Poštovani, klikom na dugme, potpuno anonimno, možete postaviti pitanje u vezi bilo koje teme koja
je vezana za psihoterapiju. Odgovaram u najkraćem mogućem roku (u glavnom u roku od 5min. do
60 min.).
(Visited 60,296 times, 1 visits today)
Online Psihoterapija
Online Psihoterapija
Da li je moguce da se zbog straha dobije takav napad da se meni ukoci jezik i vilica i nisam mogao da pricam skoro uopste, mumlao sam, sto je na kraju moralo da dovede do poziva hitne koji su dosli i videli da je sve u redu,pritisak,ekg,jezik mi je bio normalan i nenatecen,kako su mi rekli ne postoji mogucnost da peogutam svoj jezik sto meni stvara najveci problem vec duze vreme,i nikako da ga se otarasim,poceo sam da dobijam nekakve tikove takoreci jezikom stalno ga pomeram u ustima,kao da ne mogu da ga opustim,inace imam 22 god pre 2 godine mi je dijagnostikovana anksioznost sa panicnim poremecajem,pijem xeroxat i bensedin po potrebi…hvala unapred.
Postovani,
simptom kocenja jezika je verovatno stvar dozivljaja i da se vise vama cini nego sto je ozbiljno opasno. da li mozete da se ugusite sopstvenim jezikom od anksioznosti to je nemoguce, jednostavno zato sto ne dolazi do oticanja jezika. Verujem da je dozivljaj jako neprijatan,grozan.
ako traje vec dve godine vi bi trebalo da preduzmete nesto po tom pitanju i da krenete na psihoterapiju jer nisma siguran koliko ce vam ovakav vid borbe, zvanje hitne pomoci, pomoci u daljem toku.
moj vam je savet da krenete na psihoterapiju i da pocnete da trajno resavate problem.
s postovanjem,
Zarko
Za pocetak… ili sam u problemu ili mislim da sam u problemu… Imam sina..pre nekoliko dana smo odlucili da idemo na Ostrog, sredinom juna…17 juna tacnije…i od tada sam u nekoj svojoj euforuji…zapravo od kada sam odlucila to meni su pocele da se javljaju neke ruzne bogohulne misli zapravo…pa me uhvati strah od njih…pa me uhvati strah za svoju porodicu zbog toga…da se razumemo nisam neki vernik zaista, necu lagati, verujem ja u Boga, slavim slavu, pricescujem se i to je sve…ali ja zaista ni u ludilu ne bih tako nesto ni pomislila a kamoli rekla za svetinju… zaista sam u nedoumici…pokusavam da to resim sama sa sobom…ali mi je savet neophodan…
To mi se nikada nije desavalo…zaista nije prijatan osecaj… ili je sve to opsednutost zbog odlaska…
Smatram da ne postoji problem iz kog se covek ne moze izvuci razgovorom i razumevanjem… I tako isto smatram da uz savet, strucni savet sve dodje na svoje…
Vas odgovor ce mi mnogo znaciti…
Postovana,
cinimi se da se radi o nametljivim mislima, ne bih reko jos uvek o opsesivnim jer bih voleo da porazgovaramo kako bih imao bolji uvid.
ako se ovako nastavi jso jedn o30 dana mislim da bi trebalo da se obratite za psihoterpaiju.
do tada razmislite zbog cega zabranjene misli? sta Ostrog predstavlja za vas?
po logici stvari bi iza svega ovoga ukratko recen otrebalo da lezi neka zabrana, zabrana da mislim lose, da sma zbog misli bogohulna, ili tkao nesto….i jednostavno prihvatite da je i to ok. jer gde ima zabrane, izricitog ne bas se to i namece. Osobe koje su bez morala i vulgarne ne osecaju pritisak zobg toga.
s postovanjem,
Zarko
Zarko, ovo je pocelo da se desava bas onog trenutka kada sam odlucila posetiti to sveto mesto..nikada pre… ja znam sta to mesto znaci za mene, ali ne shvatam zasto te misli bas onog trenutka kada sam odlucila ici tamo…kao sto rekoh nisam neki vernik, ali ovako nesto nikada pre nisam osetila… kroz filozofiju i usavrsavanje na zivot i sve gledam drugacijim ocima…i kada dodjem nekako na svoje sama sa sobom sigurna sam da ce sve dodci na svoje i da je ovo samo ta neka euforija zbog odlaska…nije prijatan osecaj u meni kada se to pojavi, i kao sto rekoste na pocetku odgovora ragovor ce tu dobro doci…razgovorom se sve postize.
Hvala Zarko!
pretpostvaljam da Vama Ostrog znaci ipak nesto vise nego sto vi trenutno mislite. tako da bi trebalo krenuti odatle da o tome malo kontemplirate. a onda da vidite zasto bogohulne i sta bi bilo suprotno tome…ali to je vec stvar koja bi morala da se razradi kroz razgovor, nemgouce je preko poruka.
zelim vam da ih se brzo resite
s pstovanjem,
Zarko
Izuzetno mi znaci to mesto…i svako koje je sveto…a zasto takve misli i to bas sada..e to vec zaista ne znam…nisam ni mislila da cemo porukama nesto resiti vec mi je savet bio neophodan.
Zanima me da li radite I uzivo, ili su seanse moguce jedino preko Skajpa? Hvala puno unapred na odgovoru.
postovana,
da radim uzivo i primam klijente u kabinetu tako da se mozete javiti pa da se vidimo.
s postovanjem,
Zarko
Pocetkom aprila sam zavrsila u urgentnom zbog napada panike koji je bio izazvanstresom na poslu,finasijskim problemima,razdvojenoscusa deckom (bili smo non stop zajedno a sada se vidjamo samo vikendom),dali su mi propranolol i bromazepan,izborila sam se sa strahom od prevoza (napad se desio u prevozu) dala otkaz i posle 2 meseca pocela da radim drugom mestu,medjutim svakog dana se bojom da ne dobijem napad na poslu pa pijem bromazepan i bojim se da ne poatanem zavisna,sto vise citam tudja iskustva i uopste o tome osecam se gore,kada se fokusiram na nesto drugo ok sam,najgori simptom mi je ta tezina u grudima kada ne mogu da udahnem punim plucima,nemam agrofobiju niti opsesivne misli,ali tesko se nosim s problemima bilo koje vrste i nonstop sam opterecena ovim stanjem,da li bi kada bi se trudila da ne citam i ne razmisljam o tome anaksioznost iscezla?
postovana ne bi anksioznost nestala kad nebi citali i razmisljali o tome.
ona je prisutna i ona je simptom, posledica necega. nesto je “kvrcnulo” i sada se rasipalo….metaforicki receno. vi mora da popravite to sto nije valjalo, to sot je dovelo do ovakvog stanja. Tu lekovi malo pomazu, ali mora da se napravi promena,uvid koji se najcesce postize preko psihoterapijskog rada.
Pa nisam u mogucnosti sada da idem,isla sam u neko besplatno psiholosko savetovaliste,ali mi je bilo jos gore,promena posla mi prija i bolje se osecam kada znam da ce mi se finasijska situacija promeniti,najvise me muci ovo stanje,a menjam neke poglede na svet,trudim se da se druzim vise a zadnjih meseci sam samo radila i ucila nisam nista radila da bih udovoljila sebi i sama sebe samosazaljevala sad ne znam koliko to ima uticaja na psihicko stanje…
to ima veliki uticaj, ako vas je to deprimiralo sigurno da je uticalo da se simptomi pogorsaju
Pozdrav svima,
Imam prijatelja koji kaže “nemam ni jedan problem u životu”,blago njemu,mada mislim da čovek bez bar nekih manjih problema ne postoji,samo ih nije svestan ili ih ne prihvata.Ja ih imam i tek kako,emotivnih,finansijskih,zdravstvenih,poslovnih.Nije mi prvi put da me “napadaju” loše emocije i misli,ali ovaj put želim na vreme da se otrgnem.Slučajnom pretragom naišla sam na informacije o gospodinu Žarku.Nisam razmišljala puno da mu se obratim,ne očekujući ni odgovor a kamo li pomoć.Međutim,vrlo brzo smo stupili u kontakt.Žarko je odgovoran,poštuje vreme,prva seansa je besplatna ali ne i neefektivna.Rekao mi je da sam inertna,pomislila sam ,ja,ma kakvi,bavim se sportom,sve stižem…ali…od tog trenutka sam počela da razmišljam drugačije jer on jeste u pravu.Takođe mi je rekao da bez obzira što se loše,prazno,ljuto,osećam,imam pravo da se dopadnem drugima.Zar ? Pa ja se ne dopadam ovakva sebi,kako ? “Normalno je da čovek ima problema u tim godinama i takvu će Vas drugi prihvatiti”,reče on.
Ne znam da li sam uspela u ovih par reči da Vas,čitaoci,navedem da se obratite Žarku,ali ću Vam reći lbratite mu se,nećete se pokajati.
Isključite Facebook na pola sata,uključite Žarka jer čovek hoće,može i zna da radi svoj posao.
Pozdrav svima
Ljiljana
Raskinula sam skoro sa deckom sa kojim sam imala odlican seksualni odnos, ali on je nasao drugu, ja sam ga pre toga prevarila, i sada je sa drugom… u medjuvremenu, ja sam spavala sa jos dva decka koja su rodjena braca… sa jednim pre par meseci, a sa drugim skoro… Pored toga, u poslednje vreme odisem nekakvom seksualnom energijom, i kao da sam magnet za seks, a bukvalno izgledam isto kao i ranije… mozda malo smelije, i senzualnije. Ne idem mozgom, vec emocijama, i malo sam preterala posle raskida? Nisam trazila utehu, niti sam bilo sta trazila, jednostavno mi se desavala spanska serija, vezana emotivno. Bivseg sam videla skoro, i ne lici mi ni na sta…. nekako kao da ga ne poznajem vise, sto je dobro. Ali ono sto ne valja je to sto bagujem za faxom, nemam volju za ucenjem, i plasim se da ne padnem godinu… a fali mi samo volja i da prevazidjem tu lenjost. Znam da mogu, svesna sam svega, ali nista ne preduzimam, ili odustajem, a tako ranije nikada nisam, makar ne spavala dve noci za redom. Kako da uticem na tu lenjost i da pronadjem tu volju i mooozda neku motivaciju, da zavrsim godinu, ili makar dam neke ispite juna? Takodje, da li je moguce da sam seksualno isfrustrirana, i da li mogu da se resim tog nagona?
Hvala 🙂
Postovana,
nagon zaseksom je samoregulisuca stvar, kod maldih ljudi je pojacan i to je u redu. Pazite se bolesti, pazite se”lakih veza” da ne bi ljudi jednostavno ispirali usta. Mladi ste, smeli i hrabri sto je za pohvalu ali paralno morate ukrotiti to i sa malo pameti i inhibicije (nije na odmet).
da li su sve ove emotivne veze i odnosi ipak jako burni pa ne mozeteda se koncetrisete?
na sta imsliste kada se spremate za ucenje?
da li je zivot sada bitniji od obaveza?
sve su to pitanja na koja mora da odgovrite.
probajte da stavite na papir listu stvari koje su vam bitne i shodno tome se i ponasajte
Poštovani, nalazim se u inostranstvu i planiram uskoro da dodjem u Srbiju da bih posetila psihoterapeuta. Molim Vas recite mi da li je moguće da istovremeno imam depresiju, OCD i paranoju? Depresiju i OCD sam imala i ranije, a sad se plašim da nisam tome dodala i paranoju, a to je već psihoza. Već 10 i po meseci sam u Nemackoj,imam velikih problema u braku i užasan stres. Uglavnom sam izuzev sto odem na kurs jezika sama po celi dan. Stalno imam grozne opsesivne misli, malo je reci grozne, morbidne, užasavajuće, a imam strah da to sve izgovaram naglas i ne mogu sebe da ubedim da ne izgovaram. Stavim ruku preko usta da bih bila sigurn i opet nisam. Da li je moguće da mimo moje volje izgovaram to naglas??? Pri tome najvažnije mi je da napomenem da te misli NEMAJU APSOLUTNO NIKAKVE VEZE SAMNOM, MA NI NAJMANJU MOGUĆNOST DA IMAJU VEZE SAMNOM NEMAJU!!!! Onda me strah da ludim, otkuda mi dolaze te misli??? Zasto??? Užasno mi je tesko i jako sam depresivna. Ujutru ne mogu da ustanem iz kreveta i nemam apsolutno volju ni za sta.
Postovana,
shvatam vasu patnju i da su opsesivne misli uticale na vas kvalitet zivota. Odgovor na vasa pitanja ne moze biti kratak ni jednostavan. Ako se odlucite za psihoterapiju mocicu vam odgovoriti jer bih prvo morao da vidim o cem use radi. Generalno-teoretska osnova je da postoji zabrana i da verovatno postoji problem kontrole u najsirem smislu. Odatle bi krenuli a zasto kod vas, u ovom momentu bas na ovakav nacin -to bih mogo da vam pomognem samo kroz psihoterpaijske seanse. takodje bi se nacin lecenja odatle nametnuo.
bitno je da se vidi da li je to ospesivni poremecaj ili nesto drugo, u kojoj meri je prisutan i sta treba plasirati od terpaijskih tehnika.
ako je opsesivnost kao st ovi kazete, onda ima nekih cinejnica koje bih vole oda znate:
ne mozete poludeti, nece ici u psihozu ako je cista opsesivnost, t osto imate dozivljaj da nema veze sa vama je dobra stvar generalno.
nadam se da ste bar delimicno dobili odgovor na vasa pitanja
s postovanjem
Zarko
Postovani
u braku sam 4 god, sa muzem se u vezi nisam bas najbolje slagala i udala sam se da se udam, oboje smo po godinama on preko 40 ja blizu, imamo dete od 17 mes. kada je mali imao 1 mesec, prvi put mi je muz pretio smrcu ukoliko se razvedem , to se ponovillo posle toga vise puta. Pretnje se nastavljaju jer kad udjem u bilo koji konflikt sa njim to gubi kontrolu i on idalje preti kako ce brata , majku da mi ubije i mene da odrobija itd.psihicki me maltretira , fizicki jos ne. Svoje rodittelje takodje oca i majku kad mu nije po volji fizicki nasrne na njih sto sam i videla. Sad sam se zbog posla sklonila fizicki sa detetom kod mojih, gde dolazi vikendom gde se netrpeljivost i svadje idalje nastavljaju , a gde mi preti da ce da vodi dete , vice pred mojima itd. SVE VREME SAM U STRAHU najvise za dete. Obracala sam se sigurnoj kuci gde su mi rekli da ga prvo prijavim u socijalno pa u policiju. Jos to nisam ucinila. Sta god kazem uradim, cutim ne valjam. Sad sam izabrala da cutim i ne odgovaram na provokacije. Plasim se za sebe da se ne razbolim jer ovo psihicki vise ne mogu da izdrzim. A sluzi se zastrasivanjem, da bude bolje znam da nece. A iskreno nisam sigurna sta moze sve da uradi . Tako da se plasim i za svoj i detetov zivot. Kako da postupim u ovoj situaciji , JA BIH SE RADO RAZVELA I OTISLA STO DALJE DA GA VISE NE VIDIM, ON PRETI UBISTVOM I UZIMANJEM DETETA
Postovana,
istog momenta u policiju takodje snimite telefonom njegove reakcije ,nasilje i insistirajte da vas zastite, zabrana prilaska i sve moguce mere zastite.
Sada je kraj oktobara, dva puta sam bila u policiji 23.maja i sad pocetkom ovog meseca, kao i u socijalnoj sluzbi. Nisam snimala razgovore , pretnje su se idalje nastavile, jednom je cak pokusao da mi otme dete i nasrnuo je na mene s namerom da me udari -posto sam trenutno kod roditelja gde zivim i radim -sa njim muzem se vidjam vikendom, i dovede ga u Beograd gde on zivi. Policija je prvi put bila izricita – da ga prijavim sto ja nisam htela . Da obavi razgovor sa njim, ali je sve ostalo na tome da se saceka sta ce dalje pokusati. Uzeli su mu broj telefona i proverili dosije. Naravno pretnje se nastavljaju .Drugi put se policija izmakla- u smislu da vide da sam ja odlucila razvod-sto i jesam, samo mi treba hrabrosti , i preusmerili me na socijalno. Tamo posto ih sve poznajem malo mesto je , su mi objasnili sta i kako dalje. Posto sam u konstantnom strahu jer mi preti oduzimanjem deteta, -socijalna radnica mi je rekla da mu je najlakse da me udari gde sam najslabija a to je dete, ponizava me i maltretira pred majkom invalidom i bratom koji je fizicki dosta slabiji od njega . Kao sto vidite ovde su zene koje trpe torturu od nasilnika nezasticene -dolazis u tudju kuci -mojih roditelja-i maltretiras psihicki sve redom i niko ti nista ne moze. Savetovali su me da mu zabranim ulazak u kucu. Vas molim da me posavetujete kako da se naoruzam snagom i stvar zavrsim za najkraci moguci nacin. Coveka koji mi psuje mrtvog oca, preti oduzimanjem deteta, na svakom koraku ponizava itd..ne mogu da smatram covekom. Niti je dostojan vise moje i male paznje. On to svakako vidi i zna i zato je ovakav, a niti ima prijatelja nit mu iko ulazi u kuci. Na zalost nisam gledala, a da sam gledala ne bih se udala , hvala
postovana zaomi je sto ste u takvoj situaciji. nisma primetio pitanje pa ne mogu odgvooriti osim da se slozim sa vama da je to jako problermaticna situacija.
Pre svega, zdravo svima.
Imam napade panike često, i iskreno mi pnogo teško padaju, svakom je svoja muka najteža ali mene brine to sto ja 24h dnevno imam visok puls, srce mi konstantno lupa preko 100x u minutu. Uradio sam sve moguće analize i proverio sam se od glave do pete. Sve je u redu. Ali meni je i dalje lose, isao sam kod psihologa 6 meseci i pomoglo mi je dosta ali to i dalje nije to, opet imam probleme, vrtoglavice, derealizaciju, brzo srce. Plašim se da mi se nešto ne desi. Živeo sam u Francuskoj do pre nedelju dana i sa psihologom smo došli do zaključka da bi najbolje bilo za mene da se vratim u Srbiju, na neko vreme… To sam i uradio. Ne uživam više u ničemu. Sve mi teško pada. Bojim se da mi se nešto ne desi. Opet ulazim u taj krug straha i anksioznosti. Ne znam kako da izadjem iz ove situacije. Šta vi mislite? Šta se dešava sa mnom? Da li će mi ikada biti bolje?
Postovani to sto opisujete izgleda kao remisija ponovno javljanje simptoma.
Moguce je da pravi uzrok panike, bazicni stav spram panike, nije pormenjen i da se zato javlja.
da li ste probali kognitivno bihevioralnu terapiju kojom se ja bavim? pitam jer je ona glavna preporuka u radu sa panikom najbrze i najbolje rezultate daje. Smatram da ste na pravom mestu i da bi trebal oda probate.
s postovanjem,
Zarko
Ne, nisam probao tu terapiju, kako da zapocnem to i da li će to uspeti? I koliko vremena mi je potrebno da se ‘vratim u normalu’?
Hvala na odgovoru
Ako zelite da probate javite mi se preko kontakta na sajtu ili me dodjate na skype (ima na sajtu na kontakt stranici) i zakazacemo termin. Druga dva pitanja nisu na mestu jer ne mozemo da znamo koliko je potrebno vremena a druga stvar jeste da sam siguran da cete u svakom slucjau imate koristi. Vratiti se u normalu je sirok pojam, smatram da zivot bez panike je realan cilj stim sto se do nejga nekad stize lakse nekad teze.
ocekujem Vas.
s postovanjem,
Zarko
Prvo svima pozdrav ovde i pohvala za stranicu i sve pohvala za gospodina Zarka. Imam jedno pitanje sto se tice jedne vezbe. Vezbam vašu vezbu disanja pri tom zatvorim oci i to radim nekoliko dana pri tome je javljaju bolovi u predelu lopatica i jos neke igre nerava u nogama da li je to koristi
hvala na pohvalama, moze da se desi da vezbe disanja sada uticu na vasu muskulaturu. duboko disanje pogotovu. takoda je bol normalan i zategnutost dok ne udjete u formu. ako je bol veoma jak onda nema veze sa disanjem i vezbama vec je nesto drugo u pitanju.