemu je problem, sa tim nalazom mozete se nama javiti ako se budete odlucili za online ili uzivo psihoterpaiju

      Reply
  • September 14, 2021 at 5:50 pm
    Permalink

    Postovani, imam problem sa roditeljima, vise sa majkom vec punih 41 godinu i nikako da smognem snage da se okrenem od njih, jer mi unistavaju zivot ali, majka tako manipulise samnom , tako da ja se uvek nekako sazalim i vratim se . Kao mala, imala sam hipotoniju, receno mi je da je u pitanju stecena, jer sam rodjena u terminu, sve normalno. Za lecenje je trebalo dosta novca te je moj otac morao da ode u inostanstvo, da zaradi pare, tako da mi je ona bila i otac i majka. Imam i sestru. Majka se ponasala previse zastitnicki prema meni, ne dopustivse da se sama izborim za nesto, kad u skoli me neko zadirkivao, isla je ona i branila me je, raspravljala se sa decom, pratila me je u skolu. Kao mala imala sam dosta kompleksa, zasto ne mogu ovo da uradim, zasto ne mogu kao ostala deca, jer ta hipotonija je ostavila posledice po mene, naime imala sam problema sa ravnotezom. U jednom trenutku, ta njena prevelika zasticenost je pocela da me gusi, jer me je drzala pod staklenim zvonom, dok ja , sam bila zeljna svega,. Smatrala je da sam ja njena svojina, da sam previse naivna. Nekako sam pokusavala da upoznam nekoga ali cim bih ga upoznala, majci se on nije svideo i tako da sam stvorila revolt prema njoj, prema njima. Secam se, upoznala sam nekog, ko nje sa sela i cim bi cula za to odma bi pocela , jer ona je zaboga iz grada, roditelji su joj bili imucni, a oboje roditelja joj je bilo sa sela, plus udala se za mog oca, koji je takodje sa sela. Tako jedan dan, dok smo drzali radnju, devojka koja je radila se dopisivala sa deckom preko mog broja, sestra moja je bila tu, listale su moj telefon, nasle broj, pozvale me na sprat i onda je pocela tortura, ko je ovaj, sta imas ti s njim, pravdala sam se, govorila da ne znam ko je taj, da nemam nista s njim, ali nije vredelo. Da vam, kazem, sestra mi je udata, ima svoju porodicu, i ona se suprostavila majci, dok ja nikad nisam imala hrabrosti da to uradim. Povlacila sam se i povukla sam se u sebe, nemam drugaricu, zato sto s kim sa izasla, nemoj sa udovicom, sta ces sa njom, ona je razvedena, sta ces sa cigankom, pa ne treba ti , ona je sa sela, i tako , Pre 10 tak godina sam vanredno zavrsila za fizioterapeuta i dosla pre 7 godina u banju Koviljacu da radim. Tako sam i upoznala coveka, za kog sam mislila da je beg od svega toga, bio je pazljiv, savetovao me je, osetila sam ljubav, podrsku, sto nikad nisam ni od koga, stitio me je , kao sestru, zenu, ljubavnicu, prijatelja…Rekao mi je da je ozenjen. Bi om ije zaista potreban neko i beg od dosadasnjeg zivota i od majke, krenula sa mda flertujem i htela sam da to bude jedan beznacajan flert, jer sam zazirala od te vrste ljudi. Medjutim, malo, po malo, evo vec 7 godina punih, mi smo u vezi, odnodno, ne moze se to n inazvati vezom. Prve godine, kad smo poceli, ostanem ja sa njim udrugom stanju, saopstila sam mu, i on m je uslovio ili on ili dete. Nisam htela da ga izgubim, jer sam u njemu nasla beg od svega, a i od svojih kompleksa. Iduce godine sam opet ostala , opet sam mu rekla , opet me je uslovio, htela sam dete ali nisam htela n injega da izgubim. Rekla sam mu da ne bih nista ocekivala od njega, ne bih ga jurila , ne bi niko ni znao. Sa druge strane sam bila uplasena zbog roditelja, pa kako cu, nemam sttan , svoj, primanja stalna, jer radim privatno. i opet sam otisla na abortus, mrzala sam sve njih, pocev od njega, pa roditelji. Prebolela sam, nastavila sam dalje sa njim. Pre mesec i nesto sam opet ostala u druugom stanju, ali ovog puta sam resila bila da mu ne kazem, da gajim dete sama, mislila sam moji ce se malo buniti pa ce leci sve na svoje, resena da zadrzim dete, iako je bilo bezbroj pitanja, kako cu, pa moja genetika, pa dal ce me dete mezeti, dal ce me se stideti i td….. Otisla sam kuci, rekla majci. e TAD JE POCELO, ZNALA SAM, ZAPLAKALA JE < Nisam joj htela reci s kim. Nazvala me je kurvom, pa kako ces sama, pa to je kopile, kopile da podizes, pa sta kad se razboli dete, gde ces u sred noci, jos mi je svasta rekla. Rekla sam joj da ja zelim jer necu da ostanem sama, da imam nekog iza sebe. kaze necu ine mogu te podrzati u tome. Zaboravila sam reci da imam 41 godinu. i tako ja, nemajuci kud a n isnage da joj se suprostavim, jer mi je rekla otac ti nece vise pomagati za stan, nemam stan i on mi mesecno daje po 100 evra, placa mi penziono, jer kao nezaposleno lice, ne mogu finansiski da iznesem jer posla mallo ima pa nema. Shodno svemu tome, sve uzeci u obzir to, otisla sam , na zalost, sa suzama u ocima,, da abortiram, ubijajuci svoje dete. Nisam imala podrsku ni od koga, nemam svoj stan, nista svoje, oni me drze u saci, Ja sam jos uvek sa ovim, mada ne znam zasto, znam da to nije nikakvo resenje i da cu na kraju svega biti ostavljena ali , nekako mi je lakse, bar na tren pobegnem iz stvarnosti, bar tad imam nesto u cemu ja uzivam, jer uvek su mi drugi bili preci, na sebe nisam mislila. . S njim sam, mada znam da to nije dobro. .Ja i dalje imam zelju da imam dete Sa majkoom ne razgovaram, jer previse me je upropastla a i sad mi upropastava zivot. Uvek sam trazila pravdanje za nju, dok me je ona manipulisala samnom. Sta da radim, drze me u saci, oboje, sa ovim mi se ne prekida a imam opet zelju da zatrudnim, da mu ne kazem , dok ne prodje izvesno vreme, ne bih ga jurila, ne bih govorila nikom da je njegovo, ne bih trazila nista, ali ne znam kako da postupim sa roditeljima , koji me unistavaju, a pritom nemam ni stan , a ni stalna primanja, otac je hteo da mi kupi al nesto se i on polakomio, zadrt je prilicno i sad imam utisak da je moj zivot i egzistencija u njihovim rukama. Imam nesto ustedjevine svoje ali, sve je to malo , nekoh 900 evra

    Reply
  • September 14, 2021 at 5:39 pm
    Permalink

    Dobar dan,
    ja sam imao po mom misljenu derealizaciju i depersonalizaciju  to jest iste simptome vezano za to i trenutno mi se to jako smanjilo ali jos uvjek se zapitam dosta puta u toku dana da li je ovo sve stvarno, koji je smisao svega itd.. I jos kao da ne pamtim stavri koje su se desile u skorijoj proslosti tj npr odem nes da uradim i onda se ne sjecam npr nzm kroz koaj sam vrata prosao msm to je primjer za sad mi se to nije desilo ali  jesu slicne sitzacije. Znam da je cudno pa bih da pitam sta je u pitanju da lu je isto derealizacija i personalizacija ili nesto vise?
    Unaprijed hvala.

    Reply
  • September 14, 2021 at 3:48 pm
    Permalink

    Poštovani, partner sa kojim sam oko godinu dana u vezi konstantno proverava moju prošlost (sa kim sam bila u vezi, u kakvim sam odnosima bila sa ovim ili onim i sl.) i to mi konstantno prebacuje, ljuti se, svađamo se. Ne može da se pomiri da ja imam prošlost i da sam imala život pre njega. Da li je to normalno? Kako da rešimo taj problem? Hoće li neka psihoterapija pomoći? Unapred hvala na odgovoru.

    Reply
  • September 12, 2021 at 10:39 pm
    Permalink

    Imam klinca od 11 godina, krenuo je pubertet. U zadnjih dve godine imam strasan problem sa njim. Stalno krije hranu koju pojede ili ne pojede, unistava stvari, baca djubre iza kreveta ili iza radnog stola. Hrana nam se nalazi svugde i u svakom cosku. Koliko god se ja ljutila ili kaznjavala on obeca da to nece vise raditi ali posle kratkog perioda sve se vrati na staro. Cak postoji i problem bacanja prljavih carapa i prljavih gaca (nece ni guzicu da brise) po coskovima. Kako prici detetu i kako resiti taj problem na normalniji nacin? Hvala

    Reply
    • September 12, 2021 at 10:42 pm
      Permalink

      Postovanje ja nisam strucan za ovaj problem pisite na mail kabinetagora@gmail.com i trazite maju delibasic ili nekog ko je dostupan ko radi sa decom. Oni su eksperti i siguran sam da mogu da vam pomognu

      Reply
  • September 12, 2021 at 5:43 pm
    Permalink

    Poštovani,
    Poslednjih godinu dana osećam da tonem u neraspoloženje i bezvoljnost..pojavio mi se i poremećaj u ishrani u vidu prejedanja..
    Od kako sam se preselila u suprugovu kuću, u kojoj je i njegova majka , i naše dvoje dece, imam utisak da kako kročim u gore pomenutu da sva dobra energija koju posedujem nestane . Kao da je nešto izvuče ..inače radim od kuće, a suprug je stalno na poslu, tako da sam praktično konstantno sama ..što se tiče druženja, pa nema ih više, poslednja dva ( nazovi prijateljstva ) su učinila da više nikome ne verujem i da ne produbljujem priču.
    Znate, u svom tom mraku koji me je snašao , sad osećam da tonem sve dublje. Počela sam supruga da guram od sebe , i u poslednje vreme mi smeta njegovo prisustvo..
    Ipak sam majka i imam malu decu, mislim da mi nije dozvoljeno (da priuštim )da me više ništa ne dotiče ..ni knjige o samopomoći više ne deluju.. da li imate predstave šta je uzrok ?

    Reply
    • September 12, 2021 at 6:17 pm
      Permalink

      Izgleda da je depresija u pitanju.uzrok depresije je uvek u psihi. Vas zadatak je da odete kod psihijatra i da potrazite lekove.ako pozelite i dublje da zagrebete mozete krenuti sa online psihoterapijom. Mogu vas usmeriti

      Reply
      • September 12, 2021 at 7:04 pm
        Permalink

        Poštovani,
        Poslednjih godinu dana osećam da tonem u neraspoloženje i bezvoljnost..pojavio mi se i poremećaj u ishrani u vidu prejedanja..
        Od kako sam se preselila u suprugovu kuću, u kojoj je i njegova majka , i naše dvoje dece, imam utisak da kako kročim u gore pomenutu da sva dobra energija koju posedujem nestane . Kao da je nešto izvuče ..inače radim od kuće, a suprug je stalno na poslu, tako da sam praktično konstantno sama ..što se tiče druženja, pa nema ih više, poslednja dva ( nazovi prijateljstva ) su učinila da više nikome ne verujem i da ne produbljujem priču.
        Znate, u svom tom mraku koji me je snašao , sad osećam da tonem sve dublje. Počela sam supruga da guram od sebe , i u poslednje vreme mi smeta njegovo prisustvo..
        Ipak sam majka i imam malu decu, mislim da mi nije dozvoljeno (da priuštim )da me više ništa ne dotiče ..ni knjige o samopomoći više ne deluju.. da li imate predstave šta je uzrok ?

        Možete ..

        Reply
      • September 14, 2021 at 8:10 am
        Permalink

        Poštovani, imam jedno konkretno pitanje. Imala sam sa momkom za jutros dogovoren razgovor i javio mi je da ce moci tek popodne, zbog zaista opravdanih obaveza na poslu. Bez obzira sto je to opravdano, ja sam poludela i rekla svasta. Mnogo puta do sad kada zelimo da porazgovaramo o necemu u vezi i kad je bio dogovor “pricacemo sutra”, tog razgovora sutradan nije bilo, bez obzira na to sto s njegove strane nije bilo opravdanih razloga da ih ne bude. Sada se to promenilo, on postuje dogovore, ali evo kada se na primer desi da on odlozi razgovor zbog posla ja totalno poludim pod uticajem svega do sada, iako je sada opravdan razlog. Da li mislite da je to normalno ili treba da potrazi pomoc?

        Reply
        • September 14, 2021 at 9:19 am
          Permalink

          za sta da potrazi pomoc? ovaj put je opravda nrazlog ako ja dobro razumem

          Reply
  • September 11, 2021 at 11:58 am
    Permalink

    Na rubu sam nervnog sloma.Juce sam plakala skoro dva puna sata.Osecam visok stepen besa,nervoze,ljutnje itd…. Dok sam plakala osetila sam da bih se istovremeno i smejala i vristala i cutala i govorila itd….Osecam kao da cu da izletim iz sopstvene koze. Te Vas molim da me posavetujete kako da se umirim (pod uslovom da to ne podrazumeva upotrebu sedativa jer sam sklona rapidnoj zavisnosti od istih). Unapred hvala. Nadam se sto brzem mogucem odgovoru jer uz sve ovo imam i stalna gusenja (napade anksioznosti) te nisam u stanju da predugo trazim resenje za moj problem. Jasno mi je da ljudi imaju i vece probleme,no meni je zaista potrebna pomoc,novca za psihijatra nemam te Vas jos jednom molim da promotrite sve ovo i odgovorite mi. JAKO SE LOSE OSECAM. Hvala jos jednom.

    Reply
    • September 11, 2021 at 1:06 pm
      Permalink

      Postovana javite se psihijatru dace vam za smirenje ili u hitnu i tamo mozete da dobijete lekove

      Reply
  • September 10, 2021 at 7:18 pm
    Permalink

    U poslednje vreme sam pocela da placem stalno i u sebi trazim krivca i kad to nisam. U autobusu cesto imam napade panike, koje posle prenesem kuci. Na poslu mi haos. O tome ne zelim. Kuci dete, muz, kuca. Pod konstantnim sam stresom ne umem da se opustim. Nemam zelju da izlazim ni da budem sa ljudima, ni da pricam, a inace sam po prirodi pricalica. Mnogo toga me tisti. Kako da se izborim?

    Reply
  • September 8, 2021 at 7:26 pm
    Permalink

    Postovani,moj decko je u nekim trenucima izrazito agresivan prema meni ili bilo kome ko se nalazi u njegovoj blizini. Ljudi,zivotinje,predmeti…Desi se da ga iznervira najbanalnija stvar i onda nastaje haos. Ova vrsta agresije je najcesca kada konzumira alkohol(a poceo je vrlo cesto),takodje bih napomenula da koristi marihuanu. Zelim mu pomoci i molim vas da me uputite kako? Takodje,ima sindrom da su mu drugi krivi za sve,da ga niko ne voli i da trazi konstantnu paznju. Takodje,ima problem sa teskom ljubomorom.
    Jako tesko detinjstvo,dete razvedenih roditelja,koje je u porodici gledalo nasilje. On naravno,ne pristaje na strucnu pomoc. Kako da mu pomognemo?
    Hvala,unapred

    Reply
    • September 8, 2021 at 8:10 pm
      Permalink

      ako ne pristaje onda je to nepremostiva prepreka za dalji rad.

      Reply
      • September 10, 2021 at 9:44 am
        Permalink

        Majka od kad znam za sebe i ma šta god učinila stavlja mlađeg brata na pijadestal. Sve je otela i sad otima od mene za brata iako je on bolje situiran od mene. Šta da radim kako da poštujem takvu majku. Imam 50 godina. I nemam više snage ni živaca za njeno ponižavanje.

        Reply
        • September 10, 2021 at 9:57 am
          Permalink

          mozda je vreme da se okrenete svom zivotu i da stvorite svoju dnevnu realnost a da imate manje kontakta i mal ovise distance od njih.ako imate porodicu usresredite se na to sto imate

          Reply
  • September 8, 2021 at 4:01 pm
    Permalink

    Poštovani,
    molim Vas da mi objasnite promjenu u ponašanju,ako ne zelite da nekome ispunite ono što je on zacrtao i sto jedino njemu paše,on plače,moli,kumi,preklinje,pa ako i tad ne popustite,onda prijeti,urla,dere se.Sta je to,kakva je to osoba,psihopata,manipulator,šizofreničar

    Reply
    • September 8, 2021 at 4:30 pm
      Permalink

      Verovatno osoba koja je pronasla model kako da dobije sta zeli

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *