Psihoterapija iz ugla psihoterapeuta Žarka Petrovića

psihoterapija

Psihoterapija je profesionalni odnos između terapeuta i klijenta. Sam sadržaj psihoterapije je definisan pravcem kojim se psihoterapeut bavi, kompetencijom i ličnošću psihoterapeuta. Kada se kaže psihoterapija najčešće se misli na individualni tet-a-tet, licem u lice, i do skoro je bilo rezervisano za lični rad, uživo. U zadnjih 20 godina dešava se transformacija i psihoterapija i prelazi i na online rad.

Na internetu se može naći mnogo informacija o tome šta je psihoterapija ali mali broj članaka piše o tome šta je psihoterapija u svom realnom i stvarnom obliku. Zato želim da u narednim pasusima probam da približim šta je psihoterapija uživo i psihoterapija online, kako i od čega zavisi kvalitet psihoterapijsko procesa.

Smatram da nakon više od decenije bavljenja isključivo psihoterapijom i radom uživo online jesam kompetentan da dam mišljenje od čega bi psihoterapijski proces mogao da zavisi. Do ovog momenta kroz 60 minutne seanse prošlo je  više od 1.100 klijenata, a odrađeno preko  11.500 sesija. Sopstveno iskustvo ću probati da iskoristim kako bi jasnije definisao šta čini kvalitetnu psihoterapiju kako bi vam pomogao prilikom izbora potencijalnih psihologa i psihoterapeuta.

Ko je psihoterapeut?

Osoba koja je završila psihologiju psihijatriju medicinu defektologiju i upisala određenim psihoterapijski pravac može da se po našem u zakonu ponese titulu psihoterapeuta. Psihoterapija može da vodi i psihoterapeut u superviziji što znači da je završio teorijski deo i položio a praktični deo se još uvek usavršava. Sa obzirom na određeni pravci traju veoma dugo  psihoterapeut u superviziji ne znači početnik već može da znači da je i u četvrtoj, petoj pa čak i u desetoj godini svog profesionalnog rada.

Licencirani psihoterapeuti je osoba koja je završila i teorijski, zatim praktični deo i dobila sertifikat o kompetentnosti da se bavio određenim pravcem.

Što se tiče pravaca postoje pravci koji traju četiri i više godina,  dok drugi mogu da budu na nivou kurseva i da traju par meseci. Dominantni pravci u Srbiji jesu bihejvioralno kognitivna terapija, analitička psihoterapija, psihoanaliza, dinamska psihoterapija, geštalt, transakciona, itd.

Uspeh izlečenja određenog poremećaja.

Uspeh izlečenja nekog neurotskog poremećaja zavisi od mnogo faktora ja ću na osnovu ličnog iskustva probati da izložim glavne komponente za koje mislim da su presudne u  lečenje neuroza.

Međuljudski odnosi. Za međuljudski  odnos, lični odnos između dve osobe, mogu da kažem da je najbitniji faktor koji determiniše ishod lečenja. Za ostale faktore ili kriterijume ne mogu da tvrdim ali za ljudski odnos mogu da garantujem da je najbitnija komponenta u samom lečenju. Zapravo ovaj faktor je jedini zajednički faktor koji sve psihoterapije nužno moraju da dele i sadrže. Zavisno od terapijskog pravca i odnos terapeut klijent se različito definiše i realizuje na različite načine. Odatle potiče fundamentalna razlika između mnogih pravaca. Da bi psihoterapijski proces bio lekovit terapeut mora da bude sposoban da uspostavi kvalitetan odnos i relaciju sa klijentom.

Obrazovanje i širina. Pod ovim kriterijumu podrazumevaju se sva praktična i pragmatična znanja koje terapeut tokom svog obrazovanja, školovanja i praktičnog rada mora da stegne. Sposobnost dijagnostifikovanje poremećaja je jako bitna komponenta. Ona potpada pod obrazovanje. Psihodijagnostičke sposobnosti psihoterapeuta su jako bitne jer od toga zavisi  sposobnost prepoznavanja poremećaja i zauzimanja određenog stava i posledično kako taj poremećaj treba lečiti.

Pord praktičnog psihoterapijsko znanja,  psihoterapeut mora da ima i životnu širinu odnosno iskustvo koje će da mu omogući da sa velikom sigurnošću se kreće kroz psihoterapijski proces. Ovde ne želim da obeshrabriti mlade ljude koji kreću u psihoterapijski poziv, ali želim da naglasim da je znanje i iskustvo jako bitan faktor koji može da se u početku nadomesti i kompenzuje ambicioznošću, otvorenošću ka znanjem, želje za saznanjem  i spremnosti da se legitimni autoritet i njihovo mišljenje poštuje.

Kritičko mišljenje. Pod kritički mišljenjem ovde podrazumevam sposobnost čoveka da razmišlja logički i da to mišljenje bude upravljeno  ka istinskom znanju, sposobnošću da se svaka stvar  preispita i ne uzima “zdravo za gotovo”. Sokratov termin majeutika ovde odlično obuhvata značenje kritičkog mišljenja. Preispitivati sve, postavljati pitanja, dovoditi do apsurda i na osnovu tog iskustva poroditi novo znanje koje predstavlja više od samih delova. Kritičko mišljenje može da se razvija i način na koji to može da se postigne jeste kroz razvijanje i negovanje različitih polja interesovanja. Moja lična polja interesovanja koja imaju upliv u moje psihoterapijski rad se kreću od kvantne fizike, fizike, matematike, pa preko evolucije, neurologije, psihologije, antropologije, arheologije, filozofije, religije, mitova itd. Smatram da bez širine i kompleksnosti nema dobrog terapeuta.

Ovde sam izneo tri faktora koji bi trebalo da utiču na kvalitet psihoterapijsko procesa i na pozitivan ishod lečenja. Ovo je moja interpretacija, lični doživljaj, kako i šta čemu treba raditi da bi se postigli željeni rezultati u psihoterapijskom lečnih. To ne znači da drugi stilovi nemaju efekta niti uspeha. Ono što sam siguran jeste da svaki uspešan psihoterapijski proces mora da u svojoj osnovi ima kvalitetan međuljudskih odnosa ostalo nisam siguran.

Autor teksta psihoterapeut Žarko Petrović iz Niša

Photo by cottonbro studio: https://www.pexels.com/photo/person-in-black-leather-shoes-sitting-on-brown-wooden-chair-4098362/

(Visited 365 times, 1 visits today)

4 thoughts on “Psihoterapija iz ugla psihoterapeuta Žarka Petrovića

  • December 3, 2022 at 11:35 pm
    Permalink

    Imam jedno pitanje.
    Koja je adekvatna kazna za monstruma koji sve ljude gleda kao objekte?

    Reply
    • December 3, 2022 at 11:38 pm
      Permalink

      Ne razumem. Kom i kako je naudio?

      Reply
      • December 4, 2022 at 7:20 pm
        Permalink

        Tako sto gleda sve ljude kao objekte.

        Reply
        • December 4, 2022 at 7:23 pm
          Permalink

          Kazna u zakonskim smislu ne postoji jer ro niej prekrsaj.ali u psihosocijalnom mozda ignorisanjs,sklanja je ili napustanje?

          Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *